Vest o prodaji proizvoda sa hrišćanskim simbolima izazvala je šok među vernicima, otvarajući pitanje granica poštovanja svetinje i zloupotrebe vere u ime „slobode izražavanja“.
Postoje prizori koji ne traže objašnjenje, već izazivaju unutrašnji nemir — jer diraju ono što vernik ne doživljava kao simbol, već kao živu svetinju. Kada se lik Gospoda Isusa Hrista, Presvete Bogorodice i znak Časnog Krsta nađu na predmetima za najnižu svakodnevnu upotrebu, to više nije pitanje ukusa, već granice poštovanja. Upravo tu, na liniji između svetinje i ravnodušnosti, postavlja se bolno pitanje: da li smo kao društvo počeli da gubimo osećaj za ono što se ne sme svesti na robu i banalnost, a što se može protumačiti kao izrugivanje verskim simbolima, u ovom slučaju hrišćanskim.
Preko bloga „Tas Thiras“, saznajemo za prodaju predmeta poput donjeg veša, tepiha, čarapa i sedišta, na kojima su prikazani Hristos, Presveta Bogorodica i Časni krst. Ti proizvodi nude se na jednoj poznatoj kineskoj platformi za prodaju.
- Zar nije čudno što se druge religije ne diraju, dok se hrišćanstvo stalno izlaže poruzi i nipodaštavanju? Očigledno je da je cilj upravo ono bude pogođeno, jer se prema drugima ne postupa tako. A ipak, kako kaže Sveti Jovan Zlatousti: „Boga niko ne može povrediti uvredama niti Ga učiniti većim pohvalama… Korist od slavljenja imaju sami ljudi, dok oni koji hule razaraju sopstveno spasenje“, i još: „Kao što onaj koji baci kamen uvis ne može dosegnuti nebo, nego ga kamen na kraju pogodi, tako i onaj koji huli ne može nauditi Bogu, već štetu nanosi sopstvenoj duši - kaže jeromonah Jeromonah Jerotej, propovednik pri Kancelariji za jeresi i parareligije Mitropolije Kitire i Antikitire u Grčkoj, a prenosi portal vimaorthodoxias.gr.
On dalje objašnjava:
- Mi verujemo da su svete ikone, Časni krst i druga osvećena sredstva Crkve dostojni dubokog poštovanja. Ona prenose božansku blagodat i imaju jasno određeno mesto i smisao u životu Crkve. Ako u Starom zavetu stoji zapovest: „Ne uzimaj uzalud ime Gospoda Boga svoga“, onda je jasno da se ni ono što je s Njim povezano ne može svoditi na običnu upotrebu, jer to znači nepoštovanje.“
Mnogi će se pozvati na slobodu izražavanja. Ali, zar ta sloboda nema granice kada vređa veru, svete simbole i nanosi bol vernicima, kroz ponižavanje njihovog identiteta i moralnu povredu? Da li se takvo ponašanje zaista smatra pravom koje ne podleže nikakvoj odgovornosti? U društvu koje sebe naziva demokratskim, sloboda izražavanja trebalo bi da počiva na međusobnom poštovanju. Odgovori na ova pitanja nameću se sami.
Nažalost, danas se ispravno rasuđivanje često proglašava nenormalnim, dok se pogrešno mišljenje prihvata kao nešto sasvim prirodno. Ako je nešto izvrnuto, oskrnavjeno, dovoljno je samo „okrenuti glavu“ da bi izgledalo ispravno. Potpuna pometnja.
Bezlične figure Svete porodice na Velikom trgu izazvale su snažne reakcije vernika, političara i teologa, pokrenuvši žustru raspravu o tome gde prestaje savremeni izraz, a počinje povreda svetog.
Performans tokom božićne službe u luteranskom hramu u Nemačkoj pokrenuo je burnu raspravu o granicama bogosluženja i očuvanju svetinje.
Dok dnevni list „Srpski telegraf“ slavi deset godina rada, portal Religija.rs se priprema za drugu godišnjicu, nastavljajući dijalog o veri, identitetu i društvu sa novim idejama i sadržajem.
Miris tamjana i tiha molitva ispunili su Saborni hram u Prijepolju dok su sabrani pominjali decu, žene i vojnike čija imena i dalje žive u srcima zajednice.
Godine 1009. morao se povući s ovog položaja u Hrizopolj blizu Carigrada zbog previše strogog upravljanja manastirom i zbog sukoba s carigradskim patrijarhom oko metoda duhovnosti.
Vest o prodaji proizvoda sa hrišćanskim simbolima izazvala je šok među vernicima, otvarajući pitanje granica poštovanja svetinje i zloupotrebe vere u ime „slobode izražavanja“.
Prema pravoslavlju, veza između živih i upokojenih ne prekida se smrću, već se nastavlja kroz molitvu, sećanje i ljubav.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Reakcija poslanika Nikosa Papadopoulosa na izložbu koja je, kako tvrdi, uvredila pravoslavnu veru, pokrenula je duboku diskusiju o granicama umetnosti i poštovanju svetih vrednosti. Reagovao i mitropolit Jeronim.
Objava Sanije Ameti na Instagramu pokrenula je višegodišnji sudski postupak i duboku društvenu raspravu: švajcarsko pravosuđe ocenilo je da je povređena sloboda veroispovesti.
Sanija Ahmeti demonstrira antistres tehnike, skrnavivši hrišćansku svetinju, a njen čin svetogrđa šokirao je vernike koji se pitaju da li je ova "rekreativna" aktivnost "pomen" patnjama Srba na Kosovu i Metohiji.
Sretenje većina prepoznaje po datumu, a retko po njegovoj suštini: susret koji je u tišini jerusalimskog hrama promenio način na koji hrišćanstvo razume Boga, čoveka i spasenje.
Dok dnevni list „Srpski telegraf“ slavi deset godina rada, portal Religija.rs se priprema za drugu godišnjicu, nastavljajući dijalog o veri, identitetu i društvu sa novim idejama i sadržajem.
Prema pravoslavlju, veza između živih i upokojenih ne prekida se smrću, već se nastavlja kroz molitvu, sećanje i ljubav.
Krštenje deteta je prva Sveta tajna u pravoslavnoj crkvi, koja simbolizuje duhovno rođenje, ulazak u crkvenu zajednicu i početak života u Hristu.
Elena Kučerenko otkriva kako pogrešne reči mogu raniti više od bolesti i pokazuje zašto vera i razumevanje mogu biti jedini put ka nadi.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Prirodna slast koja osvežava i greje dom, idealna za porodične trenutke i male sladokusce.
Na samom pragu stradanja, Hristos govori o času kada će svako stati pred istinu bez izgovora, trenutku koji jedne uzdiže, a druge suočava sa onim od čega su bežali čitav život.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Sofronija po starom i Svetog Partenija po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Svetog Oskara, dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
