Reakcija poslanika Nikosa Papadopoulosa na izložbu koja je, kako tvrdi, uvredila pravoslavnu veru, pokrenula je duboku diskusiju o granicama umetnosti i poštovanju svetih vrednosti. Reagovao i mitropolit Jeronim.
Nacionalna galerija Grčke bila je scena dramatičnog incidenta koji je izazvao širu društvenu reakciju. Poslanik stranke Niki, Nikos Papadopoulos, zajedno sa još jednom osobom, upao je u galeriju i izazvao haos, razbivši stakla i vitrine. Njegovo besno ponašanje bilo je motivisano izložbom koja je, kako je on tvrdio, bila blasfemična i uvredljiva za pravoslavnu veru.
U trenutku napada, galerija je bila pod nadzorom policije, koja je brzo pristigla kako bi zabeležila štetu. Međutim, reakcije na ovaj incident daleko prevazilaze samo fizičku štetu, postavljajući važna pitanja o granicama umetničkog izraza i njegovoj ulozi u društvu.
U svom saopštenju, Ministarstvo kulture Grčke iznelo je stav da "nikada ne vrši cenzuru", naglašavajući da je sloboda umetnosti neophodna, ali i da se mora čuvati opšta kulturna baština. Ipak, za mnoge, ovaj incident nije samo pitanje umetničkog izraza, već duboko pitanje o odnosu umetnosti i religije.
Svi koji su pratili događaj mogli su čuti reakciju Papadopoulosove supruge, koja je istakla da je njen muž ranije postavio pitanje ministarki kulture o kontroverznoj izložbi. Nakon što nije dobio odgovor, odlučio je lično izraziti svoj protest. Njeno objašnjenje otkriva duboku emotivnu reakciju na radove koji, prema njenim rečima, "vređaju lik naše majke, naše Bogorodice", stavljajući u prvi plan duboku veru i religioznu osetljivost koja je očigledno pokrenula akciju.
Mitropolit kalavritski Jeronim u svom pismu ministarki kulture Lini Mendoni izrazio je zabrinutost zbog pravca grčke umetnosti i kulture. Mitropolit je oštro kritikovao izložbu pod nazivom „Šarm neobičnog“, navodeći da neka dela deformišu likove Hrista, Bogorodice i svetitelja, koristeći motive koji podsećaju na okultne i demonske prikaze. Po njegovom mišljenju, umetnost treba da uzdiže duh, a ne da stvara konfuziju i potkopava moralne vrednosti naroda.
Mitropolit Jeronim je naglasio da Crkva ne teži cenzuri umetnosti, ali insistira na poštovanju svetih vrednosti koje su ključne za identitet naroda. U svom pismu, pitao je ministarku kulture o ciljevima takvih umetničkih dela i postavio pitanje šta zapravo znači „šarm neobičnog“ u kontekstu umetnosti koja treba da inspiriše, a ne da izaziva kontroverzu i podelu među narodom. "Ako država ne prepoznaje značaj pravoslavne vere, onda smo u opasnosti da skliznemo u društvo koje se udaljava od svojih korena", zaključuje mitropolit.
Ovaj incident pokreće važnu debatu o granicama slobode umetnosti u savremenom društvu. Da li umetnost treba da bude apsolutno slobodna, ili bi trebalo postojati granice poštovanja religijskih osećanja i kulturnih vrednosti? Da li umetnost treba da izaziva, ili da inspiriše i uzdiže duhovnost naroda?
Reakcije na ovaj incident nisu bile samo političke ili pravne; one su duboko ukorenjene u moralnim i duhovnim pitanjima koja se tiču svih nas. Ovaj slučaj podseća na to kako umetnost i religija često mogu biti u kontradikciji, ali i kako se mora voditi računa o tome šta i kako se prikazuje u prostoru koji je svima dostupan.
U svakom slučaju, incident u Nacionalnoj galeriji Grčke postavlja ozbiljna pitanja o mestu umetnosti u društvu i njenoj odgovornosti prema zajednici.
Pozivajući se na Simvol vere i reči svetih otaca, blaženopočivši episkop Srpske pravoslavne crkve objasnio je zašto je Crkva neodvojivi deo pravoslavne vere. Jedan od najdirljivijih trenutaka tribine bila je priča o Kruševačaninu, poznatom privredniku, čiji je život neprepoznatljivo promenjen zahvaljujući ovoj svetiteljki. Gospod ne kažnjava, već otkriva istinu o nama. Poslednji sud nije proizvoljna presuda, već odraz našeg života – ljubav prema Bogu vodi u večnu radost, a udaljenost od Njega u duhovnu tamu. Manastir iz 11. veka, koji je preživeo mnoge nevolje kroz istoriju i uvek se obnavljao iz pepela, sada je ponovo postao žrtva divljaštva koje je duboko potreslo duše verujućih.
Credit: Ukrinform / ddp USA / Profimedia
Duhovna riznica
21:42 | 02.12.2024
DA LI JE MOGUĆE VEROVATI U BOGA, ALI NE I U CRKVU? Vladika Atanasije dao je kratak i jasan odgovor zbog kojeg će se mnogi zamisliti
Duhovna riznica
13:42 | 13.03.2025
ZBOG SVETE KSENIJE, POZNATI KRUŠEVAČKI PRIVREDNIK JE U OČAJU POZAJMIO NOVAC, A ONDA MU SE ŽIVOT PREOKRENUO: Neverovatno svedočanstvo oca Ivana o moći molitve
Duhovna riznica
17:05 | 13.03.2025
KAKO ĆE BOG SUDITI NAŠIM DUŠAMA? Sveti oci dali su jasan odgovor na jedno od najčešćih pitanja vernika
Duhovna riznica
21:13 | 14.03.2025
NEVIĐENO SKRNAVLJENJE SVETINJE: Vandali opljačkali manastir Uspenja Presvete Bogorodice, otkopali grob i UKRALI KOSTI POKOJNIKA (FOTO)
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
O postu pred pričešće napominjao je da se mora voditi računa o detetovoj zrelosti.
Smirenje, strpljenje i prihvatanje su put kojim se stiče pravi mir, dok želja da utičemo na tuđe ponašanje često samo otkriva naše nedostatke.
Trpeza, koja je nekada bila sveto mesto zahvalnosti, pretvorila se u naviku.
Otkrijte tajne manastirske kuhinje - mirisi, začini i jednostavna priprema čine ovu posnu sarmu neodoljivom za svaku trpezu.
Parohije od Teksasa do Njujorka beleže stotine novih vernika koji se pripremaju za krštenje, dok arhijerej Antiohijske patrijaršije ističe da iza brojki stoji dug i zahtevan put istinskog obraćenja, a ne prolazni trend.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Sanija Ahmeti demonstrira antistres tehnike, skrnavivši hrišćansku svetinju, a njen čin svetogrđa šokirao je vernike koji se pitaju da li je ova "rekreativna" aktivnost "pomen" patnjama Srba na Kosovu i Metohiji.
Dan sećanja kada je trogodišnja Marija dovedena pred lice Gospodnje Crkva čuva kao jedan od ključnih trenutaka duhovne istorije – praznik koji vernike poziva na Liturgiju, pričešće i unutrašnje sabiranje.
Devica Marija zauzima posebno mesto u hrišćanstvu jer je rodila Bogočoveka i postala najuzvišenija među svim svetiteljima, a jedan od najistaknutijih teologa i svetaca 19. veka otkriva zašto je vera u Nju ključna za spasenje.
Ova kratka molitva Presvetoj Bogorodici i Gospodu Isusu Hristu smiruje srce i donosi nadu u teškim trenucima – pročitajte je u celosti.
O postu pred pričešće napominjao je da se mora voditi računa o detetovoj zrelosti.
Smirenje, strpljenje i prihvatanje su put kojim se stiče pravi mir, dok želja da utičemo na tuđe ponašanje često samo otkriva naše nedostatke.
Trpeza, koja je nekada bila sveto mesto zahvalnosti, pretvorila se u naviku.
Parohije od Teksasa do Njujorka beleže stotine novih vernika koji se pripremaju za krštenje, dok arhijerej Antiohijske patrijaršije ističe da iza brojki stoji dug i zahtevan put istinskog obraćenja, a ne prolazni trend.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Klimenta po starom kalendaru i Prepodobnog Patapija Tebanskog po novom, katolici su u Drugoj nedelji Adventa, dok je u islamu i judaizmu dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Otkrijte jednostavne principe koji pomažu da ostanemo mirni, odlučni i moralno jaki čak i kada život postavlja izazove pred nas.
Vernici se često pitaju da li tuđi krst nosi tuđu sudbinu, a odgovor sveštenika ruši rasprostranjene strahove.
