Pouka velikog asketa pokazuje da vera ne sme da bude oružje, već svetlo koje delima preobražava i spaja ljude različitih uverenja.
Religija često biva pogrešno tumačena, pa se vernici ponekad suočavaju sa iskušenjem fanatizma koji udaljava od Hrista umesto da približava. Poslednjih decenija sve češće čitamo, čujemo ili gledamo kako ljudi bivaju izloženi ekstremizmu u raznim oblicima i iz različitih pobuda, više nego ranije. Fanatizam, bilo verski, politički ili ideološki, udaljava od Hrista i stvara raskole među ljudima. Kako ostati istinski hrišćanin i sačuvati ljubav u odnosu prema svima, bez obzira na veru? Odgovor nudi Sveti Porfirije Kavsokalivit:
Ljubav koja pokriva sve
- Fanatizam nema veze sa Hristom. Budi istinski hrišćanin! Tada nećeš nikoga pogrešno razumeti nego će tvoja ljubav sve pokrivati. I prema inovernom budi hrišćanin. To znači: poštuj ga na učtiv i plemenit način, ne obazirući se na njegovu religiju. Možeš se naći pri ruci muslimanu u nevolji, razgovarati i družiti se s njim. Treba da poštuješ tuđu slobodu. Kao što Hristos stoji pred vratima i kuca, ali ih ne otvara silom nego čeka da ga duša čovekova sama slobodno primi, tako i mi treba da se odnosimo prema svakoj ljudskoj duši - kaže Sveti Porfirije u jednoj od svojih pouka i dodaje:
Delom, a ne rečju
- U misionarskoj delatnosti treba primenjivati istančane metode kako bi druge duše primile ono što im nudimo – reči ili knjige – bez rđavih reakcija. Još nešto: što manje reči. Reči paraju uši, a često i nerviraju ljude. Odjek, naprotiv, nalaze molitva i život. Život ushićuje, preporađa i preobražava, dok reči ostaju besplodne. Najbolji misionarski rad ostvaruje se našim primerom, ljubavlju i blagošću.
Pouka Svetog Porfirija jasno pokazuje da vera nije oružje niti sredstvo za dokazivanje sopstvene ispravnosti. Prava hrišćanska snaga leži u pažljivom životu, strpljenju, ljubavi i blagošću prema svima, a uticaj se ne meri rečima, već svetlom koje čovek svojim delima širi.
Čitanje Jevanđelja za 27. utorak po Duhovima
Foto: SPC
Jevanđelje
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Timoteju, začalo 286 (5,11-21)
11. A mlađe udovice ne primaj, jer kada ih strast odvoji od Hrista, hoće da se udaju; 12. one podležu osudi što prvo obećanje odbaciše. 13. A uz to se uče i neradu, skitajući po kućama; i ne samo neradu, nego su i jezičave i radoznale, pa govore što ne treba. 14. Hoću, dakle, da se mlađe udovice udaju, decu da rađaju, kuću da kuće, i nikakva povoda ne daju protivniku za napadanje. 15. Jer neke već skrenuše za satanom. 16. Ako koji verni ili verna ima udovice, neka se stara o njima, da se ne opterećuje Crkva, da bi se ona mogla starati o pravim udovicama.
17. Prezviteri koji su dobre starešine dostojni su dvostruke časti, osobito oni koji se trude u propovedanju i učenju. 18. Jer Pismo govori: „Volu koji vrše ne zavezuj usta”, i: „Radnik je dostojan svoje plate.” 19. Protiv prezvitera ne primaj tužbe, osim na osnovu dva ili tri svedoka. 20. One koji greše pokaraj pred svima, da i ostali imaju strah. 21. Preklinjem te pred Bogom i Gospodom Isusom Hristom i izabranim anđelima da ovo držiš bez dvoumljenja, i da ne činiš ništa po pristrasnosti.
Jevanđelje po Luki, začalo 87. (17,26-37)
26. I kako beše u dane Nojeve onako će biti i u dane Sina Čovečijega: 27. Jeđahu, pijahu, ženjahu se, udavahu se do onoga dana kad Noje uđe u kovčeg, i dođe potop i pogubi sve. 28. Slično kao što beše u dane Lotove: jeđahu, pijahu, kupovahu, prodavahu, sađahu, zidahu. 29. A u dan kad iziđe Lot iz Sodoma, udari oganj i sumpor sa neba i pogubi sve. 30. Tako će biti i u onaj Dan kada se pojavi Sin Čovečiji. 31. U onaj Dan ko bude na krovu, a pokućstvo njegovo u kući, neka ne silazi da ga uzme; a tako i onaj u polju, neka se ne vraća natrag.
32. Sećajte se žene Lotove. 33. Ako neko nastoji da sačuva život svoj, izgubiće ga; a koji ga izgubi, oživeće ga. 34. Kažem vam: „U onu noć dva će biti na jednoj postelji, jedan će se uzeti a drugi ostaviti; 35. dve će mleti zajedno, jedna će se uzeti a druga ostaviti; 36. dva će biti na njivi, jedan će se uzeti a drugi će se ostaviti.” 37. I odgovarajući rekoše mu: „Gde, Gospode?” A on im reče: „Gde je trup onde će se i orlovi sabrati.”
Reči starca Josifa Isihaste bez ulepšavanja otkrivaju zašto se blagodat ne daje onima koji odustaju na prvoj prepreci i kako se prava snaga vere proverava upravo u danima teskobe i unutrašnjih lomova.
Primer svetitelja pokazuje da strpljiva molitva i nepokolebljiva nada nisu samo duhovne prakse, već put ka isceljenju, unutrašnjem miru i obnovi vere u teškim trenucima.
Strah od nerazumevanja često zaustavlja vernike, ali jedna mudrost optinskog monaha pokazuje kako strpljenje i smirenje otvaraju vrata duhovnog mira i Božije blagodati.
Bez bacanja, bez raskoši i bez suvišnih reči – male pitice nastajale iz poštovanja prema hrani i blagoslovu trpeze, a nestajale brže od „prave“ pite, dok je dom još mirisao na testo i sir.
Jedan apel poglavara Srpske pravoslavne crkve pretvara molitvu u konkretno delo: krv koja se daruje u beogradskim hramovima postaje nada za nečiji novi početak.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za petak Sedmice bludnog sina otkriva da se daleko od očiju drugih, u srcu, rađa ono što može pokvariti reči i dela.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnu Kseniju Petrogradsku po starom i Svetog Fotija Velikog po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Pavla Mikija i drugove mučenike, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Mnogi misle da se Bogu prilazi kroz neprekidni napor i kaznu nad sobom, ali pouka svetogorskog starca otkriva zašto taj smer često vodi u umor, a ne u mir.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za petak Sedmice bludnog sina otkriva da se daleko od očiju drugih, u srcu, rađa ono što može pokvariti reči i dela.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Kada je na dan pogreba svog muža Ksenija obukla njegovu odeću i tako krenula u pogrebnu povorku, rodbina i njeni prijatelji pomislili su da joj je smrt Andreja Fjodoroviča pomračila razum.
