Svetitelj nas upozorava kako reči izgovorene iza leđa mogu uništiti i onoga ko ih izgovara i onoga o kome se govori.
Jezik, darovan da blagosilja, često postaje oružje koje ranjava. Dok se nepravde gomilaju brže od pokušaja da ih ispravimo, ispostavlja se da mnoge rane ne nastaju od otvorenih sukoba, već od rečenica izgovorenih iza leđa. Rešenje tog duhovnog zastoja, kako nas uči Crkva, ne dolazi iz novih rasprava, već iz stare, jasne pouke Svetog Nektarija Eginskog.
- Ogovaranje je strast koja živi u ljudima i, prirastajući našim dušama, više razjeda naše srce nego rđa gvožđe jeste ogovaranje. Ogovaranje je stalna i nepomirljiva nepravedna mržnja prema onome ko uživa u bilo kakvom dobru. Ogovaranje je strašna strast koja zavodi da se prezre i sopstveno spasenje. Ogovaranje ocrnjuje dobro“, govorio je Sveti Nektarije Eginski i još bi dodao:
- Ogovaranje je gore od ratovanja, jer kada se reši uzrok zbog kojega beše rat, ratnik se reši i neprijateljstva, a ogovarač, nikakav drugi razlog nemajući osim same opsednutosti i satanskog nastrojenja, jednako ogovara. Kome će predati takvu dušu? Kojoj zmiji, kojoj aspidi, kojem crvu, kom gadu? Od takve duše nema ničeg ni prokletijeg ni lukavijeg, jer to je Crkve upropastilo, to je rodilo jeresi, to je naoružalo bratsku ruku.
U ovim rečima nema ublažavanja, nema psiholoških izgovora ni društvenih opravdanja. Sveti Nektarije ne opisuje ogovaranje kao prolaznu slabost, već kao bolest koja razjeda i onoga ko govori i onoga o kome se govori, ali i čitavo crkveno telo. Njegova misao je precizna kao hirurški rez: ogovaranje ne ruši samo odnose - ono razara unutrašnju strukturu ličnosti, potkopava poverenje među ljudima i muti pogled na sopstveno spasenje.
U toj dijagnozi ogleda se i jedno od ključnih pravila pravoslavne duhovnosti: greh se ne meri po buci koju proizvodi, već po dubini rane koju ostavlja. Zato pouka Svetog Nektarija nije samo opomena za manastirske kelije ili propovedaonice, već ogledalo svakog našeg razgovora, poruke, komentara i prećutnog slaganja sa tuđom klevetom.
Njegove reči nas vraćaju na jednostavnu, ali tešku istinu: svaki put kada biramo da prećutimo umesto da osudimo, da odbranimo umesto da priklonimo, da se pomolimo umesto da presudimo - mi ne branimo samo bližnjeg, već i sopstvenu dušu. I baš u toj tihoj, nevidljivoj borbi protiv ogovaranja počinje ono što pravoslavlje od nas traži više od svega: da spasenje ne tražimo u tuđim padovima, već u sopstvenom pokajanju.
Poslanica Svetog apostola Pavla Efescima, začalo 229 (5,8-19)
8. Jer nekada bejaste tama, a sada ste svetlost u Gospodu: vladajte se kao deca svetlosti; 9. jer plod Duha je u svakoj dobroti i pravednosti i istini. 10. Istražujte što je ugodno Gospodu. 11. I nemojte uzimati učešća u besplodnim delima tame, nego ih još razotkrivajte. 12. Jer je sramno i govoriti o onome što oni tajno čine. 13. A sve što se razotkriva svetlošću se obelodanjuje; jer sve što je obelodanjeno izlazi na svetlost.
14. Zato veli: „Ustani ti koji spavaš i vaskrsni iz mrtvih, i obasjaće te Hristos.” 15. Dakle, pazite dobro kako živite, ne kao nemudri, nego kao mudri, 16. koristeći vreme, jer su dani zli. 17. Zbog toga ne budite nerazumni, nego shvatite šta je volja Gospodnja. 18. I ne opijajte se vinom, u čemu je razvrat, nego se ispunjavajte Duhom, 19. govoreći među sobom u psalmima i himnama i pesmama duhovnim, pevajući i pojući Gospodu u srcu svome;
Jevanđelje po Luki, začalo 66. (12,16-21)
16. Kaza im pak priču govoreći: „U jednoga bogatog čoveka rodi njiva. 17. I razmišljaše u sebi govoreći: 'Šta da činim, jer nemam u šta sabrati ljetinu svoju?' 18. I reče: 'Ovo ću učiniti: srušiću žitnice svoje i sagradiću veće; i onde ću sabrati sva žita moja i dobra moja; 19. i kazaću duši svojoj: 'Dušo; imaš mnoga dobra sabrana za mnoge godine; počivaj, jedi, pij, veseli se.' 20. A Bog mu reče: „Bezumniče, ove noći tražiće dušu tvoju od tebe; a ono što si pripremio čije će biti?” 21. Tako biva onome koji sebi teče blago, a ne bogati se Bogom.
Samo iskreno pokajanje priprema dušu za svetu tajnu pričešća - bez njega pristupanje svetom putiru je prazan hod.
U svetu prepunom iskušenja, pouke ovog ugodnika Božjeg pokazuju da istinska sloboda dolazi kroz čistoću srca i disciplinu duše.
Reči starca Josifa Isihaste bez ulepšavanja otkrivaju zašto se blagodat ne daje onima koji odustaju na prvoj prepreci i kako se prava snaga vere proverava upravo u danima teskobe i unutrašnjih lomova.
Pouka optinskog svetitelja otvara pitanje koje svi izbegavamo: bežimo li od problema ili od sebe.
Svetitelj naglašava da pravednost ne zavisi od imetka, već od stava srca prema sticanju i posedovanju.
Primer svetitelja pokazuje da strpljiva molitva i nepokolebljiva nada nisu samo duhovne prakse, već put ka isceljenju, unutrašnjem miru i obnovi vere u teškim trenucima.
Patrijarh jerusalimski, Sveti Juvenal, dao je te verige na dar carici Evdoksiji, prognanoj ženi cara Teodosija Mlađeg.
I najverniji hrišćani ponekad se nađu pred dilemom: gde prestaje poverenje, a gde počinje lična odgovornost, a veliki svetitelji pravoslavlja nude trezven, dubok i iznenađujuće savremen odgovor o odnosu prema svešteniku.
Ljubav prema bližnjem ne isključuje odgovornost prema sebi.
U pravoslavlju se naglašava da Bog ne stvara zlo niti uživa u ljudskoj patnji, ali dopušta iskušenja radi duhovne koristi.
Fil od vanile, orasi i šerbet čine desert koji se ne razlikuje od mrsnog, a recept monahinje Atanasije Rašić iz Manastira Rukumija već godinama kruži među domaćicama.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ako želite da na slavsku trpezu donesete novo jelo koje spaja jednostavnost i bogat ukus, ova brza salata biće vaš najbolji saveznik – oduševiće i najzahtevnije goste.
Dok mnogi zaboravljaju koliko njihove reči oblikuju svet oko njih, starac pokazuje kako molitva i čistota misli čuvaju unutrašnji mir i otvaraju put ka blagoslovu.
Pouka jednog od najomiljenijih svetitelja novijeg vremena otkriva zašto trenutak tišine pred Bogom nosi snagu da savlada nervozu, umor i haos koji čekaju svakog od nas.
Priča o svetitelju koji je pred filozofima i demonima pokazao da snaga vere nije u rečima, nego u znaku koji štiti i vodi kroz najmračnije iskušenja.
Svetogorski asketa objašnjava kako upornost u izgovaranju Hristovog imena u srcu i usnama može nadvladati i satanu i približiti nas veri, čak i kada ne razumemo svaku reč koju izgovaramo.
I najverniji hrišćani ponekad se nađu pred dilemom: gde prestaje poverenje, a gde počinje lična odgovornost, a veliki svetitelji pravoslavlja nude trezven, dubok i iznenađujuće savremen odgovor o odnosu prema svešteniku.
Ljubav prema bližnjem ne isključuje odgovornost prema sebi.
U pravoslavlju se naglašava da Bog ne stvara zlo niti uživa u ljudskoj patnji, ali dopušta iskušenja radi duhovne koristi.
Od prvih zajednica iz vremena Habzburške monarhije do današnjih hramova i desetina hiljada vernika - priča o usponu Pravoslavne crkve u zemlji u kojoj skoro svaka porodica iz Srbije ima nekoga svog.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Dok nas život okružuje iskušenjima, prevarama i prolaznim zadovoljstvima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da samo nepobediva vera može da otključa vrata večnog života.
Pravoslavni vernici danas slave Prepodobnog Pavla Tivejskog po starom kalendaru i Prepodobnog Jefrema Sirina po novom. Katolici obeležavaju Svetog Tome Akvinskog, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Svetogorski asketa objašnjava kako upornost u izgovaranju Hristovog imena u srcu i usnama može nadvladati i satanu i približiti nas veri, čak i kada ne razumemo svaku reč koju izgovaramo.
