Svetitelj nas upozorava kako reči izgovorene iza leđa mogu uništiti i onoga ko ih izgovara i onoga o kome se govori.
Jezik, darovan da blagosilja, često postaje oružje koje ranjava. Dok se nepravde gomilaju brže od pokušaja da ih ispravimo, ispostavlja se da mnoge rane ne nastaju od otvorenih sukoba, već od rečenica izgovorenih iza leđa. Rešenje tog duhovnog zastoja, kako nas uči Crkva, ne dolazi iz novih rasprava, već iz stare, jasne pouke Svetog Nektarija Eginskog.
- Ogovaranje je strast koja živi u ljudima i, prirastajući našim dušama, više razjeda naše srce nego rđa gvožđe jeste ogovaranje. Ogovaranje je stalna i nepomirljiva nepravedna mržnja prema onome ko uživa u bilo kakvom dobru. Ogovaranje je strašna strast koja zavodi da se prezre i sopstveno spasenje. Ogovaranje ocrnjuje dobro“, govorio je Sveti Nektarije Eginski i još bi dodao:
- Ogovaranje je gore od ratovanja, jer kada se reši uzrok zbog kojega beše rat, ratnik se reši i neprijateljstva, a ogovarač, nikakav drugi razlog nemajući osim same opsednutosti i satanskog nastrojenja, jednako ogovara. Kome će predati takvu dušu? Kojoj zmiji, kojoj aspidi, kojem crvu, kom gadu? Od takve duše nema ničeg ni prokletijeg ni lukavijeg, jer to je Crkve upropastilo, to je rodilo jeresi, to je naoružalo bratsku ruku.
U ovim rečima nema ublažavanja, nema psiholoških izgovora ni društvenih opravdanja. Sveti Nektarije ne opisuje ogovaranje kao prolaznu slabost, već kao bolest koja razjeda i onoga ko govori i onoga o kome se govori, ali i čitavo crkveno telo. Njegova misao je precizna kao hirurški rez: ogovaranje ne ruši samo odnose - ono razara unutrašnju strukturu ličnosti, potkopava poverenje među ljudima i muti pogled na sopstveno spasenje.
U toj dijagnozi ogleda se i jedno od ključnih pravila pravoslavne duhovnosti: greh se ne meri po buci koju proizvodi, već po dubini rane koju ostavlja. Zato pouka Svetog Nektarija nije samo opomena za manastirske kelije ili propovedaonice, već ogledalo svakog našeg razgovora, poruke, komentara i prećutnog slaganja sa tuđom klevetom.
Njegove reči nas vraćaju na jednostavnu, ali tešku istinu: svaki put kada biramo da prećutimo umesto da osudimo, da odbranimo umesto da priklonimo, da se pomolimo umesto da presudimo - mi ne branimo samo bližnjeg, već i sopstvenu dušu. I baš u toj tihoj, nevidljivoj borbi protiv ogovaranja počinje ono što pravoslavlje od nas traži više od svega: da spasenje ne tražimo u tuđim padovima, već u sopstvenom pokajanju.
Poslanica Svetog apostola Pavla Efescima, začalo 229 (5,8-19)
8. Jer nekada bejaste tama, a sada ste svetlost u Gospodu: vladajte se kao deca svetlosti; 9. jer plod Duha je u svakoj dobroti i pravednosti i istini. 10. Istražujte što je ugodno Gospodu. 11. I nemojte uzimati učešća u besplodnim delima tame, nego ih još razotkrivajte. 12. Jer je sramno i govoriti o onome što oni tajno čine. 13. A sve što se razotkriva svetlošću se obelodanjuje; jer sve što je obelodanjeno izlazi na svetlost.
14. Zato veli: „Ustani ti koji spavaš i vaskrsni iz mrtvih, i obasjaće te Hristos.” 15. Dakle, pazite dobro kako živite, ne kao nemudri, nego kao mudri, 16. koristeći vreme, jer su dani zli. 17. Zbog toga ne budite nerazumni, nego shvatite šta je volja Gospodnja. 18. I ne opijajte se vinom, u čemu je razvrat, nego se ispunjavajte Duhom, 19. govoreći među sobom u psalmima i himnama i pesmama duhovnim, pevajući i pojući Gospodu u srcu svome;
Jevanđelje po Luki, začalo 66. (12,16-21)
16. Kaza im pak priču govoreći: „U jednoga bogatog čoveka rodi njiva. 17. I razmišljaše u sebi govoreći: 'Šta da činim, jer nemam u šta sabrati ljetinu svoju?' 18. I reče: 'Ovo ću učiniti: srušiću žitnice svoje i sagradiću veće; i onde ću sabrati sva žita moja i dobra moja; 19. i kazaću duši svojoj: 'Dušo; imaš mnoga dobra sabrana za mnoge godine; počivaj, jedi, pij, veseli se.' 20. A Bog mu reče: „Bezumniče, ove noći tražiće dušu tvoju od tebe; a ono što si pripremio čije će biti?” 21. Tako biva onome koji sebi teče blago, a ne bogati se Bogom.
Samo iskreno pokajanje priprema dušu za svetu tajnu pričešća - bez njega pristupanje svetom putiru je prazan hod.
U svetu prepunom iskušenja, pouke ovog ugodnika Božjeg pokazuju da istinska sloboda dolazi kroz čistoću srca i disciplinu duše.
Reči starca Josifa Isihaste bez ulepšavanja otkrivaju zašto se blagodat ne daje onima koji odustaju na prvoj prepreci i kako se prava snaga vere proverava upravo u danima teskobe i unutrašnjih lomova.
Pouka optinskog svetitelja otvara pitanje koje svi izbegavamo: bežimo li od problema ili od sebe.
Svetitelj naglašava da pravednost ne zavisi od imetka, već od stava srca prema sticanju i posedovanju.
Primer svetitelja pokazuje da strpljiva molitva i nepokolebljiva nada nisu samo duhovne prakse, već put ka isceljenju, unutrašnjem miru i obnovi vere u teškim trenucima.
Ajeti 64:1-4 pokazuju kako mudrost stvaranja, ljudska odgovornost i Božija prisutnost prožimaju svaki trenutak naše svakodnevnice.
Svetitelj nas upozorava kako reči izgovorene iza leđa mogu uništiti i onoga ko ih izgovara i onoga o kome se govori.
Tradicionalni obred sklapanja braka i raskošna svečanost spojili su sinagogu i industrijski dok, dok je svaki detalj organizovan do savršenstva.
Posle povlačenja specijalnih jedinica kosovske policije, lokalni predstavnici zatekli devastirane kancelarije i oskrnavljene ikone, što je među Srbima protumačeno kao još jedna otvorena poruka pritiska i zastrašivanja.
U manastiru Lazarice, pred vernim narodom Dalmatinskog Kosova, doskorašnji iskušenik započeo je put monaškog života, zavetujući se na poslušanje, smirenje i neprekidnu borbu sa sobom.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Priča o svetitelju koji je pred filozofima i demonima pokazao da snaga vere nije u rečima, nego u znaku koji štiti i vodi kroz najmračnije iskušenja.
Mnogi misle da se Bogu prilazi kroz neprekidni napor i kaznu nad sobom, ali pouka svetogorskog starca otkriva zašto taj smer često vodi u umor, a ne u mir.
Svetitelj nas podseća da nijedna duša nije izgubljena, a tajna duhovnog mira leži u iskrenom obraćenju i poverenju u Gospoda.
Sveti Justin Ćelijski podseća na unutrašnje oružje hrišćana koje štiti dušu od najmračnijih sila i daje snagu koju niko ne može oduzeti.
Posle povlačenja specijalnih jedinica kosovske policije, lokalni predstavnici zatekli devastirane kancelarije i oskrnavljene ikone, što je među Srbima protumačeno kao još jedna otvorena poruka pritiska i zastrašivanja.
Sudeći po oštrini obraćanja igumanije Manastira Šudikova, ovakvi ispadi mladih ljudi nisu retki.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, protojerej Andrej Tkačov objašnjava šta činiti kada pokajanje postaje teret, a želja za svetošću sudara se sa našim slabostima.
Jutrenje se smatra susretom duše sa svetlošću novog dana, ali i sa svetlošću koja prevazilazi svako vreme - s Hristom.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Ova aromatična manastirska čorba od rečne ribe vodi vas kroz vekovne običaje i otkriva kako pripremiti jelo koje čuva duh posta i posne slavske trpeze.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, protojerej Andrej Tkačov objašnjava šta činiti kada pokajanje postaje teret, a želja za svetošću sudara se sa našim slabostima.
Zvezda serijala „Mortal Kombat“ u 75. godini upokojila se u Santa Barbari, a njegov duhovni put ka pravoslavlju i krštenju ostaje inspiracija za sve koji traže smisao i unutrašnji mir.
