Svetitelj nas upozorava kako reči izgovorene iza leđa mogu uništiti i onoga ko ih izgovara i onoga o kome se govori.
Jezik, darovan da blagosilja, često postaje oružje koje ranjava. Dok se nepravde gomilaju brže od pokušaja da ih ispravimo, ispostavlja se da mnoge rane ne nastaju od otvorenih sukoba, već od rečenica izgovorenih iza leđa. Rešenje tog duhovnog zastoja, kako nas uči Crkva, ne dolazi iz novih rasprava, već iz stare, jasne pouke Svetog Nektarija Eginskog.
Ogovaranje kao bolest duše
- Ogovaranje je strast koja živi u ljudima i, prirastajući našim dušama, više razjeda naše srce nego rđa gvožđe jeste ogovaranje. Ogovaranje je stalna i nepomirljiva nepravedna mržnja prema onome ko uživa u bilo kakvom dobru. Ogovaranje je strašna strast koja zavodi da se prezre i sopstveno spasenje. Ogovaranje ocrnjuje dobro“, govorio je Sveti Nektarije Eginski i još bi dodao:
- Ogovaranje je gore od ratovanja, jer kada se reši uzrok zbog kojega beše rat, ratnik se reši i neprijateljstva, a ogovarač, nikakav drugi razlog nemajući osim same opsednutosti i satanskog nastrojenja, jednako ogovara. Kome će predati takvu dušu? Kojoj zmiji, kojoj aspidi, kojem crvu, kom gadu? Od takve duše nema ničeg ni prokletijeg ni lukavijeg, jer to je Crkve upropastilo, to je rodilo jeresi, to je naoružalo bratsku ruku.
U ovim rečima nema ublažavanja, nema psiholoških izgovora ni društvenih opravdanja. Sveti Nektarije ne opisuje ogovaranje kao prolaznu slabost, već kao bolest koja razjeda i onoga ko govori i onoga o kome se govori, ali i čitavo crkveno telo. Njegova misao je precizna kao hirurški rez: ogovaranje ne ruši samo odnose - ono razara unutrašnju strukturu ličnosti, potkopava poverenje među ljudima i muti pogled na sopstveno spasenje.
Pouka koja menja odnos prema bližnjem
U toj dijagnozi ogleda se i jedno od ključnih pravila pravoslavne duhovnosti: greh se ne meri po buci koju proizvodi, već po dubini rane koju ostavlja. Zato pouka Svetog Nektarija nije samo opomena za manastirske kelije ili propovedaonice, već ogledalo svakog našeg razgovora, poruke, komentara i prećutnog slaganja sa tuđom klevetom.
Njegove reči nas vraćaju na jednostavnu, ali tešku istinu: svaki put kada biramo da prećutimo umesto da osudimo, da odbranimo umesto da priklonimo, da se pomolimo umesto da presudimo - mi ne branimo samo bližnjeg, već i sopstvenu dušu. I baš u toj tihoj, nevidljivoj borbi protiv ogovaranja počinje ono što pravoslavlje od nas traži više od svega: da spasenje ne tražimo u tuđim padovima, već u sopstvenom pokajanju.
Čitanje Jevanđelja za 26. nedelju po Duhovima
Victor Ciobanu/Shutterstock
Jevanđelje
Poslanica Svetog apostola Pavla Efescima, začalo 229 (5,8-19)
8. Jer nekada bejaste tama, a sada ste svetlost u Gospodu: vladajte se kao deca svetlosti; 9. jer plod Duha je u svakoj dobroti i pravednosti i istini. 10. Istražujte što je ugodno Gospodu. 11. I nemojte uzimati učešća u besplodnim delima tame, nego ih još razotkrivajte. 12. Jer je sramno i govoriti o onome što oni tajno čine. 13. A sve što se razotkriva svetlošću se obelodanjuje; jer sve što je obelodanjeno izlazi na svetlost.
14. Zato veli: „Ustani ti koji spavaš i vaskrsni iz mrtvih, i obasjaće te Hristos.” 15. Dakle, pazite dobro kako živite, ne kao nemudri, nego kao mudri, 16. koristeći vreme, jer su dani zli. 17. Zbog toga ne budite nerazumni, nego shvatite šta je volja Gospodnja. 18. I ne opijajte se vinom, u čemu je razvrat, nego se ispunjavajte Duhom, 19. govoreći među sobom u psalmima i himnama i pesmama duhovnim, pevajući i pojući Gospodu u srcu svome;
Jevanđelje po Luki, začalo 66. (12,16-21)
16. Kaza im pak priču govoreći: „U jednoga bogatog čoveka rodi njiva. 17. I razmišljaše u sebi govoreći: 'Šta da činim, jer nemam u šta sabrati ljetinu svoju?' 18. I reče: 'Ovo ću učiniti: srušiću žitnice svoje i sagradiću veće; i onde ću sabrati sva žita moja i dobra moja; 19. i kazaću duši svojoj: 'Dušo; imaš mnoga dobra sabrana za mnoge godine; počivaj, jedi, pij, veseli se.' 20. A Bog mu reče: „Bezumniče, ove noći tražiće dušu tvoju od tebe; a ono što si pripremio čije će biti?” 21. Tako biva onome koji sebi teče blago, a ne bogati se Bogom.
Reči starca Josifa Isihaste bez ulepšavanja otkrivaju zašto se blagodat ne daje onima koji odustaju na prvoj prepreci i kako se prava snaga vere proverava upravo u danima teskobe i unutrašnjih lomova.
Primer svetitelja pokazuje da strpljiva molitva i nepokolebljiva nada nisu samo duhovne prakse, već put ka isceljenju, unutrašnjem miru i obnovi vere u teškim trenucima.
U besedi za petak 22. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto čovek ne prepoznaje pogubnost greha i zašto je očišćenje uma prvi korak ka povratku Bogu.
Veliki hrišćanski svetitelj je još početkom 5. veka upozoravao na pogubne posledice lošeg društva i objašnjavao kako tuđe navike mogu promeniti čoveka.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Svetom arhijerejskom liturgijom, uz sasluženje arhijereja iz tri pomesne crkve, odata je počast duhovniku čija su ljubav prema narodu i apostolska revnost ostavili neizbrisiv trag.
General Aleksus G. Grinkevič i komandant KFOR-a Robert Vergori razgovarali su sa mitropolitom o bezbednosti srpskog naroda, očuvanju manastira Visoki Dečani i uslovima za trajni mir na Kosovu i Metohiji.
U vatrenoj stihiji na Vračaru dugogodišnji upravnik Patrijaršijskog dvora zadobio je opekotine na oko 30 odsto tela i teško oštećenje pluća usled udisanja dima
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Posle pada mnogi dugo nose teret krivice i teško prihvataju da im je oprošteno. Svetitelj iz Egine podseća na razliku između iskrenog pokajanja i samokažnjavanja i nudi poruku koja donosi drugačiji pogled na milost.
Veliki grčki svetitelj objašnjava da nevolje nisu samo teret koji čovek nosi, već trenutci u kojima se otkrivaju skrivene slabosti, jača vera i pronalazi dublji smisao stradanja.
U besedi za petak 22. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto čovek ne prepoznaje pogubnost greha i zašto je očišćenje uma prvi korak ka povratku Bogu.
Veliki hrišćanski svetitelj je još početkom 5. veka upozoravao na pogubne posledice lošeg društva i objašnjavao kako tuđe navike mogu promeniti čoveka.
Vernici su praznik Svete Petke proslavili u svetinjama na Kalemegdanu. U Crkvi Ružici služene su dve liturgije, a mnogi su došli i u Kapelu Svete Petke da se poklone moštima svetiteljke i uzmu vodu sa izvora.
Uzbudljiva priča o Tari i njenim drugarima, neobičnoj tajni na krovu zgrade i pouci Prepodobne mati Paraskeve da se prava ljubav prema Bogu pokazuje brigom za druge.
U vatrenoj stihiji na Vračaru dugogodišnji upravnik Patrijaršijskog dvora zadobio je opekotine na oko 30 odsto tela i teško oštećenje pluća usled udisanja dima
Osam istorijskih Mercedesa, koje su pape koristile od 1930. godine, izloženo je u Vatikanskim muzejima. Postavka otkriva gotovo vek razvoja papamobila, od luksuznih detalja do savremenih bezbednosnih rešenja.
U besedi za petak 22. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto čovek ne prepoznaje pogubnost greha i zašto je očišćenje uma prvi korak ka povratku Bogu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News
