Svetitelj nas upozorava kako reči izgovorene iza leđa mogu uništiti i onoga ko ih izgovara i onoga o kome se govori.
Jezik, darovan da blagosilja, često postaje oružje koje ranjava. Dok se nepravde gomilaju brže od pokušaja da ih ispravimo, ispostavlja se da mnoge rane ne nastaju od otvorenih sukoba, već od rečenica izgovorenih iza leđa. Rešenje tog duhovnog zastoja, kako nas uči Crkva, ne dolazi iz novih rasprava, već iz stare, jasne pouke Svetog Nektarija Eginskog.
- Ogovaranje je strast koja živi u ljudima i, prirastajući našim dušama, više razjeda naše srce nego rđa gvožđe jeste ogovaranje. Ogovaranje je stalna i nepomirljiva nepravedna mržnja prema onome ko uživa u bilo kakvom dobru. Ogovaranje je strašna strast koja zavodi da se prezre i sopstveno spasenje. Ogovaranje ocrnjuje dobro“, govorio je Sveti Nektarije Eginski i još bi dodao:
- Ogovaranje je gore od ratovanja, jer kada se reši uzrok zbog kojega beše rat, ratnik se reši i neprijateljstva, a ogovarač, nikakav drugi razlog nemajući osim same opsednutosti i satanskog nastrojenja, jednako ogovara. Kome će predati takvu dušu? Kojoj zmiji, kojoj aspidi, kojem crvu, kom gadu? Od takve duše nema ničeg ni prokletijeg ni lukavijeg, jer to je Crkve upropastilo, to je rodilo jeresi, to je naoružalo bratsku ruku.
U ovim rečima nema ublažavanja, nema psiholoških izgovora ni društvenih opravdanja. Sveti Nektarije ne opisuje ogovaranje kao prolaznu slabost, već kao bolest koja razjeda i onoga ko govori i onoga o kome se govori, ali i čitavo crkveno telo. Njegova misao je precizna kao hirurški rez: ogovaranje ne ruši samo odnose - ono razara unutrašnju strukturu ličnosti, potkopava poverenje među ljudima i muti pogled na sopstveno spasenje.
U toj dijagnozi ogleda se i jedno od ključnih pravila pravoslavne duhovnosti: greh se ne meri po buci koju proizvodi, već po dubini rane koju ostavlja. Zato pouka Svetog Nektarija nije samo opomena za manastirske kelije ili propovedaonice, već ogledalo svakog našeg razgovora, poruke, komentara i prećutnog slaganja sa tuđom klevetom.
Njegove reči nas vraćaju na jednostavnu, ali tešku istinu: svaki put kada biramo da prećutimo umesto da osudimo, da odbranimo umesto da priklonimo, da se pomolimo umesto da presudimo - mi ne branimo samo bližnjeg, već i sopstvenu dušu. I baš u toj tihoj, nevidljivoj borbi protiv ogovaranja počinje ono što pravoslavlje od nas traži više od svega: da spasenje ne tražimo u tuđim padovima, već u sopstvenom pokajanju.
Poslanica Svetog apostola Pavla Efescima, začalo 229 (5,8-19)
8. Jer nekada bejaste tama, a sada ste svetlost u Gospodu: vladajte se kao deca svetlosti; 9. jer plod Duha je u svakoj dobroti i pravednosti i istini. 10. Istražujte što je ugodno Gospodu. 11. I nemojte uzimati učešća u besplodnim delima tame, nego ih još razotkrivajte. 12. Jer je sramno i govoriti o onome što oni tajno čine. 13. A sve što se razotkriva svetlošću se obelodanjuje; jer sve što je obelodanjeno izlazi na svetlost.
14. Zato veli: „Ustani ti koji spavaš i vaskrsni iz mrtvih, i obasjaće te Hristos.” 15. Dakle, pazite dobro kako živite, ne kao nemudri, nego kao mudri, 16. koristeći vreme, jer su dani zli. 17. Zbog toga ne budite nerazumni, nego shvatite šta je volja Gospodnja. 18. I ne opijajte se vinom, u čemu je razvrat, nego se ispunjavajte Duhom, 19. govoreći među sobom u psalmima i himnama i pesmama duhovnim, pevajući i pojući Gospodu u srcu svome;
Jevanđelje po Luki, začalo 66. (12,16-21)
16. Kaza im pak priču govoreći: „U jednoga bogatog čoveka rodi njiva. 17. I razmišljaše u sebi govoreći: 'Šta da činim, jer nemam u šta sabrati ljetinu svoju?' 18. I reče: 'Ovo ću učiniti: srušiću žitnice svoje i sagradiću veće; i onde ću sabrati sva žita moja i dobra moja; 19. i kazaću duši svojoj: 'Dušo; imaš mnoga dobra sabrana za mnoge godine; počivaj, jedi, pij, veseli se.' 20. A Bog mu reče: „Bezumniče, ove noći tražiće dušu tvoju od tebe; a ono što si pripremio čije će biti?” 21. Tako biva onome koji sebi teče blago, a ne bogati se Bogom.
Samo iskreno pokajanje priprema dušu za svetu tajnu pričešća - bez njega pristupanje svetom putiru je prazan hod.
U svetu prepunom iskušenja, pouke ovog ugodnika Božjeg pokazuju da istinska sloboda dolazi kroz čistoću srca i disciplinu duše.
Reči starca Josifa Isihaste bez ulepšavanja otkrivaju zašto se blagodat ne daje onima koji odustaju na prvoj prepreci i kako se prava snaga vere proverava upravo u danima teskobe i unutrašnjih lomova.
Pouka optinskog svetitelja otvara pitanje koje svi izbegavamo: bežimo li od problema ili od sebe.
Svetitelj naglašava da pravednost ne zavisi od imetka, već od stava srca prema sticanju i posedovanju.
Primer svetitelja pokazuje da strpljiva molitva i nepokolebljiva nada nisu samo duhovne prakse, već put ka isceljenju, unutrašnjem miru i obnovi vere u teškim trenucima.
U crkvi Pokrova Presvete Bogorodice služena zaupokojena liturgija, a poruka njegovog sina Nemanje Krivokapića podsetila okupljene da zajedništvo u veri nadilazi granice života i smrti.
Bez struje i ikakvih oznaka, crkva-brvnara kod Duba vekovima krije ruske ikone, ratne tajne i neobično predanje o sili koja ju je sklonila od očiju ljudi, a do nje se ne dolazi slučajno.
To nije nagli pad, već postepeno udaljavanje od istine, koje počinje onda kada čovek prestane da prepoznaje sopstvenu unutrašnju težinu.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Spontani pobačaj često ne donosi samo tugu, već i niz teških pitanja, preispitivanja i unutrašnjih borbi.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Svetitelj sa Egine otkriva tajnu sreće skrivenu u srcu koju nijedna spoljašnja sila ne može uzeti.
Dok mnogi zaboravljaju koliko njihove reči oblikuju svet oko njih, starac pokazuje kako molitva i čistota misli čuvaju unutrašnji mir i otvaraju put ka blagoslovu.
Pouka jednog od najomiljenijih svetitelja novijeg vremena otkriva zašto trenutak tišine pred Bogom nosi snagu da savlada nervozu, umor i haos koji čekaju svakog od nas.
Priča o svetitelju koji je pred filozofima i demonima pokazao da snaga vere nije u rečima, nego u znaku koji štiti i vodi kroz najmračnije iskušenja.
To nije nagli pad, već postepeno udaljavanje od istine, koje počinje onda kada čovek prestane da prepoznaje sopstvenu unutrašnju težinu.
Spontani pobačaj često ne donosi samo tugu, već i niz teških pitanja, preispitivanja i unutrašnjih borbi.
Promenljiv početak i fiksni završetak čine ovaj post posebnim u crkvenom kalendaru, a njegova suština ne iscrpljuje se u jelovniku - naglasak je na unutrašnjem preobražaju, molitvi i pričešću kao središtu hrišćanskog života.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za četvrtak 3. sedmice po Vaskrsu otvara se pitanje koje ne nudi utehu, već suočavanje sa silama koje nadilaze ljudsku prirodu.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za četvrtak 3. sedmice po Vaskrsu otvara se pitanje koje ne nudi utehu, već suočavanje sa silama koje nadilaze ljudsku prirodu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Simeona Persijskog po starom i Svetog prepodobnog Jakova Ispovednika po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Pija V, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Poruka ruskog svetitelja suzbija naviku koja guši nadu i otkriva kako da se padovi pretvore u početak, a ne u kraj puta.
