Svetitelj nas upozorava kako reči izgovorene iza leđa mogu uništiti i onoga ko ih izgovara i onoga o kome se govori.
Jezik, darovan da blagosilja, često postaje oružje koje ranjava. Dok se nepravde gomilaju brže od pokušaja da ih ispravimo, ispostavlja se da mnoge rane ne nastaju od otvorenih sukoba, već od rečenica izgovorenih iza leđa. Rešenje tog duhovnog zastoja, kako nas uči Crkva, ne dolazi iz novih rasprava, već iz stare, jasne pouke Svetog Nektarija Eginskog.
- Ogovaranje je strast koja živi u ljudima i, prirastajući našim dušama, više razjeda naše srce nego rđa gvožđe jeste ogovaranje. Ogovaranje je stalna i nepomirljiva nepravedna mržnja prema onome ko uživa u bilo kakvom dobru. Ogovaranje je strašna strast koja zavodi da se prezre i sopstveno spasenje. Ogovaranje ocrnjuje dobro“, govorio je Sveti Nektarije Eginski i još bi dodao:
- Ogovaranje je gore od ratovanja, jer kada se reši uzrok zbog kojega beše rat, ratnik se reši i neprijateljstva, a ogovarač, nikakav drugi razlog nemajući osim same opsednutosti i satanskog nastrojenja, jednako ogovara. Kome će predati takvu dušu? Kojoj zmiji, kojoj aspidi, kojem crvu, kom gadu? Od takve duše nema ničeg ni prokletijeg ni lukavijeg, jer to je Crkve upropastilo, to je rodilo jeresi, to je naoružalo bratsku ruku.
U ovim rečima nema ublažavanja, nema psiholoških izgovora ni društvenih opravdanja. Sveti Nektarije ne opisuje ogovaranje kao prolaznu slabost, već kao bolest koja razjeda i onoga ko govori i onoga o kome se govori, ali i čitavo crkveno telo. Njegova misao je precizna kao hirurški rez: ogovaranje ne ruši samo odnose - ono razara unutrašnju strukturu ličnosti, potkopava poverenje među ljudima i muti pogled na sopstveno spasenje.
U toj dijagnozi ogleda se i jedno od ključnih pravila pravoslavne duhovnosti: greh se ne meri po buci koju proizvodi, već po dubini rane koju ostavlja. Zato pouka Svetog Nektarija nije samo opomena za manastirske kelije ili propovedaonice, već ogledalo svakog našeg razgovora, poruke, komentara i prećutnog slaganja sa tuđom klevetom.
Njegove reči nas vraćaju na jednostavnu, ali tešku istinu: svaki put kada biramo da prećutimo umesto da osudimo, da odbranimo umesto da priklonimo, da se pomolimo umesto da presudimo - mi ne branimo samo bližnjeg, već i sopstvenu dušu. I baš u toj tihoj, nevidljivoj borbi protiv ogovaranja počinje ono što pravoslavlje od nas traži više od svega: da spasenje ne tražimo u tuđim padovima, već u sopstvenom pokajanju.
Poslanica Svetog apostola Pavla Efescima, začalo 229 (5,8-19)
8. Jer nekada bejaste tama, a sada ste svetlost u Gospodu: vladajte se kao deca svetlosti; 9. jer plod Duha je u svakoj dobroti i pravednosti i istini. 10. Istražujte što je ugodno Gospodu. 11. I nemojte uzimati učešća u besplodnim delima tame, nego ih još razotkrivajte. 12. Jer je sramno i govoriti o onome što oni tajno čine. 13. A sve što se razotkriva svetlošću se obelodanjuje; jer sve što je obelodanjeno izlazi na svetlost.
14. Zato veli: „Ustani ti koji spavaš i vaskrsni iz mrtvih, i obasjaće te Hristos.” 15. Dakle, pazite dobro kako živite, ne kao nemudri, nego kao mudri, 16. koristeći vreme, jer su dani zli. 17. Zbog toga ne budite nerazumni, nego shvatite šta je volja Gospodnja. 18. I ne opijajte se vinom, u čemu je razvrat, nego se ispunjavajte Duhom, 19. govoreći među sobom u psalmima i himnama i pesmama duhovnim, pevajući i pojući Gospodu u srcu svome;
Jevanđelje po Luki, začalo 66. (12,16-21)
16. Kaza im pak priču govoreći: „U jednoga bogatog čoveka rodi njiva. 17. I razmišljaše u sebi govoreći: 'Šta da činim, jer nemam u šta sabrati ljetinu svoju?' 18. I reče: 'Ovo ću učiniti: srušiću žitnice svoje i sagradiću veće; i onde ću sabrati sva žita moja i dobra moja; 19. i kazaću duši svojoj: 'Dušo; imaš mnoga dobra sabrana za mnoge godine; počivaj, jedi, pij, veseli se.' 20. A Bog mu reče: „Bezumniče, ove noći tražiće dušu tvoju od tebe; a ono što si pripremio čije će biti?” 21. Tako biva onome koji sebi teče blago, a ne bogati se Bogom.
Samo iskreno pokajanje priprema dušu za svetu tajnu pričešća - bez njega pristupanje svetom putiru je prazan hod.
U svetu prepunom iskušenja, pouke ovog ugodnika Božjeg pokazuju da istinska sloboda dolazi kroz čistoću srca i disciplinu duše.
Reči starca Josifa Isihaste bez ulepšavanja otkrivaju zašto se blagodat ne daje onima koji odustaju na prvoj prepreci i kako se prava snaga vere proverava upravo u danima teskobe i unutrašnjih lomova.
Pouka optinskog svetitelja otvara pitanje koje svi izbegavamo: bežimo li od problema ili od sebe.
Svetitelj naglašava da pravednost ne zavisi od imetka, već od stava srca prema sticanju i posedovanju.
Primer svetitelja pokazuje da strpljiva molitva i nepokolebljiva nada nisu samo duhovne prakse, već put ka isceljenju, unutrašnjem miru i obnovi vere u teškim trenucima.
Vernik kroz pričešće prima telo i krv Hristovu, ali takvom susretu treba da prethode molitva, pokajanje, praštanje i nastojanje da se srce očisti od greha.
Na jubilarnom 50. izdanju manifestacije u Beloj Vodi priznanje je pripalo mitropolitu kruševačkom, koji je govorio o lepoti, dobroti, odnosu prema Bogu i bližnjima, ali i o iskušenjima koja čoveka udaljavaju od večnih vrednosti.
Testo se zamesi od nekoliko sastojaka, oblikuje za čas i kratko peče, a tokom posta mast može da se zameni posnim margarinom.
U besedi za utorak 16. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači početak Jevanđelja po Jovanu i govori o Sinu Božjem kroz koga je sve stvoreno i koji je radi spasenja došao među ljude.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Svetitelj upozorava da sukob može biti završen spolja, dok u čoveku nastavlja da traje mnogo duže i polako zauzima sve više prostora.
Posle pada mnogi dugo nose teret krivice i teško prihvataju da im je oprošteno. Svetitelj iz Egine podseća na razliku između iskrenog pokajanja i samokažnjavanja i nudi poruku koja donosi drugačiji pogled na milost.
Veliki grčki svetitelj objašnjava da nevolje nisu samo teret koji čovek nosi, već trenutci u kojima se otkrivaju skrivene slabosti, jača vera i pronalazi dublji smisao stradanja.
Sve više ljudi ulazi u veze iz straha od samoće, a ne iz istinske spremnosti da voli. Pouka jednog od najpoštovanijih pravoslavnih svetitelja pokazuje zbog čega ljubav dolazi tek kada prestane da bude odgovor na sopstveni strah.
Vernik kroz pričešće prima telo i krv Hristovu, ali takvom susretu treba da prethode molitva, pokajanje, praštanje i nastojanje da se srce očisti od greha.
U besedi za utorak 16. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači početak Jevanđelja po Jovanu i govori o Sinu Božjem kroz koga je sve stvoreno i koji je radi spasenja došao među ljude.
Kratka, ali snažna pouka svetitelja govori o nečemu što je mnogo dublje od običnog spokojstva i otkriva zbog čega unutrašnja tišina ima posebno mesto u hrišćanskom životu.
Vernik kroz pričešće prima telo i krv Hristovu, ali takvom susretu treba da prethode molitva, pokajanje, praštanje i nastojanje da se srce očisti od greha.
Nad njegovim svetih moštiju, prema predanju, dogodila su se mnoga iscelenja bolesnih.
Dobro delo gubi svoj pravi smisao kada čovek počne da ga čini zbog sebe.
Kratka, ali snažna pouka svetitelja govori o nečemu što je mnogo dublje od običnog spokojstva i otkriva zbog čega unutrašnja tišina ima posebno mesto u hrišćanskom životu.
Nad njegovim svetih moštiju, prema predanju, dogodila su se mnoga iscelenja bolesnih.
U besedi povodom velikog praznika govorio je o tome šta povezuje generacije, zašto različitost ne sme da bude prepreka zajedništvu i zbog čega vera mora da se potvrđuje svakodnevnim životom.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
