U svetu prepunom iskušenja, pouke ovog ugodnika Božjeg pokazuju da istinska sloboda dolazi kroz čistoću srca i disciplinu duše.
Dok se u tišini preispitujemo i posvećujemo unutrašnjem promišljanju, reči Svetog Jefrema Sirina odjekuju jasno i neumoljivo. Njegove pouke nisu samo vodiči za monaški život, već podstiču svakog vernika da preispita sopstvene izbore i istinske vrednosti. U svetu u kojem telesne želje često nadglasavaju savest, njegovi saveti odzvanjaju kao poziv na unutrašnju disciplinu i duhovnu snagu.
- Ne slušaj savete ljudi koji sebi ugađaju, koji su sebe učinili robovima stomaka i telesnih strasti - kazao je Sveti Jefrem Sirin u jednoj od brojnih pouka koje su ostale zapisane u svetim knjigama.
Ove reči podsećaju vernike da često saveti dolaze od onih koji žive samo za trenutne zadovoljštine i prolazne strasti. Sveti Jefrem nas upozorava da se od tih uticaja moramo čuvati, jer vode udaljavanju od duhovnog puta i lične discipline:
- Svako ko voli čistotu i celomudrenost postaje hram Božiji!
Pouke Svetog Jefrema Sirina ostaju svetionik u pravoslavnom životu. One nas podsećaju da istinska sloboda nije u zadovoljenju tela, već u očuvanju duhovne čistoće. Njegove reči izazivaju svakog vernika da prepozna u sebi hram Božiji i da ga kroz disciplinu i krepost čuva, podsećajući da duhovni napredak nije luksuz, već obaveza svakog ko hoda putem Hrista.
Poslanica Svetog apostola Pavla Efescima, začalo 224 (4,1-6)
1. Molim vas, dakle, ja sužanj u Gospodu, da se vladate dostojno zvanja na koje ste pozvani, 2. sa svakom smirenošću i krotošću, sa dugotrpljenjem, podnoseći jedan drugoga u ljubavi, 3. starajući se da čuvate jedinstvo Duha svezom mira: 4. jedno telo, jedan Duh, kao što ste i pozvani u jednu nadu zvanja svoga; 5. jedan Gospod, jedna vera, jedno krštenje, 6. jedan Bog i Otac sviju, koji je nad svima, kroza sve, i u svima nama.
Jevanđelje po Luki, začalo 53. (10,25-37)
25. I gle, zakonik neki ustade i kušajući ga reče: „Učitelju, šta mi treba činiti da nasledim život večni?” 26. A on mu reče: „Šta je napisano u Zakonu? Kako čitaš?” 27. A on odgovarajući reče: „Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim i svom dušom svojom i svom snagom svojom i svim umom svojim; i bližnjega svoga kao samoga sebe.” 28. A on mu reče: „Pravo si odgovorio; to čini i živećeš.” 29. A on, želeći sebe da opravda, reče Isusu: „A ko je bližnji moj?”
30. A Isus odgovarajući reče: „Čovek neki silažaše iz Jerusalima u Jerihon, i zapade među razbojnike, i ovi ga svukoše i rane mu zadadoše, pa odoše, a njega polumrtva ostaviše. 31. Slučajno pak silažaše onim putem neki sveštenik i videvši ga, prođe. 32. A tako i levit, kad je bio na onom mestu, pristupivši, pogleda ga i prođe. 33. A Samarjanin neki putujući dođe do njega, pa kad ga vide sažali mu se;
34. i pristupivši zavi mu rane i zali uljem i vinom; i posadivši ga na svoje kljuse, dovede ga u gostionicu, i postara se oko njega. 35. I sutradan polazeći izvadi dva dinara te dade gostioničaru, i reče mu: 'Pobrini se za njega, a što više potrošiš ja ću ti platiti kad se vratim'.” 36. Šta misliš, dakle, koji je od one trojice bio bližnji onome što beše zapao među razbojnike? 37. A on reče: „Onaj koji mu milost učini.” A Isus mu reče: „Idi, pa i ti čini tako.”
Savet arhimandrita Kleope svaki vernik može primeniti odmah, kako bi život postao radostan, a u njemu da se vera ne uči samo rečima, već kroz dela i predanost.
U svedočanstvu Prepodobnog Jakova Calikisa krije se ohrabrenje koje razbija stid, podseća na silu svešteničkog blagoslova i vraća poverenje u isceljujuću moć iskrene ispovesti.
Dok svet zatrpava naše misli besmislenim znanjem i praznom radoznalošću, pouka Svetog Nikodima Agiorita pokazuje surov, ali efikasan put ka unutrašnjem miru: oslobađanje od suvišnog je jedini način da duša prepozna šta je zaista važno.
Potresno svedočanstvo o duhovnom susretu s Bogorodicom koje otkriva kako se rađaju istinska vera, molitva i poverenje.
Samo iskreno pokajanje priprema dušu za svetu tajnu pričešća - bez njega pristupanje svetom putiru je prazan hod.
Sveti Justin Ćelijski podseća na unutrašnje oružje hrišćana koje štiti dušu od najmračnijih sila i daje snagu koju niko ne može oduzeti.
U svetu prepunom iskušenja, pouke ovog ugodnika Božjeg pokazuju da istinska sloboda dolazi kroz čistoću srca i disciplinu duše.
U oproštajnom obraćanju, episkop švajcarski deli lične trenutke poslednjih dana svoje majke, zahvalnost za molitve i poruku o duhovnoj svetlosti koja prati odlazak iz ovog života u večnost.
: Episkop bihaćko-petrovački u obraćanju vernicima govori o svetu prepunom gordosti i pohlepe, ali i o putu povratka kroz veru, ljubav i pokajanje.
Kada je došao za episkopa u Kesariju, zatekao je sav grad neznabožački, bilo je svega 17 hrišćana u njemu, a kada je odlazio iz ovog života, ostavio je sav grad hrišćanski, samo sa 17 neznabožaca.
Prof. dr Borivoj Anđelković radio je za Srpsku pravoslavnu crkvu kao za svoj drugi dom, ostavljajući velika dela koja će nadživeti svaku biografiju.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Svetitelj iz 4. veka pokazuje jednostavan, ali dubok način da očistimo dušu, prevaziđemo greh i pronađemo unutrašnji mir.
Veliki pravoslavni duhovnik sa Svete gore pokazuje kako očuvati unutrašnji mir i zaštititi dušu dok iskušenja svakodnevno preplavljuju život oko nas.
Njegove reči probijaju svakodnevnu hladnoću: oproštaj, sažaljenje i ljubav prema bližnjima nisu samo vrlina – to je put ka istinskoj veri i unutrašnjem miru, koji menja srce i svet oko nas.
Dok nama korica hleba izgleda obično, negde daleko njena vrednost može značiti nadu– pouka omiljenog srpskog patrijarha otvara oči i srce na ono što svakodnevno zanemarujemo.
Sveće se po pravilu pale za žive i za upokojene.
Hitna hospitalizacija i simptomi ukazuju na ozbiljan zdravstveni rizik, dok eparhija moli vernike da ne prestaju sa molitvama za arhipastira.
Iako se najčešće vezuje za uzdržavanje od određene vrste hrane, Crkva stalno naglašava da je suština posta mnogo dublja.
Od jevanđeljskog simbola i hrišćanskih običaja do saveta iz „Srbskog kuvara“ iz 1855. godine – kako je jedna namirnica postala tiha spona vere, prirode i svakodnevice pravoslavnih vernika.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Iako se najčešće vezuje za uzdržavanje od određene vrste hrane, Crkva stalno naglašava da je suština posta mnogo dublja.
Jednostavni sastojci, strpljiva priprema i mirna rutina manastirskog života pretvaraju običan obrok u trenutak tihe kontemplacije i uživanja.
Od jevanđeljskog simbola i hrišćanskih običaja do saveta iz „Srbskog kuvara“ iz 1855. godine – kako je jedna namirnica postala tiha spona vere, prirode i svakodnevice pravoslavnih vernika.
