U oproštajnom obraćanju, episkop švajcarski deli lične trenutke poslednjih dana svoje majke, zahvalnost za molitve i poruku o duhovnoj svetlosti koja prati odlazak iz ovog života u večnost.
Episkop švajcarski Andrej, arhijerej Srpske pravoslavne crkve, oprostio se od svoje majke Marijane, koja je u Gospodu mirno usnula u Diseldorfu. Rođen u Nemačkoj, kao sin protojereja stavrofora Dobrivoja Ćilerdžića i Nemice Marijane, vladika Andrej je odrastao u dijaspori i iz prve ruke poznaje potrebe i razumevanje vernika u različitim sredinama.
U oproštajnom obraćanju vernicima, vladika Andrej je istakao:
- I ovim putem od srca blagodarim na iskrenim izrazima saučešća svih vas. Ceo dan mi je telefon zvonio, stizale su stotine poruka i mnogi mejlovi — među njima, na prvom mestu, saučešća Njegove Svetosti Patrijarha, Kraljevske porodice Karađorđević, naših uvaženih mitropolita i episkopa, Republičke uprave za dijasporu, kao i brojnih poštovalaca voljene protinice Marijane. Hvala svima od srca.
Dirljivi trenutci poslednjih dana
- Moja majka je predosećala svoju končinu, jer je u poslednje vreme često govorila da joj predstoji prelazak u večni život, gde slavu Božiju gledaju svi oni koji su u ovome svetu živeli pobožno i vrlinski. Jasno je predosećala nebrojeno mnoštvo anđela, zborove apostola i mučenika i sabranje pravednih. Veoma često smo se, protinica Marijana i ja, zajedno molili Presvetoj Majci Božjoj, nadi svih blagočestivih i pobožnih hrišćana.
Još u nedelju, na arhijerejskoj liturgiji, moja majka se pričestila; sve je bilo u najboljem redu. Ali već u četvrtak osetila je naglu slabost i odmah je upućena u univerzitetsku kliniku, gde je posle nekoliko sati mirno usnula u Gospodu - bez bola, bez patnje, bez ikakvih komplikacija. Samo me je blago pogledala, blagodarila, držala me za ruku i nakon 19 časova predala svoju plemenitu dušu u ruke Gospodnje.
Facebook/Episkop Andrej
Patrijarh Porfirije sa Marijanom Ćilerdžić, majkom vladike Andreja
Duhovna svetlost i spokoj
- Verovatno su anđeli, od Boga poslani, došli da isprate dušu moje voljene majke iz ovoga života u onaj svet. U samom trenutku njenog upokojenja, u bolničkom odeljenju, nisam osetio ništa teško, niti išta što bi nasilno odvojilo dušu od tela; naprotiv - nazirao sam dolazeće savršeno spokojstvo i duhovnu svetlost. Protinica je i u životu zračila tom duhovnom svetlošću, sve do svog poslednjeg daha - kazao je vladika i dodao:
- Hvala vam svima na pažnji i izrazima saučešća. Za sada je planiran čin opela i sahrana u Diseldorfu, sa blagoslovom nadležnog vladike Grigorija, u četvrtak 11. decembra u 13:30 časova. Početkom naredne nedelje poslaćemo zvanično saopštenje.
Smirenost, molitva i duhovna snaga
Vladika Andrej je svojom smirenošću i duhovnom čvrstinom pokazao kako pravoslavni hrišćanin može dostojanstveno da se oprosti od voljene osobe, uz molitvu i zahvalnost Bogu. Njegov odnos sa majkom Marijanom bio je utemeljen na veri, zajedničkim molitvama i međusobnom duhovnom poštovanju, što se jasno vidi u njegovim rečima.
Ovaj oproštaj je primer kako duhovna snaga, zahvalnost i vera u večni život donose spokoj srcu i porodici, čak i u trenucima gubitka.
Od Palama kod Sarajeva do manastira Novi Kalenić u Australiji – put svetosti i predanosti koji je ostavio neizbrisiv trag u srcima vernika i zajednice.
Svečanim činom osvećenja nekadašnje evangelističke crkve, mitropolit nemački Grigorije utemeljio je novi duhovni dom Srpske pravoslavne crkve na jugozapadu Nemačke.
Donatorsko veče parohije Svetih Ćirila i Metodija pretvorilo se u svedočanstvo vere, nade i plana koji bi uskoro mogao da dovede do kupovine prvog pravoslavnog hrama u Konektikatu.
Jerej Srpske pracvoslavne crkve govori kako se od nekoliko porodica u Madridu stiglo do stotina vernika, zašto Španci ostaju do kraja pravoslavne liturgije i kako izgleda vera daleko od kuće.
U oproštajnom obraćanju, episkop švajcarski deli lične trenutke poslednjih dana svoje majke, zahvalnost za molitve i poruku o duhovnoj svetlosti koja prati odlazak iz ovog života u večnost.
Kada je došao za episkopa u Kesariju, zatekao je sav grad neznabožački, bilo je svega 17 hrišćana u njemu, a kada je odlazio iz ovog života, ostavio je sav grad hrišćanski, samo sa 17 neznabožaca.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
U prisustvu patrijarha Porfirija i ministarke Milice Đurđević Stamenkovski, potpisan je ugovor kojim država podržava šest decenija Verskog-dobrotvornog starateljstva i tradicije pomoći gladnima, bolesnima i onima koji se bore sa zavisnostima.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Od jevanđeljskog simbola i hrišćanskih običaja do saveta iz „Srbskog kuvara“ iz 1855. godine – kako je jedna namirnica postala tiha spona vere, prirode i svakodnevice pravoslavnih vernika.