U oproštajnom obraćanju, episkop švajcarski deli lične trenutke poslednjih dana svoje majke, zahvalnost za molitve i poruku o duhovnoj svetlosti koja prati odlazak iz ovog života u večnost.
Episkop švajcarski Andrej, arhijerej Srpske pravoslavne crkve, oprostio se od svoje majke Marijane, koja je u Gospodu mirno usnula u Diseldorfu. Rođen u Nemačkoj, kao sin protojereja stavrofora Dobrivoja Ćilerdžića i Nemice Marijane, vladika Andrej je odrastao u dijaspori i iz prve ruke poznaje potrebe i razumevanje vernika u različitim sredinama.
U oproštajnom obraćanju vernicima, vladika Andrej je istakao:
- I ovim putem od srca blagodarim na iskrenim izrazima saučešća svih vas. Ceo dan mi je telefon zvonio, stizale su stotine poruka i mnogi mejlovi — među njima, na prvom mestu, saučešća Njegove Svetosti Patrijarha, Kraljevske porodice Karađorđević, naših uvaženih mitropolita i episkopa, Republičke uprave za dijasporu, kao i brojnih poštovalaca voljene protinice Marijane. Hvala svima od srca.
- Moja majka je predosećala svoju končinu, jer je u poslednje vreme često govorila da joj predstoji prelazak u večni život, gde slavu Božiju gledaju svi oni koji su u ovome svetu živeli pobožno i vrlinski. Jasno je predosećala nebrojeno mnoštvo anđela, zborove apostola i mučenika i sabranje pravednih. Veoma često smo se, protinica Marijana i ja, zajedno molili Presvetoj Majci Božjoj, nadi svih blagočestivih i pobožnih hrišćana.
Još u nedelju, na arhijerejskoj liturgiji, moja majka se pričestila; sve je bilo u najboljem redu. Ali već u četvrtak osetila je naglu slabost i odmah je upućena u univerzitetsku kliniku, gde je posle nekoliko sati mirno usnula u Gospodu - bez bola, bez patnje, bez ikakvih komplikacija. Samo me je blago pogledala, blagodarila, držala me za ruku i nakon 19 časova predala svoju plemenitu dušu u ruke Gospodnje.
- Verovatno su anđeli, od Boga poslani, došli da isprate dušu moje voljene majke iz ovoga života u onaj svet. U samom trenutku njenog upokojenja, u bolničkom odeljenju, nisam osetio ništa teško, niti išta što bi nasilno odvojilo dušu od tela; naprotiv - nazirao sam dolazeće savršeno spokojstvo i duhovnu svetlost. Protinica je i u životu zračila tom duhovnom svetlošću, sve do svog poslednjeg daha - kazao je vladika i dodao:
- Hvala vam svima na pažnji i izrazima saučešća. Za sada je planiran čin opela i sahrana u Diseldorfu, sa blagoslovom nadležnog vladike Grigorija, u četvrtak 11. decembra u 13:30 časova. Početkom naredne nedelje poslaćemo zvanično saopštenje.
Vladika Andrej je svojom smirenošću i duhovnom čvrstinom pokazao kako pravoslavni hrišćanin može dostojanstveno da se oprosti od voljene osobe, uz molitvu i zahvalnost Bogu. Njegov odnos sa majkom Marijanom bio je utemeljen na veri, zajedničkim molitvama i međusobnom duhovnom poštovanju, što se jasno vidi u njegovim rečima.
Ovaj oproštaj je primer kako duhovna snaga, zahvalnost i vera u večni život donose spokoj srcu i porodici, čak i u trenucima gubitka.
Od Palama kod Sarajeva do manastira Novi Kalenić u Australiji – put svetosti i predanosti koji je ostavio neizbrisiv trag u srcima vernika i zajednice. Svečanim činom osvećenja nekadašnje evangelističke crkve, mitropolit nemački Grigorije utemeljio je novi duhovni dom Srpske pravoslavne crkve na jugozapadu Nemačke. Donatorsko veče parohije Svetih Ćirila i Metodija pretvorilo se u svedočanstvo vere, nade i plana koji bi uskoro mogao da dovede do kupovine prvog pravoslavnog hrama u Konektikatu. Jerej Srpske pracvoslavne crkve govori kako se od nekoliko porodica u Madridu stiglo do stotina vernika, zašto Španci ostaju do kraja pravoslavne liturgije i kako izgleda vera daleko od kuće.
Facebook/Episkop Andrej
Duhovna svetlost i spokoj
Smirenost, molitva i duhovna snaga
Aktuelno iz SPC
20:35 | 10.09.2025
UPOKOJIO SE MONAH SIMEON: Jedan od najistaknutijih Srba u dijaspori život je posvetio molitvi, služenju bližnjima i svom narodu
Aktuelno iz SPC
08:48 | 30.10.2025
NOVA SRPSKA SVETINJA NA NEMAČKOM TLU: Vladika Grigorije osveštao Hram Svetog apostola Tome u Albštatu (FOTO)
Aktuelno iz SPC
10:33 | 14.11.2025
VEČE KOJE JE UJEDINILO 200 LJUDI: Na donatorskom okupljanju otkriveno šta najviše nedostaje Srbima između Njujorka i Bostona
Duhovna riznica
16:21 | 26.11.2025
HILJADU PRAVOSLAVNIH SRBA DOVOLJNO JE DA ZAŽIVI NOVA PAROHIJA: Sveštenik Zoran Drašković o podvizima naših ljudi u tuđini
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Dok saveti i discipline ponekad zakazuju, molitva ostaje neuništiva veza koja vodi, čuva i pruža sigurnost i kada nismo uz njih.
Pravoslavni vernici ne slave samo početak nove kalendarske godine, već koračaju u nju kroz zahvalnost Bogu, duhovno preispitivanje i poštovanje tradicije koja spaja prošlost i sadašnjost.
Ovi praznici se prepliću sa običajima stvarajući jedinstven praznični dan pun vere, porodične topline i tradicije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči govori o identitetskom inženjeringu, prekrajanju istorije i opasnoj igri s pamćenjem naroda.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči govori o identitetskom inženjeringu, prekrajanju istorije i opasnoj igri s pamćenjem naroda.
U manastiru Svete Petke, na praznik Svetih vitlejemskih mladenaca, episkopi Jovan darovali su vernicima deo moštiju novomučenika, obeležavajući trenutak tuge, nade i duhovne snage pravoslavnih zajednica u Hrvatskoj.
Izjava nekadašnjeg reis-ul-uleme Mustafe Cerića rasplamsava strasti u regionu, dok Episkop Sergije i Mitropolit Fotije upozoravaju na opasnost od političkih eksperimenta sa vekovnim crkvenim tradicijama i mir među narodima.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Dok mnogi zaboravljaju koliko njihove reči oblikuju svet oko njih, starac pokazuje kako molitva i čistota misli čuvaju unutrašnji mir i otvaraju put ka blagoslovu.
Zašto Mali Božić nije isto što i pravoslavna Nova godina, šta znače badnjaci, koji se ponovo pale, kako je Hristos dobio ime i zbog čega je Crkva još u prvom veku donela odluku koja je zauvek promenila život hrišćana, otkriva jerej Slavko Lalović.
Sveštenik Darko B. Jelić bez uvijanja govori o lažnoj tradiciji, crkvenim portama pretvorenim u vašarište i o tome kako smo zamenili liturgiju bukom, a smisao navikom – i zašto nas to već decenijama drži na istom mestu.
