Od Palama kod Sarajeva do manastira Novi Kalenić u Australiji – put svetosti i predanosti koji je ostavio neizbrisiv trag u srcima vernika i zajednice.
Sa dubokom verom u Boga i predanošću Crkvi, monah Simeon (Ilija) Veselinović okončao je svoj zemaljski život, upokojio se u miru i molitvi, ostavivši neizbrisiv trag u srcima svih koji su ga poznavali.
Njegov život bio je život služenja, podviga i ljubavi prema bližnjima.
Rođen 2. avgusta 1938. godine na Palama kod Sarajeva, na krštenju je dobio ime Ilija Veselinović. Svoj put nastavio je daleko od zavičaja, doselivši se u Sidnej u septembru 1969. godine. Ubrzo po dolasku postao je član Crkvene opštine Sveti Georgije u Kabramati, gde je svojom predanošću i trudom zaslužio ugled i poštovanje.
Pored crkvenog života, aktivno je učestvovao i u nacionalnim organizacijama – bio je član Srpske narodne odbrane, gde su njegovi sinovi dugo učestvovali u kulturnim aktivnostima, a obavljao je i značajne dužnosti kao predsednik Organizacije srpskih četnika Ravne Gore i dugogodišnji blagajnik Eparhije.
Kao ponosni otac dvojice sinova, Srđana i Đorđa, koji su Božijom milošću obojica sveštenici Srpske pravoslavne crkve, monah Simeon je životom pokazivao vernost i ljubav prema svojoj porodici i narodu.
Nakon dugogodišnjeg služenja u crkvenim i nacionalnim poslovima, povukao se kako bi se pripremio za poslednju i najvažniju duhovnu borbu. Stanovao je i podvizavao se u manastiru Sveti Sava – Novi Kalenić, gde ga je mitropolit Siluan zamonašio, prvo u rasofornog monaha, a potom u malu šimu, dajući mu monaško ime Simeon. Tamo je nastavio svoj podvig pokajanja i molitve, kako za sebe, tako i za ceo srpski pravoslavni rod.
Sledeći jevanđeljsku vrlinu ljubavi prema bližnjima, sve vreme je gledao da pomogne potrebitima, bilo blizu, bilo daleko. Imao je blagoslov da obiđe Svetu zemlju kao hadžija, upotpunjujući svoj duhovni život.
Monaškim življenjem i podvigom okončao je svoj životni put u predanosti Bogu i Crkvi, ostavivši za sobom primer istinske smirenosti, vere i ljubavi.
Večan mu pomen u Carstvu Nebeskom!
Zavetna slava u manastiru Svetog apostola Marka okuplja rasejane Srbe u molitvi i sećanju, čuvajući večnu vezu sa domovinom kroz monaške živote i svetiteljske vrednosti.
Vernici iz Sidneja, Njukastla i Pits Ridža okupili su se uz svetu Liturgiju i horsko pojanje, pokazujući da pravoslavna vera i tradicija ne poznaju granice.
Dok milioni širom sveta tragaju za životom izvan Zemlje, jerej Ruske pravoslavne crkve objašnjava da „vanzemaljska vera“ nije nauka – već nova duhovna zamka savremenog čoveka.
U besedi o pravednicima čije telo postaje svedočanstvo neba, Sveti Nikolaj Ohridski I Žički otkriva tajnu Božje sile - da ni pepeo ne može sakriti ono što je Gospod odabrao da vaskrsne.
Ajet 42:15 sura Eš-Šura nas uči kako istrajati u veri, poštovati različitosti i ostati smiren čak i pod pritiskom okoline.
Veliki duhovnik sa Svete gore iz 20. veka nas podseća da svaka tuga nosi svoju svrhu; kroz molitvu i predanje, pravoslavlje pretvara teške trenutke u put ka istinskoj slobodi i miru.
Jerej Moskovske eparhije objašnjava zašto istinsko dobro nije pitanje moralne pristojnosti, već traganja za svetošću i Božijom blagodaću u svakodnevnom životu.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Uz praznične liturgije, osvećene grančice i reči vladike Siluana, pravoslavni vernici iz dijaspore sabrali su se u hramovima širom Melburna – slaveći Gospoda i oproštajući se od prote Petra Damnjanovića, čija služba ostaje duboko urezana u srca vernog naroda.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Ova svetiteljka, koju Srbi naročito poštuju, smatra se zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih, ali i čuvarkom doma i porodice.
Uz svetlost sveća i miris tamjana, verni narod se okuplja da prinese darove, osvešta slavske kolače i pokloni se moštima najpoštovanije svetiteljke u srpskom narodu.
Hiljade vernika sabrale su se u kolevci srpske duhovnosti, gde je osveštan hram posvećen prvom srpskom arhiepiskopu, a poglavar SPC poslao poruku koja je dotakla duše svih prisutnih.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Ova svetiteljka, koju Srbi naročito poštuju, smatra se zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih, ali i čuvarkom doma i porodice.
Uz svetlost sveća i miris tamjana, verni narod se okuplja da prinese darove, osvešta slavske kolače i pokloni se moštima najpoštovanije svetiteljke u srpskom narodu.
Kult Svete Petke duboko je ukorenjen u srpskoj tradiciji, a brojna mesta širom Srbije posvećena su upravo njoj.
Ova svetiteljka, koju Srbi naročito poštuju, smatra se zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih, ali i čuvarkom doma i porodice.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
