Od Palama kod Sarajeva do manastira Novi Kalenić u Australiji – put svetosti i predanosti koji je ostavio neizbrisiv trag u srcima vernika i zajednice.
Sa dubokom verom u Boga i predanošću Crkvi, monah Simeon (Ilija) Veselinović okončao je svoj zemaljski život, upokojio se u miru i molitvi, ostavivši neizbrisiv trag u srcima svih koji su ga poznavali.
Njegov život bio je život služenja, podviga i ljubavi prema bližnjima.
Rođen 2. avgusta 1938. godine na Palama kod Sarajeva, na krštenju je dobio ime Ilija Veselinović. Svoj put nastavio je daleko od zavičaja, doselivši se u Sidnej u septembru 1969. godine. Ubrzo po dolasku postao je član Crkvene opštine Sveti Georgije u Kabramati, gde je svojom predanošću i trudom zaslužio ugled i poštovanje.
Pored crkvenog života, aktivno je učestvovao i u nacionalnim organizacijama – bio je član Srpske narodne odbrane, gde su njegovi sinovi dugo učestvovali u kulturnim aktivnostima, a obavljao je i značajne dužnosti kao predsednik Organizacije srpskih četnika Ravne Gore i dugogodišnji blagajnik Eparhije.
Kao ponosni otac dvojice sinova, Srđana i Đorđa, koji su Božijom milošću obojica sveštenici Srpske pravoslavne crkve, monah Simeon je životom pokazivao vernost i ljubav prema svojoj porodici i narodu.
Nakon dugogodišnjeg služenja u crkvenim i nacionalnim poslovima, povukao se kako bi se pripremio za poslednju i najvažniju duhovnu borbu. Stanovao je i podvizavao se u manastiru Sveti Sava – Novi Kalenić, gde ga je mitropolit Siluan zamonašio, prvo u rasofornog monaha, a potom u malu šimu, dajući mu monaško ime Simeon. Tamo je nastavio svoj podvig pokajanja i molitve, kako za sebe, tako i za ceo srpski pravoslavni rod.
Sledeći jevanđeljsku vrlinu ljubavi prema bližnjima, sve vreme je gledao da pomogne potrebitima, bilo blizu, bilo daleko. Imao je blagoslov da obiđe Svetu zemlju kao hadžija, upotpunjujući svoj duhovni život.
Monaškim življenjem i podvigom okončao je svoj životni put u predanosti Bogu i Crkvi, ostavivši za sobom primer istinske smirenosti, vere i ljubavi.
Večan mu pomen u Carstvu Nebeskom!
Zavetna slava u manastiru Svetog apostola Marka okuplja rasejane Srbe u molitvi i sećanju, čuvajući večnu vezu sa domovinom kroz monaške živote i svetiteljske vrednosti.
Vernici iz Sidneja, Njukastla i Pits Ridža okupili su se uz svetu Liturgiju i horsko pojanje, pokazujući da pravoslavna vera i tradicija ne poznaju granice.
U besedi, vladika Pajsije podsetio je da vera ne nastaje u udobnosti, već u istrajnosti, odricanju i ličnoj odgovornosti pred Bogom.
Mitropolit Antonije Volokolamski javno iznosi tvrdnje o spoljnim uticajima, ličnim motivima i pretenzijama na vrhovnu moć, upozoravajući da su te odluke izazvale dubok raskol i dovele pravoslavni poredak na ivicu ozbiljne krize.
Ćutanje nije puko odsustvo reči, već prostor u kojem se oblikuje trezvenost i sposobnost rasuđivanja.
Jeromonah Jerotej Draganović spojio je vekovnu kulinarsku tradiciju i mirise domaćeg povrća u receptu savršenom za dane posta i posne slave, nudeći bogatstvo ukusa i mirisa koji greju dušu.
Od paljenja menore i igara drejdelom do tajni savršenih latkesa i poklona u poslednjem trenutku – sve što morate znati pre nego što Praznik svetlosti zasvetli u domu.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Uz praznične liturgije, osvećene grančice i reči vladike Siluana, pravoslavni vernici iz dijaspore sabrali su se u hramovima širom Melburna – slaveći Gospoda i oproštajući se od prote Petra Damnjanovića, čija služba ostaje duboko urezana u srca vernog naroda.
U besedi, vladika Pajsije podsetio je da vera ne nastaje u udobnosti, već u istrajnosti, odricanju i ličnoj odgovornosti pred Bogom.
Na liturgiji u Kragujevcu mitropolit šumadijski jasno je poručio da vera bez dela postaje prazna forma, a da se radost praznika ne meri onim što se stavi na sto, već onim što se podeli sa drugima.
Liturgija, reči patrijarha Porfirija i prisustvo verskih lidera i uglednih gostiju iz zemlje i inostranstva učinili su da se porodični praznik pretvori u događaj sa širim značenjem.
Dvodnevni skup posvećen Prvom vaseljenskom saboru – 1.700 godina trajnog nasleđa na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu okupio je teologe, istoričare i crkvene velikodostojnike, uz izložbu umetničkih dela i bogat program predavanja.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 27. nedelju po Duhovima polazi od prve rečenice Svetog pisma i vodi ka shvatanju da postojanje nije slučajnost, već dar koji obavezuje.
Pravoslavci danas proslavljaju Svetog proroka Nauma po starom kalendaru, dok po novom kalendaru proslavljaju Svete mučenike Tirsa, Levkiju i Kalinika. Katolici obeležavaju Svetog Ivana od Križa, Jevreji proslavljaju prvi dan Hanuke, a u islamu je dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Od apostola Pavla do Svetog Nikolaja Žičkog – pravoslavno predanje pokazuje kako astrologija i okultizam ne nude znanje ni sigurnost, već tiho uvode u duhovno ropstvo i udaljavaju od slobode koju daruje Hristos.
