Od Palama kod Sarajeva do manastira Novi Kalenić u Australiji – put svetosti i predanosti koji je ostavio neizbrisiv trag u srcima vernika i zajednice.
Sa dubokom verom u Boga i predanošću Crkvi, monah Simeon (Ilija) Veselinović okončao je svoj zemaljski život, upokojio se u miru i molitvi, ostavivši neizbrisiv trag u srcima svih koji su ga poznavali.
Njegov život bio je život služenja, podviga i ljubavi prema bližnjima.
Rođen 2. avgusta 1938. godine na Palama kod Sarajeva, na krštenju je dobio ime Ilija Veselinović. Svoj put nastavio je daleko od zavičaja, doselivši se u Sidnej u septembru 1969. godine. Ubrzo po dolasku postao je član Crkvene opštine Sveti Georgije u Kabramati, gde je svojom predanošću i trudom zaslužio ugled i poštovanje.
Pored crkvenog života, aktivno je učestvovao i u nacionalnim organizacijama – bio je član Srpske narodne odbrane, gde su njegovi sinovi dugo učestvovali u kulturnim aktivnostima, a obavljao je i značajne dužnosti kao predsednik Organizacije srpskih četnika Ravne Gore i dugogodišnji blagajnik Eparhije.
Kao ponosni otac dvojice sinova, Srđana i Đorđa, koji su Božijom milošću obojica sveštenici Srpske pravoslavne crkve, monah Simeon je životom pokazivao vernost i ljubav prema svojoj porodici i narodu.
Nakon dugogodišnjeg služenja u crkvenim i nacionalnim poslovima, povukao se kako bi se pripremio za poslednju i najvažniju duhovnu borbu. Stanovao je i podvizavao se u manastiru Sveti Sava – Novi Kalenić, gde ga je mitropolit Siluan zamonašio, prvo u rasofornog monaha, a potom u malu šimu, dajući mu monaško ime Simeon. Tamo je nastavio svoj podvig pokajanja i molitve, kako za sebe, tako i za ceo srpski pravoslavni rod.
Sledeći jevanđeljsku vrlinu ljubavi prema bližnjima, sve vreme je gledao da pomogne potrebitima, bilo blizu, bilo daleko. Imao je blagoslov da obiđe Svetu zemlju kao hadžija, upotpunjujući svoj duhovni život.
Monaškim življenjem i podvigom okončao je svoj životni put u predanosti Bogu i Crkvi, ostavivši za sobom primer istinske smirenosti, vere i ljubavi.
Večan mu pomen u Carstvu Nebeskom!
Zavetna slava u manastiru Svetog apostola Marka okuplja rasejane Srbe u molitvi i sećanju, čuvajući večnu vezu sa domovinom kroz monaške živote i svetiteljske vrednosti.
Vernici iz Sidneja, Njukastla i Pits Ridža okupili su se uz svetu Liturgiju i horsko pojanje, pokazujući da pravoslavna vera i tradicija ne poznaju granice.
U besedi za utorak 16. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači početak Jevanđelja po Jovanu i govori o Sinu Božjem kroz koga je sve stvoreno i koji je radi spasenja došao među ljude.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Mamanta po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti velikomučenik Nikita Got. Katolička crkva obeležava spomendan Gospe Žalosne, dok Jevreji danas obeležavaju četvrti dan meseca tišrija, a muslimani nastavljaju mesec rebiul-ahir.
Kratka, ali snažna pouka svetitelja govori o nečemu što je mnogo dublje od običnog spokojstva i otkriva zbog čega unutrašnja tišina ima posebno mesto u hrišćanskom životu.
Nad njegovim svetih moštiju, prema predanju, dogodila su se mnoga iscelenja bolesnih.
U besedi povodom velikog praznika govorio je o tome šta povezuje generacije, zašto različitost ne sme da bude prepreka zajedništvu i zbog čega vera mora da se potvrđuje svakodnevnim životom.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Osvećenje Himelstira zakazano je za oktobar 2026. godine, a mitropolit nemački veruje da bi ova svetinja mogla da preraste u duhovno i kulturno središte Srba u Nemačkoj i mesto koje će ih učiniti vidljivijim u javnom životu.
Patrijarh Porfirije i Vladimir Kokanović razgovarali su o konkretnim oblicima saradnje Crkve i državne uprave, podršci eparhijama u dijaspori i očuvanju crkvenih i kulturnih dobara koja povezuju srpski narod u regionu i svetu.
Završena obnova i živopis Sabornog hrama Rođenja Presvete Bogorodice svedoče o istrajnosti srpske zajednice u Argentini i nasleđu koje i danas živi kroz veru, umetnost i zajedništvo
Među parohijanima u Augsburgu najveći bol izazvalo je skrnavljenje svetog prostora, dok je parohija pozvala zajednicu da na ovaj događaj odgovori molitvom i razboritošću.
U besedi povodom velikog praznika govorio je o tome šta povezuje generacije, zašto različitost ne sme da bude prepreka zajedništvu i zbog čega vera mora da se potvrđuje svakodnevnim životom.
U poruci je istakao sećanje na stvaranje sveta i čoveka i uputio molitvu Svevišnjem Tvorcu za obilje duhovnog mira, blagoslova i dobrog zdravlja.
Patrijarh srpski razgovarao je sa predsednikom slovenačke vlade o položaju Crkve, slobodi veroispovesti i odnosima države i verskih zajednica, na dan kada je obeleženo 90 godina od osnivanja crkve Svetih Kirila i Metodija.
Svečanost je protekla u znaku jubileja svetinje posvećene slovenskim prosvetiteljima, dok je patrijarh srpski u besedi govorio o Hristu, jedinstvu i ljubavi kao suštini hrišćanskog života.
Nad njegovim svetih moštiju, prema predanju, dogodila su se mnoga iscelenja bolesnih.
Dobro delo gubi svoj pravi smisao kada čovek počne da ga čini zbog sebe.
Sveti oci su uvek naglašavali da, ma kakvo dete da je, ne treba ga posmatrati kao problem koji treba "slomiti“, već kao ličnost koju treba oblikovati.
Duša poseduje svojevrsni duhovni mehanizam upravljanja telom, a kao primer za to je fantomski bol, tvrdi otac Danil.
Pitanje koje na prvi pogled deluje jednostavno otvara jednu od najdubljih tajni vere i suočava čoveka sa granicama sopstvenog poimanja.
Tri jufke, sočan nadev od mlevenog mesa i luka i posebna završnica u kojoj se krajevi testa preklapaju preko nadeva daju mu izgled i ukus koji se pamte.
Početak novog godišnjeg bogoslužbenog kruga Crkva dočekuje molitvom za Božji blagoslov, rodnost zemlje, blagorastvorenje vazduha i dobro svih ljudi, čuvajući drevnu tradiciju dugu više vekova.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
