Zavetna slava u manastiru Svetog apostola Marka okuplja rasejane Srbe u molitvi i sećanju, čuvajući večnu vezu sa domovinom kroz monaške živote i svetiteljske vrednosti.
Manastir Svetog apostola i jevanđelista Marka u Lorejnu, koji pripada Eparhiji novogračaničko-srednjezapadnoameričkoj, mnogo je više od običnog svetog mesta. To je duhovni centar i mirna luka za sve one Srbe rasute daleko od rodnog ognjišta, koji veru i tradiciju prenose sa ljubavlju i predanošću. U prelepom vrtu, pažljivo negovanom rukama vernika, manastir stoji kao trajni znak njihove privrženosti pravoslavlju i duboke veze sa Srbijom.
Reči teško mogu da uhvate celokupan doživljaj koji prati svaki ulazak u ovaj hram. Duhovna toplina liturgijskog sabranja omogućava vernicima da prodube svoj pogled u nevidljivo i da njihove duše podrhtavaju u skladu sa lepotom Božije tvorevine. Ova svetinja postaje izvor snage i vere utkane kroz vekove u narodu rasutom širom sveta, koji večito čuva sećanje na svoje svete pretke i svetitelje.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Vladika Longin
Duhovna radost zajedništva
Desete nedelje po Duhovima, ovaj manastir je odzvonio u slavu dolaska mitropolita srednjezapadnoameričkog Longina. Njegov dolazak dočekan je sa radošću i poštovanjem od strane arhimandrita Leontija, sveštenstva i đakonstva iz Klivlenda.
Mitropolit Longin služio je svetu liturgiju, a sasluživali su protojerej-stavrofor Mijoljub Mile Matić, starešina hrama Svetog Save na Brodvju Hajtsu u Klivlendu; protojerej Dragan Goronjić, arhijerejski namesnik klivlendski iz hrama Svetog Dimitrija u Akronu; sveštenik Miljan Aleksić iz Eparhije zapadnoameričke; protonamesnik Goran Mićić iz hrama Svete Trojice u Kragujevcu, kao i protođakoni Milovan Gogić i Ljubiša Mitrović, te đakon Momir Tojagić.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Vladika Longin
Lomljenje slavskog kolača
Posebno dirljiv trenutak bilo je lomljenje slavskog kolača, koje je mitropolit obavio sa služaocima i kumovima – porodicom Stojanović iz Klivlenda, Daliborom i Anom, zajedno sa njihovim sinovima Veljkom, Lazarom i Ivanom. Ovaj čin potvrđuje neprekidnu nit zajedništva i ljubavi u veri.
Litijski hod, pomen vojvodi i sećanje na heroje Ravnogorskog pokreta
Nakon službe, litijski hod vodio je vernike do biste vojvode i mučenika Dragoljuba Mihajlovića, gde je služen pomen ovom velikom srpskom generalu i vojnicima Ravnogorskog pokreta, čije žrtve ostaju duboko ukorenjene u kolektivnoj svesti naroda.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Mitropolit Longin uručio arhimandritu Leontiju orden Svetog Mardarija, najviše priznanje Eparhije
Beseda i orden
Vladika Longin u svojoj besedi podvukao je dubinu pravoslavnog zajedništva:
– Kad god se okupimo na službi, bilo da je nedelja, praznik ili jubilej, svedočimo o neizmernoj Božijoj ljubavi prema ljudskom rodu. Bog je čoveka stvorio iz ljubavi i pažljivo vodi računa o svakom svom stvorenju, a naročito o čoveku, koji zauzima najviše mesto u stvaranju. Apostol Pavle nas naziva braćom Hristovom. On je prvi brat, a mi smo braća uz Njega – besedio je vladika Longin I dodao:
– Molimo se za zdravlje svojih porodica, za blagoslove i za naše preminule drage, za sve one koji su svojim trudom i ljubavlju stvorili ovu svetinju, za vojvodu Dragoljuba i njegove vojnike, za našeg mitropolita Irineja koji je blagoslovio izgradnju manastira, za protu Đuru Maerlea koji je rukovodio radovima, i za sve koji počivaju u ovom svetom mestu. Molitva za pokojnike održava ih u životu, jer ljubav prema njima traje i posle rastanka. Bog nije Bog mrtvih, već živih, svi su za Njega živi.
Vrhunac svečanosti bio je trenutak kada je mitropolit Longin uručio arhimandritu Leontiju orden Svetog Mardarija, najviše priznanje Eparhije, povodom pedesetpet godina monaškog života. Put arhimandrita Leontija, koji je započeo u manastiru Orahovici u Slavoniji, a nastavio u Americi, posebno u manastiru Svetog apostola Marka, primer je predanosti i neumornog rada na očuvanju vere i tradicije.
Ova slava predstavlja duboku duhovnu obnovu i podsećanje na neprekidnu vezu sa korenima i domovinom. Manastir Svetog apostola Marka ostaje svetionik pravoslavlja u Americi, mesto gde se čuva i neguje plamen vere za buduće generacije Srba u rasejanju.
Arhiepiskop novogračaničko-čikaški i mitropolit srednjezapadnoamerički govori o tome zašto jubilej ove svetinje nadomak Čikaga nije samo sećanje na prošlost, već poziv da nastavimo delo Svetog Mardarija i sačuvamo duhovno sidrište srpskog naroda u tuđini.
Dok Zapad traži smisao u promenama i modernizaciji, mladići sa juga Sjedinjenih Američkih Država pronalaze duboku duhovnu slobodu i zajedništvo u drevnoj Crkvi koja čvrsto stoji na svetootačkim vrednostima i ne podleže prolaznim trendovima.
Specijalni predstavnik ruskog predsednika za investicije i ekonomsku saradnju sa inostranstvom govori o tome kako praznik milosrđa i pomirenja unosi posebnu simboliku u ovaj istorijski sastanak.
Mnogi turisti iz pravoslavnih zemalja žele da prime Svete tajne u Sabornoj crkvi Svetog Jovana Vladimira, ali pravila su jasna – a za neke i iznenađujuća.
Poruka iz sure El-Asr, izdvojena za 30. decembar u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta za svakodnevno čitanje“, podseća kako vera, dobra dela, istina i strpljenje mogu promeniti tok naših izbora.
Njegova slava među Judejima u Vavilonu počela je onda kada je on izobličio dva pohotljiva i nepravedna starca, sudije judejske, i spasao celomudrenu Sosanu (Suzanu) od nepravedne smrti.
Od prizrenske Bogoslovije do parohija niškog kraja, život sveštenika Srboljuba Kaplarevića bio je posvećen ljudima, a ne javnosti; njegov odlazak otvorio je sećanja na službu koja se merila poverenjem, a ne rečima.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Donatorsko veče parohije Svetih Ćirila i Metodija pretvorilo se u svedočanstvo vere, nade i plana koji bi uskoro mogao da dovede do kupovine prvog pravoslavnog hrama u Konektikatu.
Vernici iz Sidneja, Njukastla i Pits Ridža okupili su se uz svetu Liturgiju i horsko pojanje, pokazujući da pravoslavna vera i tradicija ne poznaju granice.
Na Nedelju mironosica, Srbi, Rusi i Dominikanci zajedno su se okupili na bogosluženju u Punta Kani, u hramu čiju je izgradnju blagoslovio blaženopočivši mitropolit Amfilohije, a koji postaje duhovni oslonac pravoslavnih na egzotičnom tlu.
Uz praznične liturgije, osvećene grančice i reči vladike Siluana, pravoslavni vernici iz dijaspore sabrali su se u hramovima širom Melburna – slaveći Gospoda i oproštajući se od prote Petra Damnjanovića, čija služba ostaje duboko urezana u srca vernog naroda.
Od prizrenske Bogoslovije do parohija niškog kraja, život sveštenika Srboljuba Kaplarevića bio je posvećen ljudima, a ne javnosti; njegov odlazak otvorio je sećanja na službu koja se merila poverenjem, a ne rečima.
U svetinji kod Priboja dve iskušenice stupile su na put monaškog služenja, a ovaj duhovni događaj sabrao je verni narod i sveštenstvo, spojivši vekovno pamćenje manastira sa živom, tihom radošću ovog posebnog trenutka.
Posle dugog čekanja i bezbrojnih obraćanja, gradska skupština je konačno donela odluku kojom je ispunjena višegodišnja želja stanovnika podgoričkog naselja Konik.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Dok se jedni pravdaju da "samo prate", a drugi sa visine osuđuju, sveštenik razbija lažnu podelu i pokazuje kako rijaliti programi utiču na savest, navike i unutrašnji život.
Iz knjige „Svetogorski kuvar – Kulinarske priče o svetogorskom životu“ otkrivamo jednostavan recept za posne medenjake na vodi koji zimi mame mirisom i toplinom manastirske trpeze.
