Zavetna slava u manastiru Svetog apostola Marka okuplja rasejane Srbe u molitvi i sećanju, čuvajući večnu vezu sa domovinom kroz monaške živote i svetiteljske vrednosti.
Manastir Svetog apostola i jevanđelista Marka u Lorejnu, koji pripada Eparhiji novogračaničko-srednjezapadnoameričkoj, mnogo je više od običnog svetog mesta. To je duhovni centar i mirna luka za sve one Srbe rasute daleko od rodnog ognjišta, koji veru i tradiciju prenose sa ljubavlju i predanošću. U prelepom vrtu, pažljivo negovanom rukama vernika, manastir stoji kao trajni znak njihove privrženosti pravoslavlju i duboke veze sa Srbijom.
Reči teško mogu da uhvate celokupan doživljaj koji prati svaki ulazak u ovaj hram. Duhovna toplina liturgijskog sabranja omogućava vernicima da prodube svoj pogled u nevidljivo i da njihove duše podrhtavaju u skladu sa lepotom Božije tvorevine. Ova svetinja postaje izvor snage i vere utkane kroz vekove u narodu rasutom širom sveta, koji večito čuva sećanje na svoje svete pretke i svetitelje.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Vladika Longin
Duhovna radost zajedništva
Desete nedelje po Duhovima, ovaj manastir je odzvonio u slavu dolaska mitropolita srednjezapadnoameričkog Longina. Njegov dolazak dočekan je sa radošću i poštovanjem od strane arhimandrita Leontija, sveštenstva i đakonstva iz Klivlenda.
Mitropolit Longin služio je svetu liturgiju, a sasluživali su protojerej-stavrofor Mijoljub Mile Matić, starešina hrama Svetog Save na Brodvju Hajtsu u Klivlendu; protojerej Dragan Goronjić, arhijerejski namesnik klivlendski iz hrama Svetog Dimitrija u Akronu; sveštenik Miljan Aleksić iz Eparhije zapadnoameričke; protonamesnik Goran Mićić iz hrama Svete Trojice u Kragujevcu, kao i protođakoni Milovan Gogić i Ljubiša Mitrović, te đakon Momir Tojagić.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Vladika Longin
Lomljenje slavskog kolača
Posebno dirljiv trenutak bilo je lomljenje slavskog kolača, koje je mitropolit obavio sa služaocima i kumovima – porodicom Stojanović iz Klivlenda, Daliborom i Anom, zajedno sa njihovim sinovima Veljkom, Lazarom i Ivanom. Ovaj čin potvrđuje neprekidnu nit zajedništva i ljubavi u veri.
Litijski hod, pomen vojvodi i sećanje na heroje Ravnogorskog pokreta
Nakon službe, litijski hod vodio je vernike do biste vojvode i mučenika Dragoljuba Mihajlovića, gde je služen pomen ovom velikom srpskom generalu i vojnicima Ravnogorskog pokreta, čije žrtve ostaju duboko ukorenjene u kolektivnoj svesti naroda.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Mitropolit Longin uručio arhimandritu Leontiju orden Svetog Mardarija, najviše priznanje Eparhije
Beseda i orden
Vladika Longin u svojoj besedi podvukao je dubinu pravoslavnog zajedništva:
– Kad god se okupimo na službi, bilo da je nedelja, praznik ili jubilej, svedočimo o neizmernoj Božijoj ljubavi prema ljudskom rodu. Bog je čoveka stvorio iz ljubavi i pažljivo vodi računa o svakom svom stvorenju, a naročito o čoveku, koji zauzima najviše mesto u stvaranju. Apostol Pavle nas naziva braćom Hristovom. On je prvi brat, a mi smo braća uz Njega – besedio je vladika Longin I dodao:
– Molimo se za zdravlje svojih porodica, za blagoslove i za naše preminule drage, za sve one koji su svojim trudom i ljubavlju stvorili ovu svetinju, za vojvodu Dragoljuba i njegove vojnike, za našeg mitropolita Irineja koji je blagoslovio izgradnju manastira, za protu Đuru Maerlea koji je rukovodio radovima, i za sve koji počivaju u ovom svetom mestu. Molitva za pokojnike održava ih u životu, jer ljubav prema njima traje i posle rastanka. Bog nije Bog mrtvih, već živih, svi su za Njega živi.
Vrhunac svečanosti bio je trenutak kada je mitropolit Longin uručio arhimandritu Leontiju orden Svetog Mardarija, najviše priznanje Eparhije, povodom pedesetpet godina monaškog života. Put arhimandrita Leontija, koji je započeo u manastiru Orahovici u Slavoniji, a nastavio u Americi, posebno u manastiru Svetog apostola Marka, primer je predanosti i neumornog rada na očuvanju vere i tradicije.
Ova slava predstavlja duboku duhovnu obnovu i podsećanje na neprekidnu vezu sa korenima i domovinom. Manastir Svetog apostola Marka ostaje svetionik pravoslavlja u Americi, mesto gde se čuva i neguje plamen vere za buduće generacije Srba u rasejanju.
Arhiepiskop novogračaničko-čikaški i mitropolit srednjezapadnoamerički govori o tome zašto jubilej ove svetinje nadomak Čikaga nije samo sećanje na prošlost, već poziv da nastavimo delo Svetog Mardarija i sačuvamo duhovno sidrište srpskog naroda u tuđini.
Dok Zapad traži smisao u promenama i modernizaciji, mladići sa juga Sjedinjenih Američkih Država pronalaze duboku duhovnu slobodu i zajedništvo u drevnoj Crkvi koja čvrsto stoji na svetootačkim vrednostima i ne podleže prolaznim trendovima.
Specijalni predstavnik ruskog predsednika za investicije i ekonomsku saradnju sa inostranstvom govori o tome kako praznik milosrđa i pomirenja unosi posebnu simboliku u ovaj istorijski sastanak.
Mnogi turisti iz pravoslavnih zemalja žele da prime Svete tajne u Sabornoj crkvi Svetog Jovana Vladimira, ali pravila su jasna – a za neke i iznenađujuća.
Dok vatrena stihija preti ljudima, domovima i prirodi, a dim guši horizonte, u svim sabornim hramovima Mitropolije crnogorsko-primorske služen je moleban za kišu – drevni vapaj koji se pokreće samo u najtežim vremenima.
Taj 3. maj 2023. promenio je sve - u životima porodica nastradalih, u obrazovnom sistemu, ali i u društvenoj svesti o bezbednosti, roditeljstvu i mentalnom zdravlju mladih.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Na Nedelju mironosica, Srbi, Rusi i Dominikanci zajedno su se okupili na bogosluženju u Punta Kani, u hramu čiju je izgradnju blagoslovio blaženopočivši mitropolit Amfilohije, a koji postaje duhovni oslonac pravoslavnih na egzotičnom tlu.
Uz praznične liturgije, osvećene grančice i reči vladike Siluana, pravoslavni vernici iz dijaspore sabrali su se u hramovima širom Melburna – slaveći Gospoda i oproštajući se od prote Petra Damnjanovića, čija služba ostaje duboko urezana u srca vernog naroda.
Liturgije u Dablinu, Darbiju i Korbiju sabrale su vernike svih generacija, a praznična radost u novoj britansko-irskoj eparhiji pretočila se u molitvu, dečji smeh i poruke nade pred Veliku nedelju stradanja i spasenja.
Povodom stogodišnjice osvećenja crkve, u Lorejnu je služena arhijerejska liturgija koja je okupila Srbe i pravoslavne vernike sa svih strana kontinenta, slaveći vek postojanja hrama, bogatu istoriju i neprekinuti duhovni život koji se čuva kao najveće blago.
Dok vatrena stihija preti ljudima, domovima i prirodi, a dim guši horizonte, u svim sabornim hramovima Mitropolije crnogorsko-primorske služen je moleban za kišu – drevni vapaj koji se pokreće samo u najtežim vremenima.
U obraćanju zbog događaja u Gornjem Zaostru, sveštenstvo, monaštvo i verni narod Eparhije budimljansko-nikšićke upozoravaju na medijski linč, politički pritisak i selektivno delovanje institucija, uz poziv svim građanima na mir i istinu.
Posle određivanja pritvora vlasniku zemljišta, tužilaštvo je protiv Danka Femića podiglo optužnice zbog pritisaka na medije, dok policija intenzivno traga za ostalim učesnicima događaja.
"Nikakvi pregovori o navodnom "Temeljnom ugovoru" se ne vode, niti taj obrazac može biti obrazac koji je recimo primenjen u Crnoj Gori, u čemu sam lično učestvovao, ali i u Hrvatskoj, Sloveniji, BiH ili Mađarskoj."
U besedi za 9. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da nas očekuje trenutak koji će zauvek razdvojiti pravedne od nepravednih, radost od žalosti, svetlost od tame — i da nas taj čas može zateći nespremne.
Uoči početka Velikogospojinskog posta, Srpska pravoslavna crkva nas poziva da izgovorimo reči koje otvaraju vrata oproštaju i miru, kako bismo spremni zakoračili u susret prazniku Uspenja Presvete Bogorodice.
