Zavetna slava u manastiru Svetog apostola Marka okuplja rasejane Srbe u molitvi i sećanju, čuvajući večnu vezu sa domovinom kroz monaške živote i svetiteljske vrednosti.
Manastir Svetog apostola i jevanđelista Marka u Lorejnu, koji pripada Eparhiji novogračaničko-srednjezapadnoameričkoj, mnogo je više od običnog svetog mesta. To je duhovni centar i mirna luka za sve one Srbe rasute daleko od rodnog ognjišta, koji veru i tradiciju prenose sa ljubavlju i predanošću. U prelepom vrtu, pažljivo negovanom rukama vernika, manastir stoji kao trajni znak njihove privrženosti pravoslavlju i duboke veze sa Srbijom.
Reči teško mogu da uhvate celokupan doživljaj koji prati svaki ulazak u ovaj hram. Duhovna toplina liturgijskog sabranja omogućava vernicima da prodube svoj pogled u nevidljivo i da njihove duše podrhtavaju u skladu sa lepotom Božije tvorevine. Ova svetinja postaje izvor snage i vere utkane kroz vekove u narodu rasutom širom sveta, koji večito čuva sećanje na svoje svete pretke i svetitelje.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Vladika Longin
Duhovna radost zajedništva
Desete nedelje po Duhovima, ovaj manastir je odzvonio u slavu dolaska mitropolita srednjezapadnoameričkog Longina. Njegov dolazak dočekan je sa radošću i poštovanjem od strane arhimandrita Leontija, sveštenstva i đakonstva iz Klivlenda.
Mitropolit Longin služio je svetu liturgiju, a sasluživali su protojerej-stavrofor Mijoljub Mile Matić, starešina hrama Svetog Save na Brodvju Hajtsu u Klivlendu; protojerej Dragan Goronjić, arhijerejski namesnik klivlendski iz hrama Svetog Dimitrija u Akronu; sveštenik Miljan Aleksić iz Eparhije zapadnoameričke; protonamesnik Goran Mićić iz hrama Svete Trojice u Kragujevcu, kao i protođakoni Milovan Gogić i Ljubiša Mitrović, te đakon Momir Tojagić.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Vladika Longin
Lomljenje slavskog kolača
Posebno dirljiv trenutak bilo je lomljenje slavskog kolača, koje je mitropolit obavio sa služaocima i kumovima – porodicom Stojanović iz Klivlenda, Daliborom i Anom, zajedno sa njihovim sinovima Veljkom, Lazarom i Ivanom. Ovaj čin potvrđuje neprekidnu nit zajedništva i ljubavi u veri.
Litijski hod, pomen vojvodi i sećanje na heroje Ravnogorskog pokreta
Nakon službe, litijski hod vodio je vernike do biste vojvode i mučenika Dragoljuba Mihajlovića, gde je služen pomen ovom velikom srpskom generalu i vojnicima Ravnogorskog pokreta, čije žrtve ostaju duboko ukorenjene u kolektivnoj svesti naroda.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Mitropolit Longin uručio arhimandritu Leontiju orden Svetog Mardarija, najviše priznanje Eparhije
Beseda i orden
Vladika Longin u svojoj besedi podvukao je dubinu pravoslavnog zajedništva:
– Kad god se okupimo na službi, bilo da je nedelja, praznik ili jubilej, svedočimo o neizmernoj Božijoj ljubavi prema ljudskom rodu. Bog je čoveka stvorio iz ljubavi i pažljivo vodi računa o svakom svom stvorenju, a naročito o čoveku, koji zauzima najviše mesto u stvaranju. Apostol Pavle nas naziva braćom Hristovom. On je prvi brat, a mi smo braća uz Njega – besedio je vladika Longin I dodao:
– Molimo se za zdravlje svojih porodica, za blagoslove i za naše preminule drage, za sve one koji su svojim trudom i ljubavlju stvorili ovu svetinju, za vojvodu Dragoljuba i njegove vojnike, za našeg mitropolita Irineja koji je blagoslovio izgradnju manastira, za protu Đuru Maerlea koji je rukovodio radovima, i za sve koji počivaju u ovom svetom mestu. Molitva za pokojnike održava ih u životu, jer ljubav prema njima traje i posle rastanka. Bog nije Bog mrtvih, već živih, svi su za Njega živi.
Vrhunac svečanosti bio je trenutak kada je mitropolit Longin uručio arhimandritu Leontiju orden Svetog Mardarija, najviše priznanje Eparhije, povodom pedesetpet godina monaškog života. Put arhimandrita Leontija, koji je započeo u manastiru Orahovici u Slavoniji, a nastavio u Americi, posebno u manastiru Svetog apostola Marka, primer je predanosti i neumornog rada na očuvanju vere i tradicije.
Ova slava predstavlja duboku duhovnu obnovu i podsećanje na neprekidnu vezu sa korenima i domovinom. Manastir Svetog apostola Marka ostaje svetionik pravoslavlja u Americi, mesto gde se čuva i neguje plamen vere za buduće generacije Srba u rasejanju.
Arhiepiskop novogračaničko-čikaški i mitropolit srednjezapadnoamerički govori o tome zašto jubilej ove svetinje nadomak Čikaga nije samo sećanje na prošlost, već poziv da nastavimo delo Svetog Mardarija i sačuvamo duhovno sidrište srpskog naroda u tuđini.
Dok Zapad traži smisao u promenama i modernizaciji, mladići sa juga Sjedinjenih Američkih Država pronalaze duboku duhovnu slobodu i zajedništvo u drevnoj Crkvi koja čvrsto stoji na svetootačkim vrednostima i ne podleže prolaznim trendovima.
Specijalni predstavnik ruskog predsednika za investicije i ekonomsku saradnju sa inostranstvom govori o tome kako praznik milosrđa i pomirenja unosi posebnu simboliku u ovaj istorijski sastanak.
Mnogi turisti iz pravoslavnih zemalja žele da prime Svete tajne u Sabornoj crkvi Svetog Jovana Vladimira, ali pravila su jasna – a za neke i iznenađujuća.
Iza istog praznika kriju se potpuno različiti običaji - od stroge liturgijske tradicije do živopisnih narodnih rituala koji se vekovima prenose s kolena na koleno.
U besedi za utorak 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi kroz trenutak Getsimanije u kojem Isus bira stradanje umesto odbrane, otkrivajući veličinu ljubavi i milosti Božje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Kirila Jerusalimskog po starom i Svetog Ipatija po novom kalendaru. Katolici slave Svetog proroka Amosa, dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Svakodnevni nemir i neispunjene želje često nas zbunjuju, ali pouka blaženopočivšeg patrijarha govori kako čekanje može biti put ka većim blagoslovima.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Donatorsko veče parohije Svetih Ćirila i Metodija pretvorilo se u svedočanstvo vere, nade i plana koji bi uskoro mogao da dovede do kupovine prvog pravoslavnog hrama u Konektikatu.
Vernici iz Sidneja, Njukastla i Pits Ridža okupili su se uz svetu Liturgiju i horsko pojanje, pokazujući da pravoslavna vera i tradicija ne poznaju granice.
Na Nedelju mironosica, Srbi, Rusi i Dominikanci zajedno su se okupili na bogosluženju u Punta Kani, u hramu čiju je izgradnju blagoslovio blaženopočivši mitropolit Amfilohije, a koji postaje duhovni oslonac pravoslavnih na egzotičnom tlu.
Uz praznične liturgije, osvećene grančice i reči vladike Siluana, pravoslavni vernici iz dijaspore sabrali su se u hramovima širom Melburna – slaveći Gospoda i oproštajući se od prote Petra Damnjanovića, čija služba ostaje duboko urezana u srca vernog naroda.
U rečima koje su odjeknule daleko izvan hrama Vaskrsenja Hristovog u Valjevu, episkop valjevski podseća da se istinska promena ne meri danima posta, već davanjem ljubavi i osloncem na Crkvu.
Izložba "Game changers2 uvodi decu u učenja stranog duhovnog sveta, dok Eparhija zvorničko-tuzlanska upozorava na opasnost od duhovne obmane i psiholoških posledica, pozivajući nastavnike da preispitaju ovakve odluke.
Završena obnova i živopis Sabornog hrama Rođenja Presvete Bogorodice svedoče o istrajnosti srpske zajednice u Argentini i nasleđu koje i danas živi kroz veru, umetnost i zajedništvo
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
