Zavetna slava u manastiru Svetog apostola Marka okuplja rasejane Srbe u molitvi i sećanju, čuvajući večnu vezu sa domovinom kroz monaške živote i svetiteljske vrednosti.
Manastir Svetog apostola i jevanđelista Marka u Lorejnu, koji pripada Eparhiji novogračaničko-srednjezapadnoameričkoj, mnogo je više od običnog svetog mesta. To je duhovni centar i mirna luka za sve one Srbe rasute daleko od rodnog ognjišta, koji veru i tradiciju prenose sa ljubavlju i predanošću. U prelepom vrtu, pažljivo negovanom rukama vernika, manastir stoji kao trajni znak njihove privrženosti pravoslavlju i duboke veze sa Srbijom.
Reči teško mogu da uhvate celokupan doživljaj koji prati svaki ulazak u ovaj hram. Duhovna toplina liturgijskog sabranja omogućava vernicima da prodube svoj pogled u nevidljivo i da njihove duše podrhtavaju u skladu sa lepotom Božije tvorevine. Ova svetinja postaje izvor snage i vere utkane kroz vekove u narodu rasutom širom sveta, koji večito čuva sećanje na svoje svete pretke i svetitelje.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Vladika Longin
Duhovna radost zajedništva
Desete nedelje po Duhovima, ovaj manastir je odzvonio u slavu dolaska mitropolita srednjezapadnoameričkog Longina. Njegov dolazak dočekan je sa radošću i poštovanjem od strane arhimandrita Leontija, sveštenstva i đakonstva iz Klivlenda.
Mitropolit Longin služio je svetu liturgiju, a sasluživali su protojerej-stavrofor Mijoljub Mile Matić, starešina hrama Svetog Save na Brodvju Hajtsu u Klivlendu; protojerej Dragan Goronjić, arhijerejski namesnik klivlendski iz hrama Svetog Dimitrija u Akronu; sveštenik Miljan Aleksić iz Eparhije zapadnoameričke; protonamesnik Goran Mićić iz hrama Svete Trojice u Kragujevcu, kao i protođakoni Milovan Gogić i Ljubiša Mitrović, te đakon Momir Tojagić.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Vladika Longin
Lomljenje slavskog kolača
Posebno dirljiv trenutak bilo je lomljenje slavskog kolača, koje je mitropolit obavio sa služaocima i kumovima – porodicom Stojanović iz Klivlenda, Daliborom i Anom, zajedno sa njihovim sinovima Veljkom, Lazarom i Ivanom. Ovaj čin potvrđuje neprekidnu nit zajedništva i ljubavi u veri.
Litijski hod, pomen vojvodi i sećanje na heroje Ravnogorskog pokreta
Nakon službe, litijski hod vodio je vernike do biste vojvode i mučenika Dragoljuba Mihajlovića, gde je služen pomen ovom velikom srpskom generalu i vojnicima Ravnogorskog pokreta, čije žrtve ostaju duboko ukorenjene u kolektivnoj svesti naroda.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Mitropolit Longin uručio arhimandritu Leontiju orden Svetog Mardarija, najviše priznanje Eparhije
Beseda i orden
Vladika Longin u svojoj besedi podvukao je dubinu pravoslavnog zajedništva:
– Kad god se okupimo na službi, bilo da je nedelja, praznik ili jubilej, svedočimo o neizmernoj Božijoj ljubavi prema ljudskom rodu. Bog je čoveka stvorio iz ljubavi i pažljivo vodi računa o svakom svom stvorenju, a naročito o čoveku, koji zauzima najviše mesto u stvaranju. Apostol Pavle nas naziva braćom Hristovom. On je prvi brat, a mi smo braća uz Njega – besedio je vladika Longin I dodao:
– Molimo se za zdravlje svojih porodica, za blagoslove i za naše preminule drage, za sve one koji su svojim trudom i ljubavlju stvorili ovu svetinju, za vojvodu Dragoljuba i njegove vojnike, za našeg mitropolita Irineja koji je blagoslovio izgradnju manastira, za protu Đuru Maerlea koji je rukovodio radovima, i za sve koji počivaju u ovom svetom mestu. Molitva za pokojnike održava ih u životu, jer ljubav prema njima traje i posle rastanka. Bog nije Bog mrtvih, već živih, svi su za Njega živi.
Vrhunac svečanosti bio je trenutak kada je mitropolit Longin uručio arhimandritu Leontiju orden Svetog Mardarija, najviše priznanje Eparhije, povodom pedesetpet godina monaškog života. Put arhimandrita Leontija, koji je započeo u manastiru Orahovici u Slavoniji, a nastavio u Americi, posebno u manastiru Svetog apostola Marka, primer je predanosti i neumornog rada na očuvanju vere i tradicije.
Ova slava predstavlja duboku duhovnu obnovu i podsećanje na neprekidnu vezu sa korenima i domovinom. Manastir Svetog apostola Marka ostaje svetionik pravoslavlja u Americi, mesto gde se čuva i neguje plamen vere za buduće generacije Srba u rasejanju.
Arhiepiskop novogračaničko-čikaški i mitropolit srednjezapadnoamerički govori o tome zašto jubilej ove svetinje nadomak Čikaga nije samo sećanje na prošlost, već poziv da nastavimo delo Svetog Mardarija i sačuvamo duhovno sidrište srpskog naroda u tuđini.
Dok Zapad traži smisao u promenama i modernizaciji, mladići sa juga Sjedinjenih Američkih Država pronalaze duboku duhovnu slobodu i zajedništvo u drevnoj Crkvi koja čvrsto stoji na svetootačkim vrednostima i ne podleže prolaznim trendovima.
Specijalni predstavnik ruskog predsednika za investicije i ekonomsku saradnju sa inostranstvom govori o tome kako praznik milosrđa i pomirenja unosi posebnu simboliku u ovaj istorijski sastanak.
Mnogi turisti iz pravoslavnih zemalja žele da prime Svete tajne u Sabornoj crkvi Svetog Jovana Vladimira, ali pravila su jasna – a za neke i iznenađujuća.
U besedi za petak 11. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto su prorocima poverene nebeske tajne i zašto je svedočenje Božje istine povezano sa stradanjem i putem ka Hristu.
Probajte riblje varivo od soje po receptu iz knjige "Ko posti, dušu gosti" monahinje Atanasije Rašić, pročitajte molitvu Bogorodice Djevo i duhovno se nadahnite poukom shimonaha Zosime.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete sveštenomučenike Makaveje po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti prorok Mihej. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Maksimilijana Marije Kolbea, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U vreme cara Antioha IV Epifana porodica je odbila da prihvati idolopoklonstvo, a njihovo svedočanstvo vekovima ostaje primer istrajnosti, hrabrosti i poverenja u Boga.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Donatorsko veče parohije Svetih Ćirila i Metodija pretvorilo se u svedočanstvo vere, nade i plana koji bi uskoro mogao da dovede do kupovine prvog pravoslavnog hrama u Konektikatu.
Vernici iz Sidneja, Njukastla i Pits Ridža okupili su se uz svetu Liturgiju i horsko pojanje, pokazujući da pravoslavna vera i tradicija ne poznaju granice.
Na Nedelju mironosica, Srbi, Rusi i Dominikanci zajedno su se okupili na bogosluženju u Punta Kani, u hramu čiju je izgradnju blagoslovio blaženopočivši mitropolit Amfilohije, a koji postaje duhovni oslonac pravoslavnih na egzotičnom tlu.
Uz praznične liturgije, osvećene grančice i reči vladike Siluana, pravoslavni vernici iz dijaspore sabrali su se u hramovima širom Melburna – slaveći Gospoda i oproštajući se od prote Petra Damnjanovića, čija služba ostaje duboko urezana u srca vernog naroda.
Drevna svetinja kod Zavidovića ponovo je zaživela: vernici su se okupili povodom manastirske slave, dok se nastavljaju radovi na obnovi hrama i izgradnji centralne kupole.
Eparhija raško-prizrenska zahteva hitnu i nezavisnu istragu slučaja Nenada Raškovića, ali upozorava da njegov slučaj nije usamljen i da među Srbima na severu Kosova i Metohije raste osećaj straha, nepoverenja i nezaštićenosti.
U Tornju kod Pakraca vernici i sestrinstvo Manastira Jasenovac okupili su se na Svetoj liturgiji, dok drevna svetinja na seoskom groblju čuva svedočanstvo o viševekovnom prisustvu Srba u zapadnoj Slavoniji.
U razgovoru sa Džoni Ernst i predstavnicima Ambasade SAD u Prištini otvorena su najosetljivija pitanja položaja Crkve i vernog naroda, od zaštite Visokih Dečana i uloge KFOR-a do pritisaka, hapšenja i sve dubljeg nepoverenja.
Porodica Maraš prošlog leta došla je u manastir sa željom da dobije dete, a nekoliko nedelja kasnije Milena je saznala da je trudna. Dečaku su dali ime po Svetom Jakovu Tumanskom, a danas su ga doveli da primi Svetu tajnu krštenja.
Kada Pavle i Lenka pronađu neobičnu kutiju sa krstom i krenu za tragovima koje je ostavila njihova tetka Snežana, otkriće da se najveće blago ne krije u kutiji, već u srcu čoveka.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Drevna svetinja kod Zavidovića ponovo je zaživela: vernici su se okupili povodom manastirske slave, dok se nastavljaju radovi na obnovi hrama i izgradnji centralne kupole.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
