Sveti oci su opominjali da je uzaludno vapiti Bogu ako ne postoji trud da se sopstveni život uskladi sa zapovestima.
U vremenu kada se vera često svodi na običaj, a molitva na rečenice izgovorene po navici, pravoslavlje nas podseća da je hrišćanski život mnogo više od spoljašnje forme.
Nije dovoljno prekrstiti se pred ikonom, zapaliti sveću ili izgovoriti molitvu napamet, ako srce ostaje tvrdo, a dela ne prate reči. Suština vere ogleda se u životu po Jevanđelju – u trudu da zapovesti Božije postanu merilo svakog našeg postupka.
Pravoslavna Crkva uči da je vera živa samo onda kada je potvrđena delima. Ljubav prema bližnjem, praštanje, smirenje, uzdržanje, milosrđe – to su temelji na kojima se gradi odnos sa Bogom.
Bez toga, ni najduže molitve ne mogu zameniti ono što nedostaje u srcu. Molitva nije magijska formula kojom se od Boga nešto iznuđuje, već razgovor sa Ocem koji očekuje da njegova deca žive po njegovoj volji.
Često se, međutim, događa da čovek traži od Boga pomoć, utehu ili čudo, a da istovremeno ostaje zarobljen u gordosti, osudi drugih, nemaru prema sopstvenim gresima. Tada molitva postaje prazna forma, lišena pokajanja i spremnosti na promenu.
Sveti oci su opominjali da je uzaludno vapiti Bogu ako ne postoji trud da se sopstveni život uskladi sa zapovestima.
Pravoslavni hrišćanin pozvan je da bude čvrst u veri, ali i smiren u odnosu prema drugima. Nije naše da sudimo o sudbini drugih naroda i veroispovesti, niti da merimo tuđe spasenje. Naš zadatak je da bdimo nad sopstvenom dušom, da čuvamo dar pravoslavne vere i da ga živimo iskreno, bez licemerja i bez straha.
Upravo na tu suštinu podseća i Sveti Gavrilo Gruzijski, čije reči snažno odjekuju i danas:
"Ispunjavajte zapovesti Božije. Ako ne ispunjavate zapovesti Božije, ne uznemiravajte Boga mnogim molitvama. On neće čuti i vaša molitva će vam se upisati u greh. Blagodari Bogu što si se rodio kao pravoslavac. Budi čvrst u veri, ne podleži iskušenjima, ne brini se da li će se ljudi druge veroispovesti spasiti ili neće. To nije naša stvar. Bog je milostiv".
Pravoslavna Crkva na zle pomisli gleda kao na demonske napade i deo neprekidne duhovne borbe koju čovek vodi tokom čitavog života.
Psaltir bi trebalo da ima svaki pravoslavni dom.
U trenucima kada pritisnu muke, ljudi se prirodno okreću veri, ali se neretko javi dilema – da li se obratiti određenom svecu ili je dovoljna molitva upućena Bogu.
Bez Boga nema istinske pomoći, ističe arhimandrit Stefan.
Duhovna pouka koja otkriva kako zajednička molitva Crkve postaje snažan kanal milosrđa i povezanosti između generacija.
Otkrijte kako se priprema autentično koljivo iz ćelije Presvete Bogorodice Axion Esti, sa sastojcima koji simbolizuju Vaskrsenje, Carstvo nebesko i večni život.
Sveštenik Predrag Šćepanović otkriva kako Zadušnice nisu samo običaj, već trenutak u kojem ljubav prema upokojenima i vera dobijaju oblik kroz molitvu, svetlost sveće i simboliku koljiva.
Posle duge i teške bolesti, monah poznat po smirenosti i predanosti molitvi upokojio se u Gospodu - opelo i sahrana zakazani za sutra.
Isceljivao je bolesti i izgonio zle duhove.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Njegova volja nije uvek ono što očekujemo, ali uvek vodi ka onome što nam je potrebno i što će nas oblikovati i učvrstiti u veri.
Jednostavne reči iz pravoslavnog molitvenika koje kriju snagu ljubavi, vere i nevidljive podrške u trenucima kada je najpotrebnija.
Duhovna pouka koja otkriva kako zajednička molitva Crkve postaje snažan kanal milosrđa i povezanosti između generacija.
Sveštenik Predrag Šćepanović otkriva kako Zadušnice nisu samo običaj, već trenutak u kojem ljubav prema upokojenima i vera dobijaju oblik kroz molitvu, svetlost sveće i simboliku koljiva.
Posle duge i teške bolesti, monah poznat po smirenosti i predanosti molitvi upokojio se u Gospodu - opelo i sahrana zakazani za sutra.
Dirljiva priča o malom Hristiforu, o tišini koja je ušla u porodični dom, o odlasku u šidsku Lazaricu i o molitvi posle koje se dečakov glas vratio.
Isceljivao je bolesti i izgonio zle duhove.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Gotovo da nema vernika koji, ulazeći u crkvu, najpre ne priđe mestu za sveće – bilo da se moli za zdravlje svojih bližnjih ili za pokoj duša upokojenih.
Sveti oci su opominjali da je uzaludno vapiti Bogu ako ne postoji trud da se sopstveni život uskladi sa zapovestima.
Nakon liturgije koju je služio mitropolit šumadijski Jovan, sveštenici iz tri namesništva i profesori Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta otvorili su razgovor o izazovima crkvenog života koji se ne vide sa ambona.
