TRI SVECA - JEDNA SLAVA: Evo zašto Crkva slavi Sveta Tri jerarha zajedno

Postoje crkveni praznici koji ne govore samo o prošlosti, već i o napetostima koje se iznova vraćaju među ljudima - o podelama, nadmetanjima i potrebi da se u razlici prepozna jedinstvo. Praznik Sveta Tri jerarha upravo je takav. On ne slavi pobedu jednog glasa nad drugim, već saglasje različitih darova u istoj veri.

Sveti Vasilije Veliki, Sveti Grigorije Bogoslov i Sveti Jovan Zlatousti imaju svaki svoj dan praznovanja u januaru: Vasilije 1. januara, Grigorije 25. januara, a Jovan 27. januara i 13. novembra (prenos moštiju). Ipak, Crkva je u XI veku ustanovila i njihov zajednički praznik, koji se obeležava 12. februara po novom, odnosno 30. januara po starom kalendaru. Taj datum nije izabran slučajno, niti iz administrativnih razloga - iza njega stoji snažna duhovna pouka.

Spor koji je otkrio dublju istinu

Kako svedoči Sveti Justin Popović u svom kapitalnom delu Žitije svetih, u Carigradu je za vreme cara Aleksija Komnena I izbio spor među učenim i pobožnim ljudima: ko je od trojice jerarha najveći. Jedni su uzdizali Vasilija Velikog, ističući njegovu strogoću, dubinu bogopoznanja i anđeoski život. Drugi su smatrali da Jovan Zlatousti prevazilazi sve svojom čovekoljubivošću, jasnom rečju i sposobnošću da grešnike brzo privede pokajanju. Treći su se zaklinjali u Grigorija Bogoslova, očarani lepotom njegovog jezika, dubinom misli i bogoslovskom smelošću.

Tako su nastale strane, čak i imena: Vasilijani, Grigorijani i Jovaniti. Spor, koji je pretio da preraste u trajnu podelu, razrešen je na način koji je, kako piše Sveti Justin, doneo još veću slavu trojici svetitelja i korist Crkvi.

Printscreen

 

Vizija koja je donela mir

Episkop evhaitski Jovan, poznat po obrazovanju i svetosti života, imao je viđenje u snu. Najpre su mu se javili jerarsi pojedinačno, a potom sva trojica zajedno, u neiskazanoj svetlosti. Njihove reči bile su jasne: među njima nema ni prvog ni drugog, jer su jedno u Bogu. Sve što su pisali i činili, činili su po nadahnuću Duha Svetoga, radi spasenja ljudi, a njihova briga bila je i ostala da mire, a ne da dele.

Zatražili su da se ustanovi jedan zajednički praznik i da se sastavi jedna služba, kako bi se prekinule rasprave i pokazalo da se istina Crkve ne gradi suprotstavljanjem darova, već njihovim sabiranjem. Episkop Jovan je postupio po toj zapovesti: spor je utihnuo, a 30. januar određen je kao zajednički dan sećanja na trojicu velikih vaseljenskih učitelja.

Tri ličnosti, tri dara, jedno svedočanstvo

Sveti Justin u Žitiju svetih ne zaustavlja se samo na istoriji praznika. On pred čitaoca iznosi i žive portrete jerarha. Jovan Zlatousti, sitnog rasta, blagog pogleda i zlatne reči, postao je nenadmašan tumač Svetog pisma i propovednik Jevanđelja. Njegova reč, piše ava Justin, bila je toliko snažna da se čini kao da bi Hristov dolazak bio nezamisliv bez nje.

Vasilije Veliki, visok, asketskog izgleda i izuzetne učenosti, spojio je duboko obrazovanje sa podvižničkim životom. On nije bio samo mislilac, već i pastir, čovek koji je nauku preobrazio u služenje.

Grigorije Bogoslov, blag i tih po spoljašnjem držanju, u sebi je nosio visine bogoslovlja koje su mu donele jedinstven naziv - Bogoslov. Njegova reč bila je stub vere, sazidan od vrlina i mudrosti.

Praznik koji govori i danas

Praznik Svetih Triju jerarha nije tek uspomena na tri velika imena crkvene istorije. On je podsetnik da različitost darova ne mora da vodi razdoru, već može da postane izvor saglasja. Vasilijeva strogost, Jovanova blagost i Grigorijeva bogoslovska uzvišenost nisu suprotnosti - one su tri lica iste istine.

Zato se Crkva tog dana ne pita ko je bio veći, već se raduje činjenici da su zajedno pokazali kako vera postaje potpuna tek onda kada se um, reč i ljubav sretnu u jednom ispovedanju.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara