Priča o Vasiliju, Grigoriju i Jovanu Zlatoustom ne govori o nadmetanju svetosti, već o trenutku kada je Crkva pokazala da se istina ne meri poređenjem, nego saglasjem uma, reči i ljubavi.
Postoje crkveni praznici koji ne govore samo o prošlosti, već i o napetostima koje se iznova vraćaju među ljudima - o podelama, nadmetanjima i potrebi da se u razlici prepozna jedinstvo. Praznik Sveta Tri jerarha upravo je takav. On ne slavi pobedu jednog glasa nad drugim, već saglasje različitih darova u istoj veri.
Sveti Vasilije Veliki, Sveti Grigorije Bogoslov i Sveti Jovan Zlatousti imaju svaki svoj dan praznovanja u januaru: Vasilije 1. januara, Grigorije 25. januara, a Jovan 27. januara i 13. novembra (prenos moštiju). Ipak, Crkva je u XI veku ustanovila i njihov zajednički praznik, koji se obeležava 12. februara po novom, odnosno 30. januara po starom kalendaru. Taj datum nije izabran slučajno, niti iz administrativnih razloga - iza njega stoji snažna duhovna pouka.
Kako svedoči Sveti Justin Popović u svom kapitalnom delu Žitije svetih, u Carigradu je za vreme cara Aleksija Komnena I izbio spor među učenim i pobožnim ljudima: ko je od trojice jerarha najveći. Jedni su uzdizali Vasilija Velikog, ističući njegovu strogoću, dubinu bogopoznanja i anđeoski život. Drugi su smatrali da Jovan Zlatousti prevazilazi sve svojom čovekoljubivošću, jasnom rečju i sposobnošću da grešnike brzo privede pokajanju. Treći su se zaklinjali u Grigorija Bogoslova, očarani lepotom njegovog jezika, dubinom misli i bogoslovskom smelošću.
Tako su nastale strane, čak i imena: Vasilijani, Grigorijani i Jovaniti. Spor, koji je pretio da preraste u trajnu podelu, razrešen je na način koji je, kako piše Sveti Justin, doneo još veću slavu trojici svetitelja i korist Crkvi.
Episkop evhaitski Jovan, poznat po obrazovanju i svetosti života, imao je viđenje u snu. Najpre su mu se javili jerarsi pojedinačno, a potom sva trojica zajedno, u neiskazanoj svetlosti. Njihove reči bile su jasne: među njima nema ni prvog ni drugog, jer su jedno u Bogu. Sve što su pisali i činili, činili su po nadahnuću Duha Svetoga, radi spasenja ljudi, a njihova briga bila je i ostala da mire, a ne da dele.
Zatražili su da se ustanovi jedan zajednički praznik i da se sastavi jedna služba, kako bi se prekinule rasprave i pokazalo da se istina Crkve ne gradi suprotstavljanjem darova, već njihovim sabiranjem. Episkop Jovan je postupio po toj zapovesti: spor je utihnuo, a 30. januar određen je kao zajednički dan sećanja na trojicu velikih vaseljenskih učitelja.
Sveti Justin u Žitiju svetih ne zaustavlja se samo na istoriji praznika. On pred čitaoca iznosi i žive portrete jerarha. Jovan Zlatousti, sitnog rasta, blagog pogleda i zlatne reči, postao je nenadmašan tumač Svetog pisma i propovednik Jevanđelja. Njegova reč, piše ava Justin, bila je toliko snažna da se čini kao da bi Hristov dolazak bio nezamisliv bez nje.
Vasilije Veliki, visok, asketskog izgleda i izuzetne učenosti, spojio je duboko obrazovanje sa podvižničkim životom. On nije bio samo mislilac, već i pastir, čovek koji je nauku preobrazio u služenje.
Grigorije Bogoslov, blag i tih po spoljašnjem držanju, u sebi je nosio visine bogoslovlja koje su mu donele jedinstven naziv - Bogoslov. Njegova reč bila je stub vere, sazidan od vrlina i mudrosti.
Praznik Svetih Triju jerarha nije tek uspomena na tri velika imena crkvene istorije. On je podsetnik da različitost darova ne mora da vodi razdoru, već može da postane izvor saglasja. Vasilijeva strogost, Jovanova blagost i Grigorijeva bogoslovska uzvišenost nisu suprotnosti - one su tri lica iste istine.
Zato se Crkva tog dana ne pita ko je bio veći, već se raduje činjenici da su zajedno pokazali kako vera postaje potpuna tek onda kada se um, reč i ljubav sretnu u jednom ispovedanju.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 2. mesec 2026. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima. Iako je celog života bio slabog zdravlja, ipak je doživeo osamdesetu godinu. Mitropolija crnogorsko-primorska upozorava da bi ukidanje slobodnog dana moglo ugroziti duhovni i porodični ritam mnogih građana. Pravoslavni vernici danas obeležavaju Sveta Tri jerarha po starom i Svetog Meletija Antiohijskog po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svete Eulalije, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
Printscreen
Vizija koja je donela mir
Tri ličnosti, tri dara, jedno svedočanstvo
Praznik koji govori i danas
Praznici i sveci
13:36 | 01.02.2026
CRKVENI KALENDAR ZA FEBRUAR 2026.
Praznici i sveci
00:00 | 07.02.2026
ON JE BIO JEDAN OD NAJUČENIJIH SVETITELJA: Danas je Sveti Grigorije Bogoslov
Aktuelno iz SPC
20:08 | 11.02.2026
UKIDA SE NEDELJA KAO ZAGARANTOVANI NERADNI DAN? Srpska crkva stala u zaštitu prava radnika - to je sveti dan na koji ni naši preci nisu radili
Praznici i sveci
06:00 | 12.02.2026
VERSKI KALENDAR ZA ČETVRTAK 12. FEBRUAR
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U besedi za četvrtak 11. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva zašto bi upravo spremnost za taj susret trebalo da usmeri naše misli, savest i život dok još imamo priliku za promenu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Evdokima po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik Ipolit. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Poncijana, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Otac Andrej podseća da duhovna trezvenost počinje tek kada čovek prestane da ulepšava sliku o sebi i svoje slabosti poveri Božjoj pomoći.
Posebno se isticao brigom prema siromašnima i nevoljnima.
Posle decenija progona i zabrane vere, pravoslavni narod Đirokastre dočekao je patrijaršijskog egzarha Anastasa Janulatosa, a već sutradan u gradu je prvi put posle 25 godina služena arhijerejska liturgija.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
Ovaj zajednički praznik ustanovljen je u XI veku, za vreme cara Aleksija Komnena.
U srpskoj carskoj lavri Svetog Save i Svetog Simeona izneti su na celivanje čestice moštiju Svetog Vasilija Velikog, Svetog Jovana Zlatoustog i Svetog Grigorija Bogoslova, relikvija koja na njihov praznik vernicima donosi blagoslov i utehu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Evdokima po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik Ipolit. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Poncijana, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Posebno se isticao brigom prema siromašnima i nevoljnima.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete apostole Silu, Siluana, Kriskenta, Epeneta i Andronika po starom, dok se po novom kalendaru obeležavaju Sveti mučenici Fotije i Anikita Nikomidijski i drugi s njima. Katolička crkva obeležava spomendan Blaženog pape Inocenta XI, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Njihov život bio je ispunjen propovedanjem, služenjem Crkvi, stradanjem i podnošenjem različitih iskušenja.
Porodica Maraš prošlog leta došla je u manastir sa željom da dobije dete, a nekoliko nedelja kasnije Milena je saznala da je trudna. Dečaku su dali ime po Svetom Jakovu Tumanskom, a danas su ga doveli da primi Svetu tajnu krštenja.
Kada Pavle i Lenka pronađu neobičnu kutiju sa krstom i krenu za tragovima koje je ostavila njihova tetka Snežana, otkriće da se najveće blago ne krije u kutiji, već u srcu čoveka.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Posebnu umetničku vrednost predstavlja ikonostas od orahovog drveta, izrađen 1833. godine.
Iza zavese nalazilo se najsvetije mesto drevnog Izrailja, u koje niko osim prvosveštenika nije imao pristup, a njegovo značenje vekovima kasnije dobilo je još dublji smisao u hrišćanstvu.
U duhovnom smislu, preterana usmerenost na telesno zadovoljstvo zarobljava dušu i odvraća čoveka od Boga i viših, duhovnih ciljeva.
U Tornju kod Pakraca vernici i sestrinstvo Manastira Jasenovac okupili su se na Svetoj liturgiji, dok drevna svetinja na seoskom groblju čuva svedočanstvo o viševekovnom prisustvu Srba u zapadnoj Slavoniji.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
