Mitropolija crnogorsko-primorska upozorava da bi ukidanje slobodnog dana moglo ugroziti duhovni i porodični ritam mnogih građana.
Odluka Ustavnog suda Crne Gore, kojom je kao neustavna oborena zakonska odredba o nedelji kao obaveznom sedmičnom odmoru za zaposlene u trgovini, otvorila je raspravu koja prevazilazi okvire radnog prava i ekonomske politike. U nju se sada izričito uključila i Mitropolija crnogorsko-primorska, upozoravajući da se pitanje neradne nedelje ne tiče samo tržišta i ustavnih procedura, već i prava vernika da bez prepreka žive liturgijskim ritmom svoje vere. U saopštenju koje je izazvalo snažne reakcije u javnosti, Mitropolija podseća na duhovni, društveni i porodični smisao nedelje, postavljajući je kao tačku susreta prava zaposlenih, verskih sloboda i odgovornosti države prema opštem dobru.
U tom tonu, saopštenje Mitropolije već na početku jasno pozicionira raspravu, ističući da se „aktuelna rasprava o nedeljnom danu kao obaveznom neradnom danu za značajan deo privrede i zaposlenih na izvestan način tiče i verskih prava velikog broja građana Crne Gore, naročito onih koji su Hrišćani“. Time se nedeljni odmor ne postavlja samo kao socijalno ili ekonomsko pitanje, već kao prostor u kome se prepliću građanska i verska prava.
Poseban akcenat stavlja se na duhovno značenje nedelje, koja se u saopštenju naziva „zapovednim danom u hrišćanskoj veri“, uz podsećanje da se „od svakog Hrišćanina očekuje da tog dana učestvuje na bogosluženju – Svetoj Liturgiji“. Mitropolija dodatno naglašava da se nedelja „od najranijih dana hrišćanstva, kao dan u koji je vaskrsao Gospod naš Isus Hristos, smatra danom koji treba da bude posvećen molitvi, izučavanju Svetog Pisma i zajedništvu“, čime se ovom danu daje ne samo liturgijski, već i zajedničarski smisao.
U istom bloku, saopštenje se oslanja na istorijsko i narodno iskustvo, podsećajući da su se „naši preci, nakon šestodnevnog napornog rada, nedeljom naročito uzdržavali od svake aktivnosti koja bi ih od toga odvajala“. Ova rečenica funkcioniše kao most između savremenog društva i nasleđenog poretka vrednosti, u kome se rad i odmor nisu suprotstavljali, već su imali jasno određene granice.
Govoreći o osporenoj zakonskoj normi, Mitropolija konstatuje da je „odredba Zakona o unutrašnjoj trgovini koji je nedelju odredio kao obavezni sedmični odmor za zaposlene u trgovinama, odlukom Ustavnog suda ocenjena kao neustavna“, ali odmah dodaje važnu napomenu: „donošenjem te odredbe suštinski ti zaposleni samo bili izjednačeni sa velikim brojem drugih zaposlenih koji svakako ne rade nedeljom – na primer, sa većinom zaposlenih u državnoj upravi i lokalnim samoupravama, prosveti…“. Time se argument pomera sa pitanja privilegije na pitanje ravnopravnosti.
Svest o ustavnoj složenosti problema Mitropolija iskazuje otvoreno, navodeći „ustavne kategorije kao što su pravo na rad, prava zaposlenih, posebna zaštita porodice“, ali istovremeno i „Ustavom zajemčenu slobodu preduzetništva“. Upravo iz tog razloga, kako se ističe, upućuje se apel nadležnima da „pažljivo razmotre sve razloge za i protiv i iznađu ustavan i zakonit način da nedelja ostane dan u koji zaposleni treba da koriste sedmični odmor predviđen Zakonom o radu“.
U saopštenju se potom širi okvir rasprave i izvan granica Crne Gore, uz podsećanje da „pitanje neradne nedelje spada u nadležnosti pojedinačnih država, čak i u onim državama koje su članice Evropske unije“, te da „više država EU imaju veoma stroga ograničenja za rad nedeljom“. Iz toga se izvodi zaključak da „ostajanje pri ovakvom rešenju, pa čak i njegovom proširenju, ne bi predstavljalo smetnju ni u ambicijama državne uprave i velikog broja građana za pridruživanje toj zajednici“.
Završni deo saopštenja donosi širu, gotovo programsku poruku, u kojoj se upozorava da „u svetu i vremenu u kojima otuđenje čoveka od Boga i ljudi međusobno postaje sve vidljivije“ ima posebnu vrednost postojanje „jedinstvenog dana za većinu zaposlenih u kojem naše svakodnevne aktivnosti mogu da uspore i utihnu, koliko je to moguće, i da se posvetimo Bogu i jedni drugima“. Ovom rečenicom Mitropolija pitanje neradne nedelje konačno izmešta iz dnevne politike i smešta ga u sferu dugoročnog očuvanja zajednice, porodičnih veza i duhovnog identiteta.
Saopštenje Mitropolije crnogorsko-primorske otvorilo je teška pitanja o "savremenom aparthejdu", zloupotrebi navodne zabrinutosti građana i granici iza koje administrativne odluke prestaju da budu neutralne.
Slučaj tivatskog paroha, vezan za Morinj i javne istupe, prerastao je u političko-crkveni spor koji otvara stare rane i nova pitanja u odnosima Zagreba i Podgorice.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 2. mesec 2026. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Vernici u strahu dok paroh otkriva političku pozadinu i govori o ličnom progonu koji traje već godinama.
Običaje treba poštovati, ali ne treba od njih praviti merilo ljubavi i vernosti prema upokojenom, istakao je otac Dejan.
U Tornju kod Pakraca vernici i sestrinstvo Manastira Jasenovac okupili su se na Svetoj liturgiji, dok drevna svetinja na seoskom groblju čuva svedočanstvo o viševekovnom prisustvu Srba u zapadnoj Slavoniji.
U besedi za sredu 11. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava da će nestati zemlja i dela na njoj, ali ne i odgovornost čoveka pred Bogom.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete apostole Silu, Siluana, Kriskenta, Epeneta i Andronika po starom, dok se po novom kalendaru obeležavaju Sveti mučenici Fotije i Anikita Nikomidijski i drugi s njima. Katolička crkva obeležava spomendan Blaženog pape Inocenta XI, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Svetogorski starac objašnjava šta se događa u čoveku kada se smiri, zadobije blagodat Božiju i prestane da dozvoljava brigama da mu zavladaju dušom.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
U Tornju kod Pakraca vernici i sestrinstvo Manastira Jasenovac okupili su se na Svetoj liturgiji, dok drevna svetinja na seoskom groblju čuva svedočanstvo o viševekovnom prisustvu Srba u zapadnoj Slavoniji.
U razgovoru sa Džoni Ernst i predstavnicima Ambasade SAD u Prištini otvorena su najosetljivija pitanja položaja Crkve i vernog naroda, od zaštite Visokih Dečana i uloge KFOR-a do pritisaka, hapšenja i sve dubljeg nepoverenja.
Crkva upozorila da incident nije slučajan i zatražila hitnu reakciju nadležnih, ali vernike pozvala da ostanu mirni, dostojanstveni i nepokolebljivi u veri: "Nećemo na mržnju odgovarati mržnjom".
Patrijarh srpski služio svetu Liturgiju u Mirijevu na praznik Svetog Pantelejmona i besedio o veri, molitvi „Gospode, pomiluj“ i čovekovom odnosu prema Bogu.
Porodica Maraš prošlog leta došla je u manastir sa željom da dobije dete, a nekoliko nedelja kasnije Milena je saznala da je trudna. Dečaku su dali ime po Svetom Jakovu Tumanskom, a danas su ga doveli da primi Svetu tajnu krštenja.
Kada Pavle i Lenka pronađu neobičnu kutiju sa krstom i krenu za tragovima koje je ostavila njihova tetka Snežana, otkriće da se najveće blago ne krije u kutiji, već u srcu čoveka.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Posebnu umetničku vrednost predstavlja ikonostas od orahovog drveta, izrađen 1833. godine.
Njihov život bio je ispunjen propovedanjem, služenjem Crkvi, stradanjem i podnošenjem različitih iskušenja.
Ova starinska poslastica sa šljivama i bademima nosi ime Mihajla Pupina, kome je, prema predanju, upravo ona bila omiljena.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
