Mitropolija crnogorsko-primorska upozorava da bi ukidanje slobodnog dana moglo ugroziti duhovni i porodični ritam mnogih građana.
Odluka Ustavnog suda Crne Gore, kojom je kao neustavna oborena zakonska odredba o nedelji kao obaveznom sedmičnom odmoru za zaposlene u trgovini, otvorila je raspravu koja prevazilazi okvire radnog prava i ekonomske politike. U nju se sada izričito uključila i Mitropolija crnogorsko-primorska, upozoravajući da se pitanje neradne nedelje ne tiče samo tržišta i ustavnih procedura, već i prava vernika da bez prepreka žive liturgijskim ritmom svoje vere. U saopštenju koje je izazvalo snažne reakcije u javnosti, Mitropolija podseća na duhovni, društveni i porodični smisao nedelje, postavljajući je kao tačku susreta prava zaposlenih, verskih sloboda i odgovornosti države prema opštem dobru.
U tom tonu, saopštenje Mitropolije već na početku jasno pozicionira raspravu, ističući da se „aktuelna rasprava o nedeljnom danu kao obaveznom neradnom danu za značajan deo privrede i zaposlenih na izvestan način tiče i verskih prava velikog broja građana Crne Gore, naročito onih koji su Hrišćani“. Time se nedeljni odmor ne postavlja samo kao socijalno ili ekonomsko pitanje, već kao prostor u kome se prepliću građanska i verska prava.
Poseban akcenat stavlja se na duhovno značenje nedelje, koja se u saopštenju naziva „zapovednim danom u hrišćanskoj veri“, uz podsećanje da se „od svakog Hrišćanina očekuje da tog dana učestvuje na bogosluženju – Svetoj Liturgiji“. Mitropolija dodatno naglašava da se nedelja „od najranijih dana hrišćanstva, kao dan u koji je vaskrsao Gospod naš Isus Hristos, smatra danom koji treba da bude posvećen molitvi, izučavanju Svetog Pisma i zajedništvu“, čime se ovom danu daje ne samo liturgijski, već i zajedničarski smisao.
U istom bloku, saopštenje se oslanja na istorijsko i narodno iskustvo, podsećajući da su se „naši preci, nakon šestodnevnog napornog rada, nedeljom naročito uzdržavali od svake aktivnosti koja bi ih od toga odvajala“. Ova rečenica funkcioniše kao most između savremenog društva i nasleđenog poretka vrednosti, u kome se rad i odmor nisu suprotstavljali, već su imali jasno određene granice.
Govoreći o osporenoj zakonskoj normi, Mitropolija konstatuje da je „odredba Zakona o unutrašnjoj trgovini koji je nedelju odredio kao obavezni sedmični odmor za zaposlene u trgovinama, odlukom Ustavnog suda ocenjena kao neustavna“, ali odmah dodaje važnu napomenu: „donošenjem te odredbe suštinski ti zaposleni samo bili izjednačeni sa velikim brojem drugih zaposlenih koji svakako ne rade nedeljom – na primer, sa većinom zaposlenih u državnoj upravi i lokalnim samoupravama, prosveti…“. Time se argument pomera sa pitanja privilegije na pitanje ravnopravnosti.
Svest o ustavnoj složenosti problema Mitropolija iskazuje otvoreno, navodeći „ustavne kategorije kao što su pravo na rad, prava zaposlenih, posebna zaštita porodice“, ali istovremeno i „Ustavom zajemčenu slobodu preduzetništva“. Upravo iz tog razloga, kako se ističe, upućuje se apel nadležnima da „pažljivo razmotre sve razloge za i protiv i iznađu ustavan i zakonit način da nedelja ostane dan u koji zaposleni treba da koriste sedmični odmor predviđen Zakonom o radu“.
U saopštenju se potom širi okvir rasprave i izvan granica Crne Gore, uz podsećanje da „pitanje neradne nedelje spada u nadležnosti pojedinačnih država, čak i u onim državama koje su članice Evropske unije“, te da „više država EU imaju veoma stroga ograničenja za rad nedeljom“. Iz toga se izvodi zaključak da „ostajanje pri ovakvom rešenju, pa čak i njegovom proširenju, ne bi predstavljalo smetnju ni u ambicijama državne uprave i velikog broja građana za pridruživanje toj zajednici“.
Završni deo saopštenja donosi širu, gotovo programsku poruku, u kojoj se upozorava da „u svetu i vremenu u kojima otuđenje čoveka od Boga i ljudi međusobno postaje sve vidljivije“ ima posebnu vrednost postojanje „jedinstvenog dana za većinu zaposlenih u kojem naše svakodnevne aktivnosti mogu da uspore i utihnu, koliko je to moguće, i da se posvetimo Bogu i jedni drugima“. Ovom rečenicom Mitropolija pitanje neradne nedelje konačno izmešta iz dnevne politike i smešta ga u sferu dugoročnog očuvanja zajednice, porodičnih veza i duhovnog identiteta.
Saopštenje Mitropolije crnogorsko-primorske otvorilo je teška pitanja o "savremenom aparthejdu", zloupotrebi navodne zabrinutosti građana i granici iza koje administrativne odluke prestaju da budu neutralne.
Slučaj tivatskog paroha, vezan za Morinj i javne istupe, prerastao je u političko-crkveni spor koji otvara stare rane i nova pitanja u odnosima Zagreba i Podgorice.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 2. mesec 2026. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Vernici u strahu dok paroh otkriva političku pozadinu i govori o ličnom progonu koji traje već godinama.
Svetogorski starac govorio je o čoveku koji se posle pada obraća Gospodu i otkrio šta, prema njegovom iskustvu, može da bude presudno za takvu molitvu.
Kremast, mirisan i bogat, ovaj namaz od nekoliko dostupnih sastojaka odlično se slaže sa vrućom projom, hlebom, ali i kao dodatak jutarnjem ili glavnom obroku.
Svetinja čiji su temelji osvećeni 2008. godine nalazi se nadomak četiri fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu, a u njoj se bogoslužbeni život odvija već više od deset godina.
Od neprestane potrage za sigurnošću i zadovoljstvom do tišine, molitve i prihvatanja sopstvenog Krsta, put izlaska iz unutrašnjeg nemira počinje tamo gde savremeni čovek najmanje očekuje.
Pred novim hramom Sabora Svetog arhangela Gavrila patrijarha srpskog dočekali mitropolit Hrizostom, arhijereji, sveštenstvo, monaštvo i brojni verni narod.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Svetinja čiji su temelji osvećeni 2008. godine nalazi se nadomak četiri fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu, a u njoj se bogoslužbeni život odvija već više od deset godina.
Pred novim hramom Sabora Svetog arhangela Gavrila patrijarha srpskog dočekali mitropolit Hrizostom, arhijereji, sveštenstvo, monaštvo i brojni verni narod.
Sveštenički čin primio je 1981. godine u manastiru Kovilju, a tokom službe bio je paroh u više mesta Eparhije bačke.
Na praznik Svetih Joakima i Ane služena sveta arhijerejska Liturgija, a slavski darovi osvećeni u Kraljevoj crkvi.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Isusovu molitvu ne zovu slučajno "molitva nad molitvama".
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
U knjizi "Kod starca Porfirija" Konstantinos Janicijotis beleži susret sa supružnicima kojima je svetitelj ukazao na posledice manjka ljubavi među roditeljima, koje mogu uticati na dete još pre rođenja.
Bio je rimski oficir, a potom je postao episkop i propovedao Jevanđelje među neznabošcima, uprkos progonima i stradanjima.
Mekan i mirisan, ovaj oblik tamjana koristi se u pravoslavnim hramovima i domovima, a njegov način izrade vezuje se za svetogorsku tradiciju.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
