Mitropolija crnogorsko-primorska upozorava da bi ukidanje slobodnog dana moglo ugroziti duhovni i porodični ritam mnogih građana.
Odluka Ustavnog suda Crne Gore, kojom je kao neustavna oborena zakonska odredba o nedelji kao obaveznom sedmičnom odmoru za zaposlene u trgovini, otvorila je raspravu koja prevazilazi okvire radnog prava i ekonomske politike. U nju se sada izričito uključila i Mitropolija crnogorsko-primorska, upozoravajući da se pitanje neradne nedelje ne tiče samo tržišta i ustavnih procedura, već i prava vernika da bez prepreka žive liturgijskim ritmom svoje vere. U saopštenju koje je izazvalo snažne reakcije u javnosti, Mitropolija podseća na duhovni, društveni i porodični smisao nedelje, postavljajući je kao tačku susreta prava zaposlenih, verskih sloboda i odgovornosti države prema opštem dobru.
U tom tonu, saopštenje Mitropolije već na početku jasno pozicionira raspravu, ističući da se „aktuelna rasprava o nedeljnom danu kao obaveznom neradnom danu za značajan deo privrede i zaposlenih na izvestan način tiče i verskih prava velikog broja građana Crne Gore, naročito onih koji su Hrišćani“. Time se nedeljni odmor ne postavlja samo kao socijalno ili ekonomsko pitanje, već kao prostor u kome se prepliću građanska i verska prava.
Poseban akcenat stavlja se na duhovno značenje nedelje, koja se u saopštenju naziva „zapovednim danom u hrišćanskoj veri“, uz podsećanje da se „od svakog Hrišćanina očekuje da tog dana učestvuje na bogosluženju – Svetoj Liturgiji“. Mitropolija dodatno naglašava da se nedelja „od najranijih dana hrišćanstva, kao dan u koji je vaskrsao Gospod naš Isus Hristos, smatra danom koji treba da bude posvećen molitvi, izučavanju Svetog Pisma i zajedništvu“, čime se ovom danu daje ne samo liturgijski, već i zajedničarski smisao.
U istom bloku, saopštenje se oslanja na istorijsko i narodno iskustvo, podsećajući da su se „naši preci, nakon šestodnevnog napornog rada, nedeljom naročito uzdržavali od svake aktivnosti koja bi ih od toga odvajala“. Ova rečenica funkcioniše kao most između savremenog društva i nasleđenog poretka vrednosti, u kome se rad i odmor nisu suprotstavljali, već su imali jasno određene granice.
Govoreći o osporenoj zakonskoj normi, Mitropolija konstatuje da je „odredba Zakona o unutrašnjoj trgovini koji je nedelju odredio kao obavezni sedmični odmor za zaposlene u trgovinama, odlukom Ustavnog suda ocenjena kao neustavna“, ali odmah dodaje važnu napomenu: „donošenjem te odredbe suštinski ti zaposleni samo bili izjednačeni sa velikim brojem drugih zaposlenih koji svakako ne rade nedeljom – na primer, sa većinom zaposlenih u državnoj upravi i lokalnim samoupravama, prosveti…“. Time se argument pomera sa pitanja privilegije na pitanje ravnopravnosti.
Svest o ustavnoj složenosti problema Mitropolija iskazuje otvoreno, navodeći „ustavne kategorije kao što su pravo na rad, prava zaposlenih, posebna zaštita porodice“, ali istovremeno i „Ustavom zajemčenu slobodu preduzetništva“. Upravo iz tog razloga, kako se ističe, upućuje se apel nadležnima da „pažljivo razmotre sve razloge za i protiv i iznađu ustavan i zakonit način da nedelja ostane dan u koji zaposleni treba da koriste sedmični odmor predviđen Zakonom o radu“.
U saopštenju se potom širi okvir rasprave i izvan granica Crne Gore, uz podsećanje da „pitanje neradne nedelje spada u nadležnosti pojedinačnih država, čak i u onim državama koje su članice Evropske unije“, te da „više država EU imaju veoma stroga ograničenja za rad nedeljom“. Iz toga se izvodi zaključak da „ostajanje pri ovakvom rešenju, pa čak i njegovom proširenju, ne bi predstavljalo smetnju ni u ambicijama državne uprave i velikog broja građana za pridruživanje toj zajednici“.
Završni deo saopštenja donosi širu, gotovo programsku poruku, u kojoj se upozorava da „u svetu i vremenu u kojima otuđenje čoveka od Boga i ljudi međusobno postaje sve vidljivije“ ima posebnu vrednost postojanje „jedinstvenog dana za većinu zaposlenih u kojem naše svakodnevne aktivnosti mogu da uspore i utihnu, koliko je to moguće, i da se posvetimo Bogu i jedni drugima“. Ovom rečenicom Mitropolija pitanje neradne nedelje konačno izmešta iz dnevne politike i smešta ga u sferu dugoročnog očuvanja zajednice, porodičnih veza i duhovnog identiteta.
Saopštenje Mitropolije crnogorsko-primorske otvorilo je teška pitanja o "savremenom aparthejdu", zloupotrebi navodne zabrinutosti građana i granici iza koje administrativne odluke prestaju da budu neutralne.
Slučaj tivatskog paroha, vezan za Morinj i javne istupe, prerastao je u političko-crkveni spor koji otvara stare rane i nova pitanja u odnosima Zagreba i Podgorice.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 2. mesec 2026. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Vernici u strahu dok paroh otkriva političku pozadinu i govori o ličnom progonu koji traje već godinama.
U svakodnevnom životu mnogi su iskusili da ih nisu povredili otvoreni neprijatelji, već oni koji su se predstavljali kao prijatelji.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
U razgovoru o sve prisutnijem fenomenu Nebojša Lazić objašnjava zašto se vera lako pretvara u ritual, a ritual u rutinu.
Od kamenitih Mrkonjića i priča koje su vekovima čuvane u Hercegovini, do otkopavanja groba i kanonizacije u 21. veku - život Svete blažene Ane otkriva gotovo nepoznatu stranu porodice jednog od najvećih pravoslavnih svetitelja Balkana.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Prvi papa sa američkim državljanstvom izazvao je pravu pravnu buru: Kongres razmatra zakon koji bi ga oslobodio svih finansijskih i pravnih obaveza prema SAD tokom pontifikata – uključujući i moguće tužbe protiv Katoličke crkve.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
U prestonicu stižu relikvije neprocenjive vrednosti, vezane za Svetog Savu i najdublje slojeve srpske tradicije, uoči izložbe koja će trajati do sredine leta i koja se već najavljuje kao događaj koji prevazilazi uobičajene kulturne okvire.
Mnogi su pešačili do Ostroga kako bi se poklonili moštima Svetog Vasilija, dok su poruke sa liturgije i svedočenja vernika još jednom pokazali zašto je ova svetinja jedno od najvažnijih mesta pravoslavlja.
Nakon transplantacije jetre u Istanbulu, uprkos ogromnoj žrtvi prijatelja koji je pokušao da mu spasi život donacijom organa, jerej Bogdan Stjepanović okončao je svoj ovozemaljski život.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Jakova Zevedejevog po starom i Svetu mučenicu Glikeriju po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Blažene Djevice Marije Fatimske, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U vremenu kada se tuđi život sve češće posmatra kroz osuđujuću prizmu, staro pravilo iz pravoslavne duhovne tradicije podseća da brz sud ne govori o drugima koliko o stanju onoga ko sudi.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
