Mitropolija crnogorsko-primorska upozorava da bi ukidanje slobodnog dana moglo ugroziti duhovni i porodični ritam mnogih građana.
Odluka Ustavnog suda Crne Gore, kojom je kao neustavna oborena zakonska odredba o nedelji kao obaveznom sedmičnom odmoru za zaposlene u trgovini, otvorila je raspravu koja prevazilazi okvire radnog prava i ekonomske politike. U nju se sada izričito uključila i Mitropolija crnogorsko-primorska, upozoravajući da se pitanje neradne nedelje ne tiče samo tržišta i ustavnih procedura, već i prava vernika da bez prepreka žive liturgijskim ritmom svoje vere. U saopštenju koje je izazvalo snažne reakcije u javnosti, Mitropolija podseća na duhovni, društveni i porodični smisao nedelje, postavljajući je kao tačku susreta prava zaposlenih, verskih sloboda i odgovornosti države prema opštem dobru.
U tom tonu, saopštenje Mitropolije već na početku jasno pozicionira raspravu, ističući da se „aktuelna rasprava o nedeljnom danu kao obaveznom neradnom danu za značajan deo privrede i zaposlenih na izvestan način tiče i verskih prava velikog broja građana Crne Gore, naročito onih koji su Hrišćani“. Time se nedeljni odmor ne postavlja samo kao socijalno ili ekonomsko pitanje, već kao prostor u kome se prepliću građanska i verska prava.
Poseban akcenat stavlja se na duhovno značenje nedelje, koja se u saopštenju naziva „zapovednim danom u hrišćanskoj veri“, uz podsećanje da se „od svakog Hrišćanina očekuje da tog dana učestvuje na bogosluženju – Svetoj Liturgiji“. Mitropolija dodatno naglašava da se nedelja „od najranijih dana hrišćanstva, kao dan u koji je vaskrsao Gospod naš Isus Hristos, smatra danom koji treba da bude posvećen molitvi, izučavanju Svetog Pisma i zajedništvu“, čime se ovom danu daje ne samo liturgijski, već i zajedničarski smisao.
U istom bloku, saopštenje se oslanja na istorijsko i narodno iskustvo, podsećajući da su se „naši preci, nakon šestodnevnog napornog rada, nedeljom naročito uzdržavali od svake aktivnosti koja bi ih od toga odvajala“. Ova rečenica funkcioniše kao most između savremenog društva i nasleđenog poretka vrednosti, u kome se rad i odmor nisu suprotstavljali, već su imali jasno određene granice.
Govoreći o osporenoj zakonskoj normi, Mitropolija konstatuje da je „odredba Zakona o unutrašnjoj trgovini koji je nedelju odredio kao obavezni sedmični odmor za zaposlene u trgovinama, odlukom Ustavnog suda ocenjena kao neustavna“, ali odmah dodaje važnu napomenu: „donošenjem te odredbe suštinski ti zaposleni samo bili izjednačeni sa velikim brojem drugih zaposlenih koji svakako ne rade nedeljom – na primer, sa većinom zaposlenih u državnoj upravi i lokalnim samoupravama, prosveti…“. Time se argument pomera sa pitanja privilegije na pitanje ravnopravnosti.
Svest o ustavnoj složenosti problema Mitropolija iskazuje otvoreno, navodeći „ustavne kategorije kao što su pravo na rad, prava zaposlenih, posebna zaštita porodice“, ali istovremeno i „Ustavom zajemčenu slobodu preduzetništva“. Upravo iz tog razloga, kako se ističe, upućuje se apel nadležnima da „pažljivo razmotre sve razloge za i protiv i iznađu ustavan i zakonit način da nedelja ostane dan u koji zaposleni treba da koriste sedmični odmor predviđen Zakonom o radu“.
U saopštenju se potom širi okvir rasprave i izvan granica Crne Gore, uz podsećanje da „pitanje neradne nedelje spada u nadležnosti pojedinačnih država, čak i u onim državama koje su članice Evropske unije“, te da „više država EU imaju veoma stroga ograničenja za rad nedeljom“. Iz toga se izvodi zaključak da „ostajanje pri ovakvom rešenju, pa čak i njegovom proširenju, ne bi predstavljalo smetnju ni u ambicijama državne uprave i velikog broja građana za pridruživanje toj zajednici“.
Završni deo saopštenja donosi širu, gotovo programsku poruku, u kojoj se upozorava da „u svetu i vremenu u kojima otuđenje čoveka od Boga i ljudi međusobno postaje sve vidljivije“ ima posebnu vrednost postojanje „jedinstvenog dana za većinu zaposlenih u kojem naše svakodnevne aktivnosti mogu da uspore i utihnu, koliko je to moguće, i da se posvetimo Bogu i jedni drugima“. Ovom rečenicom Mitropolija pitanje neradne nedelje konačno izmešta iz dnevne politike i smešta ga u sferu dugoročnog očuvanja zajednice, porodičnih veza i duhovnog identiteta.
Saopštenje Mitropolije crnogorsko-primorske otvorilo je teška pitanja o "savremenom aparthejdu", zloupotrebi navodne zabrinutosti građana i granici iza koje administrativne odluke prestaju da budu neutralne.
Slučaj tivatskog paroha, vezan za Morinj i javne istupe, prerastao je u političko-crkveni spor koji otvara stare rane i nova pitanja u odnosima Zagreba i Podgorice.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 2. mesec 2026. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Vernici u strahu dok paroh otkriva političku pozadinu i govori o ličnom progonu koji traje već godinama.
Na tribini će govoriti prezviter dr Oliver Subotić, prezviter Aleksandar Sekulić i đakon dr Đorđe Petrović, uz interaktivan razgovor sa učesnicima.
U pravoslavlju, čovek ne skriva svoju muku od Boga već je iznosi je pred njega.
Vidovdan zauzima posebno mesto ne samo u crkvenom kalendaru, već i u istoriji, kulturi i kolektivnom sećanju srpskog naroda.
Zašto ljudi vole da traže znakove u snovima, datumima i običajima, gde se nalazi granica između simbola i sujeverja i zbog čega Crkva upozorava da svetinje ne mogu biti "magijska zaštita".
Kada čovek srce ispuni poverenjem u Boga, tada i ono što izgleda nepodnošljivo dobija sasvim drugačiji smisao.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Na tribini će govoriti prezviter dr Oliver Subotić, prezviter Aleksandar Sekulić i đakon dr Đorđe Petrović, uz interaktivan razgovor sa učesnicima.
Uz podršku Eparhije timočke i domaćina iz Grčke, porodice su devet dana uživale na obalama Egejskog mora, obilazile svetinje Olimpijske regije i iz Soluna ponele uspomene koje će dugo pamtiti.
Povodom četiri decenije služenja Crkvi, patrijarh moskovski i sve Rusije osvrnuo se na životni put patrijarha srpskog i njegovu arhijerejsku službu.
Nakon pomena postradalima na Kosovu polju i vojnicima sa Sočanskog fronta, episkop je govorio o smislu sećanja na junake, ljubavi prema bližnjima i značaju očuvanja svetinja za buduće naraštaje.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Kada je mali Vukan odlučio da pomogne čoveku kome je pomoć bila potrebna, nije ni slutio da će njegovo delo pokrenuti stari zvonik i promeniti srca svih ljudi oko njega.
Raketa američkog PVO sistema "patriot" pogodila je kompleks Kijevsko-pečerske lavre, tvrdi Ministarstvo odbrane Rusije.
Pravoslavni vernici čvrsto veruju da mošti svetaca u Kijevsko-pečerskoj lavri imaju snažno isceljujuće dejstvo.
Spoj pržene ribe, paradajza, paprike i belog vina krije se u receptu iz "Pravoslavnog posnog kuvara" Nade Marković.
U besedi za subotu 4. sedmice po Duhovima, Sveti Vladika Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje na razliku između prolazne slave i one koja dolazi od Boga.
U sekundi posle greha, prema starcu Nikonu Voborjevu, odlučuje se unutrašnji ishod, a jedna kratka molitva menja tok onoga što sledi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
