Kroz jednostavne boje brojeva i slova, Srpska pravoslavna crkva prenosi duboku duhovnu poruku i vodi vernike kroz svetkovine i praznike, otkrivajući značaj svakog dana u bogoslužbenom ciklusu.
U verskom kalendaru Srpske pravoslavne crkve, posebna simbolika boja slova predstavlja duboko ukorenjeno značenje i važnost praznika. Ova razlika nije samo vizelna i estetska, već nosi duhovnu i liturgijsku težinu koja vodi verne kroz crkvenu godinu, osvetljavajući put ka spasenju i večnom životu.
Crvena slova u kalendaru označavaju najveće i najvažnije praznike u crkvenoj godini. Ovi praznici su posvećeni ključnim događajima iz života Gospoda Isusa Hrista, Presvete Bogorodice i velikih svetitelja. To su dani kada se prisustvovanje liturgiji i uzdržavanje od fizičkog rada posebno preporučuju, a često i nalažu, kako bi se vernici potpuno posvetili molitvi, bogosluženju i duhovnom uzdizanju. Najvažniji među ovim praznicima su, na primer, Božić, Vaskrs, Bogojavljenje, Blagovesti i Velika Gospojina. Ove svetkovine donose posebnu radost i blagoslov, jer kroz njih vernici prisustvuju otajstvima koja su temelj vere i crkvenog života.
Crna, podebljana slova označavaju značajne praznike i svetitelje koji su takođe važni za crkveni život, ali ne nose isti liturgijski značaj kao oni označeni crvenim slovima. To su dani posvećeni mnogim svetiteljima i događajima iz crkvene istorije, koji služe kao podsetnik na svetle primere vere i vrline. Iako se na ove dane ne preporučuju strogi oblici uzdržavanja od rada kao na praznicima obeleženim crvenim slovima, vernici se pozivaju da prisustvuju bogosluženjima i da se sete svetitelja kroz molitvu i dobra dela.
Simbolika boja slova u kalendaru Srpske pravoslavne crkve, stoga, nije samo pitanje forme, već dubokog duhovnog značenja koje vodi vernike kroz bogatu riznicu crkvenih praznika i svetkovina. Crvena slova pozivaju na svečano slavlje i duboko molitveno stanje, dok crna, podebljana slova podsećaju na stalnu prisutnost svetitelja i značajnih događaja u životu crkve, koji inspirišu i ohrabruju verne na njihovom putu vere.
Printscreen/YouTube/Крстоносна Србија
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Ruski predsednik zatražio je da se Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi pod Moskovskom patrijaršijom obezbedi zaštita i da ruski jezik dobije zvanični status. Spor više nije samo politički – prerasta u borbu za duhovni i nacionalni identitet.
Kada čovek uporno odbacuje duhovnu stvarnost, prema učenju Crkve, sve više se vezuje za misli koje ga udaljavaju od istine, od drugih i od samog sebe.
Pravoslavna crkva ne govori o gordosti samo kao o pogrešnom stavu, već kao o smrtnom grehu - duhovnom stanju koje, ako se ne leči, vodi čoveka ka propasti.
Otkrijte kako jednostavni sastojci — sitno seckani pipci lignji, inćuni, kozice, prezle i limun — u savršenoj harmoniji stvaraju mirisno i ukusno jelo koje osvaja svaki sto
Od Davidovih psalama do pop i rok hitova savremenog doba, od manastirskih fresaka do filmskih ostvarenja – umetnost kroz vekove nastoji da nam prenese Božiju reč.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Njene mošti dale su odgovor koji teolozi nisu mogli da pronađu – priča o događaju koji je zauvek promenio pravoslavnu veru i otkrio Božiju silu pred carevima i patrijarsima.
Car Likinije naredio je najstrašnije mučenje, ali ni vatra ni bol nisu slomili njihove reči – „Mi smo hrišćani“. Danas ih slavimo kao svetitelje čija hrabrost nadahnjuje vekovima.
Od apostola i proroka, preko mučenika i monaha, do careva i tihih pravednika – pravoslavna tradicija prepoznaje devet duhovnih likova svetosti.
Sveta Teodosija Tirska, koju Srpska pravoslavna crkva slavi 11. juna, svojim životom i čudesnim stradanjem pokazala je snagu vere koja ne zna za strah – i ostavila večni trag u duhovnom pamćenju hrišćanstva.
Ruski predsednik zatražio je da se Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi pod Moskovskom patrijaršijom obezbedi zaštita i da ruski jezik dobije zvanični status. Spor više nije samo politički – prerasta u borbu za duhovni i nacionalni identitet.
Kada čovek uporno odbacuje duhovnu stvarnost, prema učenju Crkve, sve više se vezuje za misli koje ga udaljavaju od istine, od drugih i od samog sebe.
Pravoslavna crkva ne govori o gordosti samo kao o pogrešnom stavu, već kao o smrtnom grehu - duhovnom stanju koje, ako se ne leči, vodi čoveka ka propasti.
Od Davidovih psalama do pop i rok hitova savremenog doba, od manastirskih fresaka do filmskih ostvarenja – umetnost kroz vekove nastoji da nam prenese Božiju reč.
Od himni Hristovim praznicima do pesama o čudotvornim ikonama – novi album mitropolita zvorničko-tuzlanskog stiže svakog petka na YouTube i streaming platforme, donoseći duhovnu pobedu u srca slušalaca.
Koliko katolika zna značenje dominikanskog psa?
Sigurno ste mnogo puta čuli kako neko od vaših poznanika za nekog kaže „ma to je metuzalem“, misleći na stariju osobu, ali sigurno niste imali podatak zašto se baš taj termin koristi i – ko ili šta je bio „metuzalem“?
Narod se sabrao u molitvi i sećanju, dok vikarni episkop patrijarha Porfirija podseća na Hristov zagrljaj i snagu vere koja nadjačava bol i nepravdu.
Bivši arhimandrit, vlasnik građevinskog preduzeća i arhitekt osuđeni za milionske zloupotrebe sredstava namenjenih obnovi manastira i crkava na Kosovu i Metohiji – pravda konačno zadovoljena, a istina iza kulisa crkvene moći otkrivena.
Svi su bili sinovi najuglednijih starešina Efeskih, i njihova imena su bila: Maksimilijan Jamvlih, Martinijan, Jovan, Dionisije, Ekzakustodijan i Antonin.
U Muzeju Hercegovine u Trebinju biće otvorena izložba slika srpskog arhijereja koja spaja pejzaže sa portretima istorijskih velikana i savremenika.
