Sveta Teodosija Tirska, koju Srpska pravoslavna crkva slavi 11. juna, svojim životom i čudesnim stradanjem pokazala je snagu vere koja ne zna za strah – i ostavila večni trag u duhovnom pamćenju hrišćanstva.
Srpska pravoslavna crkva, 11. juna, molitveno se seća Prepodobnomučenice Teodosije Tirske – hrabre i duboko verne devojke čija su hrabrost i nepokolebljiva vera i danas izvor nadahnuća za svakog pravoslavnog vernika.
Teodosija je živela u vreme cara Maksimijana, u Kesariji Palestinskoj, kada su mnogi hrišćani bili zarobljeni i osuđeni na smrt zbog svoje vere. Upravo tada, ona je hrabro prilazila vezanim hrišćanima, donoseći im utehu i snagu za predstojeće mučeništvo. Njena reč bila je svetionik u tami – podsećala je verne da je njihov život u Hristu vredniji od svega.
Kada su je vojnici čuli kako hrabri druge, nisu mogli da je ignorišu. Odveli su je pred sudiju koji je, ljut i bez milosti, naredio da joj privežu kamen oko vrata i bace je u more. Ali Božija sila i milost bili su jači – anđeli su je čudesno izneli na obalu, živu i nepovređenu. Sudija nije odustajao, pa je na kraju naredio da joj odseku glavu, verujući da će time uništiti i njenu veru.
Ali vera Prepodobnomučenice Teodosije nije mogla biti slomljena smrću. Naredne noći javila se svojim roditeljima, obasjana nebeskim sjajem i okružena drugim spasenim dušama. Rekla im je: „Vidite li kolika je slava i blagodat Hrista moga, koje ste me hteli lišiti?“ Reči koje osvetljavaju i nas danas, podsećajući koliko je vredna vera u Hrista i da je Njegova milost neizmerna.
Teodosija je časno postradala i proslavila se 308. godine, ostavljajući za sobom primer hrabrosti, čvrste vere i nepokolebljive ljubavi prema Gospodu. Njena priča nas poziva da, bez obzira na teškoće i iskušenja, ostanemo čvrsti u veri i verujemo da nas Božija milost nikada neće napustiti.
Na ovaj dan, dok se molimo Prepodobnomučenici Teodosiji Tirskoj, možemo iz njenog žitija crpiti snagu i podsetnik da i mi, u svom životu, budemo hrabri i puni poverenja u Božiju ljubav i zaštitu.
I tu želju roditelja i kumova, da svom detetu i kumčetu na krštenju daju dva imena, treba shvatiti kao pomodarstvo, koje sa pravilima Srpske pravoslavne crkve nema veze, govorio je sveštenik.
Svaka kuća trebalo bi da ima tri ikone - ikonu krsne slave, Bogorodice i Isusa Hrista.
Taj neko ko se rodio sa porodičnim prokletstvom od pradede, čukundede, od njega se sklonio Bog. A kada se Bog skloni nastupa demonska sila koja tiraniše potomstvo, kaže otac Arsenije.
Hilandarski post se smatra najstrožim.
