KAKO SE DOBIJA IME NA KRŠTENJU I MOŽE LI SE ONO SASTOJATI OD DVA IMENA! Sveštenik rešio sve nedoumice i otrkio šta je po ovom pitanju strogo zabranjeno!

Krštenje je jedan od sedam svetih tajni (sakramenata) u Pravoslavnoj crkvi i predstavlja prvi i najvažniji korak u životu vernika. Ovim činom osoba postaje član Crkve, odnosno tela Hristovog, i ulazi u zajednicu sa Bogom.

Krštenje se u pravilu obavlja u 40 dana po rođenju, iako može biti izvršeno i u odraslom dobu, a simbolizuje očišćenje od istočnog greha, duhovno rođenje i početak novog, hrišćanskog života.

Tokom krštenja, krštenik dobija hrišćansko (kršteno) ime, a kako se ono dobija i može li neko prilikom krštenja dobiti dva imena (na primer Mateo Luka), kao što je običaj u nekim drugim kulturama ili religijama, odgovor je svojevremeno dao sada upokojeni otac Dušan Kolundžić.

- Kod nas pravoslavnih Srba smatra se, zbog specifičnosti jezika i ustaljene prakse u davanju imena detetu, da novorođeno dete treba da ima samo jedno ime. Određena odstupanja ne čine pravilo. Evo samo nekolikih primera. Da ne idemo u apostolsko vreme i pominjemo Simona Petra, naši vladari iz dinastije Nemanjića imali su svaki po dva imena: Stefan-Uroš, Stefan-Milutin (Nemanjić) - objašnjavao je otac Dušan i isticao da "ti izuzeci ne moraju da uzrokuju pravilo i da mi počnemo davati po dva imena na krštenju".

Shutterstock

 

U Pravoslavnoj, pa tako i u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, isticao je otac Sušan, postoji Molitva za znamenovanje deteta, koje dobija ime osmog dana po svom rođenju.

- Ovu molitvu čita sveštenik nad detetom u osmi dan u crkvi, na ulazu, u priprati, ili u kući porodilje pred ikonom . Sveštenik tada daje i izgovara i ime detetam najčešće ime Svetoga u koji dan je dete rođeno ili koji se slavi u osmi dan, a u dogovoru sa roditeljima. Sveti Simeon Solunski kaže da to ime ostaje i na krštenju, ali u našem narodu se smatra da ime "na znamenju“ ne mora biti i kršteno ime.

U tom slučaju, kaže, naša deca mogu da imaju dva imena: znamenovano i kršteno, ali se u Matičnu knjigu rođenih i krštenih upisuje samo ime dato na krštenju.

- Na Zapadu je to drukčije, ne samo kad je u pitanju krštenje, već neka deca odmah po rođenju dobijaju dva, pa i više imena. Kad je, recimo, umro Oto fon Habsburg, pročitali smo da je imao dvanaest ličnih imena. U Nemačkoj, kad je kod Srba postalo gotovo pomodno ime Luka i kad su srpske porodice svojim sinovima htele da daju to ime, nemačke vlasti su se usprotivile, obzirom da u nemačkom jeziku ime Luka je ženskog roda. Srbi su tada morali, uz ime Luka, da dodaju još jedno muško ime (Petar, Marko…) , ali je na krštenju izgovarano samo ime Luka.

Youtube/Milenko Jelić

 

Ističe da čak iako građanski zakonik dozvoljava da se dete prijavi i upiše u Matičnu knjigu rođenih sa dva imena, ne znači da oba imena moraju biti i krštena.

- I tu želju roditelja i kumova, da svom detetu i kumčetu na krštenju daju dva imena, treba shvatiti kao pomodarstvo, koje sa pravilima Srpske pravoslavne crkve nema veze. Ako tako može kod katolika i protestanata, kod nas ne može. Zašto smo mi spremni da lako prihvatimo tuđe običaje, a svoje, sa kojima smo živeli vekovima, jednostavno da zanemarujemo. Tuđe poštujmo, ali ne naračun svoga - zaključio je otac Dušan. 

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara