Od Svetog Jovana Zlatoustog do starca Tadeja, sveti oci nas uče da jezik može biti izvor blagoslova ili prokletstva, a psovka otvara vrata duhovnim iskušenjima.
U savremenom govoru psovka se često koristi olako – iz navike, u ljutnji ili čak iz šale. Međutim, pravoslavna crkva na psovanje ne gleda kao na bezazlenu pojavu, već kao na ozbiljan greh reči, koji ostavlja duhovne posledice.
Apostol Pavle nas opominje:
– Nikakva ružna reč da ne izlazi iz usta vaših, nego samo dobra za izgrađivanje, da donese blagoslov onima koji slušaju. (Efescima 4,29)
Ovim rečima jasno nam se stavlja do znanja da jezik treba koristiti za dobro, a ne za vređanje, huljenje i proklinjanje.
Psovke posebno postaju teže kada sadrže bogohuljenje – psovanje Boga, Bogorodice, svetitelja ili svetih stvari. To Pravoslavlje vidi kao težak greh. Sveti Jovan Zlatousti kaže:
– Nepristojna reč je kao otrov koji se baca drugome, ali najpre truje onoga koji je izgovara.
U psovci se najčešće spominju svetinje – ono što bi trebalo da čuvamo sa najvećim poštovanjem. Psovanjem svetoga, čovek doslovno huli na ono što je Božje, a to je – kako nas uči crkveno predanje – uvreda samom Duhu Svetome. Gospod Hristos kaže:
– Svaki greh i hula oprostiće se ljudima, ali hula na Duha Svetoga neće se oprostiti. (Matej 12,31)
Pravoslavna duhovnost nas uči da pazimo na svoje reči kao na dela. Psovka kvari međuljudske odnose, donosi nemir i otvara vrata duhovnim iskušenjima. Starac Tadej Vitovnčki govorio je:
– Kakve su ti misli, takav ti je život. Isto važi i za reči.
Borba protiv psovanja nije laka, ali je moguća. Ona je deo duhovne borbe za čistotu srca i blagoslov u životu. A onaj ko čisti svoj jezik, čisti i svoj put ka Bogu
MOLITVA ZA OČIŠĆENJE OD GREŠNIH REČI
– Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, očisti me grešnog(og) od svake rđave reči, psovke i bogohuljenja. Daj mi duha smirenja, obuzdaj moj jezik i očisti srce moje. Neka usta moja govore Tvoju slavu, a ne sablazni. Nauči me da ćutim kada dolazi gnev i da govorim samo ono što je Tebi ugodno. Po milosti Tvojoj, oslobodi me sile zloga i daj mi snage da više ne grešim rečima. Amin.
Rešenje Fanara kojim potvrđuje presudu za koju je sam priznao da je nepravedna pokrenula je talas nezadovoljstva, dok se iza crkvenih zidina vodi tiha, ali sudbonosna borba između savesti, vere i moći.
Pravoslavna crkva uči da Bog nikada ne deluje preko prisile, straha ili uznemirenja, već kroz ljubav, mir i radost u duši.
Od Svetog Jovana Zlatoustog do starca Tadeja, sveti oci nas uče da jezik može biti izvor blagoslova ili prokletstva, a psovka otvara vrata duhovnim iskušenjima.
Recept iz kuvara „Ko posti, dušu gosti“ otkriva kako obični sastojci postaju neodoljiv posni ajvar, savršen za zimnicu, sendviče i tradicionalni domaći namaz pun mirisa i topline manastirskog doma.
Život ugodnika Božjeg Stefan Branković je priča o izdaji, gubitku i neuništivoj veri. Onaj koji je bio zaboravljen na zemlji, proslavljen je na nebu.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Rešenje Fanara kojim potvrđuje presudu za koju je sam priznao da je nepravedna pokrenula je talas nezadovoljstva, dok se iza crkvenih zidina vodi tiha, ali sudbonosna borba između savesti, vere i moći.
Pravoslavna crkva uči da Bog nikada ne deluje preko prisile, straha ili uznemirenja, već kroz ljubav, mir i radost u duši.
Beseda za 20. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako bezumlje u srcu pokreće zla dela i zašto pokajanje ostaje jedini put ka spasenju.
Drevna himna „Svjatij Bože, Svjatij Krјepkij, Svjatij Besmertnij, pomiluj nas“ prvi put je zapevana tokom zemljotresa u Carigradu, a i danas odzvanja hramovima kao molitva koja spaja ljude, anđele i Boga.
Od Svetog Jovana Zlatoustog do starca Tadeja, sveti oci nas uče da jezik može biti izvor blagoslova ili prokletstva, a psovka otvara vrata duhovnim iskušenjima.
Usamljeni hram kod sela Edelevo u Rusiji, za koji se kaže da do njega stižu samo oni kojima vera pokaže put, zbunjuje naučnike, inspiriše vernike i privlači avanturiste iz celog sveta.
Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Drevna himna „Svjatij Bože, Svjatij Krјepkij, Svjatij Besmertnij, pomiluj nas“ prvi put je zapevana tokom zemljotresa u Carigradu, a i danas odzvanja hramovima kao molitva koja spaja ljude, anđele i Boga.
U jevanđeljskim začelima za 20. sredu po Duhovima, Hristos danas postavlja pitanje koje se tiče svakog čoveka – koliko zaista živimo ono što govorimo i kako vera postaje temelj koji odoleva svim iskušenjima.
Ajeti 46-47 iz Sure Fussilet otkrivaju univerzalnu odgovornost i podsećaju da ništa ne prolazi nezapaženo pred Bogom.
