Od Svetog Jovana Zlatoustog do starca Tadeja, sveti oci nas uče da jezik može biti izvor blagoslova ili prokletstva, a psovka otvara vrata duhovnim iskušenjima.
U savremenom govoru psovka se često koristi olako – iz navike, u ljutnji ili čak iz šale. Međutim, pravoslavna crkva na psovanje ne gleda kao na bezazlenu pojavu, već kao na ozbiljan greh reči, koji ostavlja duhovne posledice.
Apostol Pavle nas opominje:
– Nikakva ružna reč da ne izlazi iz usta vaših, nego samo dobra za izgrađivanje, da donese blagoslov onima koji slušaju. (Efescima 4,29)
Ovim rečima jasno nam se stavlja do znanja da jezik treba koristiti za dobro, a ne za vređanje, huljenje i proklinjanje.
Psovke posebno postaju teže kada sadrže bogohuljenje – psovanje Boga, Bogorodice, svetitelja ili svetih stvari. To Pravoslavlje vidi kao težak greh. Sveti Jovan Zlatousti kaže:
– Nepristojna reč je kao otrov koji se baca drugome, ali najpre truje onoga koji je izgovara.
U psovci se najčešće spominju svetinje – ono što bi trebalo da čuvamo sa najvećim poštovanjem. Psovanjem svetoga, čovek doslovno huli na ono što je Božje, a to je – kako nas uči crkveno predanje – uvreda samom Duhu Svetome. Gospod Hristos kaže:
– Svaki greh i hula oprostiće se ljudima, ali hula na Duha Svetoga neće se oprostiti. (Matej 12,31)
Pravoslavna duhovnost nas uči da pazimo na svoje reči kao na dela. Psovka kvari međuljudske odnose, donosi nemir i otvara vrata duhovnim iskušenjima. Starac Tadej Vitovnčki govorio je:
– Kakve su ti misli, takav ti je život. Isto važi i za reči.
Borba protiv psovanja nije laka, ali je moguća. Ona je deo duhovne borbe za čistotu srca i blagoslov u životu. A onaj ko čisti svoj jezik, čisti i svoj put ka Bogu
MOLITVA ZA OČIŠĆENJE OD GREŠNIH REČI
– Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, očisti me grešnog(og) od svake rđave reči, psovke i bogohuljenja. Daj mi duha smirenja, obuzdaj moj jezik i očisti srce moje. Neka usta moja govore Tvoju slavu, a ne sablazni. Nauči me da ćutim kada dolazi gnev i da govorim samo ono što je Tebi ugodno. Po milosti Tvojoj, oslobodi me sile zloga i daj mi snage da više ne grešim rečima. Amin.
Vernici se često pitaju da li tuđi krst nosi tuđu sudbinu, a odgovor sveštenika ruši rasprostranjene strahove.
U povratničkom selu kod Istoka, pod svetlom agregata i pred obnovljenim oltarom, više od sto vernika okupilo se na slavi crkve – među porušenim kućama, sećanjima na progon i nadom da će se život ipak vratiti.
Čudesa Svetog Klimenta su bezbrojna.
Od najranijih vremena, Crkva uči da je trpljenje put ka smirenju, duhovnoj snazi i unutrašnjem preobražaju čoveka.
Pravoslavna tradicija uči da se od uninije čovek spasava postepeno, vraćanjem unutrašnje budnosti, molitvom i malim ali istrajnim dobrim delima.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Vernici se često pitaju da li tuđi krst nosi tuđu sudbinu, a odgovor sveštenika ruši rasprostranjene strahove.
Od najranijih vremena, Crkva uči da je trpljenje put ka smirenju, duhovnoj snazi i unutrašnjem preobražaju čoveka.
Pravoslavna tradicija uči da se od uninije čovek spasava postepeno, vraćanjem unutrašnje budnosti, molitvom i malim ali istrajnim dobrim delima.
Čini se da vernici u Srbiji, pa i šire, duhovnu stranu često zanemaruju, pa se post za mnoge svodi, pre svega, na opterećenje time šta će da jedu.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Čini se da vernici u Srbiji, pa i šire, duhovnu stranu često zanemaruju, pa se post za mnoge svodi, pre svega, na opterećenje time šta će da jedu.
Otkrijte kako kombinacija začina, crnog luka, belog luka i crvenog vina pretvara običan karfiol u hranljiv i bogat obrok koji je vekovima služio monasima.
U besedi za 26. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako unutrašnje poniženje i dobrodetelj otkrivaju pravi put ka duhovnom vrhu.
