Smisao i značaj ovog praznika, dana koji povezuje Vaskrsenje i dolazak Svetog Duha, objašnjava teolog Branislav Ilić.
Retko se dešava da ova dva praznika padnu u isti dan, pa ovogodišnje poklapanje otvara prostor za dublje razumevanje onoga što inače ostaje u senci. Prepolovljenje pripada vaskršnjem ciklusu i nosi slojevitu teološku poruku koja povezuje Vaskrsenje i događaj koji tek dolazi – Silazak Svetog Duha.
– U sredu četvrte nedelje po Pashi proslavljamo osobiti praznik pod nazivom Prepolovljenje Pedesetnice. U ovom prazniku objedinjeno je praznovanje Vaskrsenja Gospoda našeg Isusa Hrista i praznika Svete Pedesetnice, koji nam predstoji. Crkva je bogomudro ustanovila praznik Prepolovljenja Pedesetnice, koji sobom objedinjuje Pashu i Pedesetnicu i stoga se proslavlja tačno na pola puta, odnosno na sredini između Praznika nad praznicima i Svete Pedesetnice – objašnjava teolog i katiheta Branislav Ilić.
Ta sredina nije samo vremenska oznaka. Ona nosi značenje prelaza, unutrašnjeg kretanja između već darovanog i onoga što se tek iščekuje. Vernik se nalazi u prostoru između Vaskrsa i Pedesetnice, ali i između iskustva vere i njenog punog razumevanja.
– Smisao praznika sredine, odnosno Prepolovljenja Pedesetnice, jeste isticanje veze između Oca, Sina i Svetog Duha. U sredu četvrte nedelje po Pashi (tačno između Praznika nad praznicima i Svete Pedesetnice) proslavljamo Hrista Posrednika. Njega je poslao Otac nebeski, a On daje apostolima obećanje o nisposlanju Svetoga Duha – navodi Ilić.
U tom okviru pojavljuje se i jedna od najsnažnijih evanđelskih slika – žeđ. Ne kao puka fizička potreba, već kao duboko unutrašnje stanje koje traži odgovor.
– Sa druge strane, evanđelist nas podseća da je u osmi dan nakon praznika Gospod uzviknuo: Ko je žedan neka dođe k meni i pije. Jer, kao što evanđelist Jovan svedoči: Iz utrobe Njegove poteći će reke vode žive (Jovan 7, 37–38). Ova živa voda o kojoj evanđelist govori simbolizuje znak Svete Pedesetnice. Sada živimo u iščekivanju Svetoga Duha, a naša žeđ za Bogom produbljuje naša osećanja i podstiče nas da primimo Božji dar – ističe Ilić.
Ta slika vode u pravoslavnoj tradiciji nije metafora koja se lako potroši. Ona zahteva da se razume šta zapravo nedostaje čoveku kada se udalji od izvora.
– Veliki otac i učitelj Crkve Sveti Kiril Aleksandrijski podseća da vodom živom Spasitelj ovde naziva blagodat Svetoga Duha i da onaj ko se nje udostoji ima u sebi postojani izvor božanskih učenja. Ko pije od ove vode žive, to jest ko se napaja blagodaću Duha Svetoga, nikada neće duhovno ožedneti. Ovaj momenat nas podseća da, pored telesne žeđi, postoji i duhovna žeđ koja je mnogo teža od telesne žeđi – naglašava Ilić.
Od tog trenutka, govor o veri prelazi iz simbola u praksu. Blagodat se ne posmatra, već se prima i obnavlja kroz život Crkve.
– Duha Svetoga svako od nas prima najpre u Svetoj Tajni Krštenja i Miropomazanja, a tu zadobijenu blagodat Svetoga Duha, u vidu pečata dara Duha Svetoga, uvek i iznova aktualizuje učešćem u Svetoj Evharistiji, kao centralnom događaju čovekovog postojanja – podseća Ilić.
U tom svetlu i susret Hrista sa ženom Samarjankom dobija drugačiju težinu. To više nije samo biblijska epizoda, već slika prepoznavanja istine u trenutku kada se ona najmanje očekuje.
– Žena Samarjanka, primivši od Hrista vodu života večnoga, ispunila je sebe istinom, a vrhunac njene vere i žrtve bila je njena mučenička končina… Svako od nas je pozvan da dublje razmisli o pouci koju Spasitelj iznosi pred nas – podseća Ilić.
Bogosluženje ovog praznika dodatno naglašava vezu između Vaskrsenja i Pedesetnice, ne dopuštajući da se ta dva događaja posmatraju odvojeno.
– U pesmama Prepolovljenja čas je reč o Vaskrsenju Hristovom, čas nas podsećaju na približavanje praznika Pedesetnice, kada je Vaskrsli Gospod poslao svojim učenicima Duha Svetoga, obilno napajajući i utoljavajući duhovnu žeđ onih koji su poverovali u Hrista kao u Mesiju i Iskupitelja sveta – beleži Ilić, pozivajući se na arhiepiskopa Averkija.
Ni ikonografija ne odstupa od tog središnjeg motiva, Hristos koji poučava u hramu prikazan je kao onaj koji stoji u samom centru, kao mera i putokaz.
Na kraju, praznik Prepolovljenja ne ostavlja prostor za ravnodušnost, već traži lični odgovor.
– Na Prepolovljenje (Pedesetice) čujemo Gospoda gde poziva: Ko je žedan neka dođe k meni i pije. Ako je tako, onda pođimo svi k Njemu… On će da reši sve naše nedoumice, da rastrgne okove strasti, da razveje sve tuge i žalosti i da upravi put naš ka duhovnom životu. Pođimo zato svi ka Gospodu – zaključuje teolog Branislav Ilić.
Patrijarh ukazuje da se Vaskrsli Hristos ne prepoznaje spoljašnjim pogledom, već u ličnom susretu, evharistijskoj zajednici i delatnoj ljubavi prema bližnjem, naročito prema stradalima i vernom narodu na Kosovu i Metohiji.
Od odlaska na groblje, rada i suza do ispovesti i porodičnih odluka – jereji Pravoslavne crkve otkrivaju gde prestaje tradicija, a počinju zablude koje se iz godine u godinu prenose kao pravilo.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
U besedi za utorak 11. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o vremenu koje je čoveku još ostavljeno za pokajanje, upozoravajući da će nastupiti dan koji neće biti prilika za promenu, već za konačni sud.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Kalinika po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik i arhiđakon Evplo. Katolička crkva obeležava spomendan Svete Klare Asiške, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Veliki duhovnik našeg vremena upozoravao je da problem ne mora biti u bahatosti i otvorenoj oholosti, već u uverenju da smo dovoljno dobri, zbog čega prestajemo da preispitujemo sopstvene postupke i slabosti.
Kada je odrastao, ostavio je sve i krenuo da propoveda Jevanđelje, pozivajući ljude da se okrenu Hristu.
Snažno podrhtavanje tla magnitude 7,4 pogodilo je zapad Kolumbije. U mnogim gradovima oštećene su zgrade i istorijski objekti, dok su stanovnici u strahu bežali na ulice, a spasilačke ekipe krenule u potragu za mogućim preživelima.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
Pokretni praznik Prepolovljenje Pedesetnice molitveno proslavlja trenutak u kojem se ujedinjuju Vaskrsenje i Silazak Duha Svetoga na apostole, podsećajući nas na istinsku duhovnu žeđ i neizmernu snagu Božije blagodati.
U knjizi "Misli za svaki dan u godini", ruski svetitelj ostavlja duboku poruku za praznik Prepolovljenja — dan kada Hristos poziva svakoga ko je žedan istine, slobode, oproštaja i mira. Njegove reči i danas bude žeđ za Bogom u svakom srcu koje traži smisao.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Kalinika po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik i arhiđakon Evplo. Katolička crkva obeležava spomendan Svete Klare Asiške, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Kada je odrastao, ostavio je sve i krenuo da propoveda Jevanđelje, pozivajući ljude da se okrenu Hristu.
Pravoslavci danas obeležavaju Svete apostole Prohora, Nikanora, Timona i Parmena po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik i arhidiakon Lavrentije. Katolička crkva obeležava praznik Svetog Lovrenca, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Njihova imena vezuju se za početke širenja Hristove vere i apostolsku službu.
Kada Pavle i Lenka pronađu neobičnu kutiju sa krstom i krenu za tragovima koje je ostavila njihova tetka Snežana, otkriće da se najveće blago ne krije u kutiji, već u srcu čoveka.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Posebnu umetničku vrednost predstavlja ikonostas od orahovog drveta, izrađen 1833. godine.
Dok se sa roditeljima pripremaju za odlazak kod kumova na slavu, Stefan i Uroš kreću u potragu za tajnom koja vodi do najvećeg blaga.
Manastir obeležava 540 godina od osnivanja, 270 godina od osvećenja hrama i dve decenije od obnove monaškog života, uz podsećanje na njegovu veliku duhovnu i kulturnu ulogu kroz istoriju.
Umesto mlevenog mesa, koriste se sočni komadi svinjetine i mnogo crnog luka, a završni korak receptu daje poseban ukus.
Protojerej Mihail Bregvadze tvrdi da je odluka povezana sa okolnostima smrti, dok majka pokojnice odbacuje njegove navode i traži da se ne iznose nepotvrđene tvrdnje o ovoj porodičnoj tragediji.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
