Smisao i značaj ovog praznika, dana koji povezuje Vaskrsenje i dolazak Svetog Duha, objašnjava teolog Branislav Ilić.
Retko se dešava da ova dva praznika padnu u isti dan, pa ovogodišnje poklapanje otvara prostor za dublje razumevanje onoga što inače ostaje u senci. Prepolovljenje pripada vaskršnjem ciklusu i nosi slojevitu teološku poruku koja povezuje Vaskrsenje i događaj koji tek dolazi – Silazak Svetog Duha.
– U sredu četvrte nedelje po Pashi proslavljamo osobiti praznik pod nazivom Prepolovljenje Pedesetnice. U ovom prazniku objedinjeno je praznovanje Vaskrsenja Gospoda našeg Isusa Hrista i praznika Svete Pedesetnice, koji nam predstoji. Crkva je bogomudro ustanovila praznik Prepolovljenja Pedesetnice, koji sobom objedinjuje Pashu i Pedesetnicu i stoga se proslavlja tačno na pola puta, odnosno na sredini između Praznika nad praznicima i Svete Pedesetnice – objašnjava teolog i katiheta Branislav Ilić.
Ta sredina nije samo vremenska oznaka. Ona nosi značenje prelaza, unutrašnjeg kretanja između već darovanog i onoga što se tek iščekuje. Vernik se nalazi u prostoru između Vaskrsa i Pedesetnice, ali i između iskustva vere i njenog punog razumevanja.
– Smisao praznika sredine, odnosno Prepolovljenja Pedesetnice, jeste isticanje veze između Oca, Sina i Svetog Duha. U sredu četvrte nedelje po Pashi (tačno između Praznika nad praznicima i Svete Pedesetnice) proslavljamo Hrista Posrednika. Njega je poslao Otac nebeski, a On daje apostolima obećanje o nisposlanju Svetoga Duha – navodi Ilić.
U tom okviru pojavljuje se i jedna od najsnažnijih evanđelskih slika – žeđ. Ne kao puka fizička potreba, već kao duboko unutrašnje stanje koje traži odgovor.
– Sa druge strane, evanđelist nas podseća da je u osmi dan nakon praznika Gospod uzviknuo: Ko je žedan neka dođe k meni i pije. Jer, kao što evanđelist Jovan svedoči: Iz utrobe Njegove poteći će reke vode žive (Jovan 7, 37–38). Ova živa voda o kojoj evanđelist govori simbolizuje znak Svete Pedesetnice. Sada živimo u iščekivanju Svetoga Duha, a naša žeđ za Bogom produbljuje naša osećanja i podstiče nas da primimo Božji dar – ističe Ilić.
Ta slika vode u pravoslavnoj tradiciji nije metafora koja se lako potroši. Ona zahteva da se razume šta zapravo nedostaje čoveku kada se udalji od izvora.
– Veliki otac i učitelj Crkve Sveti Kiril Aleksandrijski podseća da vodom živom Spasitelj ovde naziva blagodat Svetoga Duha i da onaj ko se nje udostoji ima u sebi postojani izvor božanskih učenja. Ko pije od ove vode žive, to jest ko se napaja blagodaću Duha Svetoga, nikada neće duhovno ožedneti. Ovaj momenat nas podseća da, pored telesne žeđi, postoji i duhovna žeđ koja je mnogo teža od telesne žeđi – naglašava Ilić.
Od tog trenutka, govor o veri prelazi iz simbola u praksu. Blagodat se ne posmatra, već se prima i obnavlja kroz život Crkve.
– Duha Svetoga svako od nas prima najpre u Svetoj Tajni Krštenja i Miropomazanja, a tu zadobijenu blagodat Svetoga Duha, u vidu pečata dara Duha Svetoga, uvek i iznova aktualizuje učešćem u Svetoj Evharistiji, kao centralnom događaju čovekovog postojanja – podseća Ilić.
U tom svetlu i susret Hrista sa ženom Samarjankom dobija drugačiju težinu. To više nije samo biblijska epizoda, već slika prepoznavanja istine u trenutku kada se ona najmanje očekuje.
– Žena Samarjanka, primivši od Hrista vodu života večnoga, ispunila je sebe istinom, a vrhunac njene vere i žrtve bila je njena mučenička končina… Svako od nas je pozvan da dublje razmisli o pouci koju Spasitelj iznosi pred nas – podseća Ilić.
Bogosluženje ovog praznika dodatno naglašava vezu između Vaskrsenja i Pedesetnice, ne dopuštajući da se ta dva događaja posmatraju odvojeno.
– U pesmama Prepolovljenja čas je reč o Vaskrsenju Hristovom, čas nas podsećaju na približavanje praznika Pedesetnice, kada je Vaskrsli Gospod poslao svojim učenicima Duha Svetoga, obilno napajajući i utoljavajući duhovnu žeđ onih koji su poverovali u Hrista kao u Mesiju i Iskupitelja sveta – beleži Ilić, pozivajući se na arhiepiskopa Averkija.
Ni ikonografija ne odstupa od tog središnjeg motiva, Hristos koji poučava u hramu prikazan je kao onaj koji stoji u samom centru, kao mera i putokaz.
Na kraju, praznik Prepolovljenja ne ostavlja prostor za ravnodušnost, već traži lični odgovor.
– Na Prepolovljenje (Pedesetice) čujemo Gospoda gde poziva: Ko je žedan neka dođe k meni i pije. Ako je tako, onda pođimo svi k Njemu… On će da reši sve naše nedoumice, da rastrgne okove strasti, da razveje sve tuge i žalosti i da upravi put naš ka duhovnom životu. Pođimo zato svi ka Gospodu – zaključuje teolog Branislav Ilić.
Patrijarh ukazuje da se Vaskrsli Hristos ne prepoznaje spoljašnjim pogledom, već u ličnom susretu, evharistijskoj zajednici i delatnoj ljubavi prema bližnjem, naročito prema stradalima i vernom narodu na Kosovu i Metohiji.
Od odlaska na groblje, rada i suza do ispovesti i porodičnih odluka – jereji Pravoslavne crkve otkrivaju gde prestaje tradicija, a počinju zablude koje se iz godine u godinu prenose kao pravilo.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Smisao i značaj ovog praznika, dana koji povezuje Vaskrsenje i dolazak Svetog Duha, objašnjava teolog Branislav Ilić.
U besedi za sredu 4. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Žički i Ohridski objašnjava kako se čovekov unutrašnji pogled može neprimetno zamutiti i zašto to utiče na njegovu sposobnost da prepozna istinu.
Suočen sa Dioklecijanom i smrtnim kaznama, Sveti velikomučenik Georgije je izabrao put koji ga je pretvorio u jednu od najmoćnijih figura hrišćanske tradicije.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Georgija – Đurđevdan po starom i Svetog Jova po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Irineja Sremskog, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Iskustva vernika i tvrdnje o neobičnim pojavama koje godinama izazivaju pažnju i polemike.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Pokretni praznik Prepolovljenje Pedesetnice molitveno proslavlja trenutak u kojem se ujedinjuju Vaskrsenje i Silazak Duha Svetoga na apostole, podsećajući nas na istinsku duhovnu žeđ i neizmernu snagu Božije blagodati.
U knjizi "Misli za svaki dan u godini", ruski svetitelj ostavlja duboku poruku za praznik Prepolovljenja — dan kada Hristos poziva svakoga ko je žedan istine, slobode, oproštaja i mira. Njegove reči i danas bude žeđ za Bogom u svakom srcu koje traži smisao.
Suočen sa Dioklecijanom i smrtnim kaznama, Sveti velikomučenik Georgije je izabrao put koji ga je pretvorio u jednu od najmoćnijih figura hrišćanske tradicije.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Georgija – Đurđevdan po starom i Svetog Jova po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Irineja Sremskog, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Kada je 303. godine car Dioklecijan organizovao progon hrišćana, deseti po redu i najveći ikada, svetitelj je podelio imovinu siromašnima i oslobodio svoje robove.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Teodora Sikeota po starom i Svetu velikomučenicu Irinu po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Pelegrina, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Dok patrijarh carigradski Vartolomej upozorava na nuklearne rizike i posledice rata u Ukrajini, iz Moskve stižu optužbe koje dodatno produbljuju već narušene odnose među crkvenim centrima moći.
Od promocija i predavanja do liturgije i svečane litije, višednevni program donosi bogat sadržaj i centralne događaje koji svake godine okupljaju veliki broj posetilaca.
U pouci grčke svetiteljke novog vremena krije se jednostavan, ali zahtevan odgovor na to kako se ostaje miran u svetu koji stalno izaziva reakciju.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
