Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Teodora Sikeota po starom i Svetu velikomučenicu Irinu po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Pelegrina, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pravoslavni, gregorijanski (novi) kalendar: 5. maj 2026.
Pravoslavni, julijanski (stari) kalendar – SPC: 22. april 2026.
Katolički, gregorijanski kalendar: 5. maj 2026.
Judaizam (jevrejski kalendar): 18. ijar 5786
Islam (hidžretski kalendar): 18. zul-ka-de 1447 AH
Crkve koje koriste stari (julijanski) kalendar, uključujući Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC), danas obeležavaju:
• Prepodobnog Teodora Sikeota
Prema Tipiku Srpske pravoslavne crkve, 5. maj, utorak 4. sedmice po Vaskrsu, ne posti se.
Crkve koje koriste novi (gregorijanski / revidirani julijanski) kalendar obeležavaju:
• Svetu velikomučenicu Irinu
Vernici Rimokatoličke crkve 5. maja 2026. obeležavaju spomendan Svetog Pelegrina. Imendan slave: Pelegrin, Maksim, Irena, Anđelko.
Prema jevrejskom kalendaru, 5. maj 2026. odgovara 18. ijaru 5786. Na ovaj dan nema velikih praznika u judaizmu; Jevreji se posvećuju svakodnevnim molitvama i čitanju Tore.
Po hidžretskom kalendaru, 5. maj 2026. pada na 18. dan meseca zul-ka-de 1447 AH. Na ovaj dan nema univerzalno priznatih velikih praznika, a muslimani se posvećuju svakodnevnim molitvama (salat) i učenju Kurana.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za peti mesec 2026. leta Gospodnjeg, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Januarija i druge s njim po starom i Svetu mučenicu Pelagiju Tarsijsku po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Blaženog Julijana, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Posle čitanja Jevanđelja, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio o lepoti Božije tvorevine, blagodati Duha Svetog i pozvao vernike da svoju svakodnevicu usklade sa Svetim pismom.
Jeromonah Jerotej Draganović zapisao je 1855. godine kako se rečna riba spremala sa lukom i pirinčem, jednostavno, a praznično.
Podignut kada srpska država više nije postojala, Krušedol je postao utočište vere, čuvar identiteta i večna kuća znamenitih ličnosti.
U besedi za nedelju 3. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tajni prave vlasti i otkriva zašto se najveća odgovornost ne nalazi u sili, već u odnosu čoveka prema Onome pred kojim su svi jednaki.
Probajte šarana na luku po receptu jeromonaha Jeroteja, pročitajte molitve Svetom arhanđelu Varahilu i Anđelu čuvaru, kao i kratku pouku Svetog Filareta Moskovskog.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog velikomučenika Teodora Stratilata po starom i Svetog mučenika Julijana Tarsijskog po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava spomen Svetog Alojzija Gonzage, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Teodota Ankarskog po novom, dok se po starom kalendaru obeležava Sveti Metodije Patarski. Katolička crkva obeležava spomen Svetog Nauma Ohridskog, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Visariona po starom i Svetog apostola Jude po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava spomen Svetog Romualda, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Doroteja po starom i Svetog mučenika Leontija po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava spomendan Svetih Marka i Marcelijana, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog velikomučenika Teodora Stratilata po starom i Svetog mučenika Julijana Tarsijskog po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava spomen Svetog Alojzija Gonzage, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Tokom celog stradanja, kako se u crkvenom predanju navodi, neprestano je uznosio molitvu: "Slava Tebi, Bože moj, slava ti!“
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Teodota Ankarskog po novom, dok se po starom kalendaru obeležava Sveti Metodije Patarski. Katolička crkva obeležava spomen Svetog Nauma Ohridskog, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Posebno se istakao brigom za one koji su postradali za Hrista, prikupljajući tela mučenika i sahranjujući ih sa dužnim poštovanjem.
Raketa američkog PVO sistema "patriot" pogodila je kompleks Kijevsko-pečerske lavre, tvrdi Ministarstvo odbrane Rusije.
Pravoslavni vernici čvrsto veruju da mošti svetaca u Kijevsko-pečerskoj lavri imaju snažno isceljujuće dejstvo.
Devetogodišnji Marko i njegova majka, u blagoslovenom stanju, stajali su u redu pred svetinjom, a onda je dečak napustio kolonu da pomogne nepoznatom detetu koje je plakalo.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Jedna od najdubljih pouka ruskog svetitelja otkriva da krst svakog čoveka nije samo simbol stradanja.
Otac Ljuba objasnio je kako pravoslavno učenje gleda na sudbinu celokupne tvorevine i njenu obnovu u budućem veku.
Čovek želi da sve rešava odmah, da sve razume i kontroliše, a upravo tu nastaje prostor za zabrinutost i nemir.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
