Svetogorski starac u knjizi „Povratak Bogu – od zemlje ka Nebu“ otkrio je zašto čovek, uprkos obilju, često gubi pravi mir.
Savremeni čovek nikada nije imao više mogućnosti da sebi obezbedi udobniji život, a ipak mnogi žive sa osećajem nesigurnosti i stalnom brigom za budućnost. Želja za većim komforom, sticanjem i posedovanjem često ne donosi mir koji čovek očekuje, već otvara prostor za nove strahove. Na ovu zamku savremenog načina života upozoravao je starac Pajsije Svetogorac, ukazujući da se pravi spokoj ne nalazi u obilju, već u jednostavnom životu i poverenju u Boga. Jedan od odgovora na ovu dilemu ostavio je u pouci iz knjige „Povratak Bogu - od zemlje ka Nebu“.
Starac Pajsije Svetogorac je govorio:
- Što se ljudi više udaljavaju od jednostavnog i prirodnog života i prepuštaju raskoši, to više umnožavaju i svoj strah za sutrašnji dan. I što se više razvija svetska uglađenost, to se više gube jednostavnost, radost i iskren, prirodan ljudski osmeh.
Reči starca Pajsija podsećaju da problem nije u onome što čovek poseduje, već u tome gde traži sigurnost. Kada se mir traži samo u prolaznim stvarima, brige postaju sve veće. Kada se čovek vrati jednostavnosti, zahvalnosti i veri, ponovo otkriva tišinu u kojoj duša može da pronađe odmor.
Druga Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 167 (1,1-7)
1. Pavle, apostol Isusa Hrista po volji Božijoj, i brat Timotej Crkvi Božijoj koja je u Korintu, sa svima svetima koji su u čitavoj Ahaji: 2. Blagodat vam i mir od Boga, Oca našega, i Gospoda Isusa Hrista. 3. Blagosloven Bog i Otac Gospoda našega Isusa Hrista, Otac milosrđa i Bog svake utehe, 4. koji nas teši u svakoj nevolji našoj da bismo mi mogli tešiti one koji su u svakoj nevolji utehom kojom nas same teši Bog;
5. da kao što su stradanja Hristova obilna u nama tako je kroz Hrista obilna i uteha naša. 6. Ako li se mučimo za vašu je utehu i spasenje koje se postiže podnošenjem onih istih stradanja koja i mi trpimo; ako li se utešavamo, za vašu je utehu i spasenje; 7. i nadanje je naše pouzdano za vas, znajući da kao što ste zajedničari stradanja tako ste i utehe.
Jevanđelje po Mateju, začalo 88. (21,43-46)
43. Zato vam kažem da će se od vas uzeti Carstvo Božije, i daće se narodu koji donosi plodove njegove.”44. I ko padne na ovaj kamen, razbiće se; a na koga on padne, satrće ga. 45. I čuvši prvosveštenici i fariseji priče njegove, razumeše da o njima govori. 46. I nastojeći da ga uhvate, pobojaše se naroda, jer ga držahu za proroka.
Posle greške mnogi ostaju zarobljeni u krivici i beznađu, ali veliki gruzijski svetitelj podseća da pravi put nije očajavanje, već iskreno pokajanje i hrabar povratak Bogu
Jedna od pouka velikog pravoslavnog duhovnika otkriva zašto čovek često vodi najteže borbe sa sopstvenim mislima, a ne sa onim što se zaista dogodilo.
Pouka ruskog podvižnika upozorava na opasnost navike i rasutih misli tokom molitve, podsećajući vernike da se prava molitva rađa tek kada u njoj učestvuju i um i duša.
Veliki ruski svetitelj ostavio je savet koji i danas privlači pažnju vernika: čovek mora da čuva svoje srce od očajanja, gneva i udaljavanja od Boga.
Živeo je po Božjim zapovestima i svoju veru nije čuvao samo za sebe, već je svoje vršnjake i drugove poučavao hrišćanskom životu.
Reči optinskog starca govore o smirenju, samoprekoru i oproštaju, ali i o tome kako da čovek spreči da povreda preraste u gnev i osudu.
Odlaskom kod vidovnjaka čovek pokazuje da nema poverenja u Boga i njegovu promisao, već pomoć traži od demona, a ne od Tvorca.
Episkop Jerotej je u svom pozdravnom slovu zahvalio arhijerejima, sveštenstvu, sestrinstvu manastira, gostima i vernom narodu na radosti evharistijskog sabranja, a prazničnu besedu "proizneo" je vladika Heruvim.
Neka se one lepo trude, pa će ih i Bog nagrađivati i ukrepljavati u sve dane života njihovog, rekao je mitropolit Janikije posle monašanja tri dosadašnje iskušenice.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Strah je prirodna ljudska reakcija, ali on postaje opasan kada nam zarobi dušu i udalji nas od Boga.
U besedi za četvrtak 6. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako greh rađa nemir, sumnju i osećaj progonjenosti, dok čistota duše donosi snagu, slobodu i hrabrost pred životnim iskušenjima.
U besedi zasnovanoj na knjizi Priča Solomonovih, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva kako se strah i želja ne završavaju u čovekovoj unutrašnjosti, već se vraćaju kao iskustvo koje oblikuje njegov život i sudbinu.
Živeo je po Božjim zapovestima i svoju veru nije čuvao samo za sebe, već je svoje vršnjake i drugove poučavao hrišćanskom životu.
Reči optinskog starca govore o smirenju, samoprekoru i oproštaju, ali i o tome kako da čovek spreči da povreda preraste u gnev i osudu.
Odlaskom kod vidovnjaka čovek pokazuje da nema poverenja u Boga i njegovu promisao, već pomoć traži od demona, a ne od Tvorca.
Neka se one lepo trude, pa će ih i Bog nagrađivati i ukrepljavati u sve dane života njihovog, rekao je mitropolit Janikije posle monašanja tri dosadašnje iskušenice.
Čovek teži smirenju, a istovremeno teško priznaje da je pogrešio.
Živeo je po Božjim zapovestima i svoju veru nije čuvao samo za sebe, već je svoje vršnjake i drugove poučavao hrišćanskom životu.
Episkop Jerotej je u svom pozdravnom slovu zahvalio arhijerejima, sveštenstvu, sestrinstvu manastira, gostima i vernom narodu na radosti evharistijskog sabranja, a prazničnu besedu "proizneo" je vladika Heruvim.
Neka se one lepo trude, pa će ih i Bog nagrađivati i ukrepljavati u sve dane života njihovog, rekao je mitropolit Janikije posle monašanja tri dosadašnje iskušenice.
Čovek teži smirenju, a istovremeno teško priznaje da je pogrešio.
Recept koji su stari Srbi iz Like poneli sa sobom u Vojvodinu, a jednostavne namirnice pretvorili u obilan ručak iz rerne.
U besedi za subotu 16. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta znači kada telo preuzme primat nad duhom i zašto je preporod moguć sve do poslednjeg trenutka života.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Čudo Svetog arhangela Mihaila po starom, dok se po novom kalendaru obeležavaju Sveti mučenici Trofim, Savatije i Dorimedont. Katolička crkva obeležava Svetog Januarija, dok Jevreji danas obeležavaju osmi dan meseca tišrija, a muslimani nastavljaju mesec rebiul-ahir.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
