Iako su joj roditelji dali ime Hristina, nisu ni slutili da će ono postati znamenje njenog budućeg života i potpune odanosti Hristu.
Srpska pravoslavna crkva 6. avgusta proslavlja Svetu velikomučenicu Hristinu, jednu od najpoštovanijih ranohrišćanskih mučenica, koja je život položila za veru u Hrista tokom velikih progona hrišćana u III veku.
Sveta Hristina rođena je u gradu Tiru kao ćerka rimskog namesnika Urbana, vatrenog idolopoklonika. Iako su joj roditelji dali ime Hristina, nisu ni slutili da će ono postati znamenje njenog budućeg života i potpune odanosti Hristu.
Zbog njene izuzetne lepote, otac ju je još kao devojčicu zatvorio u visoku kulu kako bi je sačuvao od sveta. Obezbedio joj je svaku udobnost, posluge i skupocene zlatne i srebrne idole kojima je svakodnevno trebalo da prinosi žrtve.
Međutim, usamljeni život u kuli probudio je u mladoj Hristini želju da upozna istinu. Posmatrajući sunce, nebo i zvezde, svojim čistim razumom zaključila je da sav taj veličanstveni svet nije mogao nastati bez jednog živog i svemogućeg Boga. Videvši njenu iskrenu čežnju za istinom, Gospod joj je poslao anđela koji ju je poučio hrišćanskoj veri i nazvao nevestom Hristovom.
Nakon toga Hristina je razbila sve idole koji su se nalazili u njenim odajama. Kada je njen otac saznao šta je učinila, razgnevio se i izveo je pred sud. Nije uspeo da je pokoleba ni obećanjima ni strašnim mukama, pa ju je bacio u tamnicu sa namerom da narednog dana bude pogubljena. Međutim, prema predanju, Urban je te iste noći iznenada preminuo, ne dočekavši izvršenje svoje presude.
Njegovi naslednici, namesnici Dion i Julijan, nastavili su da muče svetu devojku. Uprkos strašnim stradanjima, Hristina nije odustajala od svoje vere. Njena postojanost, kao i brojna čudesa koja su se događala tokom njenog stradanja, dovela su mnoge stanovnike Tira do prihvatanja hrišćanstva.
Predanje beleži da je Dion iznenada pao mrtav usred naroda, dok je Julijan naredio da Hristini budu odsečene grudi i jezik. Ni tada nije prestala da svedoči svoju veru. Uzevši svoj odsečeni jezik, bacila ga je prema Julijanu, koji je istog trenutka oslepeo.
Posle dugih i teških mučenja, Sveta velikomučenica Hristina konačno je posečena mačem. Svoj zemaljski život završila je kao nepokolebljiva ispovednica Hristove vere, a Crkva je slavi kao veliku mučenicu koja je hrabrošću i verom zadobila večno Carstvo nebesko.
Njeno stradanje dogodilo se u III veku, u vreme kada su hrišćani bili izloženi surovim progonima Rimskog carstva.
Vaspitavana u hrišćanskom duhu, čuvala je devičku čistotu, celomudrenost i veru, smatrajući da je najveće bogatstvo služiti Gospodu. Zbog toga što nije želela da se odrekne vere u Hrista, Svete Marine odrekao se i rođeni otac. Prepodobna Makrina bila je najstarija sestra velikih crkvenih otaca – Svetog Vasilija Velikog i Svetog Grigorija Niskog. Dok su mnogi iz straha napustili Hrista, Marija Magdalena ostala je pod krstom na Golgoti zajedno sa Presvetom Bogorodicom i drugim ženama mironosicama, deleći bol zbog njegovog raspeća.
SPC
Praznici i sveci
00:00 | 06.07.2026
NEUSTRAŠIVA HRISTOVA NEVESTA KOJA JE BEZ OKLEVANJA ŽIVOT POLOŽILA ZA VERU! Srpska crkva danas slavi Svetu mučenicu Agripinu!
Praznici i sveci
00:00 | 30.07.2026
DANAS JE VELIKI PRAZNIK I CRNO SLOVO! Slavimo Svetu velikomučenicu Marinu, u narodu poznatiju kao OGNJENA MARIJA!
Praznici i sveci
00:00 | 01.08.2026
ONA JE BILA ROĐENA SESTRA DVA VELIKA SVETITELJA, PREMINULOM ZARUČNIKU OSTALA VERNA DO SMRTI! Danas slavimo Prepodobnu Makrinu!
Praznici i sveci
00:00 | 04.08.2026
DANAS JE CRNO SLOVO I VELIKI PRAZNIK! Slavimo Svetu Mariju Magdalenu - BLAGU MARIJU!
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Odlaskom kod vidovnjaka čovek pokazuje da nema poverenja u Boga i njegovu promisao, već pomoć traži od demona, a ne od Tvorca.
Živeo je po Božjim zapovestima i svoju veru nije čuvao samo za sebe, već je svoje vršnjake i drugove poučavao hrišćanskom životu.
Episkop Jerotej je u svom pozdravnom slovu zahvalio arhijerejima, sveštenstvu, sestrinstvu manastira, gostima i vernom narodu na radosti evharistijskog sabranja, a prazničnu besedu "proizneo" je vladika Heruvim.
Neka se one lepo trude, pa će ih i Bog nagrađivati i ukrepljavati u sve dane života njihovog, rekao je mitropolit Janikije posle monašanja tri dosadašnje iskušenice.
Čovek teži smirenju, a istovremeno teško priznaje da je pogrešio.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Odlaskom kod vidovnjaka čovek pokazuje da nema poverenja u Boga i njegovu promisao, već pomoć traži od demona, a ne od Tvorca.
Živeo je po Božjim zapovestima i svoju veru nije čuvao samo za sebe, već je svoje vršnjake i drugove poučavao hrišćanskom životu.
Episkop Jerotej je u svom pozdravnom slovu zahvalio arhijerejima, sveštenstvu, sestrinstvu manastira, gostima i vernom narodu na radosti evharistijskog sabranja, a prazničnu besedu "proizneo" je vladika Heruvim.
Neka se one lepo trude, pa će ih i Bog nagrađivati i ukrepljavati u sve dane života njihovog, rekao je mitropolit Janikije posle monašanja tri dosadašnje iskušenice.
Živeo je po Božjim zapovestima i svoju veru nije čuvao samo za sebe, već je svoje vršnjake i drugove poučavao hrišćanskom životu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Čudo Svetog arhangela Mihaila po starom, dok se po novom kalendaru obeležavaju Sveti mučenici Trofim, Savatije i Dorimedont. Katolička crkva obeležava Svetog Januarija, dok Jevreji danas obeležavaju osmi dan meseca tišrija, a muslimani nastavljaju mesec rebiul-ahir.
Na mestu gde se izvor pojavio dogodila su se mnoga isceljenja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog proroka Zahariju i pravednu Jelisavetu po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležavaja Sveti Evmenije Gortinski. Katolička crkva slavi Svetog Josifa Kupertinskog, dok Jevreji i muslimani nemaju veći praznik.
Živeo je po Božjim zapovestima i svoju veru nije čuvao samo za sebe, već je svoje vršnjake i drugove poučavao hrišćanskom životu.
Episkop Jerotej je u svom pozdravnom slovu zahvalio arhijerejima, sveštenstvu, sestrinstvu manastira, gostima i vernom narodu na radosti evharistijskog sabranja, a prazničnu besedu "proizneo" je vladika Heruvim.
Neka se one lepo trude, pa će ih i Bog nagrađivati i ukrepljavati u sve dane života njihovog, rekao je mitropolit Janikije posle monašanja tri dosadašnje iskušenice.
Čovek teži smirenju, a istovremeno teško priznaje da je pogrešio.
Recept koji su stari Srbi iz Like poneli sa sobom u Vojvodinu, a jednostavne namirnice pretvorili u obilan ručak iz rerne.
U besedi za subotu 16. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta znači kada telo preuzme primat nad duhom i zašto je preporod moguć sve do poslednjeg trenutka života.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Čudo Svetog arhangela Mihaila po starom, dok se po novom kalendaru obeležavaju Sveti mučenici Trofim, Savatije i Dorimedont. Katolička crkva obeležava Svetog Januarija, dok Jevreji danas obeležavaju osmi dan meseca tišrija, a muslimani nastavljaju mesec rebiul-ahir.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
