Iako su joj roditelji dali ime Hristina, nisu ni slutili da će ono postati znamenje njenog budućeg života i potpune odanosti Hristu.
Srpska pravoslavna crkva 6. avgusta proslavlja Svetu velikomučenicu Hristinu, jednu od najpoštovanijih ranohrišćanskih mučenica, koja je život položila za veru u Hrista tokom velikih progona hrišćana u III veku.
Sveta Hristina rođena je u gradu Tiru kao ćerka rimskog namesnika Urbana, vatrenog idolopoklonika. Iako su joj roditelji dali ime Hristina, nisu ni slutili da će ono postati znamenje njenog budućeg života i potpune odanosti Hristu.
Zbog njene izuzetne lepote, otac ju je još kao devojčicu zatvorio u visoku kulu kako bi je sačuvao od sveta. Obezbedio joj je svaku udobnost, posluge i skupocene zlatne i srebrne idole kojima je svakodnevno trebalo da prinosi žrtve.
Međutim, usamljeni život u kuli probudio je u mladoj Hristini želju da upozna istinu. Posmatrajući sunce, nebo i zvezde, svojim čistim razumom zaključila je da sav taj veličanstveni svet nije mogao nastati bez jednog živog i svemogućeg Boga. Videvši njenu iskrenu čežnju za istinom, Gospod joj je poslao anđela koji ju je poučio hrišćanskoj veri i nazvao nevestom Hristovom.
Nakon toga Hristina je razbila sve idole koji su se nalazili u njenim odajama. Kada je njen otac saznao šta je učinila, razgnevio se i izveo je pred sud. Nije uspeo da je pokoleba ni obećanjima ni strašnim mukama, pa ju je bacio u tamnicu sa namerom da narednog dana bude pogubljena. Međutim, prema predanju, Urban je te iste noći iznenada preminuo, ne dočekavši izvršenje svoje presude.
Njegovi naslednici, namesnici Dion i Julijan, nastavili su da muče svetu devojku. Uprkos strašnim stradanjima, Hristina nije odustajala od svoje vere. Njena postojanost, kao i brojna čudesa koja su se događala tokom njenog stradanja, dovela su mnoge stanovnike Tira do prihvatanja hrišćanstva.
Predanje beleži da je Dion iznenada pao mrtav usred naroda, dok je Julijan naredio da Hristini budu odsečene grudi i jezik. Ni tada nije prestala da svedoči svoju veru. Uzevši svoj odsečeni jezik, bacila ga je prema Julijanu, koji je istog trenutka oslepeo.
Posle dugih i teških mučenja, Sveta velikomučenica Hristina konačno je posečena mačem. Svoj zemaljski život završila je kao nepokolebljiva ispovednica Hristove vere, a Crkva je slavi kao veliku mučenicu koja je hrabrošću i verom zadobila večno Carstvo nebesko.
Njeno stradanje dogodilo se u III veku, u vreme kada su hrišćani bili izloženi surovim progonima Rimskog carstva.
Vaspitavana u hrišćanskom duhu, čuvala je devičku čistotu, celomudrenost i veru, smatrajući da je najveće bogatstvo služiti Gospodu. Zbog toga što nije želela da se odrekne vere u Hrista, Svete Marine odrekao se i rođeni otac. Prepodobna Makrina bila je najstarija sestra velikih crkvenih otaca – Svetog Vasilija Velikog i Svetog Grigorija Niskog. Dok su mnogi iz straha napustili Hrista, Marija Magdalena ostala je pod krstom na Golgoti zajedno sa Presvetom Bogorodicom i drugim ženama mironosicama, deleći bol zbog njegovog raspeća.
SPC
Praznici i sveci
00:00 | 06.07.2026
NEUSTRAŠIVA HRISTOVA NEVESTA KOJA JE BEZ OKLEVANJA ŽIVOT POLOŽILA ZA VERU! Srpska crkva danas slavi Svetu mučenicu Agripinu!
Praznici i sveci
00:00 | 30.07.2026
DANAS JE VELIKI PRAZNIK I CRNO SLOVO! Slavimo Svetu velikomučenicu Marinu, u narodu poznatiju kao OGNJENA MARIJA!
Praznici i sveci
00:00 | 01.08.2026
ONA JE BILA ROĐENA SESTRA DVA VELIKA SVETITELJA, PREMINULOM ZARUČNIKU OSTALA VERNA DO SMRTI! Danas slavimo Prepodobnu Makrinu!
Praznici i sveci
00:00 | 04.08.2026
DANAS JE CRNO SLOVO I VELIKI PRAZNIK! Slavimo Svetu Mariju Magdalenu - BLAGU MARIJU!
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Iako su joj roditelji dali ime Hristina, nisu ni slutili da će ono postati znamenje njenog budućeg života i potpune odanosti Hristu.
Pojam koji se često vezuje za sukobe i nasilje vekovima izaziva rasprave, ali islamska tradicija o njemu govori mnogo složenije nego što se često prikazuje.
Posebnu umetničku vrednost predstavlja ikonostas od orahovog drveta, izrađen 1833. godine.
Bez kvasca i sa samo nekoliko sastojaka, ova meka pogača bila je deo srpskih domova, a danas je savršen izbor za dane posta na vodi.
Svaki dan pruža priliku da čovek iznova bira između poslušnosti Bogu i ugađanja svojim željama.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Ne želeći da stupi u brak sa smrtnim čovekom, Fevronija je svoj život posvetila Hristu i zamonašila se u ženskom manastiru u Asiriji, kojim je upravljala njena tetka Vriena.
U vreme strašnih progona hrišćana za vreme cara Dioklecijana, glas o hrabroj devojčici stigao je do namesnika Volusijana.
Obe su u miru skončale, ali se ne zna gde.
Stradala je kao mučenica oko 308. godine, postavši jedan od najsvetlijih primera svedočanstava ranohrišćanske postojanosti i vere.
Posebnu umetničku vrednost predstavlja ikonostas od orahovog drveta, izrađen 1833. godine.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike Trofima, Teofila i druge s njima po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik Evsignije. Katolička crkva obeležava Gospu Snježnu, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Oni su svojim podvigom posvedočili da je vera u Hrista vrednija od svakog prolaznog života.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu Mariju Magdalenu – Blagu Mariju po starom, dok se po novom kalendaru obeležavaju Svetih sedam otroka u Efesu. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Ivana Marije Vijanea, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Posebnu umetničku vrednost predstavlja ikonostas od orahovog drveta, izrađen 1833. godine.
Dok se sa roditeljima pripremaju za odlazak kod kumova na slavu, Stefan i Uroš kreću u potragu za tajnom koja vodi do najvećeg blaga.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Na mestu gde je Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić prvobitno sahranjen, nakon manastirske slave služen je parastos prvom srpskom caru.
U besedi za sredu 10. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o ljudima koji spolja mogu ostaviti utisak vrednosti i snage, ali u sebi nemaju duhovni plod, istinu i čistotu srca.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike Trofima, Teofila i druge s njima po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik Evsignije. Katolička crkva obeležava Gospu Snježnu, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Reči velikog ruskog duhovnika otkrivaju zašto je stanje duše važno za duhovno rasuđivanje.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
