Vaspitavana u hrišćanskom duhu, čuvala je devičku čistotu, celomudrenost i veru, smatrajući da je najveće bogatstvo služiti Gospodu.
Srpska pravoslavna crkva molitveno proslavlja Svetu mučenicu Agripinu, jednu od ranohrišćanskih svetiteljki koja je život položila za veru u Hrista.
Njeno stradanje ostalo je vekovima primer nepokolebljive odanosti Bogu, čistote i duhovne snage, zbog čega je među pravoslavnim vernicima poštovana kao velika mučenica.
Sveta mučenica Agripina rođena je i odrasla u Rimu, gde je još od najranijeg detinjstva svoj život posvetila Hristu.
Vaspitavana u hrišćanskom duhu, čuvala je devičku čistotu, celomudrenost i veru, smatrajući da je najveće bogatstvo služiti Gospodu. Predanje kaže da je bila obručena Hristu kao njegova nevesta i da nije želela da se odrekne svoje vere ni po cenu života.
Za vreme progona hrišćana koji je sprovodio car Valerijan, Agripina je izvedena pred mučitelje i podvrgnuta teškim mukama. Nemilosrdno su je tukli štapovima, toliko da su joj polomili kosti, ali ona nije poklekla niti se odrekla Hrista.
U njenom stradanju, prema crkvenom predanju, javio joj se anđeo Božji koji ju je ukrepio i dao joj snagu da izdrži iskušenja. Nakon novih mučenja, sveta Agripina predala je svoju dušu Gospodu i tako zadobila venac mučeništva.
Njene verne drugarice Vasa, Pauna i Agatonika prenele su njene svete mošti na ostrvo Siciliju, gde su ih dostojno sahranile. Na mestu njenog počinka kasnije je podignut hram posvećen svetoj mučenici, a brojna predanja govore o mnogim čudesima koja su se događala nad njenim moštima. Veruje se da su upravo njihovom blagodatnom silom neprijateljske vojske bile odvratene od grada u kojem su počivale njene mošti.
Sveta mučenica Agripina postradala je oko 275. godine.
Pravoslavna crkva na njen praznik peva tropar koji svedoči o njenoj potpunoj predanosti Hristu:
"Ovčica Tvoja Isuse, Agripina, zove silnim glasom: ‘Tebe Ženiče moj ljubim i tražeći Te stradam, i raspinjem se i sahranjujem u krštenju Tvome. I stradam radi Tebe, da bih carstvovala s Tobom, i umirem za Tebe, da bih živela s Tobom. Primi me kao čistu žrtvu, s ljubavlju žrtvovanu za Tebe.’ Njenim molitvama, kao Milostiv, spasi duše naše."
Stradala je kao mučenica oko 308. godine, postavši jedan od najsvetlijih primera svedočanstava ranohrišćanske postojanosti i vere. Obe su u miru skončale, ali se ne zna gde. U vreme strašnih progona hrišćana za vreme cara Dioklecijana, glas o hrabroj devojčici stigao je do namesnika Volusijana. Sveti Jevsevije ostao je upamćen kao nepokolebljiv episkop koji je čitav život posvetio očuvanju pravoslavlja.
Printscreen
Praznici i sveci
13:17 | 11.06.2026
ZBOG VERE OSUĐENA NA SUROVU SMRT, A O ONOM ŠTO SE POSLE DOGODILO, PRIČAO JE CEO TADAŠNJI SVET! Danas slavimo Svetu mučenicu Teodosiju Tirsku!
Praznici i sveci
01:01 | 17.06.2026
ONE SU SVEDOCI SILE VASKRSENJA! SPC danas slavi Svete mironosice Martu i Mariju
Duhovna riznica
00:01 | 26.06.2026
ONA JE IMALA SVEGA 12 GODINA KAD JE BRUTALNO UBIJENA ZBOG VERE U HRISTA! Danas je Sveta mučenica Akilina!
Praznici i sveci
00:00 | 05.07.2026
JERETIK MU SA KROVA CRKVE BACIO CREP NA GLAVU I TAKO GA UBIO: Danas slavimo Svetog sveštenomučenika Jevsevija!
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U besedi za nedelju 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta apostol Filip nije mogao da vidi i zašto telesne oči nisu dovoljne da čovek prepozna Božije prisustvo.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola Kodrata po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog Jeroteja Atinskog. Katolička crkva slave Svetog Franju Asiškog, Jevreji obeležavaju Simhat Toru, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Jedna od pouka svetogorskog starca otkriva zašto i mali prinos pred Bogom ima posebnu vrednost kada se uz sveću setimo onih koji prolaze kroz patnju, nevolju i teške životne trenutke.
Jedan od Sedamdesetorice nije pred rimskom vlašću branio samo sebe, već je sastavio odbranu hrišćanske vere i zatražio da se vernici ne gone bez stvarne krivice.
U izraelu se obeležava se 3. oktobra 2026. godine, a u dijaspori se Simhat tora slavi dan kasnije; evo zbog čega se osmi dan razlikuje od prethodnih sedam i kakvu simboliku nosi ovaj praznični datum.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U besedi za nedelju 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta apostol Filip nije mogao da vidi i zašto telesne oči nisu dovoljne da čovek prepozna Božije prisustvo.
Jedna od pouka svetogorskog starca otkriva zašto i mali prinos pred Bogom ima posebnu vrednost kada se uz sveću setimo onih koji prolaze kroz patnju, nevolju i teške životne trenutke.
Jedan od Sedamdesetorice nije pred rimskom vlašću branio samo sebe, već je sastavio odbranu hrišćanske vere i zatražio da se vernici ne gone bez stvarne krivice.
U izraelu se obeležava se 3. oktobra 2026. godine, a u dijaspori se Simhat tora slavi dan kasnije; evo zbog čega se osmi dan razlikuje od prethodnih sedam i kakvu simboliku nosi ovaj praznični datum.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola Kodrata po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog Jeroteja Atinskog. Katolička crkva slave Svetog Franju Asiškog, Jevreji obeležavaju Simhat Toru, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Jedan od Sedamdesetorice nije pred rimskom vlašću branio samo sebe, već je sastavio odbranu hrišćanske vere i zatražio da se vernici ne gone bez stvarne krivice.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog velikomučenika Jevstatija po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog sveštenomučenika Dionisija Areopagita. Katolička crkva obeležava Svetog Dionizija Areopagita, Jevreji obeležavaju Šmini aceret, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Nekadašnji rimski vojskovođa Plakida posle krštenja izgubio je ženu i sinove i 15 godina živeo kao najamnik, a kada ih je ponovo pronašao, zajedno sa njima stradao je za Hrista.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Crkva predviđa jedan jedini izuzetak od redovnog načina vršenja Svete tajne krštenja, koji je strogo regulisan crkvenim zakonom.
Od Hristovih reči o Pričešću do Tomine sumnje i pažljivo usmerene svetlosti, svaki prizor na čuvenom remek-delu ima svoje značenje, a perspektiva stvara utisak da se i posmatrač nalazi za trpezom.
U besedi za subotu 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički donosi snažno razmišljanje o onome što ljudi smatraju najvećim blagom i o putu kojim se, prema Hristovim rečima, dolazi do Oca.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
