NOVA DRAMA OKO DRAGOCENOSTI IZ CETINJSKOG MANASTIRA: Mitropolija otkrila šta se dogodilo sa 19 svetih predmeta iz riznice

Mitropolija crnogorsko-primorska odgovorila je na navode objavljene u pojedinim medijima da je iz riznice Cetinjskog manastira nestalo 19 kulturnih dobara, ocenjujući da su takve tvrdnje zasnovane na pogrešnom tumačenju stručnih izveštaja i netačnom predstavljanju činjenica. U opširnom saopštenju Mitropolija ističe da joj je očuvanje crkvenog i kulturnog nasleđa jedan od najvećih prioriteta, kao i da javnost ne bi trebalo dovoditi u zabludu senzacionalističkim naslovima koji, kako navode, ne odgovaraju stvarnom stanju.

Na samom početku saopštenja Mitropolija navodi da nema nameru da ulazi u polemiku sa medijskom kućom i autorom teksta, za koje tvrdi da su više puta pokazali „manjak profesionalnosti i višak nedobronamernosti“ kada izveštavaju o temama koje se tiču Crkve. Ipak, smatra da je zbog interesa javnosti neophodno da odgovori na iznete tvrdnje.

„Najpre, kulturno dobro je zbirka crkvenih utvari, a ne pojedinačan predmet, tako da je autor/urednik već na samom početku pogrešio ustvrdivši u naslovu da je „nestalo 19 kulturnih dobara“. Istina je da radna grupa Narodnog muzeja nije svojim izveštajem obuhvatila jedan broj predmeta iz zbirke, jer su joj bili nedostupni, a ne da su nužno nestali. Uostalom, i sam autor u tekstu navodi da je zvaničan nestanak utvrđen samo za tri panagije ukradene u pljački manastirske riznice osamdesetih godina prošlog veka.“

Mitropolija dalje odbacuje tvrdnje da stručnjaci Narodnog muzeja nisu imali pristup predmetima iz riznice. Naprotiv, navodi da je pregled obavljen nakon postizanja dogovora između dve strane i da je saradnja protekla u dobroj atmosferi. Ističe se da je jedini uslov bio da se stručni rad odvija odvojeno od pitanja svojinskih prava nad predmetima, zbog čega je pregled, prvobitno pokrenut 2019. godine, bio odložen.

RTS/Printscreen

 

„Dakle, suprotno tvrdnji autora, ekipa Narodnog muzeja imala je nesmetan uvid u stanje svih predmeta onda kada je došlo do dogovora sa Mitropolijom. Možemo reći da je saradnja bila na veoma dobrom nivou. Tačno je da je Mitropolija insistirala na tome da se tim Narodnog muzeja drži stručnog dela, bez ulaženja u pitanja svojine nad predmetima. Zbog toga je došlo do odlaganja predmetnog pregleda iniciranog 2019. godine. No, tada se Mitropolija, zajedno sa svim pravoslavnim vernicima ove zemlje, kao što je javnosti dobro poznato, borila protiv namere tadašnjeg režima da Crkvu podredi svojim partijskim i ideološkim interesima. Čim su se prilike stabilizovale, pregled je obavljen.“

Posebnu pažnju Mitropolija posvećuje tvrdnjama koje se odnose na raniju revalorizaciju kulturnih dobara. U saopštenju se navodi da je u javnosti prećutana činjenica da je komisija Narodnog muzeja još 2013. godine imala svoj stručni tim koji je pregledao predmete iz zbirke, što je, kako podsećaju, tada zabeležila i sama „Pobjeda“.

„Autor pominje da u toku (nikad završene, a dobro naplaćene) revalorizacije kulturnih dobara 2013/2014. godine stručni tim nije imao priliku da izvrši „vizuelnu prospekciju“ predmeta iz zbirke, ali prećutkuje da je komisija Narodnog muzeja imala svoj tim koji je prethodno pregledao predmete, o čemu je pisala upravo Pobjeda 19. aprila 2013. godine.“

Govoreći o predmetima čiji se nestanak pominje u prijavi Narodnog muzeja, Mitropolija navodi da je njen ovlašćeni predstavnik već dao izjavu Upravi policije i ponavlja stav da postoji više mogućih objašnjenja za neslaganja u evidenciji. Kako se navodi, nije isključeno da je deo predmeta nestao prilikom pljačke riznice pre više decenija, ali da tada nije odmah evidentiran, kao ni mogućnost da su pojedini predmeti kasnije završili u posedu drugih ustanova ili da zbog velikog broja ikona nije izvršena potpuna identifikacija svih eksponata.

„Ovlašćeni predstavnik Mitropolije je u Upravi policije dao izjavu u vezi sa poslednjom krivičnom prijavom koju je podneo Narodni muzej zbog sumnje na nestanak predmeta i koristimo priliku da te stavove ponovimo. Moguće je da je nešto od predmeta nestalo u pomenutoj krađi, ali da nisu odmah ni evidentirani, jer se radi o ikonama manjih dimenzija, nevelike materijalne i kulturne vrednosti (uglavnom ruskog porekla s kraja 19. veka, neke čak i odštampane na papiru u drvenim okvirima)", kaže se u saopštenju i dodaje: 

Foto: preuzeto sa spc.rs

 

"Ne umanjujući značaj svakog predmeta iz istorije, moramo naglasiti da u riznici Cetinjskog manastira i našim hramovima ima mnogo vrednijih eksponata (nedostajući nisu ni bili deo stalne postavke). Takođe, ne isključujemo mogućnost da se neki od predmeta vratio u posed Narodnog muzeja, kao što se to desilo sa arhijerejskim žezlom (štakom) mitropolita Petra Drugog Petrovića Njegoša, koje se sada nalazi u Njegoševom muzeju u Biljardi, iako nije dovoljno jasno kada je izneto iz manastira, a pripada istoj zbirci. Moguće je takođe da je, zbog mnoštva ikona u manastiru, došlo do izostanka identifikacije nekih od predmeta i da će se to ispraviti u narednom periodu.“

Na kraju saopštenja Mitropolija poručuje da upravo Crkva ima najveći interes da se kulturno i duhovno nasleđe sačuva za buduće naraštaje. Naglašava se da sveštenstvo, monaštvo i verni narod svakodnevno rade na obnovi i očuvanju svetinja, kao i na obogaćivanju crkvenih riznica novim darovima i prilozima.

„Na kraju, najveći interes da se ništa od nasleđa trajno ne izgubi ima upravo Crkva. Njeno sveštenstvo, monaštvo i verni narod se svakodnevno trude da se izgubljeno nađe, razrušeno sagradi, nedostajuće nadomesti. Uz to, crkvena dobra se umnožavaju na način da će generacije ispred nas imati šta da štite i o čemu da se brinu“, zaključuje se u saopštenju Mitropolije.

 

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara