Služeći liturgiju u hramu Svetog Atinogena, patrijarh srpski Porfirije poručio je da je snaga onih koji su se borili pre vek i po proisticala iz vere i spremnosti na žrtvu.
Obeležavanje 150 godina od slavne Bitke na Vučjem dolu proteklo je u znaku molitve, sećanja i duhovnih poruka koje je vernicima uputio patrijarh srpski Porfirije. Na mestu gde su pre vek i po srpski junaci izvojevali veliku pobedu nad mnogobrojnijom turskom vojskom, poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je, na praznik Svetog sveštenomučenika Atinogena, svetu arhijerejsku liturgiju u hramu posvećenom ovom velikom ugodniku Božjem.
U besedi nakon liturgije, patrijarh Porfirije govorio je o veri, ljubavi, žrtvi i duhovnom nasleđu predaka koji su, kako je istakao, svoj život i svoje izbore temeljili na Hristu i Jevanđelju. On je naglasio da Vučji do nije samo mesto velikog istorijskog događaja, već i mesto duhovnog značaja, na kojem su se kroz vekove prepoznavali snaga vere, ljubav prema Bogu i spremnost na žrtvu.
Govoreći o značaju liturgijskog sabranja na mestu slavne bitke, patrijarh Porfirije podsetio je da je čovek stvoren da bude u zajednici sa Bogom i bližnjima.
- Veliki je Gospod što nas je sabrao danas ovde da služimo Njegovu službu, da služimo Liturgiju, da služimo Bogu i da služimo jedni drugima - rekao je patrijarh.
On je istakao da upravo kroz svetu liturgiju vernici potvrđuju svoje zajedništvo sa Hristom i jedni sa drugima.
- Veliki je Gospod što nas je učinio da smo pravoslavni hrišćani, što je kao prvog među nama postavio prvog Arhiepiskopa srpskog, Svetoga oca Savu, što je učinio da je Sveti Sava u našem rodu prvi u svemu - rekao je patrijarh Porfirije.
Govoreći o ulozi Svetog Save u duhovnom identitetu srpskog naroda, patrijarh je naglasio da se pripadnost tom nasleđu ne vezuje samo za mesto rođenja ili poreklo, već pre svega za život u Hristu i zajednicu Crkve.
- Označen krstom Hristovim i znakom Njegovim, ime i prezime svakoga od nas jeste Sveti Sava, jeste Rastko Nemanjić - poručio je poglavar Srpske pravoslavne crkve.
Posebno mesto u patrijarhovoj besedi zauzela je poruka da je vera bila temelj odluka onih koji su se borili na Vučjem dolu. Govoreći o poznatoj svetosavskoj poruci da je „zemaljsko za malena carstvo, a nebesko uvek i do veka“, patrijarh je objasnio da ove reči ne znače odbacivanje zemaljskog života, već njegovo sagledavanje kroz prizmu večnosti i Božjeg zakona.
- Ovde su oni koji su se nazivali imenom Svetoga Save, ovde su Svetosavci znali da je zemaljsko zamalena carstvo, a nebesko uvek i do veka. I u toj reči sadržano je čitavo Jevanđelje Hristovo - rekao je patrijarh.
Kako je dodao, upravo tim Jevanđeljem bili su nadahnuti i oni koji su se borili u Vučjem dolu.
- Oni koji su ovde, u Vučjem dolu, znali da je zamalena zemaljsko, ali ne da je to zemaljsko dostojno prezira i odbacivanja, nego da ono ima smisla samo ukoliko je izraz nebeskog zakona, odnosno Jevanđelja Hristovog - kazao je patrijarh Porfirije.
Prema njegovim rečima, junaci Vučjeg dola mogli su da izaberu lakši put, da se odreknu svojih vrednosti i vere zarad prolaznih koristi, ali su izabrali vernost Hristu.
- Mogli su oni koji su ovde u Vučjem dolu žrtvovali zemaljsko za nebesko da se opredele za zemaljsko i da izmene svoj identitet, da se odreknu sebe, da se odreknu zakona i pravila Jevanđelja i reči Hristove, da usvoje drugi zakon kao zakon svoga života i da dobiju komfor ovoga sveta, da imaju privilegije, da imaju olakšice - rekao je patrijarh.
Kako je naglasio, njima nije bila najvažnija zemaljska korist, već vernost Hristu.
- Njima je bio važan Gospod Hristos, On im je bio na prvom mestu i zato su znali da opredeljenje za Hrista podrazumeva iskušenja i teškoće - istakao je patrijarh.
Vučjedolski junaci nisu išli za nagradom, već iz ljubavi
Govoreći o samoj bici i motivima onih koji su u njoj učestvovali, patrijarh Porfirije naglasio je da njihova borba nije bila zasnovana na želji za nagradom, već na ljubavi prema Bogu, veri i bližnjima.
- Nisu išli za platu, nisu išli zbog toga što su očekivali bilo kakvu nagradu, nego su išli zaista iz ljubavi prema Bogu, prema Hristu i iz ljubavi prema svome rodu, prema svojim bližnjima - kazao je patrijarh.
On je podsetio da čovek svojim trudom može da učini onoliko koliko je u njegovoj moći, dok ono što prevazilazi njegove snage Bog dopunjuje svojom blagodaću.
- Sve ono što čovek ne može da učini sam, ali učini koliko može, koliko do njega stoji, Bog dodaje i Bog usavršava - rekao je patrijarh Porfirije.
Podsećajući na jevanđelsku priču o radnicima u vinogradu koji su primili istu nagradu iako nisu svi radili isto dugo, patrijarh je ukazao na to da je najveći dar koji čovek može da primi upravo dar Carstva nebeskog.
Kako je objasnio, vučjedolski borci nisu svoje živote prinosili zbog očekivanja nagrade, već iz ljubavi i vere u Boga.
Na kraju besede, patrijarh Porfirije pozvao je vernike da se ugledaju na svoje pretke ne samo kroz čuvanje sećanja na njihovu hrabrost, već i kroz nastojanje da u svom životu slede hrišćanske vrline.
Istakao je da svaki čovek tokom života dobija poziv da se menja, da se približava Bogu i da se oslobađa svega što ga udaljava od ljubavi.
- Svako od nas dobije nekada poziv, neko u detinjstvu, neko na kraju života, ali svako dobijajući poziv dobija mogućnost da se preobrazi, da se pokaje, da se odrekne zla u sebi, mržnje, sebičnosti i da se trudi da prašta, da se trudi da bude milosrdan, da se trudi da bude smiren, da umesto mržnje ima ljubav - rekao je patrijarh.
On je pozvao vernike da se, ugledajući se na vučjedolske borce, mole za mir i istrajavaju na putu vere.
- Da nikada ne žalimo sebe, da se trudimo do krajnjih mogućnosti na putu Hristovom, ali u isto vreme da se molimo Bogu da nam Bog da mir i radost, kako nama tako i svim ljudima - zaključio je patrijarh srpski Porfirije.
Obeležavanje 150 godina od Bitke na Vučjem dolu tako je, kroz molitvu i reči poglavara Srpske Pravoslavne Crkve, dobilo značenje koje prevazilazi istorijsko sećanje. Poruka ovog sabranja bila je da se nasleđe predaka ne čuva samo kroz uspomenu na njihova dela, već i kroz život zasnovan na veri, ljubavi, praštanju i odgovornosti pred Bogom i ljudima.
Na liturgiji u hramu na Petlovom brdu poglavar SPC govorio je o snazi smirenja, pobedi nad egoizmom, istinskom pokajanju i tome zašto tek život sa Hristom svakom čoveku donosi radost, smisao i unutrašnji mir.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve Patrijarh Porfirije snimio je uvodne i završne kadrove filma "Sveti Sava", koji donosi svedočenja, prizore svetinja i nepoznate detalje o nasleđu prvog srpskog arhiepiskopa.
Okruženi porodicama i prijateljima, mladi oficiri želeli su da upravo sa patrijarhom Porfirijem podele jedan od najvažnijih trenutaka u svom životu i prime njegov očinski blagoslov.
Na praznik svetog arhangela Gavrila, patrijarh srpski služio je liturgiju u drevnoj svetinji i podsetio da hrišćanski život počiva na poverenju u Božju volju, smirenju i spremnosti da se čuje glas Crkve.
Sveti oci učili su da hrišćanin ne sme da gradi svoje odnose na praznim rečima i prolaznim pohvalama.
Služeći liturgiju u hramu Svetog Atinogena, patrijarh srpski Porfirije poručio je da je snaga onih koji su se borili pre vek i po proisticala iz vere i spremnosti na žrtvu.
Početak radova blagoslovio je mitropolit mileševski Atanasije, a novi gradski prostor podsetiće buduće generacije na patrijarha Varnavu Rosića, rođenog Pljevljaka koji je predvodio SPC u burnim istorijskim vremenima.
Nakon decenija ćutanja, na jednom od prvih srpskih stratišta u Istočnoj Bosni prvi put je služen pomen žrtvama, među kojima su bili i sveštenici koji su ostali uz svoj narod do smrti.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Posle čitanja Jevanđelja, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio o lepoti Božije tvorevine, blagodati Duha Svetog i pozvao vernike da svoju svakodnevicu usklade sa Svetim pismom.
Na praznik Trećeg obretenja glave Svetog Jovana Krstitelja, patrijarh srpski predvodio je svečanu arhijerejsku liturgiju i u besedi govorio o neprekidnoj molitvi, unutrašnjem miru i prisustvu Presvete Bogorodice u životu vernika.
Na liturgiji u Hramu Svetog Save poglavar SPC poručio je da je sabranje pred Časnim pojasom snažno svedočenje žive vere.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve u besedi u hramu Svetog Georgija poručio da se istinska pobeda ne meri moći, već vernošću Hristovom pozivu i zajednicom koja prevazilazi pravila ovog sveta.
Početak radova blagoslovio je mitropolit mileševski Atanasije, a novi gradski prostor podsetiće buduće generacije na patrijarha Varnavu Rosića, rođenog Pljevljaka koji je predvodio SPC u burnim istorijskim vremenima.
Nakon decenija ćutanja, na jednom od prvih srpskih stratišta u Istočnoj Bosni prvi put je služen pomen žrtvama, među kojima su bili i sveštenici koji su ostali uz svoj narod do smrti.
Eparhija poručila je da se poklonička putovanja u manastire radi molitve i bogosluženja ne mogu izjednačiti sa turističkim programima.
Tokom posete Podgorici i Nikšiću, patrijarh srpski istakao je da Sveta Liturgija prevazilazi sve podele među ljudima.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Na mestu gde je Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić prvobitno sahranjen, nakon manastirske slave služen je parastos prvom srpskom caru.
U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.
Episkopa raško-prizrenskog Teodosija u drevnoj zadužbini cara Dušana dočekali su iguman Mihailo sa bratstvom i vernim narodom, nakon čega je počela sveta arhijerejska liturgija.
Jedan od najvoljenijih pravoslavnih svetitelja ostavio je savet za trenutke kada nas obuzmu strah, nemir i unutrašnja borba.
Podrhtavanje tla jačine 3,8 stepeni po Rihterovoj skali osetio se širom Atosa.
Posle opsežne potrage uhapšen muškarac koji se sumnjiči da je zapalio oltar kod crkve Svetog Jakova i ispisao uvredljive poruke na Gospinom kipu; policija nastavlja istragu kako bi utvrdila motiv napada.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
