Ruski knez Aleksandar Nevski preminuo je 1263. godine i prvo je bio sahranjen u gradu Vladimiru.
Srpska pravoslavna crkva 12. septembra proslavlja Prenos moštiju Svetog Aleksandra Nevskog, velikog ruskog kneza i zaštitnika pravoslavnog naroda, čije su mošti početkom 18. veka prenete u novu prestonicu ruske imperije – Sankt Peterburg.
Sveti Aleksandar Nevski ostao je upamćen kao vladar koji je branio svoju zemlju i pravoslavnu veru.
Njegov značaj u ruskoj istoriji i životu Crkve bio je razlog zbog kojeg je car Petar Veliki odlučio da njegove mošti prenese u grad koji je podigao na obalama Neve.
Ruski knez Aleksandar Nevski preminuo je 1263. godine i prvo je bio sahranjen u gradu Vladimiru.
Prenos je obavljen 1724. godine. Mošti svetog Aleksandra Nevskog najpre su iz Vladimira prenete do Novgoroda, gde su ih sveštenici i monasi nosili na rukama. Od Novgoroda su, na bogato ukrašenoj lađi, nastavile put niz Volhov do Neve.
Na Nevi ih je čekao sam car Petar Veliki. Preuzeo je kormilo broda na kojem su se nalazile mošti svetog Aleksandra, dok su njegovi dvorjani veslali. Sveštenstvo je tokom plovidbe pevalo u slavu Boga i Njegovog ugodnika.
Na taj način prenos moštiju nije bio samo državni događaj, već i veliki crkveni praznik, kojim je iskazano poštovanje prema svetitelju koji je vekovima bio jedan od najznačajnijih zaštitnika ruskog naroda.
Kada su mošti stigle u Sankt Peterburg, 12. septembra 1724. godine, na vratima lavre posvećene svetom knezu dočekali su ih arhijereji Ruske pravoslavne crkve. Svečano su ih uneli u hram, gde počivaju do danas.
Tropar Prenos moštiju svetog Aleksandra Nevskog (glas 2):
Nebesnih vojinstav arhistratiže, molim tja prisno mi nedostojniji, da tvojimi molitvami ogradiši nas krovom krilu neveščestvenija tvojeja slavi; sohranjujušče ni, pripadajuščija prilježno i vopijuščija: ot bjed izbavi ni, jako činonačalnik višnjih sil.
BONUS VIDEO
Život ovog svetitelja bio je posvećen propovedanju Jevanđelja i svedočenju vere. Dok je Adrijan sa ostalim hrišćanima bio okovan u tamnici, Natalija je dolazila da im služi i hrabri ih. Pimen Veliki podvizavao se u 5. veku i svojim životom ostao upamćen kao primer monaha koji je sve podredio molitvi, poslušanju, radu i unutrašnjem miru. Shvativši težinu svojih grehova, ovaj svetitelj je odlučio da promeni život, stupio je u manastir i predao se potpunoj poslušnosti svom duhovniku.
SPC
Doček
Praznici i sveci
00:00 | 07.09.2026
KADA SU NA NJEGOVOM GROBU POČELA ISCELJENJA, NEZNABOŠCI SU URADILI NESHVATLJIVO: Danas se sećamo Prenosa moštiju svetog apostola Vartolomeja
Praznici i sveci
00:00 | 08.09.2026
DANAS JE CRNO SLOVO! Slavimo Svete mučenike Adrijana i Nataliju!
Praznici i sveci
18:30 | 08.09.2026
NJEGOVE POUKE SE VEKOVIMA PRENOSE I PRAVI SU LEK ZA RANJENU DUŠU! Sutra slavimo Prepodobnog Pimena Velikog
Praznici i sveci
00:00 | 10.09.2026
OD TEŠKOG RAZBOJNIKA DO SVETITELJA: Danas proslavljamo Prepodobnog Mojseja Murina
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Ako bi tokom pričešća ljudi, čije su duše oskvrnjene nepokajanim gresima videli njihov duhovni izgled, bili bi užasnuti, istakao je sveštenik.
Pred sudijom je jasno posvedočio da su idolopoklonički bogovi zapravo demoni i ispovedio veru u jedinoga živoga Boga, tvorca svega i Gospoda Isusa Hrista.
Jedan od najvažnijih načina na koji možemo biti uz čoveka koji pati jeste molitva.
Sve što se prinosi Bogu na žrtvu trebalo bi da bude od čistog materijala, naglasio je sveštenik.
Srpska svetinja stara više od jednog veka našla se u zemljišnim knjigama u Gradačcu pod spornim vlasništvom, što izaziva zabrinutost pravoslavnih vernika.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Ako bi tokom pričešća ljudi, čije su duše oskvrnjene nepokajanim gresima videli njihov duhovni izgled, bili bi užasnuti, istakao je sveštenik.
Pred sudijom je jasno posvedočio da su idolopoklonički bogovi zapravo demoni i ispovedio veru u jedinoga živoga Boga, tvorca svega i Gospoda Isusa Hrista.
Jedan od najvažnijih načina na koji možemo biti uz čoveka koji pati jeste molitva.
Sve što se prinosi Bogu na žrtvu trebalo bi da bude od čistog materijala, naglasio je sveštenik.
Pred sudijom je jasno posvedočio da su idolopoklonički bogovi zapravo demoni i ispovedio veru u jedinoga živoga Boga, tvorca svega i Gospoda Isusa Hrista.
Čak 49 vojnika, videvši Kalistratovu postojanost, prihvatilo je hrišćansku veru.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola i jevanđelista Jovana Bogoslova po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog apostola Jakova Alfejevog. Katolička crkva obeležava Svetog Jovana Henrija Njumana i Svetog Dionisija sa drugovima, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Njemu je Isus Hristos poverio brigu o Presvetoj Bogorodici.
Pred sudijom je jasno posvedočio da su idolopoklonički bogovi zapravo demoni i ispovedio veru u jedinoga živoga Boga, tvorca svega i Gospoda Isusa Hrista.
Jedan od najvažnijih načina na koji možemo biti uz čoveka koji pati jeste molitva.
U našoj krvi su nebrojeni preci, sa njima je i deo nas otišao Bogu, govorio je starac Visarion.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Poglavar SPC govorio je o veri koja povezuje generacije i čuva duhovne korene naroda, upozorio na razdor i mržnju, a Bojanu Pajiću uručeno je visoko crkveno odlikovanje za doprinos srpskom kulturnom nasleđu.
U besedi za subotu 19. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj objašnjava zašto se put ka Gospodu ne prelazi ohološću i uzdizanjem sebe, već ljubavlju, smirenjem i spremnošću da tvorimo volju Božju.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Miholjske zadušnice i Svetog mučenika Kalistrata po starom kalendaru, dok po novom proslavljaju Svete mučenike Evlampija i Evlampiju. Katolička crkva obeležava Svetog Franju Bordžiju, Jevreji obeležavaju Šabat Berešit, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
