U crkvenom poretku ne postoji obred osvećenja spomenika, već postoji obred osvećenja nadgrobnog krsta, naglašeno je.
U Srbiji je uobičajeno da se grobna mesta pokojnika obeležavaju nadgrobnim spomenicima, koji se najčešće postavljaju nakon određenog vremena od sahrane, a najčešće na godišnjicu od smrti.
Na njima se ispisuju ime, prezime, godine života i drugi podaci o pokojniku, dok porodice biraju oblik, materijal i izgled spomenika.
Takav običaj postao je uobičajen deo odnosa prema grobnim mestima, ali otac Bane iz Crkve Svetih apostola Petra i Pavla na Petrovaradinu podelio je jednu objavu na mrežama i ukazao kako bi, prema crkvenom predanju, trebalo da bude obeležen grob hrišćanina.
Sveštenik je posebno istakao značaj krsta kao znamenja na grobnom mestu. Kako je naveo, u crkvenom poretku ne postoji obred osvećenja spomenika, već postoji obred osvećenja nadgrobnog krsta.
- U molitvi sveštenik se moli: "...da se osveti ovo krsno znamenje koje označava grob usnulih slugu Tvojih... - napomenuto je u objavi koju je pobedelio sveštenik.
Krst na grobu, kako je istaknuto, nema samo simboličnu ili ukrasnu ulogu, već predstavlja znamenje hrišćanske vere.
- Krst nije ukras, niti samo uspomena na pokojnika. On je svedočanstvo naše vere u Hrista Raspetog i Vaskrslog i naše nade u vaskrsenje mrtvih.
U objavi je ukazano i na istoriju običaja podizanja spomenika na način koji je danas uobičajen.
- Spomenik, kakav danas najčešće postavljamo na grobove, nije deo drevnog crkvenog predanja, već je u našoj sredini naročito nametnut i raširen u vreme komunizma.
Kako je istaknuto, ne treba da prihvatamo sve što nam je ostavljeno kao "običaj“ samo zato što smo na to navikli.
- Crkveno predanje treba da nam bude merilo. Grobno mesto vaših pokojnika obeležite krstom, a ne komadom kamena koji ne svedoči o našoj veri. Vratite krst na hrišćanske grobove - zaključeno je u objavi.
Bonus video
Vlada Crne Gore dala je zeleno svetlo za podizanje spomenika mitropolitu Amfilohiju u rodnom Kolashinu, čime se slavi život i delo jednog od najznačajnijih crkvenih velikana našeg vremena.
Porušeni spomenici kod Obilića nisu samo vandalski čin, već upozorenje koje uznemirava čitavu zajednicu i otvara pitanje dokle traje bezbednost onih koji su sahranjeni, ali i onih koji su ostali.
Plamen sveće podseća na svetlost Hristovu koja obasjava čovekov put, ali i na unutrašnju težnju svakog čoveka da se očisti, uzdigne i približi Bogu.
Čoveku kad umre je potrebna samo molitva, naglašava otac Goran.
Crkva 6. oktobra slavi praznik začeća Preteče Gospodnjeg, sina Zaharije i Jelisavete.
Nepoštovanjem pravila, gresi se ne prevazilaze, već mogu postati još dublji i teži.
Pravi se bez komplikovanja, a jedan detalj u pripremi daje joj naročito pun ukus i miris domaće kuhinje.
Posebno je važno obratiti pažnju na nekoliko stvari pre nego što izgovorite ono što vas opterećuje, a jedan detalj mnogima može pomoći da se oslobode početne treme i lakše saberu misli.
U besedi za ponedeljak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o Utešitelju i govori o savršenoj saglasnosti Oca, Sina i Svetoga Duha.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Kroz svetu tajnu ispovesti, razgovore, savete o molitvi i postu, duhovnik bi trebalo da pomogne čoveku da prepozna sopstvene slabosti, pobedi greh i napreduje u hrišćanskom životu.
Crkva predviđa jedan jedini izuzetak od redovnog načina vršenja Svete tajne krštenja, koji je strogo regulisan crkvenim zakonom.
Đurđević je ukazao i na to da posetioci ne mogu očekivati da će im monasi u svakom trenutku biti dostupni, jer život u manastiru podrazuma i poštovanje dnevnog poretka.
Nepoštovanjem pravila, gresi se ne prevazilaze, već mogu postati još dublji i teži.
Posebno je važno obratiti pažnju na nekoliko stvari pre nego što izgovorite ono što vas opterećuje, a jedan detalj mnogima može pomoći da se oslobode početne treme i lakše saberu misli.
U besedi za ponedeljak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o Utešitelju i govori o savršenoj saglasnosti Oca, Sina i Svetoga Duha.
Čovek često tek nakon razgovora shvati da je rekao nešto što nije trebalo, a ruski svetitelj savetuje da pred počinak preispita sve što je tog dana izgovorio.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Prema crkvenom predanju, u viđenju mu je najavljeno stradanje, a on je prihvatio iskušenje i ostao veran Hristu do poslednjeg trenutka.
Mnogi uz novac i kartice čuvaju lik Hrista, Bogorodice ili svetitelja, ne znajući da takav odnos prema svetinji može biti pogrešan.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o mestu crkve u životu naroda, iskušenjima kroz koja hrišćanin prolazi i primeru Svetih četrdeset mučenika sevastijskih.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
