Porušeni spomenici kod Obilića nisu samo vandalski čin, već upozorenje koje uznemirava čitavu zajednicu i otvara pitanje dokle traje bezbednost onih koji su sahranjeni, ali i onih koji su ostali.
Na novom pravoslavnom groblju u Plemetini, kod Obilića, tišina koja pripada molitvi i sećanju narušena je prizorom koji više boli nego što se može opisati brojkama ili policijskim zapisnicima. Dva nadgrobna spomenika porušena su i demolirana – ne kao posledica zuba vremena, već ljudske ruke koja je svesno posegla za onim što je u pravoslavnom shvatanju sveto i nedodirljivo.
Meštani Plemetine su primetili da je polomljena ploča na spomeniku Spasi Jakovljeviću, dok su postolje, vazne i krstača na grobu Slavice Jakovljević demolirani. O svemu su odmah obavestili policiju, koja je izašla na lice mesta, obavila uviđaj i započela istragu, uzimajući otiske i druge dostupne tragove u pokušaju da se otkriju počinioci.
Za porodicu Jakovljević ovo nije prvi udar. Petar Jakovljević, rođak pokojnika čiji su grobovi oštećeni, kaže da je ovo već četvrti put da se novo pravoslavno groblje u Plemetini nađe na meti vandala. Njegove reči nose težinu čoveka koji pokušava da ostane pribran pred nepravdom koja se ponavlja.
– Obavestio sam policiju u Obiliću, obavestio sam međunarodnu zajednicu za ljudska prava u Obiliću. Ne sumnjamo ni na koga, to bi bio greh reći da sumnjam na nekoga, ali neko je to uradio. Ko – neka istraže nadležni organi za gonjenje koji su tu. Izvršna vlast na Kosovu neka radi i neka rešava probleme – rekao je Jakovljević za RTS.
U pravoslavlju, grob nije samo mesto gde počiva telo. On je znak vaskrsenja, mesto tihe nade, prostor u kojem se susreću molitva živih i večnost onih koji su otišli. Zato skrnavljenje spomenika ne pogađa samo kamen i mermer – ono duboko uznemirava porodice, ali i čitavu zajednicu. Jakovljević upozorava da su Srbi u Plemetini zbog ovog čina uznemireni i zabrinuti.
– Ako se ovako nastavi… do sada u Plemetini nije bilo. Počelo je. Ako bude, jer smo većinsko srpsko selo, tu im smetamo. Zbog čega, kome, kako, zašto to ne bih mogao niti bih znao da kažem – kaže on, ostavljajući pitanje da visi u vazduhu, bez lakog odgovora.
Odbornik Srpske liste u lokalnoj skupštini u Obiliću Goran Dančetović ocenjuje da je reč o vandalskom činu kojim je izvršen pritisak na sve Srbe koji žive u Plemetini i na području cele opštine. On podseća da je Plemetina mesto u kojem su odnosi sa komšijama godinama građeni na miru i međusobnom poštovanju.
– Plemetina ima skladan život sa svim svojim komšijama i ovo je korak unazad u našim odnosima. Materijalna šteta je neznatna, ali je nematerijalna mnogo veća. Uznemirena je porodica Jakovljević i svi ostali pravoslavni koji se ovde sahranjuju, jer se postavlja pitanje da li su čak i njihovi pokojnici bezbedni – rekao je Dančetović.
Osuđujući rušenje spomenika na Kosovu i Metohiji, Dančetović je najavio da će lično finansirati popravku i vraćanje oštećenih spomenika u prvobitno stanje. Taj gest, iako važan, ne može u potpunosti da izbriše osećaj povrede koji je ostao iza polomljenog kamena.
U pravoslavnoj tradiciji, odnos prema grobu odraz je odnosa prema životu, smrti i Bogu. Kada se udari na grob, udara se na sećanje, na molitvu i na mir. Zato se u Plemetini danas ne traži samo krivac, već i odgovor na tiho, bolno pitanje: kako sačuvati svetinju sećanja tamo gde bi ona morala da bude najsigurnija.
Dok su svetinje padale i ljudi bežali sa Kosmeta, mati Fevronija je ostala, spašavala izbeglice, molila se neprestano i postala simbol vere, snage i majčinske ljubavi.
Posle još jednog nasrtaja na hram u sredini gde Srba jedva da je ostalo, iz Eparhije raško-prizrenske stiže oštro upozorenje o kontinuiranom zastrašivanju.
Posle povlačenja specijalnih jedinica kosovske policije, lokalni predstavnici zatekli devastirane kancelarije i oskrnavljene ikone, što je među Srbima protumačeno kao još jedna otvorena poruka pritiska i zastrašivanja.
U povratničkom selu kod Istoka, pod svetlom agregata i pred obnovljenim oltarom, više od sto vernika okupilo se na slavi crkve – među porušenim kućama, sećanjima na progon i nadom da će se život ipak vratiti.
Mitropolit Antonije Blum ostavio je za sobom riznicu beseda i svedočanstava koja nas podsećaju da se vera najdublje pokazuje onda kada smo spremni da damo i ono što nam je poslednje.
Saopštenje Sinoda krila tzv. CPC koje predvodi mitropolit Mihailo otvara raspravu o promeni crkvenog kalendara, ali i donosi oštre kazne drugom krilu iste organizacije, uz teške optužbe, poništavanje crkvenih obreda.
Porušeni spomenici kod Obilića nisu samo vandalski čin, već upozorenje koje uznemirava čitavu zajednicu i otvara pitanje dokle traje bezbednost onih koji su sahranjeni, ali i onih koji su ostali.
U besedi za 28. sredu po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da je izvor svega što je pravedno i blagotvorno samo Bog, dok zlo dolazi iz ljudskog srca, i objašnjava zašto je važno prepoznati pravu prirodu Stvoritelja.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu Varvaru po starom kalendaru, dok po novom kalendaru proslavljaju Svetog proroka Danila. Katolici se nalaze u trećoj nedelji Adventa, Jevreji obeležavaju četvrti dan Hanuke, a muslimani posvećuju dan redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
U prisustvu tridesetak Srba i prijatelja iz Francuske, Fransoa iz Strazbura je posle dvadeset godina čekanja primio sveto krštenje u Velikoj Hoči, dok su pojci bili svi prisutni u hramu.
Nepoznata lica, uz podršku Kosovske policije, uklonila su murale posvećene dvojici velikih duhovnika Srpske pravoslavne crkve.
Mitropolit Antonije Blum ostavio je za sobom riznicu beseda i svedočanstava koja nas podsećaju da se vera najdublje pokazuje onda kada smo spremni da damo i ono što nam je poslednje.
Saopštenje Sinoda krila tzv. CPC koje predvodi mitropolit Mihailo otvara raspravu o promeni crkvenog kalendara, ali i donosi oštre kazne drugom krilu iste organizacije, uz teške optužbe, poništavanje crkvenih obreda.
U besedi za 28. sredu po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da je izvor svega što je pravedno i blagotvorno samo Bog, dok zlo dolazi iz ljudskog srca, i objašnjava zašto je važno prepoznati pravu prirodu Stvoritelja.
Bez moralizovanja i utešnih reči, ova pouka razotkriva uzrok porodičnih lomova, životnih zastoja i unutrašnjeg nemira koji se često pogrešno pripisuju okolnostima, a ne sopstvenom odnosu prema roditeljima.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Srpska pravoslavna crkva u Australiji poziva verni narod na molitvu za stradale i isceljenje ranjenih, ističući važnost mira, ljubavi i zajedništva u trenucima tuge.
Lična molitva u domu sve češće se proglašava dovoljnim odgovorom, ali tumačenje sveštenika Alekseja Maljukova pokazuje zašto takav stav menja smisao Crkve i slabi samu veru.
Pogača od karfiola, kako je svetogorci zovu, dokaz je kako obični, svakodnevni sastojci postaju hrana za dušu i inspiracija za umeren život.
