Posle povlačenja specijalnih jedinica kosovske policije, lokalni predstavnici zatekli devastirane kancelarije i oskrnavljene ikone, što je među Srbima protumačeno kao još jedna otvorena poruka pritiska i zastrašivanja.
Novi dan u Zvečanu nije doneo samo tišinu posle odlaska uniformisanih jedinica i razbacan inventar u zgradi opštine, već i prizor koji nadilazi svaku materijalnu štetu. U prostorijama koje su prethodnih dana koristile specijalne jedinice kosovske policije, na podu su zatečene oskrnavljene pravoslavne ikone – pobacane, oštećene, sa izgrebanim očima svetaca. Za pravoslavne vernike na Kosovu i Metohiji to nije samo čin vandalizma, već poruka dubokog poniženja i zastrašivanja.
O skrnavljenju se prvi oglasio član Predsedništva Srpske liste Igor Simić, koji je na svom Instagram profilu objavio fotografije iz zgrade Opštine Zvečan, u koju su prethodnog dana ušli gradonačelnik dr Dragiša Milović i odbornici. Umesto službenog reda, zatekli su otpad, devastirane kancelarije i uništena umetnička dela. Ipak, kako je Simić naglasio, ono što je posebno potreslo sve prisutne bili su prizori oskrnavljenih ikona.
– Ono što je posebno zgrozilo sve naše predstavnike jesu oskrnavljene, na pod pobacane ikone, kojima su izgrebane oči oslikanih svetaca. Zašto? – napisao je Simić uz objavljene fotografije.
Po njegovim rečima, prizori u prostorijama koje su koristili pripadnici specijalnih jedinica kosovske policije ne predstavljaju samo puki čin vandalizma, već duboko poniženje i direktno skrnavljenje svetinja. U pravoslavnom poimanju, ikona nije predmet, već prozor ka svetom, svedočanstvo vere i prisustva Božje blagodati. Dirnuti ikonu na ovakav način znači povrediti ne samo materijal, već i ono najdublje u identitetu jednog naroda.
Ovaj događaj ne stoji izdvojen, već se nadovezuje na dug niz pritisaka, zastrašivanja i udara na srpsko prisustvo na Kosovu i Metohiji – političkih, bezbednosnih, ali i duhovnih. Od skrnavljenja hramova i grobalja, do pritisaka na sveštenstvo i vernike, svaki novi incident dodatno ranjava ionako teško breme koje decenijama nose preostali Srbi u pokrajini.
Za pravoslavne vernike ikone su mesto molitve, tihe ispovesti i nade. Njihovo skrnavljenje, naročito u objektu koji bi trebalo da bude simbol reda i zakonitosti, doživljava se kao poruka neprijateljstva ne samo prema jednom narodu, već i prema njegovoj veri.
Dok nadležni traže odgovore i odgovornost za ovaj čin, u narodu ostaje gorak osećaj ponovljenog poniženja i svest da se borba za očuvanje svetinja na Kosovu i Metohiji već odavno ne vodi samo oko zidova i zemljišta, već i oko same duše prostora na kojem vekovima traje pravoslavno svedočanstvo.
Decenija svešteničke službe na Kosovu i Metohiji kroz život sveštenika koji je sa porodicom čuvao hram i svetinju u teškim uslovima.
Dok su svetinje padale i ljudi bežali sa Kosmeta, mati Fevronija je ostala, spašavala izbeglice, molila se neprestano i postala simbol vere, snage i majčinske ljubavi.
Kosovsko-albanski advokat Toma Gaši tražio uklanjanje srpskog hrama, dok Crkva upozorava na direktan govor mržnje, istorijsku netrpeljivost i ugrožavanje svetinja u postkonfliktnom okruženju.
Posle još jednog nasrtaja na hram u sredini gde Srba jedva da je ostalo, iz Eparhije raško-prizrenske stiže oštro upozorenje o kontinuiranom zastrašivanju.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Skončao je u mukama 92. godine.
Ona je tihi saputnik vernika u svakodnevnom životu.
U pravoslavnoj tradiciji, svaki čovek je ikona Božja, bez obzira na njegove mane, padove ili slabosti.
Dok policija istražuje vandalizam nad pravoslavnim objektom, predsednik Samostalne demokratske srpske stranke upozorava na atmosferu u javnom prostoru i ukazuje na širi društveni kontekst koji prati slučaj.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Tokom noći odnet novac od priloga vernika, dok nadležni upozoravaju na stotine nerešenih etnički motivisanih incidenata i izostanak konkretne reakcije međunarodne zajednice.
Iz pravoslavne crkve u severnom delu Kosovske Mitrovice nepoznati počinioci odneli priloge vernika, istraga je u toku.
Porušeni spomenici kod Obilića nisu samo vandalski čin, već upozorenje koje uznemirava čitavu zajednicu i otvara pitanje dokle traje bezbednost onih koji su sahranjeni, ali i onih koji su ostali.
Razgovor sa Dominikom Kros u Beogradu doneo je fokus na bezbednost, zaštitu svetinja i svakodnevni život ljudi, uz poruku da međunarodni akteri moraju imati aktivniju ulogu u očuvanju prava svih zajednica i stabilnosti regiona.
Ona je tihi saputnik vernika u svakodnevnom životu.
U pravoslavnoj tradiciji, svaki čovek je ikona Božja, bez obzira na njegove mane, padove ili slabosti.
Sveštenik iz Krefelda svedoči o mladima koji napuštaju duhovnu neizvesnost i prihvataju veru sa jasnim pravilima, liturgijskim životom i nepromenjenim učenjem koje im donosi sigurnost i smisao.
Snažne reči Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog o pogrešnom osloncu i veri koja ide dalje od kraja otvaraju pitanje koje mnogi izbegavaju - šta ostaje kada se sve na šta računaš sruši.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
U manastiru Jasenovac više episkopa Srpske pravoslavne crkve služilo je Liturgiju, rukopoložen je novi đakon, a pojanje Vizantijskog hora iz Ljubljane i prisustvo mladih iz Zagreba uveličali su ovaj dan.
Snažne reči Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog o pogrešnom osloncu i veri koja ide dalje od kraja otvaraju pitanje koje mnogi izbegavaju - šta ostaje kada se sve na šta računaš sruši.
Osuđivanje izgleda kao sitna navika, ali pravoslavna pouka otvara dublje pitanje o stanju srca i onome što čovek najčešće ne primećuje kod sebe.
