Posle povlačenja specijalnih jedinica kosovske policije, lokalni predstavnici zatekli devastirane kancelarije i oskrnavljene ikone, što je među Srbima protumačeno kao još jedna otvorena poruka pritiska i zastrašivanja.
Novi dan u Zvečanu nije doneo samo tišinu posle odlaska uniformisanih jedinica i razbacan inventar u zgradi opštine, već i prizor koji nadilazi svaku materijalnu štetu. U prostorijama koje su prethodnih dana koristile specijalne jedinice kosovske policije, na podu su zatečene oskrnavljene pravoslavne ikone – pobacane, oštećene, sa izgrebanim očima svetaca. Za pravoslavne vernike na Kosovu i Metohiji to nije samo čin vandalizma, već poruka dubokog poniženja i zastrašivanja.
O skrnavljenju se prvi oglasio član Predsedništva Srpske liste Igor Simić, koji je na svom Instagram profilu objavio fotografije iz zgrade Opštine Zvečan, u koju su prethodnog dana ušli gradonačelnik dr Dragiša Milović i odbornici. Umesto službenog reda, zatekli su otpad, devastirane kancelarije i uništena umetnička dela. Ipak, kako je Simić naglasio, ono što je posebno potreslo sve prisutne bili su prizori oskrnavljenih ikona.
– Ono što je posebno zgrozilo sve naše predstavnike jesu oskrnavljene, na pod pobacane ikone, kojima su izgrebane oči oslikanih svetaca. Zašto? – napisao je Simić uz objavljene fotografije.
Po njegovim rečima, prizori u prostorijama koje su koristili pripadnici specijalnih jedinica kosovske policije ne predstavljaju samo puki čin vandalizma, već duboko poniženje i direktno skrnavljenje svetinja. U pravoslavnom poimanju, ikona nije predmet, već prozor ka svetom, svedočanstvo vere i prisustva Božje blagodati. Dirnuti ikonu na ovakav način znači povrediti ne samo materijal, već i ono najdublje u identitetu jednog naroda.
Ovaj događaj ne stoji izdvojen, već se nadovezuje na dug niz pritisaka, zastrašivanja i udara na srpsko prisustvo na Kosovu i Metohiji – političkih, bezbednosnih, ali i duhovnih. Od skrnavljenja hramova i grobalja, do pritisaka na sveštenstvo i vernike, svaki novi incident dodatno ranjava ionako teško breme koje decenijama nose preostali Srbi u pokrajini.
Za pravoslavne vernike ikone su mesto molitve, tihe ispovesti i nade. Njihovo skrnavljenje, naročito u objektu koji bi trebalo da bude simbol reda i zakonitosti, doživljava se kao poruka neprijateljstva ne samo prema jednom narodu, već i prema njegovoj veri.
Dok nadležni traže odgovore i odgovornost za ovaj čin, u narodu ostaje gorak osećaj ponovljenog poniženja i svest da se borba za očuvanje svetinja na Kosovu i Metohiji već odavno ne vodi samo oko zidova i zemljišta, već i oko same duše prostora na kojem vekovima traje pravoslavno svedočanstvo.
Decenija svešteničke službe na Kosovu i Metohiji kroz život sveštenika koji je sa porodicom čuvao hram i svetinju u teškim uslovima.
Dok su svetinje padale i ljudi bežali sa Kosmeta, mati Fevronija je ostala, spašavala izbeglice, molila se neprestano i postala simbol vere, snage i majčinske ljubavi.
Kosovsko-albanski advokat Toma Gaši tražio uklanjanje srpskog hrama, dok Crkva upozorava na direktan govor mržnje, istorijsku netrpeljivost i ugrožavanje svetinja u postkonfliktnom okruženju.
Posle još jednog nasrtaja na hram u sredini gde Srba jedva da je ostalo, iz Eparhije raško-prizrenske stiže oštro upozorenje o kontinuiranom zastrašivanju.
U jednoj od svojih pouka veliki duhovnik 20. veka objasnio je kako anđeli čuvari vode dušu ka spasenju i kako njihova ljubav ostaje skrivena, ali moćna.
Francuski predsednik još uvek nije dobio audijenciju kod pape Lava XIV, a prema izveštajima, razlog nije administrativni propust, već svesna odluka Svetog Oca.
Beloruske monahinje su navodno "infiltrirale" u crkve u Švedskoj kako bi prikupljale sredstva za finansiranje rata u Ukrajini.
Osam godina je proveo u izgnanstvu, trpeljivo noseći sve bede i sva poniženja.
Predsednik Saveza Srba iz regiona upozorava da nije reč o administrativnoj grešci, već o sistemskom mehanizmu kojim se, preko zakona i katastra, nastavlja progon preostalih pravoslavaca.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Iz pravoslavne crkve u severnom delu Kosovske Mitrovice nepoznati počinioci odneli priloge vernika, istraga je u toku.
Porušeni spomenici kod Obilića nisu samo vandalski čin, već upozorenje koje uznemirava čitavu zajednicu i otvara pitanje dokle traje bezbednost onih koji su sahranjeni, ali i onih koji su ostali.
Fotografije koje se dele na društvenim mrežama prikazuju dva krsta na nebu iznad manastira kod Leposavića.
Od manastira Gračanice do hrama u Kosovskoj Mitrovici, praznična sabranja pokazala su da su zajedništvo i vera jači od podela i pritisaka.
U jednoj od svojih pouka veliki duhovnik 20. veka objasnio je kako anđeli čuvari vode dušu ka spasenju i kako njihova ljubav ostaje skrivena, ali moćna.
Beloruske monahinje su navodno "infiltrirale" u crkve u Švedskoj kako bi prikupljale sredstva za finansiranje rata u Ukrajini.
Predsednik Saveza Srba iz regiona upozorava da nije reč o administrativnoj grešci, već o sistemskom mehanizmu kojim se, preko zakona i katastra, nastavlja progon preostalih pravoslavaca.
Sveti oci su svedočili da se mir ne nalazi u izbegavanju stradanja, već u pravilnom odnosu prema njemu.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Sveti oci su svedočili da se mir ne nalazi u izbegavanju stradanja, već u pravilnom odnosu prema njemu.
Zašto tuga nije samo prolazno raspoloženje, kako prerasta u depresiju i duhovnu krizu i na koji način, po svedočanstvu Svetih otaca, čovek može ponovo da se uspravi.
Mekan, sočan i aromatičan desert od narandže koji stvara savršenu harmoniju posle liturgije ili uz nedeljni ručak, donoseći radost svim generacijama.
