Posle povlačenja specijalnih jedinica kosovske policije, lokalni predstavnici zatekli devastirane kancelarije i oskrnavljene ikone, što je među Srbima protumačeno kao još jedna otvorena poruka pritiska i zastrašivanja.
Novi dan u Zvečanu nije doneo samo tišinu posle odlaska uniformisanih jedinica i razbacan inventar u zgradi opštine, već i prizor koji nadilazi svaku materijalnu štetu. U prostorijama koje su prethodnih dana koristile specijalne jedinice kosovske policije, na podu su zatečene oskrnavljene pravoslavne ikone – pobacane, oštećene, sa izgrebanim očima svetaca. Za pravoslavne vernike na Kosovu i Metohiji to nije samo čin vandalizma, već poruka dubokog poniženja i zastrašivanja.
O skrnavljenju se prvi oglasio član Predsedništva Srpske liste Igor Simić, koji je na svom Instagram profilu objavio fotografije iz zgrade Opštine Zvečan, u koju su prethodnog dana ušli gradonačelnik dr Dragiša Milović i odbornici. Umesto službenog reda, zatekli su otpad, devastirane kancelarije i uništena umetnička dela. Ipak, kako je Simić naglasio, ono što je posebno potreslo sve prisutne bili su prizori oskrnavljenih ikona.
– Ono što je posebno zgrozilo sve naše predstavnike jesu oskrnavljene, na pod pobacane ikone, kojima su izgrebane oči oslikanih svetaca. Zašto? – napisao je Simić uz objavljene fotografije.
Po njegovim rečima, prizori u prostorijama koje su koristili pripadnici specijalnih jedinica kosovske policije ne predstavljaju samo puki čin vandalizma, već duboko poniženje i direktno skrnavljenje svetinja. U pravoslavnom poimanju, ikona nije predmet, već prozor ka svetom, svedočanstvo vere i prisustva Božje blagodati. Dirnuti ikonu na ovakav način znači povrediti ne samo materijal, već i ono najdublje u identitetu jednog naroda.
Ovaj događaj ne stoji izdvojen, već se nadovezuje na dug niz pritisaka, zastrašivanja i udara na srpsko prisustvo na Kosovu i Metohiji – političkih, bezbednosnih, ali i duhovnih. Od skrnavljenja hramova i grobalja, do pritisaka na sveštenstvo i vernike, svaki novi incident dodatno ranjava ionako teško breme koje decenijama nose preostali Srbi u pokrajini.
Za pravoslavne vernike ikone su mesto molitve, tihe ispovesti i nade. Njihovo skrnavljenje, naročito u objektu koji bi trebalo da bude simbol reda i zakonitosti, doživljava se kao poruka neprijateljstva ne samo prema jednom narodu, već i prema njegovoj veri.
Dok nadležni traže odgovore i odgovornost za ovaj čin, u narodu ostaje gorak osećaj ponovljenog poniženja i svest da se borba za očuvanje svetinja na Kosovu i Metohiji već odavno ne vodi samo oko zidova i zemljišta, već i oko same duše prostora na kojem vekovima traje pravoslavno svedočanstvo.
Decenija svešteničke službe na Kosovu i Metohiji kroz život sveštenika koji je sa porodicom čuvao hram i svetinju u teškim uslovima.
Dok su svetinje padale i ljudi bežali sa Kosmeta, mati Fevronija je ostala, spašavala izbeglice, molila se neprestano i postala simbol vere, snage i majčinske ljubavi.
Kosovsko-albanski advokat Toma Gaši tražio uklanjanje srpskog hrama, dok Crkva upozorava na direktan govor mržnje, istorijsku netrpeljivost i ugrožavanje svetinja u postkonfliktnom okruženju.
Posle još jednog nasrtaja na hram u sredini gde Srba jedva da je ostalo, iz Eparhije raško-prizrenske stiže oštro upozorenje o kontinuiranom zastrašivanju.
U Starom Gracku kod Lipljana obeleženo je 27 godina od stradanja četrnaestorice Srba koji su ubijeni dok su sakupljali letinu.
Spoj meke teletine, domaćih mlečnih proizvoda i tradicionalnog načina pripreme čini ovo jelo nezaobilaznim delom bogate trpeze.
U hramu Svetog velikomučenika Prokopija svečano je obeležena hramovna slava, a Episkop valjevski Isihije pozvao je vernike da u patnji bližnjih prepoznaju priliku za ljubav, saosećanje i delatnu hrišćansku veru.
Duhovnik Ruske pravoslavne crkve ostavio je kratku, ali snažnu pouku o tome kako male slabosti mogu da promene čovekov odnos prema drugima, materijalnom i Bogu.
Samozvani „arhiepiskop“ Nikola Džufka pokušava da prisvoji crkvu u Rakitnici, dok stručnjaci upozoravaju da istorijski tragovi potvrđuju njenu vezu sa vremenom kneza Lazara i srpskim nasleđem.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Pravoslavni vernici u okolini Orahovca uznemireni zbog nestanka bogoslužbenog predmeta, dok Eparhija raško-prizrenska traži da se utvrdi da li slučaj ima elemente verske ili etničke netrpeljivosti.
Tokom noći odnet novac od priloga vernika, dok nadležni upozoravaju na stotine nerešenih etnički motivisanih incidenata i izostanak konkretne reakcije međunarodne zajednice.
Iz pravoslavne crkve u severnom delu Kosovske Mitrovice nepoznati počinioci odneli priloge vernika, istraga je u toku.
Porušeni spomenici kod Obilića nisu samo vandalski čin, već upozorenje koje uznemirava čitavu zajednicu i otvara pitanje dokle traje bezbednost onih koji su sahranjeni, ali i onih koji su ostali.
Duhovnik Ruske pravoslavne crkve ostavio je kratku, ali snažnu pouku o tome kako male slabosti mogu da promene čovekov odnos prema drugima, materijalnom i Bogu.
Ruski jeroshimonah ostavio je dubok trag u životima mnogih vernika, a kraj svog monaškog puta dočekao je u blizini srpske svetinje na Atosu.
Veliki gruzijski svetitelj ostavio je snažnu poruku o osuđivanju, dobroti i ljudskim slabostima, otkrivajući zašto osuda ne popravlja onoga kome je upućena, već najpre menja naše sopstveno srce.
Poznati istoričar ukazuje na sporne kanonske i pravne momente odluke suda, ali i na, kako navodi, širi pritisak na srpski narod, tradiciju i identitet.
Policija sumnjiči 29-godišnjeg muškarca za krađu iz Sabornog hrama Svete Trojice, a pažnju javnosti privukao je snimak na kojem se vidi njegova navodna ravnodušnost dok zna da ga neko snima.
Dva brata na putu ka moru otkrila su da najveće blago nije ono koje se može poneti u rancu, već ono koje ostaje zauvek u srcu.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Devetog dana meseca ava jevrejska zajednica seća se razaranja Prvog i Drugog hrama u Jerusalimu, progona i odaje poštu žrtvama najvećih tragedija svoje istorije.
Veliki srpski duhovnik kroz reči Svetog apostola Petra otkriva zašto gordost, srebroljublje i vlastoljublje udaljavaju čoveka od istinske službe i spasenja.
Veliki gruzijski svetitelj ostavio je snažnu poruku o osuđivanju, dobroti i ljudskim slabostima, otkrivajući zašto osuda ne popravlja onoga kome je upućena, već najpre menja naše sopstveno srce.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
