Posle povlačenja specijalnih jedinica kosovske policije, lokalni predstavnici zatekli devastirane kancelarije i oskrnavljene ikone, što je među Srbima protumačeno kao još jedna otvorena poruka pritiska i zastrašivanja.
Novi dan u Zvečanu nije doneo samo tišinu posle odlaska uniformisanih jedinica i razbacan inventar u zgradi opštine, već i prizor koji nadilazi svaku materijalnu štetu. U prostorijama koje su prethodnih dana koristile specijalne jedinice kosovske policije, na podu su zatečene oskrnavljene pravoslavne ikone – pobacane, oštećene, sa izgrebanim očima svetaca. Za pravoslavne vernike na Kosovu i Metohiji to nije samo čin vandalizma, već poruka dubokog poniženja i zastrašivanja.
O skrnavljenju se prvi oglasio član Predsedništva Srpske liste Igor Simić, koji je na svom Instagram profilu objavio fotografije iz zgrade Opštine Zvečan, u koju su prethodnog dana ušli gradonačelnik dr Dragiša Milović i odbornici. Umesto službenog reda, zatekli su otpad, devastirane kancelarije i uništena umetnička dela. Ipak, kako je Simić naglasio, ono što je posebno potreslo sve prisutne bili su prizori oskrnavljenih ikona.
– Ono što je posebno zgrozilo sve naše predstavnike jesu oskrnavljene, na pod pobacane ikone, kojima su izgrebane oči oslikanih svetaca. Zašto? – napisao je Simić uz objavljene fotografije.
Po njegovim rečima, prizori u prostorijama koje su koristili pripadnici specijalnih jedinica kosovske policije ne predstavljaju samo puki čin vandalizma, već duboko poniženje i direktno skrnavljenje svetinja. U pravoslavnom poimanju, ikona nije predmet, već prozor ka svetom, svedočanstvo vere i prisustva Božje blagodati. Dirnuti ikonu na ovakav način znači povrediti ne samo materijal, već i ono najdublje u identitetu jednog naroda.
Ovaj događaj ne stoji izdvojen, već se nadovezuje na dug niz pritisaka, zastrašivanja i udara na srpsko prisustvo na Kosovu i Metohiji – političkih, bezbednosnih, ali i duhovnih. Od skrnavljenja hramova i grobalja, do pritisaka na sveštenstvo i vernike, svaki novi incident dodatno ranjava ionako teško breme koje decenijama nose preostali Srbi u pokrajini.
Za pravoslavne vernike ikone su mesto molitve, tihe ispovesti i nade. Njihovo skrnavljenje, naročito u objektu koji bi trebalo da bude simbol reda i zakonitosti, doživljava se kao poruka neprijateljstva ne samo prema jednom narodu, već i prema njegovoj veri.
Dok nadležni traže odgovore i odgovornost za ovaj čin, u narodu ostaje gorak osećaj ponovljenog poniženja i svest da se borba za očuvanje svetinja na Kosovu i Metohiji već odavno ne vodi samo oko zidova i zemljišta, već i oko same duše prostora na kojem vekovima traje pravoslavno svedočanstvo.
Decenija svešteničke službe na Kosovu i Metohiji kroz život sveštenika koji je sa porodicom čuvao hram i svetinju u teškim uslovima.
Dok su svetinje padale i ljudi bežali sa Kosmeta, mati Fevronija je ostala, spašavala izbeglice, molila se neprestano i postala simbol vere, snage i majčinske ljubavi.
Kosovsko-albanski advokat Toma Gaši tražio uklanjanje srpskog hrama, dok Crkva upozorava na direktan govor mržnje, istorijsku netrpeljivost i ugrožavanje svetinja u postkonfliktnom okruženju.
Posle još jednog nasrtaja na hram u sredini gde Srba jedva da je ostalo, iz Eparhije raško-prizrenske stiže oštro upozorenje o kontinuiranom zastrašivanju.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete apostole Karpa i Alfeja po starom i Svetog Teodora Stratilata po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomen Svetog Medarda, biskupa, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Reči svetogorskog starca nude jednostavan, ali dubok odgovor na pitanje kako ostati pribran kada panika preuzima kontrolu nad čovekom.
Svetitelji su pripadali grupi Sedamdesetorice apostola.
Patrijarh jerusalimski i predsednik SAD u razgovoru su otvorili pitanja opstanka hrišćana u Svetoj zemlji, zaštite svetih mesta i statusa koji čuva vekovni poredak u Jerusalimu.
Na praznik Trećeg obretenja glave Svetog Jovana Krstitelja, patrijarh srpski predvodio je svečanu arhijerejsku liturgiju i u besedi govorio o neprekidnoj molitvi, unutrašnjem miru i prisustvu Presvete Bogorodice u životu vernika.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Tokom noći odnet novac od priloga vernika, dok nadležni upozoravaju na stotine nerešenih etnički motivisanih incidenata i izostanak konkretne reakcije međunarodne zajednice.
Iz pravoslavne crkve u severnom delu Kosovske Mitrovice nepoznati počinioci odneli priloge vernika, istraga je u toku.
Porušeni spomenici kod Obilića nisu samo vandalski čin, već upozorenje koje uznemirava čitavu zajednicu i otvara pitanje dokle traje bezbednost onih koji su sahranjeni, ali i onih koji su ostali.
Dok su vernici u tišini prilazili Časnom pojasu i ostavljali priloge, malo ko je slutio da će ti darovi postati pomoć porodicama na Kosovu i Metohiji koje žive u neizvesnosti, ali čuvaju veru i ognjišta.
Reči svetogorskog starca nude jednostavan, ali dubok odgovor na pitanje kako ostati pribran kada panika preuzima kontrolu nad čovekom.
Patrijarh jerusalimski i predsednik SAD u razgovoru su otvorili pitanja opstanka hrišćana u Svetoj zemlji, zaštite svetih mesta i statusa koji čuva vekovni poredak u Jerusalimu.
Podrhtavanje tla jačine 5,2 stepena pogodio je područje Prokopija na Eviji, poznato po svetinji Svetog Jovana Rusa. Potres je prekinuo crkveni obred, oštetio kuće i prodavnice i izazvao veliku uznemirenost među stanovnicima.
Mnogi vernici mogu da posvedoče da su tek nakon određenog vremena razumeli zašto ih je Gospod poveo baš određenim putem.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
Čak 800.000 vernika se poklonilo Pojasu.
U vremenu brojnih iskušenja, nedoumica i unutrašnjih borbi, potreba za iskusnim duhovnim ocem postaje sve izraženija.
Ovaj dan otkriva retku sliku u bogosluženju: umesto pojedinačnih imena sabira se celo nebo svetih, a ovaj praznik istovremeno označava prelazak u novi crkveni ritam i početak pripreme za Petrovdanski post.
Iguman raletinački podseća da se borba za veru ne vodi spoljašnjim sredstvima, već u čovekovoj unutrašnjosti, gde se odlučuje šta ostaje, a šta se gasi u tami zaborava.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
