Wikipedia/Amosbarkhouse,Facebook/Трајко Александра Влајковић
Decenija svešteničke službe na Kosovu i Metohiji kroz život sveštenika koji je sa porodicom čuvao hram i svetinju u teškim uslovima.
Živeli su 23 dana u mraku, sa osmomesecnom bebom, plašeći se samo da ne naruše mir svetinje kojoj služe. A onda je došao trenutak kada je strah nestao, roletne su se podigle i u dom je ušlo svetlo Gospodnje – i u njihove živote, i u njihova srca. Tako je počela sveštenička služba jednog sveštenika na Kosovu i Metohiji, u mestu gde vera i hrabrost svakodnevno hodaju rame uz rame.
– Sveštenik koji je bio pre mene rekao je, moramo da se čuvamo, ne znamo kako će nas narod prihvatiti. On nije ni vatru ložio, da ne bi skretao pažnju. Živeli smo u mraku 23 dana, sa bebom od 8 meseci. A onda sam rekao, služiš Bogu živome, a plašiš se! Čega? Podigosmo roletne, uđe svetlo Gospodnje, ne samo u naš dom, već u naša srca. I krenuo je život – kaže sveštenik Trajko Vlajković, koji ove godine slavi deceniju svešteničke službe na Kosovu i Metohiji, gde je i rođen.
Vlajkovići su više od sedam godina živeli kao jedina srpska porodica u Uroševcu, u porti Sabornog hrama Svetog cara Uroša.
– Kada su deca pošla u školu, preselili smo se u moj rodni Klokot, ali se u Sabornom hramu i dalje sabira narod iz cele Srbije, tamo i dalje služim – dodaje otac Trajko.
Otac Trajko danas ima četvoro dece: Sara ima 11 godina, Sofija će uskoro 9, Tadej je predškolac, a najmlađa Tea ima 4. Voli decu, odrastao je sa mlađom i starijom sestrom u skromnoj porodici. Ta ih je skromnost, kaže, sve očeličila, kao većinu dece u specifičnim uslovima Kosova i Metohije. Bili su predani poštovanju starijih i učenju.
Beli mantil zamenio svešteničkom mantijom
– Oduvek sam želeo da budem lekar, da nosim beli mantil i lečim decu, da budem pedijatar. Kad je uvedena veronauka, hteo sam da se pokažem pred devojčicama, pa sam prišao svešteniku i pitao, gde ima škola za popa. Tad je počeo češće dolaziti u našu kuću, govoreći da je Bogoslovija jako lepa škola – priseća se.
Otac Trajko položio je prijemni ispit i u Medicinskoj školi, ali ga je, kaže, Božija promisao ipak odvela u Bogosloviju, daleko od kuće u Foču. Bio je odličan đak, kao i student Bogoslovskog fakulteta.
– Na drugoj godini studija oženio sam se, moja supruga je iz Foče, rakoh vam, volim decu. Kad sam diplomirao, već smo imali Saru. Vladika je ponudio Uroševac, to je bilo jedino upražnjeno mesto. Otišli smo da služimo u grad bez naših ljudi – priča sveštenik.
Iako je Uroševac svega 22 kilometra od Klokota, nikada ranije ga nije posetio, nije znao šta ih čeka, ali kako da odbije službu u Hramu posvećenom Svetom caru Urošu. To je jedini hram posvećen poslednjem vladaru iz dinastije Nemanjića.
– Imao sam tada 23, a supruga je dve godine mlađa. Jao, kakva lepota, kakva divnoća, a ja služim sam. Ta prva liturgija koja sam tamo služio, biće mi urazena u sećanju, duši i srcu, dok sam živ – priseća se otac Trajko.
Video Printscreen You tube
Sveštenik Trajko Vlajković
Strah i svetlo u domu sveštenika
Otac Trajko dodaje da su se on i supruga i kasnije čuvali, ne iz straha da će im se nešto desiti, već da ne navlače gnev na sebe, a pre svega na svetinju:
– Supruga nikada nije za te godine, koliko smo bili u Uroševcu, izašla sama da kači veš. To je teško razumeti, dok ne dođete, a ja sve pozivam da dođu u naš grad u kome odnedavno čuvamo i veliku svetinju, odeždu Svetog cara Uroša – kaže on.
Hram i zajedništvo u Uroševcu
Ovaj sveštenik dodaje da je crkva specifična, jer se nalazi u istom dvorištu u kome je i džamija, u strogom centru grada.
– Kao što rekoh, da ne navlačimo gnev ljudi koji tu žive, 1999. je prošla, ali u mnogim životima, kako sa naše strane, tako i sa njihove, nije još prošla, znate. Da ne bi neko od prolaznika slučajnih nešto dobacio i da se ljudi koji dolaze ne osete neprijatno, pazimo. Bogu hvala, do sada nikada nije bilo neprijatnosti, ali Gospod kaže, malo se ti pripazi, a malo ću ja da te pričuvam – objašnjava.
Uroševac je bogat kraj, Albanci su bili vešti trgovci, prvi su izgradili džamiju, a crkva je započeta 1928. godine. Radovi su trajali pet godina, do 1933, kada je bilo veliko osvećenje hrama.
– Na tom osvećenju su bili i Albanci i Srbi, i svi koji vole Gospoda. I to je bilo veličanstveno, taj prizor videti, koliko je ljudi došlo. Na ovoj našoj crkvi su radili, ne samo Srbi, već i Albanci. I to je do 1999. godine bilo ponos grada Uroševca. A tokom pogroma bačeni su molotovljevi kokteli, ikonostas koji je darivao kralj Aleksandar Karađorđević, bio potpuno prekriven crnilom – seća se sveštenik.
printskrin facebook
Sveštenik Vlajko Trajković
Susret sa imamom i nova prijateljstva
Otac Trajko dodaje da dobri ljudi žive u svako doba. Kada je tek došao, Gospod je poslao jednog imama koji služi u džamiji u dvorištu. Trebalo je da imaju sastanak.
– Kada je video da sam ga ja dočekao, kaže, idi pozovi tatu. Treba mi, kaže, pop. Rekoh, ja sam pop. Kaže, pozovi tatu. Ja sam taj koji je nasledio prethodnog sveštenika, izvolite šta treba. Tako smo se upoznali. Posle dve nedelje, on me je pozvao da izađemo kroz grad. On me je i upoznao sa čelnicima opštine. Zahvaljujući njemu, Gospodu koji je poslao njega, stekao sam prijatelje – priča otac Trajko.
Bogosluženje i svakodnevna služba
Ipak dodaje da u Uroševcu, kada obavlja administrativne poslove, nije sveštenik u mantiji; mantiju nosi u koferu i obuče u toaletu pre sastanka.
– Nosi je, kaže, kao radno odelo, ali ne smeta, važno je da postoji dogovor i da hram u koji dolaze vernici, parohija, funkcioniše – ističe on.
Sa novim imamima nema tako prisan odnos, ali se posećuju u vreme praznika:
– To je važno, drugom pružiti ruku, važno je podeliti radost – dodaje.
Obnova i čuvanje svetinja
Otac Trajko čini sve da bi oživeo i druge, manje hramove ove velike parohije. Okuplja narod Sirinićke župe, Kosovskog Pomoravlja, skuplja priloge. Svako radi što zna, da bi pomogao.
Podigli su zid, ogradu na groblju kod crkve Svetog Ilije u Štimlju, sređuju fasadu crkve Svete Trajice u Babljaku, postavili su kamere u crkvici Svetih apostola Petra i Pavla u Talinovcu, gde je obnovio bogoslužbeni život.
– U selima gde su te crkve više nema naroda, ali Slava Bogu, to ne znači da treba da zapustimo ono što su naši preci nama ostavili. Posle 10 godina ja i dalje služim u Sabornom hramu, a blagi naš Car Uroš priziva svakoga ko ima Gospoda u srcu. Zaista se oseća njegov duh. Pričešćujemo se tu, bivamo zajedno u jednoj čaši bivamo jedno – zaključuje otac Trajko, prenosi portal sputnikportal.rs.
Na pitanje kako vernici iz različitih krajeva, koji to požele, mogu doći do njega:
– Treba da se prekrstite, izgovorite molitvu pre početka puta, ukucate u navigaciju "Srpska pravoslavna crkva Sveti car Uroš" i krenete. Kad dođete na administrativni prelaz, date dokumentaciju, dobar dan, doviđenja. Vi ćete doći tamo gde ste se uputili. Kad krenete put Kosova i Metohije, znajte da će Sveti car Uroš i Sveti kralj Stefan blagosloviti da dođete. Kada kročite na ovo tlo, znajte da se ne trebate ničega bojati, tu služe Nemanjići i oni vas čuvaju – poručuje sveštenik.
Povodom navoda da Srpska pravoslavna crkva pregovara s kosovskim institucijama o pravnom statusu Crkve na Kosmetu, usledio je odlučan demanti uz razotkrivanje motiva plasiranja lažnih vesti.
Slike gomile smeća između spomenika otkrivaju nepoštovanje prema pokojnicima, dok preostali Srbi u naselju osećaju bol i poniženje zbog narušenog svetilišta.
Na liturgiji u manastiru Svetih Arhangela kod Prizrena, episkop novobrdski podsetio vernike da je svako dobro delo dar Božji i da istinsko bogatstvo vere leži u jednostavnosti i oproštaju.
U prisustvu tridesetak Srba i prijatelja iz Francuske, Fransoa iz Strazbura je posle dvadeset godina čekanja primio sveto krštenje u Velikoj Hoči, dok su pojci bili svi prisutni u hramu.
Ispod poda svetinje u Jerusalimu pronađeni su ostaci drevnog kamenoloma, uklesani grobovi i tragovi vrta, a svetogorski starac podseća na dublji smisao svetog znamenja koje je kroz vekove ostalo središte hrišćanske vere.
U prazničnoj besedi vladika Ilarion govorio o Krstu kao putokazu koji vraća Hristu, dok je poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao na dobro, vrlinu, žrtvu, darivanje i jedinstvo među ljudima.
Pouka svetogorskog starca govori o monahu koji je pokušao da se skloni pred napadima demona, ali i o onome što se od vernika traži u trenutku kada ga savladaju strah, nemir i osećaj nemoći.
U gradu koji vekovima nosi ime poslednjeg vladara iz dinastije Nemanjića pokrenuta je peticija za promenu naziva u Ferizaj, prema Ferizu Šasivariju, trgovcu i vlasniku hotela iz osmanskog perioda.
Manastir Svetih arhangela, zadužbina cara Stefana Dušana podignuta između 1343. i 1352. godine, bio je jedno od najznačajnijih duhovnih središta srednjovekovne Srbije i njegovo poslednje počivalište.
Na obalama Bistrice vekovima opstaje kompleks u kojem se prepliću tragovi Svetog Save, srpskih patrijaraha, srednjovekovnih vladara i manje poznatih priča ispisanih u kamenu, freskama i obnovama kroz različite epohe.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Ispod poda svetinje u Jerusalimu pronađeni su ostaci drevnog kamenoloma, uklesani grobovi i tragovi vrta, a svetogorski starac podseća na dublji smisao svetog znamenja koje je kroz vekove ostalo središte hrišćanske vere.
Pouka svetogorskog starca govori o monahu koji je pokušao da se skloni pred napadima demona, ali i o onome što se od vernika traži u trenutku kada ga savladaju strah, nemir i osećaj nemoći.
U središtu je jerarh koji uzdiže Krst, ali pažnju privlače i dve carske ličnosti i dvojica đakona. Stručni izvori objašnjavaju šta predstavljaju i kako je nastala ova upečatljiva kompozicija.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
: U besedi za nedelju 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta takvo jedinstvo zaista znači i kako se čovek po blagodati Božjoj približava Gospodu kroz ljubav, poslušnost, dobrotu i žrtvu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Vozdviženje časnog Krsta, Krstovdan, po starom kalendaru, dok se po novom obeležavaju Sveti mučenik Kalistrat i 49 mučenika sa njim. Katolička crkva obeležava Svetog Vinka Paulskog, dok Jevreji danas praznuju drugi dan Sukota, a muslimani nemaju neki veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
