U prisustvu tridesetak Srba i prijatelja iz Francuske, Fransoa iz Strazbura je posle dvadeset godina čekanja primio sveto krštenje u Velikoj Hoči, dok su pojci bili svi prisutni u hramu.
Prelazak u pravoslavlje širom sveta poslednjih godina postaje sve izraženiji, a jedan od najsvetlijih i najdirljivijih primera dogodio se u srcu Metohije. U Velikoj Hoči, u hramu Svetog arhiđakona Stefana, Francuz Fransoa iz Strazbura je nakon dugog traganja i dve decenije čekanja kršten u pravoslavnoj veri i dobio ime Nemanja – baš po osnivaču loze Nemanjića, Svetom Simeonu Nemanji, ocu Svetog Save.
U hramu Svetog arhiđakona Stefana, u Velikoj Hoči, mestu koje još 1198. godine u svojoj povelji Hilandaru pominje Sveti Simeon Nemanja, odigrao se svečani čin kakav retko svedoči ova svetinja. Baš po osnivaču loze Nemanjića, Fransoa je odlučio da na krštenju ponese ime Nemanja.
Svečano bogosluženje predvodio je paroh velikohočanski Vuksan Kostić, uz sasluženje paroha orahovačkog Milana Stanojevića. Pred ikonama i u prisustvu vernog naroda, pojci su bili svi prisutni – i tridesetak Srba iz Orahovca, Velike Hoče i Preoca, kao i prijatelji iz Francuske koji su došli da podele radost sa svojim drugom.
– Krštava se rab Božji Nemanja u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, amin – odzvanjalo je hramom dok je pored Nemanjestajao nejov kum i dugogodišnj, poznati vinar Ljubiša Đuričić,.
Među prisutnima bili su i njegovi bliski prijatelji – Ivan Srnić iz Hoče, koji ga doživljava kao brata, zatim Kristof iz Francuske, kao i Dominik, starija Francuskinja koja se prošle godine u Visokim Dečanima krstila i dobila ime Nedeljka. Upravo ona je pratila Nemanju dok je na francuskom jeziku prvi put izgovarao „Simvol vere“.
Otac Milan Stanojević, koji godinama poznaje Francuza, naglasio je da se Nemanja upravo na Kosovu susreo sa Bogom:
– Naš brat Nemanja svojom voljom i voljom Božjom prešao je u pravoslavnu veru da bude zajedničar Carstva Nebeskoga. Dolazeći na Kosovo i Metohiju spoznao je Boga i pronašao sebe u Njemu. Danas se raduju ne samo mi na zemlji, već i anđeli na Nebu, jer je još jedan brat priveden u red pravoslavlja – rekao je otac Milan, prenosi portal gorazdevac.com.
Otac Vuksan, iako ranije nije znao Fransoinu priču, priznao je da ga je duboko dirnulo što je izabrao baš Veliku Hoču za svoje duhovno rođenje:
– Dragi brate Nemanja, znaj da si ti ponovo rođen i da su ti danas oprošteni svi gresi. Od danas se trudi da živiš bogougodnim životom i da svetlost Hristovu prenosiš drugima. Velika je čast što si ovde, gde je još Sveti Simeon Nemanja pomenuo Hoču, primio Hristovu veru – poručio mu je otac Vuksan.
Nemanja, nekada Fransoa, već godinama sa porodicom dolazi na Kosovo i Metohiju. Obilazio je manastire Dečane, Draganac, Orahovac i Veliku Hoču. Svake godine daruje jednu ili dve stipendije učenicima orahovačke gimnazije, a pomaže i socijalno ugrožene porodice.
Oni koji ga poznaju kažu da ga doživljavaju kao „najrođenijeg“. „Od 2016. godine stalno nam se vraća i sa nama deli i radost i tugu“, rekli su meštani.
Sam Nemanja je svedočio da je u njegovom srcu već dve decenije tinjala želja da krštenjem postane deo pravoslavne Crkve:
– Dvadeset godina sam čekao ovaj dan i evo, dočekao sam – kazao je sa suzama radosnicama.
Velika Hoča, mesto isprepletano istorijom Nemanjića i živom verom današnjih Srba, dobila je još jednog člana svoje duhovne porodice. Za Francuza iz Strazbura počeo je novi život – život u Hristu, pod imenom Nemanja, u zajedništvu sa braćom i sestrama koje je sam izabrao i koji njega doživljavaju kao svoga.
Njegova priča ostaje kao svedočanstvo da pravoslavlje ne poznaje granice jezika ni naroda, već samo granicu srca – onoga koje je spremno da otvori vrata Bogu.
Na lokalitetu crkve Bogorodice Hvostanske, unutar zaštićene zone, održan je obred bez blagoslova Srpske pravoslavne crkve, uz poruke mržnje prema pravoslavnim Srbima.
Iguman manastira Sveti arhangeli, već 35 godina čuvar svetinje kod Prizrena, otkriva kako prisustvo svakog čoveka obnavlja manastire, zašto vera raste iz poniženja i kako se Srbi u južnoj pokrajini više uzdaju u molitvu nego u politiku.
Povodom navoda da Srpska pravoslavna crkva pregovara s kosovskim institucijama o pravnom statusu Crkve na Kosmetu, usledio je odlučan demanti uz razotkrivanje motiva plasiranja lažnih vesti.
Nepoznata lica, uz podršku Kosovske policije, uklonila su murale posvećene dvojici velikih duhovnika Srpske pravoslavne crkve.
U prisustvu tridesetak Srba i prijatelja iz Francuske, Fransoa iz Strazbura je posle dvadeset godina čekanja primio sveto krštenje u Velikoj Hoči, dok su pojci bili svi prisutni u hramu.
Atos, duhovno srce pravoslavlja, suočava se s rastućim spoljnim pritiscima i izazovima koji prete vekovnoj tradiciji i njenoj budućnosti.
Dok je krvario pod tušem, misleći da umire, otac Kosta je osetio Božju prisutnost.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao je sve vernike i sveštenstvo da se uključe u humanitarnu akciju dobrovoljnog davanja krvi u beogradskim crkvama.
Čudotvorna ikona Bogorodice Trojeručice iz Hilandara biće dočekana u Ulcinju i Baru, uz molitvenu pratnju vernog naroda i svečane liturgije povodom velikog praznika.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Nakon godinu dana pripreme i učešća na bogosluženjima mladi ljudi iz Holandije kršteni su i miropomazani u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, potvrđujući da sve više Evropljana traži mir i istinu u pravoslavlju.
Priča Partenijusa Tarnera pokazuje da pravoslavlje u Americi nije egzotična tradicija, već univerzalni odgovor na žeđ za smislom, autentičnošću i zajedništvom.
Inženjer nemačkog porekla Boris Viktorovič Raushenbah pronašao je duhovni mir u Pravoslavlju, posle kliničke smrti i dramatičnog povratka u život.
Posle obraćenja u hrišćanstvo, Sarsenov Baha postao je Bogdan, izgubio porodicu i slobodu – a u Beograd stigao sa 150 dolara u džepu i pronašao mir.
Atos, duhovno srce pravoslavlja, suočava se s rastućim spoljnim pritiscima i izazovima koji prete vekovnoj tradiciji i njenoj budućnosti.
Čudotvorna ikona Bogorodice Trojeručice iz Hilandara biće dočekana u Ulcinju i Baru, uz molitvenu pratnju vernog naroda i svečane liturgije povodom velikog praznika.
Blizina Božja se ne meri odsustvom bola, već prisustvom utehe i snage u njemu.
Roditelji često iz najbolje namere pokušavaju da nametnu svojoj deci pravila, očekivanja i vrednosti, ali nailaze na otpor, nerazumevanje, pa čak i potpuni prekid komunikacije.
U prisustvu tridesetak Srba i prijatelja iz Francuske, Fransoa iz Strazbura je posle dvadeset godina čekanja primio sveto krštenje u Velikoj Hoči, dok su pojci bili svi prisutni u hramu.
Atos, duhovno srce pravoslavlja, suočava se s rastućim spoljnim pritiscima i izazovima koji prete vekovnoj tradiciji i njenoj budućnosti.
Dok je krvario pod tušem, misleći da umire, otac Kosta je osetio Božju prisutnost.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao je sve vernike i sveštenstvo da se uključe u humanitarnu akciju dobrovoljnog davanja krvi u beogradskim crkvama.
U hramu Svetog Spasa u Šibeniku svečano su otkrivene mošti episkopa Nikodima Milaša, velikog teologa i svetitelja Srpske Pravoslavne Crkve.
Sveti Nikolaj Ohridski I Žički u svojoj besedi za 16. sredu po Duhovoma upozorava da duša koja ostaje gladna Isusove hrane nikada ne poznaje istinsku snagu, radost i večni život, dok primeri iz prirode i života otkrivaju granice prolaznog i veličinu Božanskog.
Od svakodnevnih poslova do bračnih nesuglasica, sveci i svetogorski starci pokazuju kako vera, ljubav i smirenje čine život lakšim i duhovno plodonosnim.
