Kako Hristos prozire skrivene misli i dela, i zašto oni koji zlo čine često gaje mržnju prema svedocima greha – ohrabrujuća reč za svakog vernika suočenog s odbacivanjem sveta.
Postoji svet koji se boji svetla istine i srce koje ne želi da prizna sopstveni pad. Vladika Nikolaj Velimirović u svojoj besedi za 16. petak po Duhovima podseća nas da Hristos vidi sve – i ono što je skriveno u tami, i ono što je duboko u srcu – i da je svedok našeg greha često predmet mržnje onih koji zlo čine. Ipak, kroz tu mržnju, kroz odbacivanje sveta, otvara se put Božije ljubavi koja jedina može da nas ojača.
„Ne može svijet mrziti na vas, a na mene mrzi.“ (Jov. 7, 7)
Zašto svet mrzi na Hrista Gospoda? To je sam Gospod odmah objasnio: jer ja svedočim za Nj da su dela Njegova zla. Nikoga ljudi toliko ne mrze koliko svedoka svoga greha. Otuda najveća nedela u svetu tvore se noću, u tami. A zar Bog ne vidi u noći i u tami? Bog vidi, vaistinu, ali ne vide Boga zlotvori.
I ako neki od njih i veruju nešto u Boga, oni misle, ipak, po nedovoljnoj prosvećenosti, da je mrak zavesa između ljudi i Boga. Gospod Hristos sam sobom otkrio je jasno da je Bog svevideći, i da nijedan mrak ne sprečava Njegovo oko da vidi. On je video ljude u daljini, kao Natanaila pod smokvom. On je video magaricu i magare u drugom selu. Njegovom vidu nije smetala prostrana daljina.
On je prozreo odricanje Petrovo, izdajstvo Judino, Svoju smrt i vaskrsenje, razorenje Jerusalima, večnost Crkve Svoje, stradanje sledbenika Svojih i događaje na kraju vremena. Njegovom vidu nije smetala vremenska daljina. No šta da nabrajamo? Šta ima skrivenije od ljudskog srca? Nije li srce skriveno debelom zavesom tela? I nisu li pomisli u srcu još skrivenije i od srca?
Pa je On ipak prozirao u tamu ljudskog srca i čitao pomisli ljudske u njemu: „Što zlo pomišljate u srcima svojijem“ (Mat. 9, 4). Kakvo je čudo, braćo, da su se takvoga svedoka bojali svi oni koji zlo misle ili zlo rade? Kakvo je čudo da su ga mrzeli zlotvori?
Ne može svet mrzeti na vas. Na koga? Na sve vas koji učestvujete u zlu sveta, i koji zbog svog učešća ne smete da svedočite protiv sveta i ono što znate. Oni koji se boje ljudi, kako će svedočiti protiv ljudi? Oni koji traže slavu od ljudi, kako smeju navlačiti negodovanje ljudi protiv sebe?
O braćo moja, bolje nam je da nas svet mrzi, a Hristos ljubi, nego da nas sav svet voli i slavi, a Hristos odvraća lice Svoje od nas govoreći: „Ne poznajem vas.“ Ako nas svet mrzi, tešimo se rečima Spasiteljevim: „Znajte da su na mene omrze prije vas“ (Jov. 15, 18).
O Gospode blagosloveni, Istočniče svakog blagoslova, ukrepi srce naše da se ne straši kad svet mrzi. Samo nas Ti blagoslovi i ljubi, Spasitelju blagi. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
U svojoj besedi za 12. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako prorok Isaija vidi svet u kome sukobi nestaju, a ljudi se okupljaju u veri, ljubavi i miru.
U svojoj besedi za 14. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički vodi nas kroz misteriju Hristovog roda, od Vitlejema do večnosti, otkrivajući svetlost skrivena očima sveta i srcima vernih.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 15. ponedeljak po Duhovima vodi nas kroz nastanak neba i zemlje – večnog Sina koji je od početka u Bogu, a koji je postao čovek da bi ljudima doneo svetlost i pobedio tamu greha i smrti.
U svojoj besedi za 15. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žiški osvetljava čudesnu harmoniju Oca i Sina, koja menja način na koji razumemo hrišćansku veru
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 16. ponedeljak po Duhovima pokazuje kako dela, Otac i Sveto pismo svedoče o Hristu i zašto je važno verovati Njegovim rečima da bismo pronašli spasenje.
U svojoj besedi za 16. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički osvetljava tajnu večnog hleba – Hrista, koji jedini može da utoli glad ljudskog srca.
Sveto miro je jedan od najstarijih mirisa u hrišćanstvu, čija upotreba datira još iz vremena apostola. Njegov miris nosi blagoslov, isceljenje i umirenje duše i tela.
Kako Hristos prozire skrivene misli i dela, i zašto oni koji zlo čine često gaje mržnju prema svedocima greha – ohrabrujuća reč za svakog vernika suočenog s odbacivanjem sveta.
Učenje Svetog Josifa Isihaste o poslušnosti, poniznosti i molitvi vodi vernike ka duhovnom miru i snazi srca, otvarajući put ka Božjoj svetlosti.
Predsednik SAD pozvao međunarodnu zajednicu da brani verske slobode, čuva kulturne tradicije i štiti granice u vreme globalnih izazova.
S njim je počelo krštenje pagana i drugih nejevreja.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Sveti Nikolaj Ohridski I Žički u svojoj besedi za 16. sredu po Duhovoma upozorava da duša koja ostaje gladna Isusove hrane nikada ne poznaje istinsku snagu, radost i večni život, dok primeri iz prirode i života otkrivaju granice prolaznog i veličinu Božanskog.
U svojoj besedi za 16. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski I Žički razotkriva zamku lakih užitaka i kako grešni biraju put koji miluje slabosti, dok težina Hristove istine odbija mnoge.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi 15. srede po Duhovima otkriva da pravo ispunjenje dolazi iz poslušnosti Božjoj volji i ljubavi koja spašava bližnje – lekcija koja menja pogled na život.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u svojoj besedi za 15. petak po Duhovima objašnjava kako pravo duhovno rođenje menja naše mišljenje, osećanja i samu prirodu života.
Sveto miro je jedan od najstarijih mirisa u hrišćanstvu, čija upotreba datira još iz vremena apostola. Njegov miris nosi blagoslov, isceljenje i umirenje duše i tela.
Učenje Svetog Josifa Isihaste o poslušnosti, poniznosti i molitvi vodi vernike ka duhovnom miru i snazi srca, otvarajući put ka Božjoj svetlosti.
U prisustvu tridesetak Srba i prijatelja iz Francuske, Fransoa iz Strazbura je posle dvadeset godina čekanja primio sveto krštenje u Velikoj Hoči, dok su pojci bili svi prisutni u hramu.
Atos, duhovno srce pravoslavlja, suočava se s rastućim spoljnim pritiscima i izazovima koji prete vekovnoj tradiciji i njenoj budućnosti.
Sveto miro je jedan od najstarijih mirisa u hrišćanstvu, čija upotreba datira još iz vremena apostola. Njegov miris nosi blagoslov, isceljenje i umirenje duše i tela.
U prisustvu tridesetak Srba i prijatelja iz Francuske, Fransoa iz Strazbura je posle dvadeset godina čekanja primio sveto krštenje u Velikoj Hoči, dok su pojci bili svi prisutni u hramu.
Atos, duhovno srce pravoslavlja, suočava se s rastućim spoljnim pritiscima i izazovima koji prete vekovnoj tradiciji i njenoj budućnosti.
Dok je krvario pod tušem, misleći da umire, otac Kosta je osetio Božju prisutnost.
U hramu Svetog Spasa u Šibeniku svečano su otkrivene mošti episkopa Nikodima Milaša, velikog teologa i svetitelja Srpske Pravoslavne Crkve.
Sveti Nikolaj Ohridski I Žički u svojoj besedi za 16. sredu po Duhovoma upozorava da duša koja ostaje gladna Isusove hrane nikada ne poznaje istinsku snagu, radost i večni život, dok primeri iz prirode i života otkrivaju granice prolaznog i veličinu Božanskog.
Od svakodnevnih poslova do bračnih nesuglasica, sveci i svetogorski starci pokazuju kako vera, ljubav i smirenje čine život lakšim i duhovno plodonosnim.
