U svojoj besedi za 16. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički osvetljava tajnu večnog hleba – Hrista, koji jedini može da utoli glad ljudskog srca.
Čovek može utažiti telesnu glad zalogajem hleba, ali duhovnu glad ničim ovozemaljskim. Upravo u toj praznini, koju ništa prolazno ne može ispuniti, javlja se Hristos kao hleb života.
Vladika Nikolaj Velimirović u svojoj besedi za 16. sredu po Duhovima poziva nas da prepoznamo pravu glad – glad duše za večnim, za Bogom – i da je nahranimo jedinom hranom koja ne zastareva i ne prolazi.
Ja sam hleb života. (Jov. 6, 35)
Ko može oživljavati, braćo, osim Onoga koji je i stvorio? Ko može u istini biti hleb života osim Stvoritelja našeg? On je stvorio, On drži, On hrani, On oživljava.
Ako pšenica hrani telo, Hristos hrani dušu. Ako se hlebom zemaljskim naše telo održava, Hristom se naša duša hrani i živi. Ako li se duša naša hrani nekom drugom hranom a ne Hristom, ona truli i umire a ne živi.
Starajte se ne za jelo koje prolazi, nego za jelo koje ostaje za vječni život (Jov. 6, 27). Tako reče Gospod prethodno. Prvo ispituje glad ljudi, pa onda nudi hleb; upravo prvo nudi glad, a potom hleb. Jer ljudi su smeteni u pogledu gladi. Oni su gladni nečega, a ne znaju čega.
Nasitivši se hranom zemaljskom, i presitivši se, oni ipak osećaju neku neutoljivu glad. I mada vide da im sva zemlja i sav hleb na zemlji ne može utoliti tu tajanstvenu glad, oni hrle za jelom zemaljskim, oni se otimaju za zemlju, i samo za zemlju.
Međutim, prava glad ljudi jeste glad za nebom, za životom večnim, za Bogom. Tu glad Gospod Isus najpre ističe, a potom postavlja trpezu za njeno utoljenje. Ta trpeza – to je On sam.
Ja sam hleb života, koji meni dolazi neće ogladneti. Nasitiće se, zaradovaće se, oživeće, poznaće Boga i poznaće sebe. O braćo moja – vaskrsnuće iz mrtvih!
Jer neprestana hrana jelom koje prolazi, bez hrane besmrtne, duhovne, postepeno umrtvljuje dušu i čini je najzad potpuno mrtvom. Od čega? Od gladi.
Telo je od zemlje, i ono se zadovoljava hranom zemljanom. A duša je iz daha samoga Istočnika života, te traži hranu i piće sa toga svog jedinog Istočnika.
O Gospode Isuse, hlebe života večnoga, života istinskog i neprolaznog, najslađi hlebe, nahrani nas Sobom. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
U svojoj besedi za 16. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički osvetljava tajnu večnog hleba – Hrista, koji jedini može da utoli glad ljudskog srca.
Jedan od najvećih duhovnika 20. veka pokazuje kako plemenito srce i zahvalnost pretvaraju običnu molitvu u izvor istinske sreće.
Ne znajući kako da okaje greh, ona se osišila, obukla u muško odelo i otišla u muški manastir Oktodekat.
Ovog septembra obeleženo je 20 godina od osnivanja Istraživačkog instituta za duhovnost i zdravlje, čija istraživanja pokazuju da ljudi koji neguju veru i duhovnost imaju niži krvni pritisak i manju učestalost depresije.
Veoma nas raduje što je došao trenutak da možemo javnosti predstaviti ovo prelepo filmsko ostvarenje, na kome smo vredno radili skoro tri godine, istakao je Zoran Ćirić.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
U svojoj besedi za 16. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski I Žički razotkriva zamku lakih užitaka i kako grešni biraju put koji miluje slabosti, dok težina Hristove istine odbija mnoge.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 16. ponedeljak po Duhovima pokazuje kako dela, Otac i Sveto pismo svedoče o Hristu i zašto je važno verovati Njegovim rečima da bismo pronašli spasenje.
U svojoj besedi za 15. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žiški osvetljava čudesnu harmoniju Oca i Sina, koja menja način na koji razumemo hrišćansku veru
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi 15. srede po Duhovima otkriva da pravo ispunjenje dolazi iz poslušnosti Božjoj volji i ljubavi koja spašava bližnje – lekcija koja menja pogled na život.
Jedan od najvećih duhovnika 20. veka pokazuje kako plemenito srce i zahvalnost pretvaraju običnu molitvu u izvor istinske sreće.
Ovog septembra obeleženo je 20 godina od osnivanja Istraživačkog instituta za duhovnost i zdravlje, čija istraživanja pokazuju da ljudi koji neguju veru i duhovnost imaju niži krvni pritisak i manju učestalost depresije.
Pravoslavlje jasno opominje da duhovni mir nije rezultat naših napora da sve oko sebe dovedemo u red, već plod unutrašnje promene - života u zajednici s Bogom.
U svetu prepunom reči, najmoćnije je ono što ostane neizgovoreno. Neka duša ostane skrivena – ne iz straha, već iz mudrosti.
U svetu prepunom reči, najmoćnije je ono što ostane neizgovoreno. Neka duša ostane skrivena – ne iz straha, već iz mudrosti.
Jevreji širom sveta obeležavaju Roš Ašanu – praznik duhovne obnove i početka nove godine, a vernicima je čestitku uputio i patrijarh Porfirije.
Na praznik Rođenja Presvete Bogorodice, manastir u Bua Saleru postao je duhovno utočište pravoslavnih vernika iz čitave Evrope, ujedinjenih u molitvi, radosti i ljubavi.
Patrijarh srpski Porfirije uputio je čestitku povodom Roš Ašane, izražavajući poštovanje i pozivajući na mir, dijalog i zajedništvo u ovim izazovnim vremenima.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Od Svetog Jovana Kronštatskog do Starca Emilijana – saznajte zašto ni najveći svetitelji nisu mogli uvek prosuditi ljudska srca i kako čistota duše otvara pogled na istinsku prirodu ljudi.
U svojoj besedi za 16. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski I Žički razotkriva zamku lakih užitaka i kako grešni biraju put koji miluje slabosti, dok težina Hristove istine odbija mnoge.
