Ovog septembra obeleženo je 20 godina od osnivanja Istraživačkog instituta za duhovnost i zdravlje, čija istraživanja pokazuju da ljudi koji neguju veru i duhovnost imaju niži krvni pritisak i manju učestalost depresije.
Šta ohrabruje i nosi ljude kroz patnju, bolest i životne krize? Ovo pitanje je podstaklo švajcarskog lekara Renea Heftija da osnuje FISG – istraživački institut za duhovnost koji je nedavno proslavio svoju 20. godišnjicu.
FISG dve decenije istražuje vezu između vere, duhovnosti i zdravlja, pokazujući da duhovnost može ojačati identitet, zahvalnost i sposobnost suočavanja sa krizama. U intervjuu za švajcarsku medijsku platformu livenet.ch, dr Hefti je istakao da je tokom medicinske prakse često osećao da nedostaje suštinska dimenzija: vera i duhovnost.
- Tokom moje specijalističke medicinske obuke, više puta sam doživljavao da jedna dimenzija nedostaju vera i duhovnost - rekao je Hefti, prenosi portal christiandaily.com. Pacijenti su se suočavali sa patnjom i smrću, a on je video potrebu da razume šta im daje snagu i nadu.
Nakon što je istražio korpus naučnih radova u Sjedinjenim Američkim Državama, dr Hefti je otputovao na Univerzitet Djuk i radio sa profesorom Haroldom Koenigom, jednim od vodećih stručnjaka za vezu religioznosti i zdravlja.
- Oni su proučavali pitanja kao što su: Da li religiozni ljudi imaju bolji krvni pritisak i manje depresije; da li se bolje nose sa rakom i srčanim operacijama? Ovo istraživanje me je fasciniralo - rekao je Hefti dodajući da ga je to podstako da osnuje FISG – prvi institut te vrste u Švajcarskoj i Evropi.
Njegova istraživanja pokazuju da religioznost može povećati otpornost na stres, poboljšati mentalno zdravlje i olakšati suočavanje sa fizičkim bolestima. Ljudi koji neguju duhovnu dimenziju života pokazuju niži krvni pritisak i manju učestalost depresije, dok vera deluje kao faktor otpornosti koji doprinosi pozitivnim zdravstvenim ishodima.
Dr Hefti je razvio prošireni biopsihosocijalni model koji integriše religioznost i duhovnost kao ključne dimenzije u razumevanju zdravlja. Ovaj model uzima u obzir biološke, psihološke, socijalne i duhovne faktore u lečenju pacijenata, omogućavajući sveobuhvatan pristup mentalnom i fizičkom zdravlju.
FISG danas organizuje istraživačke radionice, međunarodne konferencije i edukativne programe koji promovišu integraciju duhovnosti u medicinsku praksu. Institut pokazuje da vera i pravoslavna duhovnost mogu biti snažan oslonac u trenucima bolesti, krize i patnje, nadopunjujući tradicionalne medicinske metode.
Ne znajući kako da okaje greh, ona se osišila, obukla u muško odelo i otišla u muški manastir Oktodekat.
Ovog septembra obeleženo je 20 godina od osnivanja Istraživačkog instituta za duhovnost i zdravlje, čija istraživanja pokazuju da ljudi koji neguju veru i duhovnost imaju niži krvni pritisak i manju učestalost depresije.
Veoma nas raduje što je došao trenutak da možemo javnosti predstaviti ovo prelepo filmsko ostvarenje, na kome smo vredno radili skoro tri godine, istakao je Zoran Ćirić.
Pravoslavlje jasno opominje da duhovni mir nije rezultat naših napora da sve oko sebe dovedemo u red, već plod unutrašnje promene - života u zajednici s Bogom.
U svetu prepunom reči, najmoćnije je ono što ostane neizgovoreno. Neka duša ostane skrivena – ne iz straha, već iz mudrosti.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Tokom emotivnog krštenja u jedinici intenzivne nege saturacija male Ane Vitorije porasla je sa 91% na 98%, izazivajući radost i nadu kod njene porodice i lekara.
Jednom nedeljno na misu ide 11 odsto anketiranih, petina to čini samo kada su verski praznici, a isto toliko je i onih koji na misu ne idu nikada.
Tada može započeti i trajan proces preuobličavanja (transformacije) vere.
Katolici, u ovom duhovnom činu, često traže pročišćenje kroz krv Isusa Hrista, verujući da ih ona isceljuje od svakog zla, bolesti i negativnosti.
Pravoslavlje jasno opominje da duhovni mir nije rezultat naših napora da sve oko sebe dovedemo u red, već plod unutrašnje promene - života u zajednici s Bogom.
U svetu prepunom reči, najmoćnije je ono što ostane neizgovoreno. Neka duša ostane skrivena – ne iz straha, već iz mudrosti.
Pravoslavni vernik Boga ne doživljava samo kao sudiju, već prvenstveno kao oca i lekara duše.
U svojoj besedi za 16. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski I Žički razotkriva zamku lakih užitaka i kako grešni biraju put koji miluje slabosti, dok težina Hristove istine odbija mnoge.
U svetu prepunom reči, najmoćnije je ono što ostane neizgovoreno. Neka duša ostane skrivena – ne iz straha, već iz mudrosti.
Jevreji širom sveta obeležavaju Roš Ašanu – praznik duhovne obnove i početka nove godine, a vernicima je čestitku uputio i patrijarh Porfirije.
Na praznik Rođenja Presvete Bogorodice, manastir u Bua Saleru postao je duhovno utočište pravoslavnih vernika iz čitave Evrope, ujedinjenih u molitvi, radosti i ljubavi.
Patrijarh srpski Porfirije uputio je čestitku povodom Roš Ašane, izražavajući poštovanje i pozivajući na mir, dijalog i zajedništvo u ovim izazovnim vremenima.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Od Svetog Jovana Kronštatskog do Starca Emilijana – saznajte zašto ni najveći svetitelji nisu mogli uvek prosuditi ljudska srca i kako čistota duše otvara pogled na istinsku prirodu ljudi.
U svojoj besedi za 16. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski I Žički razotkriva zamku lakih užitaka i kako grešni biraju put koji miluje slabosti, dok težina Hristove istine odbija mnoge.
