Ovog septembra obeleženo je 20 godina od osnivanja Istraživačkog instituta za duhovnost i zdravlje, čija istraživanja pokazuju da ljudi koji neguju veru i duhovnost imaju niži krvni pritisak i manju učestalost depresije.
Šta ohrabruje i nosi ljude kroz patnju, bolest i životne krize? Ovo pitanje je podstaklo švajcarskog lekara Renea Heftija da osnuje FISG – istraživački institut za duhovnost koji je nedavno proslavio svoju 20. godišnjicu.
FISG dve decenije istražuje vezu između vere, duhovnosti i zdravlja, pokazujući da duhovnost može ojačati identitet, zahvalnost i sposobnost suočavanja sa krizama. U intervjuu za švajcarsku medijsku platformu livenet.ch, dr Hefti je istakao da je tokom medicinske prakse često osećao da nedostaje suštinska dimenzija: vera i duhovnost.
- Tokom moje specijalističke medicinske obuke, više puta sam doživljavao da jedna dimenzija nedostaju vera i duhovnost - rekao je Hefti, prenosi portal christiandaily.com. Pacijenti su se suočavali sa patnjom i smrću, a on je video potrebu da razume šta im daje snagu i nadu.
Nakon što je istražio korpus naučnih radova u Sjedinjenim Američkim Državama, dr Hefti je otputovao na Univerzitet Djuk i radio sa profesorom Haroldom Koenigom, jednim od vodećih stručnjaka za vezu religioznosti i zdravlja.
- Oni su proučavali pitanja kao što su: Da li religiozni ljudi imaju bolji krvni pritisak i manje depresije; da li se bolje nose sa rakom i srčanim operacijama? Ovo istraživanje me je fasciniralo - rekao je Hefti dodajući da ga je to podstako da osnuje FISG – prvi institut te vrste u Švajcarskoj i Evropi.
Njegova istraživanja pokazuju da religioznost može povećati otpornost na stres, poboljšati mentalno zdravlje i olakšati suočavanje sa fizičkim bolestima. Ljudi koji neguju duhovnu dimenziju života pokazuju niži krvni pritisak i manju učestalost depresije, dok vera deluje kao faktor otpornosti koji doprinosi pozitivnim zdravstvenim ishodima.
Dr Hefti je razvio prošireni biopsihosocijalni model koji integriše religioznost i duhovnost kao ključne dimenzije u razumevanju zdravlja. Ovaj model uzima u obzir biološke, psihološke, socijalne i duhovne faktore u lečenju pacijenata, omogućavajući sveobuhvatan pristup mentalnom i fizičkom zdravlju.
FISG danas organizuje istraživačke radionice, međunarodne konferencije i edukativne programe koji promovišu integraciju duhovnosti u medicinsku praksu. Institut pokazuje da vera i pravoslavna duhovnost mogu biti snažan oslonac u trenucima bolesti, krize i patnje, nadopunjujući tradicionalne medicinske metode.
U besedi za 22. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome kako doći do unutrašnjeg mira i osloboditi se briga.
Sura El Gašije upozorava na ruganje Božijim rečima i prolaznost Zemlje, ali ujedno pokazuje kako zahvalnost i vera vode unutrašnjem miru i sigurnosti.
Na današnji dan, kada Srpska pravoslavna crkva proslavlja ovog ugornika Božjeg, pravoslavni vernici pozvani su da mu uzdignu molitvu i zatraže Božju pomoć u nevoljama.
Veliki svetitelj i duhovni učitelj pokazuje kako krsni znak i potpuna predaja Bogu uklanjaju teskobu i donose unutrašnji mir u svakodnevni život.
U svečanom prijemu u Patrijaršiji, srpski patrijarh Porfirije poručio je novorukopoloženim đakonima da njihova služba nije samo čast, već i sveta odgovornost — da životom i delom svedoče Hrista i budu stubovi vere u savremenom svetu.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Tokom emotivnog krštenja u jedinici intenzivne nege saturacija male Ane Vitorije porasla je sa 91% na 98%, izazivajući radost i nadu kod njene porodice i lekara.
Jednom nedeljno na misu ide 11 odsto anketiranih, petina to čini samo kada su verski praznici, a isto toliko je i onih koji na misu ne idu nikada.
Tada može započeti i trajan proces preuobličavanja (transformacije) vere.
Katolici, u ovom duhovnom činu, često traže pročišćenje kroz krv Isusa Hrista, verujući da ih ona isceljuje od svakog zla, bolesti i negativnosti.
U besedi za 22. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome kako doći do unutrašnjeg mira i osloboditi se briga.
Na današnji dan, kada Srpska pravoslavna crkva proslavlja ovog ugornika Božjeg, pravoslavni vernici pozvani su da mu uzdignu molitvu i zatraže Božju pomoć u nevoljama.
Veliki svetitelj i duhovni učitelj pokazuje kako krsni znak i potpuna predaja Bogu uklanjaju teskobu i donose unutrašnji mir u svakodnevni život.
Ono što nije urađeno juče, može se uraditi danas, a ono što niste uradili pre, možete sutra, naglašava otac Haralampije.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Posni kolači iz „Srbskog kuvara“ iz 1855. postaju prava poslastičarska molitva koja okuplja porodicu.
Jerej Srpske pravoslavne crkve poručio je da bolest nije kazna, već poziv na duhovno buđenje — i upozorio da savremeni čovek, u pokušaju da pobedi bol i smrt tehnologijom, gubi ono najvrednije: smisao, ljubav i veru.
