Ovog septembra obeleženo je 20 godina od osnivanja Istraživačkog instituta za duhovnost i zdravlje, čija istraživanja pokazuju da ljudi koji neguju veru i duhovnost imaju niži krvni pritisak i manju učestalost depresije.
Šta ohrabruje i nosi ljude kroz patnju, bolest i životne krize? Ovo pitanje je podstaklo švajcarskog lekara Renea Heftija da osnuje FISG – istraživački institut za duhovnost koji je nedavno proslavio svoju 20. godišnjicu.
FISG dve decenije istražuje vezu između vere, duhovnosti i zdravlja, pokazujući da duhovnost može ojačati identitet, zahvalnost i sposobnost suočavanja sa krizama. U intervjuu za švajcarsku medijsku platformu livenet.ch, dr Hefti je istakao da je tokom medicinske prakse često osećao da nedostaje suštinska dimenzija: vera i duhovnost.
- Tokom moje specijalističke medicinske obuke, više puta sam doživljavao da jedna dimenzija nedostaju vera i duhovnost - rekao je Hefti, prenosi portal christiandaily.com. Pacijenti su se suočavali sa patnjom i smrću, a on je video potrebu da razume šta im daje snagu i nadu.
Nakon što je istražio korpus naučnih radova u Sjedinjenim Američkim Državama, dr Hefti je otputovao na Univerzitet Djuk i radio sa profesorom Haroldom Koenigom, jednim od vodećih stručnjaka za vezu religioznosti i zdravlja.
- Oni su proučavali pitanja kao što su: Da li religiozni ljudi imaju bolji krvni pritisak i manje depresije; da li se bolje nose sa rakom i srčanim operacijama? Ovo istraživanje me je fasciniralo - rekao je Hefti dodajući da ga je to podstako da osnuje FISG – prvi institut te vrste u Švajcarskoj i Evropi.
Njegova istraživanja pokazuju da religioznost može povećati otpornost na stres, poboljšati mentalno zdravlje i olakšati suočavanje sa fizičkim bolestima. Ljudi koji neguju duhovnu dimenziju života pokazuju niži krvni pritisak i manju učestalost depresije, dok vera deluje kao faktor otpornosti koji doprinosi pozitivnim zdravstvenim ishodima.
Dr Hefti je razvio prošireni biopsihosocijalni model koji integriše religioznost i duhovnost kao ključne dimenzije u razumevanju zdravlja. Ovaj model uzima u obzir biološke, psihološke, socijalne i duhovne faktore u lečenju pacijenata, omogućavajući sveobuhvatan pristup mentalnom i fizičkom zdravlju.
FISG danas organizuje istraživačke radionice, međunarodne konferencije i edukativne programe koji promovišu integraciju duhovnosti u medicinsku praksu. Institut pokazuje da vera i pravoslavna duhovnost mogu biti snažan oslonac u trenucima bolesti, krize i patnje, nadopunjujući tradicionalne medicinske metode.
Pravoslavlje uči da prava snaga nije u tome da čovek pobedi drugoga, već sebe.
Stari recept sa Kosova i Metohije vremenom je dobio posebnu verziju u beogradskim kuhinjama, pa je nastalo zasitno i mirisno jelo koje mnoge podseća na nedeljne ručkove, pun sto i ukuse kakvi se danas retko sreću.
Nisu svaka tuga i svako ganuće znak duhovnog napretka.
Redžinald Tremblej, reditelj dokumentarnih filmova iz SAD, od 2020. godine živi na Krimu, gde je nedavno prihvatio pravoslavlje i započeo novi život.
U besedi za subotu 4. sedmice po Vaskrsu Sveti Nikolaj Ohridski i Žički naglašava da čovek ne stoji između svetlosti i tame, već pred jasnim izborom koji ne ostavlja prostor za kolebanje.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Opsežna analiza višedecenijskih istraživanja otkriva složene uzroke razlika u religioznosti i pokazuje kako društveni položaj, psihološki obrasci i istorijske okolnosti oblikuju odnos prema veri, čak i tamo gde su uloge strogo podeljene
Tokom emotivnog krštenja u jedinici intenzivne nege saturacija male Ane Vitorije porasla je sa 91% na 98%, izazivajući radost i nadu kod njene porodice i lekara.
Jednom nedeljno na misu ide 11 odsto anketiranih, petina to čini samo kada su verski praznici, a isto toliko je i onih koji na misu ne idu nikada.
Tada može započeti i trajan proces preuobličavanja (transformacije) vere.
Pravoslavlje uči da prava snaga nije u tome da čovek pobedi drugoga, već sebe.
Nisu svaka tuga i svako ganuće znak duhovnog napretka.
Redžinald Tremblej, reditelj dokumentarnih filmova iz SAD, od 2020. godine živi na Krimu, gde je nedavno prihvatio pravoslavlje i započeo novi život.
U besedi za subotu 4. sedmice po Vaskrsu Sveti Nikolaj Ohridski i Žički naglašava da čovek ne stoji između svetlosti i tame, već pred jasnim izborom koji ne ostavlja prostor za kolebanje.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Docent Moskovske duhovne akademije objasnio je zbog čega pravoslavlje ne posmatra rad kao apsolutnu vrednost i zašto čovekov trud može biti i blagoslov i razlog za osudu.
Vladika Atanasije otkriva zbog čega se, kada dođe do ovakvog susreta praznika, ceo bogoslužbeni poredak prilagođava Vaskrsu.
U Patrijaršiji SPC potpisan je Memorandum o osnivanju Univerziteta koji će spojiti teološke studije sa medicinom, pravom, umetnošću i tehničkim naukama, dok je patrijarh srpski poručio da obrazovanje mora da oblikuje i čoveka, a ne samo stručnjaka.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
