Jednom nedeljno na misu ide 11 odsto anketiranih, petina to čini samo kada su verski praznici, a isto toliko je i onih koji na misu ne idu nikada.
Više od 69 odsto stanovnika Hrvatske veruje u Boga, trećina misli da Crkva ima pozitivan uticaj, a svega 11 odsto ide jednom nedeljno na misu, rezultati su poslednjeg istraživanja agencije "Promocija plus" za hrvatsku RTL.
Anketa sprovedena u junu pokazala je da su Hrvati većinski religiozni, 69.3 posto pitanih tvrdi da veruje u Boga. Žene su češće religiozne, a vernika je više među starijima i u manjim mestima. Najmanje religioznih je među najobrazovanijima i stanovnicima Severnog Jadrana.
Da su čvrsto uvereni vernici kaže njih 14 posto. Ateista je nešto manje od 10 posto, dvostruko je manje agnostika, a ostali odgovori su - od ravnodušnosti prema religiji i duhovnosti do onih koji nisu sigurni da li veruju u nešto ili ne znaju odgovor.
Jednom nedeljno na misu ide 11 odsto anketiranih, petina to čini samo kada su verski praznici, a isto toliko je i onih koji na misu ne idu nikada.
Svaki dan to radi tek jedan posto ispitanika, što je procenat koji bio i u istraživanju sprovedenom pre tri godine. U odnosu na rezultate istraživanja iz 2022. više je onih koji misle da je uticaj crkve dobar, ali i dalje većina, dve trećine anketiranih, ne misli da Katolička crkva treba da ima uticaj na politička zbivanja.
Za više uticaja Crkve izjasnilo se njih oko 16 posto, preneo je hrvatski portal Index.
Istraživanje je pokazalo da većina ispitanih misli da bi žene trebalo da budu sveštenici, petina se sa tim ne slaže.
Istraživanje je sprovedeno od 5. do 21. juna na 1.075 ispitanika.
Budući da je Petrovski post uveliko počeo, pitali smo naše sugrađane - da li poste ovaj post i šta za njih znači post?
Jedan od ispitanika je poručio da nas Vidovdan poziva na sabranje, kao opomena da raskol ne vodi ka dobru.
U vremenima krize i straha reči svetih otaca bude nadu i hrabrost – otkrivamo šta su vekovima unapred govorili o ratu, gladi, obmanama i danima kada će vera biti jedino utočište.
Kako objašnjava srpski glumac, koji je stekao slavu i u Rusiji, jednom prilikom je odbio ulogu nakon što je pročitao scenario.
Crkva naglašava da Bog ne sudi po kalendaru, već po životu koji je čovek vodio, po veri, pokajanju i odnosu prema bližnjima.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog, za praznik Sabor Presvete Bogorodice, ukazuje se koliko jednostavnost i predanost mogu biti istinska veličina pred Bogom.
Pravoslavni vernici danas slave Drugi dan praznika Rođenja Gospoda Isusa Hrista i Sabor Presvete Bogorodice po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Drugi dan Bogojavljenja. Katolici proslavljaju Gospu od brze pomoći, a Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
Presveta Bogorodica Marija je, rađanjem Gospoda Isusa Hrista, najviše poslužila našem spasenju i spasenju celoga sveta.
Dok većina meri sreću brojem poruka i fotografija, rečenica svetogorskog duhovnika otkriva kako tihi gest može pretvoriti prazničnu radost u svetlost za one koji su sami, bolesni ili u patnji.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Ovog septembra obeleženo je 20 godina od osnivanja Istraživačkog instituta za duhovnost i zdravlje, čija istraživanja pokazuju da ljudi koji neguju veru i duhovnost imaju niži krvni pritisak i manju učestalost depresije.
Tada može započeti i trajan proces preuobličavanja (transformacije) vere.
Crkva naglašava da Bog ne sudi po kalendaru, već po životu koji je čovek vodio, po veri, pokajanju i odnosu prema bližnjima.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog, za praznik Sabor Presvete Bogorodice, ukazuje se koliko jednostavnost i predanost mogu biti istinska veličina pred Bogom.
Dok većina meri sreću brojem poruka i fotografija, rečenica svetogorskog duhovnika otkriva kako tihi gest može pretvoriti prazničnu radost u svetlost za one koji su sami, bolesni ili u patnji.
Posle božićne liturgije u Moskvi, poglavar Ruske crkve govorio je o grehu koji se proglašava vrlinom, slobodi bez granica i civilizacijskom sukobu koji se više ne može sakriti.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Sabrani verni narod donosili su ikone i sveće, i strpljivo čekali trenutak kada će se oglasiti „Mir Božji, Hristos se rodi!“
Presveta Bogorodica Marija je, rađanjem Gospoda Isusa Hrista, najviše poslužila našem spasenju i spasenju celoga sveta.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
