Jednom nedeljno na misu ide 11 odsto anketiranih, petina to čini samo kada su verski praznici, a isto toliko je i onih koji na misu ne idu nikada.
Više od 69 odsto stanovnika Hrvatske veruje u Boga, trećina misli da Crkva ima pozitivan uticaj, a svega 11 odsto ide jednom nedeljno na misu, rezultati su poslednjeg istraživanja agencije "Promocija plus" za hrvatsku RTL.
Anketa sprovedena u junu pokazala je da su Hrvati većinski religiozni, 69.3 posto pitanih tvrdi da veruje u Boga. Žene su češće religiozne, a vernika je više među starijima i u manjim mestima. Najmanje religioznih je među najobrazovanijima i stanovnicima Severnog Jadrana.
Da su čvrsto uvereni vernici kaže njih 14 posto. Ateista je nešto manje od 10 posto, dvostruko je manje agnostika, a ostali odgovori su - od ravnodušnosti prema religiji i duhovnosti do onih koji nisu sigurni da li veruju u nešto ili ne znaju odgovor.
Wikipedia
Jednom nedeljno na misu ide 11 odsto anketiranih, petina to čini samo kada su verski praznici, a isto toliko je i onih koji na misu ne idu nikada.
Svaki dan to radi tek jedan posto ispitanika, što je procenat koji bio i u istraživanju sprovedenom pre tri godine. U odnosu na rezultate istraživanja iz 2022. više je onih koji misle da je uticaj crkve dobar, ali i dalje većina, dve trećine anketiranih, ne misli da Katolička crkva treba da ima uticaj na politička zbivanja.
Za više uticaja Crkve izjasnilo se njih oko 16 posto, preneo je hrvatski portal Index.
Istraživanje je pokazalo da većina ispitanih misli da bi žene trebalo da budu sveštenici, petina se sa tim ne slaže.
Istraživanje je sprovedeno od 5. do 21. juna na 1.075 ispitanika.
U vremenima krize i straha reči svetih otaca bude nadu i hrabrost – otkrivamo šta su vekovima unapred govorili o ratu, gladi, obmanama i danima kada će vera biti jedino utočište.
On je naglasio da ne smemo dozvoliti da deca, umesto da se uče molitvi, dobroti i svetosti, uče da se igraju sa onim što je Hristos pobedio, sa mrakom, strahom i smrću.
U besedi za subotu 22. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na Hristovo ćutanje pred Pilatom i objašnjava zašto je ponekad mudrije prećutati provokaciju nego dokazivati istinu onome ko ne želi da je čuje.
Veliki ruski svetitelj objašnjava zašto ne možemo sve što nam se događa pripisati unapred određenom putu i kako odluke naših predaka, ali i naši lični izbori, utiču na život.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
On je naglasio da ne smemo dozvoliti da deca, umesto da se uče molitvi, dobroti i svetosti, uče da se igraju sa onim što je Hristos pobedio, sa mrakom, strahom i smrću.
U besedi za subotu 22. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na Hristovo ćutanje pred Pilatom i objašnjava zašto je ponekad mudrije prećutati provokaciju nego dokazivati istinu onome ko ne želi da je čuje.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola i jevanđelistu Luku po starom kalendaru, dok crkve koje koriste novi kalendar obeležavaju Svete apostole iz Sedamdesetorice. Katolička crkva spominje Svetog Alfonsa Rodrigeza, dok Jevreji obeležavaju Šabat, a muslimani danas nemaju veći verski praznik.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
On je naglasio da ne smemo dozvoliti da deca, umesto da se uče molitvi, dobroti i svetosti, uče da se igraju sa onim što je Hristos pobedio, sa mrakom, strahom i smrću.
U besedi za subotu 22. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na Hristovo ćutanje pred Pilatom i objašnjava zašto je ponekad mudrije prećutati provokaciju nego dokazivati istinu onome ko ne želi da je čuje.
Veliki ruski svetitelj objašnjava zašto ne možemo sve što nam se događa pripisati unapred određenom putu i kako odluke naših predaka, ali i naši lični izbori, utiču na život.
Vernici su praznik Svete Petke proslavili u svetinjama na Kalemegdanu. U Crkvi Ružici služene su dve liturgije, a mnogi su došli i u Kapelu Svete Petke da se poklone moštima svetiteljke i uzmu vodu sa izvora.
Uzbudljiva priča o Tari i njenim drugarima, neobičnoj tajni na krovu zgrade i pouci Prepodobne mati Paraskeve da se prava ljubav prema Bogu pokazuje brigom za druge.
General Aleksus G. Grinkevič i komandant KFOR-a Robert Vergori razgovarali su sa mitropolitom o bezbednosti srpskog naroda, očuvanju manastira Visoki Dečani i uslovima za trajni mir na Kosovu i Metohiji.
U vatrenoj stihiji na Vračaru dugogodišnji upravnik Patrijaršijskog dvora zadobio je opekotine na oko 30 odsto tela i teško oštećenje pluća usled udisanja dima
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News
