Najveća odgovornost, kako se navodi, leži na grčkom Ministarstvu prosvete i veroispovesti, ali i na Generalnom sekretarijatu za verska pitanja.Manastir Svete Katarine.
U složen i opasan splet diplomatskih, institucionalnih i crkvenih okolnosti pretvara se slučaj drevnog manastira Svete Katarine na Sinaju. Nakon presude Apelacionog suda u Ismailiji (Egipat), na videlo su isplivale ozbiljne manjkavosti u pravnoj zaštiti ove istorijske svetinje.
Atina traži međunarodnu podršku zbog najave da Kairo planira da raspusti bratstvo i najstariji pravoslavni manastir na svetu koji je pod zaštitom Uneska pretvori u turističku destinaciju.
Najveća odgovornost, kako se navodi, leži na grčkom Ministarstvu prosvete i veroispovesti, ali i na Generalnom sekretarijatu za verska pitanja, koji prema informacijama portala Vimaorthodoxias.gr snose veliki deo krivice.
Opasno pravno "ništavilo"
Presuda suda u Ismailiji dovela je u pitanje vlasnička prava manastira, a time i otvorila duboki pravni problem: manastir nema priznatu pravnu osnovu - ni u Egiptu, ni u Grčkoj. Ovaj ozbiljan nedostatak, poznat u crkvenim krugovima već godinama, nadležne grčke institucije nikada nisu rešile, čime je stvoreno klimavo pravno okruženje za prisustvo pravoslavlja i grčkog identiteta u ovom strateški i duhovno važnom regionu.
Pročitajte još...
Pedro Costa Gomes / AFP / Profimedia,Dimitris Aspiotis / Alamy / Profimedia
Grčko ministarstvo sada najavljuje zakon kojim bi manastir stekao status pravnog lica javnog prava, ali se, kako navode crkveni izvori, sve odvija presporo, dok Generalni sekretarijat za verska pitanja snosi teret višegodišnje neaktivnosti. Kako je istaknuto: "Birokrate nisu pravovremeno shvatile težinu pretnje koja dolazi iz Egipta."
Diplomatska aktivnost u senci pretnje
Zbog ozbiljnosti situacije, pitanje manastira došlo je i do samog vrha. Grčki premijer Kirijakos Micotakis je u razgovoru sa predsednikom Egipta, Abdelom Fatahom El Sisijem, zatražio da se očuva grčko-pravoslavni karakter manastira.
AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia
Grčki premijer Kirijakos Micotakis
Iako Atina vrši diplomatski pritisak, šteta je već načinjena, a svakim danom bez konkretne institucionalne reakcije povećava se rizik od oduzimanja manastirske imovine.
Evropski poslanici iz Grčke obratili su se i Evropskom parlamentu, ukazujući na kršenje zaštitnog statusa manastira, koji je pod zaštitom UNESKO-a kao deo svetske kulturne baštine.
Cilj je da se izvrši međunarodni pritisak na vlasti u Kairu kako bi se sprečilo dalje pogoršanje situacije.
"Nećemo stati - ovo svetlo ne sme da se ugasi"
U središtu događaja nalazi se i bratstvo manastira sa Arhiepiskopom Sinaja, Farana i Raitoa, Gospodinom Damjanom, koji nastavlja kontakte sa relevantnim telima u Grčkoj i inostranstvu. Jasno je poručeno: "manastir neće prihvatiti gubitak svoje imovine niti umanjenje svog duhovnog i istorijskog identiteta."
- Manastir na Sinaju je svetlost koja ne sme da se ugasi poručuju iz bratstva.
- Nećemo odstupiti ni korak. Istorija i misija ove svetinje neraskidivo su vezane za pravoslavlje i za grčki narod.
Ko će preuzeti odgovornost?
Otvoreno pitanje koje se sada postavlja jeste - ko će politički odgovarati za do sada pokazanu neodgovornost? Manastir Svete Katarine nije obična svetinja - to je simbol hrišćanskog sveta i civilizacije. Grčka je imala obavezu da obezbedi potpunu pravnu zaštitu ove svetinje mnogo pre nego što se kriza razvila.
Ako se hitno ne preduzmu koordinisane i zakonski precizne mere, ovo će biti istorijski i politički poraz - ne samo za jednu državu, već za samu ideju očuvanja pravoslavnog prisustva u Svetoj Zemlji.
Osim što postoji pretnja da se od manastira napravi muzej, ugrožen je i njegov posed.
Sporna sudska odluka je rezultat višegodišnjeg spora oko vlasništva nad imovinom manastira koji ima 71 vrt, poljoprivredno zemljište i ugostiteljski objekat, drugu najveću zbirku rukopisnih knjiga na svetu, ima više od 3.500 dela, najstarije enkaustične ikone iz prvih vekova hrišćanstva i druge relikvije, kao i zemlju van manastirskih zidina.
Sudski spor traje od 2012. i pokrenuo ga je tadašnji general egipatske armije i član sunitske islamske organizacije "Braća muslimani", koja je, dok je bila na vlasti, insistirala da se konfiskuje imovina Svete Katerine Sinajske.
Dolaskom na vlast sadašnjeg predsednika Sisija koji je više puta izjavljivao da je šokiran metodama "Braće muslimana", monaška zajednica je verovala da će problem konačno biti rešen, ali se odluka o vansudskom poravnanju između manastira i egipatskih vlasti "zaturila" u trenutku kada je predsednik Egipta trebalo da je ratifikuje, piše "Politika".
BONUS VIDEO: Popadija Višnja Kostić o životu pod lupom Crkve i Boga!
Manastir posvećen Svetoj Katarini, na mestu gde se po Svetom pismu Gospod javio Mojsiju, suočava se s pravnim i političkim pritiscima — dok se svet pita da li će sveta vatra vere opstati pred izazovima modernog sveta.
Sastanak je protekao u izuzetno pozitivnoj atmosferi, a ministri su istakli duboke veze dve zemlje, kao i višestruki značaj Manastira Svete Katarine na Sinaju kao duhovnog, verskog i kulturnog stuba.
Pravoslavna svetinja koja već petnaest vekova čuva mošti Svete Katarine suočava se s ozbiljnom pravnom nepravdom u Egiptu, dok glasovi iz pravoslavnog sveta, UNESCO i Ujedinjenih nacija pozivaju na hitnu međunarodnu zaštitu ovog duhovnog svetionika.
Muftija Jusufspahić predstavlja Srbiju u Kairu na skupu najvećih islamskih učenjaka, gde će se raspravljati o uticaju tehnologije na tumačenje vere i otvoriti vrata studentima za školovanje na Univerzitetu Al-Azhar.
Na godišnjem pomenu blaženopočivšem patrijarhu Vikentiju, vernici su se prisetili njegovog teškog života, mudrog vođstva u komunističkim vremenima i nerazjašnjene smrti, koja je ostala tiha tajna srpske crkvene istorije.
Najveća odgovornost, kako se navodi, leži na grčkom Ministarstvu prosvete i veroispovesti, ali i na Generalnom sekretarijatu za verska pitanja.Manastir Svete Katarine.
Otkrijte kako monasi pripremaju sardine plaki – jednostavno jelo iz rerne sa paradajz sosom, koje daje snagu za dug dan molitve i rada, a donosi mir svakome ko ga jede sa zahvalnošću.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Jedno od najstarijih hrišćanskih svetih mesta našlo se na udaru pravne bitke i verskog ekstremizma, a pravoslavni svet apeluje na sabornost, međunarodnu zaštitu i ozbiljan institucionalni odgovor.
Manastir je podignut između 548. i 565. godine, a pod upravom autonomne Sinajske crkve, koja je sastavni deo šire Grčke pravoslavne crkve. Nalazi se na listi Svetske baštine Uneska od 2002. godine.
U samom manastiru posebno je zanimljiva kapela Svetog Trifuna, manastirska kosturnica u kojoj se mogu videtu stotine lobanja i kostiju u kriptama iza rešetaka.
Uprkos diplomatskim obećanjima i molbama crkvene zajednice, odluka egipatskih vlasti da ugase Manastir Svete Katarine na Sinaju pokrenula je pitanje odgovornosti pravoslavnih patrijaršija, dok međunarodna zajednica ostaje gotovo nema.
U besedi za subotu 4. nedelje po Duhovima, vladika Nikolaj Velimirović govori o opasnosti lenjosti koja izobličava čovekovu prirodu, uspavljuje dušu i udaljava nas od Gospoda, koji nas je stvorio za rad, stvaranje i rast.
Pravoslavni duhovnici nas podsećaju da molitva za oca i majku nije samo znak ljubavi, već i najlepši dar koji pred Bogom uzvraćamo onima koji su nam udahnuli život.
Premijer Grčke Kirijakos Micotakis došao je u srce monaške republike sa finansijskom podrškom za očuvanje svetinja i prirode, dok istovremeno šalje poruku mira i solidarnosti u regionu zahvaćenom sukobima.
Najveća odgovornost, kako se navodi, leži na grčkom Ministarstvu prosvete i veroispovesti, ali i na Generalnom sekretarijatu za verska pitanja.Manastir Svete Katarine.
U Ukrajini od 2018. godine postoji i delimično priznata Pravoslavna crkva Ukrajine, čiju autokefalnost priznaju Vaseljenska patrijaršija Carigrada, Aleksandrijska patrijaršija, Kiparska crkva i Grčka crkva.
Crkva Svetog Dimitrija iz 11. veka, biser vizantijske umetnosti u mestu Koropi, našla se na udaru požara koji se širi neverovatnom brzinom, dok su stanovnici evakuisani u panici
