Najveća odgovornost, kako se navodi, leži na grčkom Ministarstvu prosvete i veroispovesti, ali i na Generalnom sekretarijatu za verska pitanja.Manastir Svete Katarine.
U složen i opasan splet diplomatskih, institucionalnih i crkvenih okolnosti pretvara se slučaj drevnog manastira Svete Katarine na Sinaju. Nakon presude Apelacionog suda u Ismailiji (Egipat), na videlo su isplivale ozbiljne manjkavosti u pravnoj zaštiti ove istorijske svetinje.
Atina traži međunarodnu podršku zbog najave da Kairo planira da raspusti bratstvo i najstariji pravoslavni manastir na svetu koji je pod zaštitom Uneska pretvori u turističku destinaciju.
Najveća odgovornost, kako se navodi, leži na grčkom Ministarstvu prosvete i veroispovesti, ali i na Generalnom sekretarijatu za verska pitanja, koji prema informacijama portala Vimaorthodoxias.gr snose veliki deo krivice.
Opasno pravno "ništavilo"
Presuda suda u Ismailiji dovela je u pitanje vlasnička prava manastira, a time i otvorila duboki pravni problem: manastir nema priznatu pravnu osnovu - ni u Egiptu, ni u Grčkoj. Ovaj ozbiljan nedostatak, poznat u crkvenim krugovima već godinama, nadležne grčke institucije nikada nisu rešile, čime je stvoreno klimavo pravno okruženje za prisustvo pravoslavlja i grčkog identiteta u ovom strateški i duhovno važnom regionu.
Pročitajte još...
Pedro Costa Gomes / AFP / Profimedia,Dimitris Aspiotis / Alamy / Profimedia
Grčko ministarstvo sada najavljuje zakon kojim bi manastir stekao status pravnog lica javnog prava, ali se, kako navode crkveni izvori, sve odvija presporo, dok Generalni sekretarijat za verska pitanja snosi teret višegodišnje neaktivnosti. Kako je istaknuto: "Birokrate nisu pravovremeno shvatile težinu pretnje koja dolazi iz Egipta."
Diplomatska aktivnost u senci pretnje
Zbog ozbiljnosti situacije, pitanje manastira došlo je i do samog vrha. Grčki premijer Kirijakos Micotakis je u razgovoru sa predsednikom Egipta, Abdelom Fatahom El Sisijem, zatražio da se očuva grčko-pravoslavni karakter manastira.
AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia
Grčki premijer Kirijakos Micotakis
Iako Atina vrši diplomatski pritisak, šteta je već načinjena, a svakim danom bez konkretne institucionalne reakcije povećava se rizik od oduzimanja manastirske imovine.
Evropski poslanici iz Grčke obratili su se i Evropskom parlamentu, ukazujući na kršenje zaštitnog statusa manastira, koji je pod zaštitom UNESKO-a kao deo svetske kulturne baštine.
Cilj je da se izvrši međunarodni pritisak na vlasti u Kairu kako bi se sprečilo dalje pogoršanje situacije.
"Nećemo stati - ovo svetlo ne sme da se ugasi"
U središtu događaja nalazi se i bratstvo manastira sa Arhiepiskopom Sinaja, Farana i Raitoa, Gospodinom Damjanom, koji nastavlja kontakte sa relevantnim telima u Grčkoj i inostranstvu. Jasno je poručeno: "manastir neće prihvatiti gubitak svoje imovine niti umanjenje svog duhovnog i istorijskog identiteta."
- Manastir na Sinaju je svetlost koja ne sme da se ugasi poručuju iz bratstva.
- Nećemo odstupiti ni korak. Istorija i misija ove svetinje neraskidivo su vezane za pravoslavlje i za grčki narod.
Ko će preuzeti odgovornost?
Otvoreno pitanje koje se sada postavlja jeste - ko će politički odgovarati za do sada pokazanu neodgovornost? Manastir Svete Katarine nije obična svetinja - to je simbol hrišćanskog sveta i civilizacije. Grčka je imala obavezu da obezbedi potpunu pravnu zaštitu ove svetinje mnogo pre nego što se kriza razvila.
Ako se hitno ne preduzmu koordinisane i zakonski precizne mere, ovo će biti istorijski i politički poraz - ne samo za jednu državu, već za samu ideju očuvanja pravoslavnog prisustva u Svetoj Zemlji.
Osim što postoji pretnja da se od manastira napravi muzej, ugrožen je i njegov posed.
Sporna sudska odluka je rezultat višegodišnjeg spora oko vlasništva nad imovinom manastira koji ima 71 vrt, poljoprivredno zemljište i ugostiteljski objekat, drugu najveću zbirku rukopisnih knjiga na svetu, ima više od 3.500 dela, najstarije enkaustične ikone iz prvih vekova hrišćanstva i druge relikvije, kao i zemlju van manastirskih zidina.
Sudski spor traje od 2012. i pokrenuo ga je tadašnji general egipatske armije i član sunitske islamske organizacije "Braća muslimani", koja je, dok je bila na vlasti, insistirala da se konfiskuje imovina Svete Katerine Sinajske.
Dolaskom na vlast sadašnjeg predsednika Sisija koji je više puta izjavljivao da je šokiran metodama "Braće muslimana", monaška zajednica je verovala da će problem konačno biti rešen, ali se odluka o vansudskom poravnanju između manastira i egipatskih vlasti "zaturila" u trenutku kada je predsednik Egipta trebalo da je ratifikuje, piše "Politika".
BONUS VIDEO: Popadija Višnja Kostić o životu pod lupom Crkve i Boga!
Manastir posvećen Svetoj Katarini, na mestu gde se po Svetom pismu Gospod javio Mojsiju, suočava se s pravnim i političkim pritiscima — dok se svet pita da li će sveta vatra vere opstati pred izazovima modernog sveta.
Sastanak je protekao u izuzetno pozitivnoj atmosferi, a ministri su istakli duboke veze dve zemlje, kao i višestruki značaj Manastira Svete Katarine na Sinaju kao duhovnog, verskog i kulturnog stuba.
Pravoslavna svetinja koja već petnaest vekova čuva mošti Svete Katarine suočava se s ozbiljnom pravnom nepravdom u Egiptu, dok glasovi iz pravoslavnog sveta, UNESCO i Ujedinjenih nacija pozivaju na hitnu međunarodnu zaštitu ovog duhovnog svetionika.
Muftija Jusufspahić predstavlja Srbiju u Kairu na skupu najvećih islamskih učenjaka, gde će se raspravljati o uticaju tehnologije na tumačenje vere i otvoriti vrata studentima za školovanje na Univerzitetu Al-Azhar.
U besedi za utorak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o granicama ljudskog saznanja i upozorava da se Božja istina prima čistim i smirenim srcem.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Začeće Svetog Jovana Preteče i Krstitelja po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog apostola Tomu. Katolička crkva obeležava Svetog Bruna, Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Njegove reči otvaraju pitanje koje se često prećuti kada nestanu bliskost, strpljenje i razumevanje, a odgovor ne upućuje prvo na drugoga, već na naš odnos prema Bogu.
Oci manastira Svete Katarine na Sinaju tvrde da su nasilno izbačeni iz svete obitelji, da su im polomljeni vrata i prozori, dok je arhiepiskop Damjan i njegovi saradnici sve to posmatrao sa podsmehom.
Ukoliko se optužbe za blokadu potvrde, pitanje prevazilazi unutrašnje sukobe bratstva i postaje problem međunarodne zaštite jednog od najstarijih i najznačajnijih manastira u hrišćanskoj istoriji.
Gest oca Gavrila i Džemila-efendije Destanovića postao je simbol zajedništva u Lukocrevu, gde putevi ne povezuju samo bogomolje, već i ljude različitih vera.
Jedno od najstarijih hrišćanskih svetih mesta našlo se na udaru pravne bitke i verskog ekstremizma, a pravoslavni svet apeluje na sabornost, međunarodnu zaštitu i ozbiljan institucionalni odgovor.
U besedi za utorak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o granicama ljudskog saznanja i upozorava da se Božja istina prima čistim i smirenim srcem.
Njegove reči otvaraju pitanje koje se često prećuti kada nestanu bliskost, strpljenje i razumevanje, a odgovor ne upućuje prvo na drugoga, već na naš odnos prema Bogu.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Iz crkvenog vrha oštro su reagovali na javne prozivke, deo tvrdnji ocenili kao "potpuno neutemeljene i zlonamerne", a osvrnuli su se i na događaje iz 2020. i aferu "udar".
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
