Oci manastira Svete Katarine na Sinaju tvrde da su nasilno izbačeni iz svete obitelji, da su im polomljeni vrata i prozori, dok je arhiepiskop Damjan i njegovi saradnici sve to posmatrao sa podsmehom.
Situacija u najstarijem živom hrišćanskom manastiru na svetu, umesto da se smiruje, vremenom postaje sve dramatičnija. Sve je počelo novim zakonom Egipta koji je manastir Svete Katarine na Sinaju nameravao da ugasi i pretvori u turističku atrakciju. Ceo pravoslavni svet se pobunio, i kada je delovalo da je rešenje na vidiku, manastir su počeli da potresaju unutrašnji raskoli i nesloga bratstva.
Dvanaest monaha Sinajskog bratstva svedoče da su nasilno izbačeni iz svete obitelji nakon upada plaćenih batinaša, koji su, kako navode, delovali po nalogu arhiepiskopa Sinaja i igumana ove svetinje Damjana. Optužbe su izložene u potresnoj poslanici, u kojoj monasi govore o samovoljnom upravljanju, kršenju kanona i izopačavanju predanja.
XINHUA / Sipa Press / Profimedia
Manastir Svete Katarine na Sinaju
Politička i institucionalna pozadina
Vlada Grčke je nedavno predlogom novog zakona pravnu regulaciju statusa Manastira Svete Katarine na Sinaju stavila unutar grčkog zakonodavnog okvira, što podrazumeva njegov pravni status, imovinska prava i ulogu u društvenom i verskom životu zemlje. Monasi navode da je Ministarstvo prosvete Grčke podnelo predlog zakona, bez znanja i saglasnosti Sinajskog bratstva, čime je prekršena Osnovna povelja Manastira. Istovremeno, ističu da iza svega stoje prikriveni materijalni interesi, naglašavajući da tekst zakona „unosi nove demone“ u upravljanje manastirskom imovinom.
Jerusalimska patrijaršija, koja ima duhovni nadzor nad manastirom na Sinaju, već trpi pritiske da reaguje, dok Ministarstvo kulture Egipta pažljivo prati dešavanja, budući da je manastir Svete Katarine zvanično zaštićen kao spomenik kulture te države. UNESKO je, takođe, primilo apele da osigura zaštitu ove obitelji, koja je upisana na listu svetske kulturne baštine.
Detalji iz poslanice 12 monaha
Proterani monasi objavili su pismo u kojem dramatičnim rečima opisuju dešavanja, a naslovili su ga „Odgovor kanonske većine, to jest dvanaest proteranih monaha Sinajskog bratstva“: Pismo prenosimo u celosti:
"Poslednjih meseci celokupno bratstvo svete obitelji Sinajske našlo se na udaru žestoke klevetničke kampanje od strane sada već razrešenog igumana g. Damjana i njegovog uskog, ali uticajnog i dobro povezanog okruženja. Svaki kraj sveta ima svoje rane; na Sinaju u poslednjih 50 godina ta rana nosi ime Arhiepiskop Damjan. Kršeći upravni poredak i način života utvrđen 17 vekova neprekinutog trajanja manastira, uspostavio je po načelu „zavadi pa vladaj“ samovoljni, lični režim upravljanja, delujući sebično, avanturistički i neodgovorno, ostavljajući manastir pravno neodbranjivim pred egipatskom državom i svima koji ga ugrožavaju.
KHALED DESOUKI / AFP / Profimedia
Arhiepiskop Sinaja i iguman manastira Svete Katarine Damjan
Decenijama smo ćutali u molitvi i poslušanju, jer nismo ‘pučisti’, kako nas optužuje, već savesni monasi koji su život posvetili služenju veri i otačastvu, čuvajući u potpunosti elinsko-pravoslavno predanje, nikada ne delujući pod spoljnim uticajima. Ali došlo je do kapi koja je prelila čašu.
Ta kap je bio predlog zakona grčkog Ministarstva prosvete o prisustvu manastira u Grčkoj. O tome Sinajsko bratstvo nije imalo nikakvo obaveštenje od arhiepiskopa i igumana, kao što je bio dužan, da bi Generalna skupština, koja od osnivanja predstavlja najvišu vlast manastira, odobrila takvu meru. Zakon, osim ostalog, unosi nova zla u upravljanje imovinom manastira u Grčkoj. To nije bezazleno, jer osim skrivenih materijalnih interesa, krši svete kanone i Osnovnu povelju manastira.
Otkriveno je, takođe, da je iguman i arhiepiskop podmuklo planirao proterivanje trojice sinajskih monaha iz Egipta, samo zato što su imali smelosti da preispituju njegove postupke. Reakcija bratstva na ove protivkanonske radnje, kao i kanonska, to jest u svemu zakonita smena g. Damjana sa igumanskog trona, izazvala je njegov gnev. Tako je, kroz pisma puna „bratske ljubavi“, pokrenuo lavinu neistina, uvreda, pretnji i anatema protiv navodnih pučista, buntovnika i patroubica".
Stefan_Sutka/Shutterstock
Manastir Svete Katarine na Sinaju
Napad plaćenih batinaša i proterivanje monaha
Ali jučerašnji upad u manastir plaćenih batinaša i nasilno izbacivanje dvanaest sinajskih otaca, mafijaškim metodama, više ne ostavlja prostor za ćutanje. Tragični događaji odigrali su se oko pola sata nakon završetka zvanične Generalne skupštine bratstva, koja je bila sazvana radi ažuriranja dva člana važećeg Pravilnika manastira – a ne nezakonitog „novog revidiranog“ pravilnika, koji je g. Damjan sam, bez znanja bratstva, izmenjao i dodao kao aneks spornom zakonskom predlogu.
Oko 19.30 časova, dok su oci bili u svojim kelijama radi odmora, u manastir je upala grupa od desetak snažnih Egipćana, plaćenih batinaša. Grupa je delovala po nalogu razrešenog igumana i pod vođstvom novog „Efijalta“, sekretara o. Akakija, koji je grmoglasnim glasom pozivao oce da izađu iz kelija jer „dolazi Vladika“.
Usledile su scene nezapamćene sramote: batinaši su lomili vrata i prozore jednog od najznamenitijih spomenika hrišćanske baštine, Pravoslavlja, Jelinizma i Egipta. Uz to, udarali su i ponižavali oce, oduzimali im telefone, novac i lične stvari, dok su g. Damjan i njegova saradnica gđa Katarina Spiropulu sve to posmatrali sa trema Despotskog konaka, podsmešljivo svedočeći pad manastira.
Pošto su proterali 12 otaca, osim onih koji podržavaju g. Damjana – o. Porfirija, Akakija, Efrema, Justina i Jovana Metaxasa – zapečatili su manastir. Sa plaćenom stražom unutra, g. Damjan je nezakonito sazvao Generalnu skupštinu u prisustvu svega pet monaha i izabrao, navodno, „Sveti Sinod“. Proterani oci su noć proveli pod vedrim nebom.
Wikimedia/Υπουργείο Εξωτερικών, Dimitris Aspiotis / Shutterstock Editorial / Profimedia
Arhiepiskop Damjan i monasi manasitra Svete Katarine na Sinaju
Molitva i posvećenje dvanaestorice monaha
Nažalost, istorija će zabeležiti g. Damjana kao kobnog razoritelja najstarije pravoslavne hrišćanske obitelji na svetu. Mi pak, dvanaest proteranih, branićemo je do kraja, moleći Gospoda da nas ukrepi i Svetu velikomučenicu Ekaterinu da nas čuva kao verne i dostojne sinajske monahe, jer njen manastir jeste naš dom, naša služba i naše poslanje.
Poslanica dvanaestorice monaha otkriva neviđene optužbe u vezi sa životom i upravljanjem manastirom na Sinaju. Slučaj je prevazišao granice unutrašnjeg monaškog spora i otvorio pitanja kanonskog poretka, zaštite kulturne baštine i ugleda Pravoslavlja. Naredni dani pokazaće da li će doći do suštinske intervencije ili će se kriza produbiti, uz opasnost da trajno obeleži budućnost ove istorijske obitelji.
Veći deo bratstva manastira na Sinaju samoinicijativno je izabrao novu upravu i zatražio priznanje Jerusalimske patrijaršije, dok arhiepiskop Damjan, uz podršku grčke države, pokreće žalbu Vaseljenskoj patrijaršiji.
Dok je Gestapo pretio vešanjem, arhiepiskop atinski je smelo poručio da „jerarsi ne bivaju streljani, već obešeni“. Umesto da poklekne, izdao je lažne krštenice Jevrejima i Romima, spasavajući ih od logora smrti.
U regionalnom centru Vest Jorkšira čitava zajednica odlučila je da krene putem apostolske vere – prva liturgija već je služena, a uskoro sledi čin sabornog krštenja 34 vernika.
Poglavar Crkve Krita uputio je snažnu poruku Vladi Grčke, upozoravajući da intervencije koje narušavaju Statutarnu povelju i ugrožavaju autonomiju Crkve ne mogu biti tolerisane, naglašavajući principijelnu odbranu crkvene slobode.
Oci manastira Svete Katarine na Sinaju tvrde da su nasilno izbačeni iz svete obitelji, da su im polomljeni vrata i prozori, dok je arhiepiskop Damjan i njegovi saradnici sve to posmatrao sa podsmehom.
U svetinji nadomak Budve služena je liturgija za pamćenje – bratija je dobila nove podvižnike, dok je mitropolit Joanikije govorio o tajni sveštenstva i iskušenjima kroz koja hrišćani prolaze.
Od svog postavljanja 1954. godine, "Hristos iz Bezdana" postao je mesto posebnog značaja u zajednici ronilaca širom sveta i spomen na sve koji su izgubili život u moru i znak nebeske zaštite onih koji i dalje plove i rone.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Pravoslavna svetinja koja već petnaest vekova čuva mošti Svete Katarine suočava se s ozbiljnom pravnom nepravdom u Egiptu, dok glasovi iz pravoslavnog sveta, UNESCO i Ujedinjenih nacija pozivaju na hitnu međunarodnu zaštitu ovog duhovnog svetionika.
Jedno od najstarijih hrišćanskih svetih mesta našlo se na udaru pravne bitke i verskog ekstremizma, a pravoslavni svet apeluje na sabornost, međunarodnu zaštitu i ozbiljan institucionalni odgovor.
U samom manastiru posebno je zanimljiva kapela Svetog Trifuna, manastirska kosturnica u kojoj se mogu videtu stotine lobanja i kostiju u kriptama iza rešetaka.
Najveća odgovornost, kako se navodi, leži na grčkom Ministarstvu prosvete i veroispovesti, ali i na Generalnom sekretarijatu za verska pitanja.Manastir Svete Katarine.
Ova svetinja, uklesana visoko u steni iznad Bjelopavlićke ravnice, već vekovima privlači hodočasnike iz svih krajeva, bez obzira na veru, poreklo ili životne okolnosti.
Veći deo bratstva manastira na Sinaju samoinicijativno je izabrao novu upravu i zatražio priznanje Jerusalimske patrijaršije, dok arhiepiskop Damjan, uz podršku grčke države, pokreće žalbu Vaseljenskoj patrijaršiji.
Od svog postavljanja 1954. godine, "Hristos iz Bezdana" postao je mesto posebnog značaja u zajednici ronilaca širom sveta i spomen na sve koji su izgubili život u moru i znak nebeske zaštite onih koji i dalje plove i rone.
Ukoliko se optužbe za blokadu potvrde, pitanje prevazilazi unutrašnje sukobe bratstva i postaje problem međunarodne zaštite jednog od najstarijih i najznačajnijih manastira u hrišćanskoj istoriji.
Iako još uvek ne želi u potpunosti da otkrije detalje svoje duhovne promene, nada se da će ovim "pogledom kroz prozor" dati drugima priliku da nešto nauče.
Na hramovnoj slavi Uspenja Presvete Bogorodice u Krajini održana je litija, pomen postradalim borcima i dodela crkvenih odlikovanja, među kojima i orden Kralja Milutina.
