Pedro Costa Gomes / AFP / Profimedia,Dimitris Aspiotis / Alamy / Profimedia
Pravoslavna svetinja koja već petnaest vekova čuva mošti Svete Katarine suočava se s ozbiljnom pravnom nepravdom u Egiptu, dok glasovi iz pravoslavnog sveta, UNESCO i Ujedinjenih nacija pozivaju na hitnu međunarodnu zaštitu ovog duhovnog svetionika.
Sveta Carska Lavra Svete Katarine na Sinaju, najstariji pravoslavni manastir na svetu, danas se suočava s ozbiljnom pretnjom koja potresa pravoslavni svet i izaziva uzbunu i van crkvenih granica, na međunarodnoj sceni.
Nakon presude suda u Ismailiji, kojom se dovodi u pitanje vlasništvo manastira, brojne crkvene i društvene ličnosti apeluju na hitne mere zaštite, kako bi se sačuvalo duhovno, kulturno i istorijsko dostojanstvo ove neprocenjive svetinje.
Stefan_Sutka/Shutterstock
Manastir Svete Katarine na Sinaju
"Ćutanje je saučesništvo" – snažna opomena arhiepiskopa Damijana
Arhiepiskop Sinaja, Farana i Raitona i iguman Svete Carske Lavre Damjan, uputio je dramatičan apel za buđenje savesti:
– Ćutanje je saučesništvo. Manastiru Svete Katarine ne preti opasnost samo kao nepokretnom dobru, već kao svetioniku pravoslavlja i dragocenom svedočanstvu svetske duhovne baštine. Ne tražimo povlastice, već poštovanje Istorije i Boga.
Manastir na Sinaju već 1.500 godina čuva mošti Svete velikomučenice Katarine. Pod zaštitom je UNESCO kao spomenik svetske baštine i važi za simbol mirnog suživota hrišćana i muslimana.
Međunarodne reakcije: Svetski savet crkava i Ujedinjene nacije
Na sednici održanoj u Južnoj Africi, Centralni odbor Svetskog saveta crkava usvojio je oštar proglas i izneo sledeće zahteve:
Da se predsedniku Egipta uputi zvanično pismo sa zahtevom za pravno obavezujući sporazum o priznavanju svojinskih prava manastira.
Da se, u saradnji s UNESCO, obnovi zaštitni status manastira kao svetog mesta i spomenika istorijskog kontinuiteta.
Zamenica generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, Rozmari DiKarlo, istakla je razočaranje međunarodne zajednice zbog podrivanja prava na verske slobode, zagarantovanih Rezolucijom 2231. Zvanično je obavešten i Savet UN za ljudska prava.
Protestna pisma arhijereja
Arhijereji Grčke pravoslavne crkve uputili su protestna pisma ambasadi Egipta, upozoravajući na pogubne posledice mogućeg pravnog obespravljivanja manastira.
Mitropolit Verije Pantelejmon poručio je:
– Ova odluka grubo krši osnovna ljudska i verska prava i direktno ugrožava monaški život na Sinaju. Svetinja služi Bogu već sedamnaest vekova.
Mitropolit Gumenise Dimitrije naglasio je:
– Neophodno je konačno i pravno priznanje istorijskog i kanonskog identiteta manastira, u skladu sa njegovim višestoljetnim vlasničkim dokumentima.
Mitropolit Trikale Hrizostom upozorio je:
– U pitanju je pokušaj istorijskog rušenja jednog od ključnih duhovnih centara Pravoslavlja, koji niko nema pravo da oduzme svetskoj duhovnoj baštini.
Wikipedia
Arhiepiskop atinski Jeronim
Arhiepiskop Jeronim: "Nećemo dozvoliti novu istorijsku padu“
– Nećemo dozvoliti kraj monaškog prisustva koje je preživelo ratove, carevine i stoleća. Gubitak manastira bio bi nova istorijska padu.
I Crkva Kipra uz bratstvo Sinaja
Sveti Sinod Crkve Kipra, na sednici održanoj 23. juna, izrazio je punu solidarnost sa bratstvom Svete Lavre:
– Manastir Svete Katarine predstavlja duhovnu kovčegu helenizma i Pravoslavlja. Ne sme se dozvoliti da njegovo postojanje bude dovedeno u pravnu sumnju u 21. veku.
Diplomatska ofanziva: Grčki državni vrh reaguje
Premijer Grčke Kirijakos Micotakis telefonski je razgovarao sa egipatskim predsednikom Abdelom Fatahom el-Sisijem, jasno istakavši značaj očuvanja statusa manastira. Iz grčke vlade saopšteno je da su se dve strane saglasile o potrebi intenziviranja bilateralne saradnje.
Takođe, predsednik grčke Skupštine Konstantinos Tasulas, tokom sastanka sa predsednikom Vlade Srbije Đurom Mačućem, naglasio je da je pitanje Sinaja od suštinske važnosti za očuvanje pravoslavnog prisustva na Bliskom Istoku.
Wikipedia
Manastir Svete Katarine na Sinaju
Borba za Sinaj – sledeći koraci
Prema diplomatskim izvorima grčkog Ministarstva spoljnih poslova, razmatra se i mogućnost obraćanja međunarodnim sudovima radi zaštite nepovredivosti svojinskih prava i autonomije manastira.
Prenoseći glasove zabrinutosti iz bratstva manastira, jedan od monaha poručuje:
– Ne tražimo novac – tražimo slobodu. Da se molimo kao naši oci već 1.500 godina – prenosi vimaorthodoxias.gr.
Pitanje Sinaja odavno je prevazišlo okvire jednog spora o vlasništvu – ono je danas ogledalo savesti čitavog sveta. Hoće li čovečanstvo imati snage da prepozna tišinu pustinje kao glas molitve, ili će dopustiti da se ugaši jedno od najstarijih živih svetilišta hrišćanstva?
Uprkos diplomatskim obećanjima i molbama crkvene zajednice, odluka egipatskih vlasti da ugase Manastir Svete Katarine na Sinaju pokrenula je pitanje odgovornosti pravoslavnih patrijaršija, dok međunarodna zajednica ostaje gotovo nema.
Manastir posvećen Svetoj Katarini, na mestu gde se po Svetom pismu Gospod javio Mojsiju, suočava se s pravnim i političkim pritiscima — dok se svet pita da li će sveta vatra vere opstati pred izazovima modernog sveta.
Jedno od najstarijih hrišćanskih svetih mesta našlo se na udaru pravne bitke i verskog ekstremizma, a pravoslavni svet apeluje na sabornost, međunarodnu zaštitu i ozbiljan institucionalni odgovor.
Duhovnici sa Svete gore i profesori teologije sve snažnije opominju: svet više nije isti, a ono što dolazi možda nas zatiče nespremne. Od zaborava svetoga do potpune digitalne kontrole, sedam zabrinjavajućih znakova svedoče da vreme milosti ubrzano ističe.
Svečanost je okupila učenike, roditelje i nastavnike, a poglavar Srpske pravoslavne crkve uputio je poruku o veri, obrazovanju i očuvanju srpskog identiteta među mladim generacijama u Australiji.
U Srbskom kuvaru iz 1855. godine sačuvan je recept za pripremu ovog jednostavnog obroka, koji se uz beli sir, beli luk i peršun može obogatiti i pretvoriti u još izdašnije jelo.
Na praznik Pokrova Presvete Bogorodice, mitropolit dalmatinski je u kninskom hramu besedio o istrajnosti u veri, podsetivši na snagu pravoslavlja i onda kada je vernika malo.
U besedi za subotu 20. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto najpre treba prepoznati sopstvene slabosti, kako ispraviti bližnjega bez povređivanja i zašto i opravdana ljutnja mora imati granicu.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Jeroteja po starom kalendaru, dok po novom kalendaru obeležavaju Svetog proroka Osiju. Katolička crkva proslavlja Svetog Ignjatija Antiohijskog, dok Jevreji i muslimani nemaju veći verski praznik.
Najveća odgovornost, kako se navodi, leži na grčkom Ministarstvu prosvete i veroispovesti, ali i na Generalnom sekretarijatu za verska pitanja.Manastir Svete Katarine.
Jedna od najvećih svetinja pravoslavlja i čuveni spomenik ljudske civilizacije nalazi se usred kompleksne restauracije, koja je postala neizbežna nakon što su se delovi njene poznate kupole počeli urušavati.
Hristovo učenje nije bilo i nije ni danas prilagođeno ljudskim željama, već je pozivalo i poziva na promenu iznutra, što savremenom čoveku nimalo ne odgovara.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Episkop Jerotej je u svom pozdravnom slovu zahvalio arhijerejima, sveštenstvu, sestrinstvu manastira, gostima i vernom narodu na radosti evharistijskog sabranja, a prazničnu besedu "proizneo" je vladika Heruvim.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
Mitropolit suroški Antonije oštro je opomenuo vernike koji su zbog odeće udaljili ženu sa detetom iz hrama i upozorio na posledice jedne naizgled bezazlene primedbe.
Apostol Pavle pominje silu koja zadržava pojavu bezakonika, ali ne otkriva jasno o kome je reč. Dok su je jedni tumači povezivali s Rimskim carstvom, drugi su u njoj prepoznali nešto sasvim drugačije.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
