Pedro Costa Gomes / AFP / Profimedia,Dimitris Aspiotis / Alamy / Profimedia
Pravoslavna svetinja koja već petnaest vekova čuva mošti Svete Katarine suočava se s ozbiljnom pravnom nepravdom u Egiptu, dok glasovi iz pravoslavnog sveta, UNESCO i Ujedinjenih nacija pozivaju na hitnu međunarodnu zaštitu ovog duhovnog svetionika.
Sveta Carska Lavra Svete Katarine na Sinaju, najstariji pravoslavni manastir na svetu, danas se suočava s ozbiljnom pretnjom koja potresa pravoslavni svet i izaziva uzbunu i van crkvenih granica, na međunarodnoj sceni.
Nakon presude suda u Ismailiji, kojom se dovodi u pitanje vlasništvo manastira, brojne crkvene i društvene ličnosti apeluju na hitne mere zaštite, kako bi se sačuvalo duhovno, kulturno i istorijsko dostojanstvo ove neprocenjive svetinje.
Stefan_Sutka/Shutterstock
Manastir Svete Katarine na Sinaju
"Ćutanje je saučesništvo" – snažna opomena arhiepiskopa Damijana
Arhiepiskop Sinaja, Farana i Raitona i iguman Svete Carske Lavre Damjan, uputio je dramatičan apel za buđenje savesti:
– Ćutanje je saučesništvo. Manastiru Svete Katarine ne preti opasnost samo kao nepokretnom dobru, već kao svetioniku pravoslavlja i dragocenom svedočanstvu svetske duhovne baštine. Ne tražimo povlastice, već poštovanje Istorije i Boga.
Manastir na Sinaju već 1.500 godina čuva mošti Svete velikomučenice Katarine. Pod zaštitom je UNESCO kao spomenik svetske baštine i važi za simbol mirnog suživota hrišćana i muslimana.
Međunarodne reakcije: Svetski savet crkava i Ujedinjene nacije
Na sednici održanoj u Južnoj Africi, Centralni odbor Svetskog saveta crkava usvojio je oštar proglas i izneo sledeće zahteve:
Da se predsedniku Egipta uputi zvanično pismo sa zahtevom za pravno obavezujući sporazum o priznavanju svojinskih prava manastira.
Da se, u saradnji s UNESCO, obnovi zaštitni status manastira kao svetog mesta i spomenika istorijskog kontinuiteta.
Zamenica generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, Rozmari DiKarlo, istakla je razočaranje međunarodne zajednice zbog podrivanja prava na verske slobode, zagarantovanih Rezolucijom 2231. Zvanično je obavešten i Savet UN za ljudska prava.
Protestna pisma arhijereja
Arhijereji Grčke pravoslavne crkve uputili su protestna pisma ambasadi Egipta, upozoravajući na pogubne posledice mogućeg pravnog obespravljivanja manastira.
Mitropolit Verije Pantelejmon poručio je:
– Ova odluka grubo krši osnovna ljudska i verska prava i direktno ugrožava monaški život na Sinaju. Svetinja služi Bogu već sedamnaest vekova.
Mitropolit Gumenise Dimitrije naglasio je:
– Neophodno je konačno i pravno priznanje istorijskog i kanonskog identiteta manastira, u skladu sa njegovim višestoljetnim vlasničkim dokumentima.
Mitropolit Trikale Hrizostom upozorio je:
– U pitanju je pokušaj istorijskog rušenja jednog od ključnih duhovnih centara Pravoslavlja, koji niko nema pravo da oduzme svetskoj duhovnoj baštini.
Wikipedia
Arhiepiskop atinski Jeronim
Arhiepiskop Jeronim: "Nećemo dozvoliti novu istorijsku padu“
– Nećemo dozvoliti kraj monaškog prisustva koje je preživelo ratove, carevine i stoleća. Gubitak manastira bio bi nova istorijska padu.
I Crkva Kipra uz bratstvo Sinaja
Sveti Sinod Crkve Kipra, na sednici održanoj 23. juna, izrazio je punu solidarnost sa bratstvom Svete Lavre:
– Manastir Svete Katarine predstavlja duhovnu kovčegu helenizma i Pravoslavlja. Ne sme se dozvoliti da njegovo postojanje bude dovedeno u pravnu sumnju u 21. veku.
Diplomatska ofanziva: Grčki državni vrh reaguje
Premijer Grčke Kirijakos Micotakis telefonski je razgovarao sa egipatskim predsednikom Abdelom Fatahom el-Sisijem, jasno istakavši značaj očuvanja statusa manastira. Iz grčke vlade saopšteno je da su se dve strane saglasile o potrebi intenziviranja bilateralne saradnje.
Takođe, predsednik grčke Skupštine Konstantinos Tasulas, tokom sastanka sa predsednikom Vlade Srbije Đurom Mačućem, naglasio je da je pitanje Sinaja od suštinske važnosti za očuvanje pravoslavnog prisustva na Bliskom Istoku.
Wikipedia
Manastir Svete Katarine na Sinaju
Borba za Sinaj – sledeći koraci
Prema diplomatskim izvorima grčkog Ministarstva spoljnih poslova, razmatra se i mogućnost obraćanja međunarodnim sudovima radi zaštite nepovredivosti svojinskih prava i autonomije manastira.
Prenoseći glasove zabrinutosti iz bratstva manastira, jedan od monaha poručuje:
– Ne tražimo novac – tražimo slobodu. Da se molimo kao naši oci već 1.500 godina – prenosi vimaorthodoxias.gr.
Pitanje Sinaja odavno je prevazišlo okvire jednog spora o vlasništvu – ono je danas ogledalo savesti čitavog sveta. Hoće li čovečanstvo imati snage da prepozna tišinu pustinje kao glas molitve, ili će dopustiti da se ugaši jedno od najstarijih živih svetilišta hrišćanstva?
Uprkos diplomatskim obećanjima i molbama crkvene zajednice, odluka egipatskih vlasti da ugase Manastir Svete Katarine na Sinaju pokrenula je pitanje odgovornosti pravoslavnih patrijaršija, dok međunarodna zajednica ostaje gotovo nema.
Manastir posvećen Svetoj Katarini, na mestu gde se po Svetom pismu Gospod javio Mojsiju, suočava se s pravnim i političkim pritiscima — dok se svet pita da li će sveta vatra vere opstati pred izazovima modernog sveta.
Jedno od najstarijih hrišćanskih svetih mesta našlo se na udaru pravne bitke i verskog ekstremizma, a pravoslavni svet apeluje na sabornost, međunarodnu zaštitu i ozbiljan institucionalni odgovor.
Duhovnici sa Svete gore i profesori teologije sve snažnije opominju: svet više nije isti, a ono što dolazi možda nas zatiče nespremne. Od zaborava svetoga do potpune digitalne kontrole, sedam zabrinjavajućih znakova svedoče da vreme milosti ubrzano ističe.
Dok ljudi danas burno reaguju na uvrede, otkrivaju tuđe mane i ulaze u bespotrebne sukobe, ruski svetitelj ostavio je jednostavne savete o ćutanju, smirenju i molitvi kao putu ka unutrašnjem miru i duhovnoj snazi.
Patrijarh Porfirije i episkop Irinej govorili su o nadi, vaskrsenju i pobedi vere na praznik Spaljivanja moštiju Svetog Save pred hiljadama vernika okupljenih u Hramu na Vračaru.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
U petak devedesetjednogodišnji nastojatelj manastira Svete Katarine se povlači sa funkcije, nakon burnih dana, međunarodnih pritisaka i unutrašnjih sukoba oko budućnosti jedne od najvažnijih pravoslavnih svetinja.
Oci manastira Svete Katarine na Sinaju tvrde da su nasilno izbačeni iz svete obitelji, da su im polomljeni vrata i prozori, dok je arhiepiskop Damjan i njegovi saradnici sve to posmatrao sa podsmehom.
Veći deo bratstva manastira na Sinaju samoinicijativno je izabrao novu upravu i zatražio priznanje Jerusalimske patrijaršije, dok arhiepiskop Damjan, uz podršku grčke države, pokreće žalbu Vaseljenskoj patrijaršiji.
U samom manastiru posebno je zanimljiva kapela Svetog Trifuna, manastirska kosturnica u kojoj se mogu videtu stotine lobanja i kostiju u kriptama iza rešetaka.
Bez struje i ikakvih oznaka, crkva-brvnara kod Duba vekovima krije ruske ikone, ratne tajne i neobično predanje o sili koja ju je sklonila od očiju ljudi, a do nje se ne dolazi slučajno.
Dok jedni u njemu vide simbol zajedništva, drugi postavljaju pitanja o njegovom mestu u prostoru grada i značenju koje nosi u širem društvenom kontekstu.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Svečana akademija u hramu na Vračaru okupila je brojne vernike i zvanice, a kroz duhovnu muziku i izložbu obeleženo je 190 godina rada Bogoslovije Svetog Save.
Nekada obavezan na trpezama posle nedeljne liturgije i prazničnih ručkova, ovaj jednostavan kolač vraća miris starinskih kuhinja – sočan, mekan i neodoljivo domaći desert koji osvaja na prvi zalogaj.
U besedi za Nedelju četvrtu po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome kako vera čoveka ne odvaja od iskušenja, već ga kroz njih vodi ka duhovnoj pobedi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
