Pedro Costa Gomes / AFP / Profimedia,Dimitris Aspiotis / Alamy / Profimedia
Pravoslavna svetinja koja već petnaest vekova čuva mošti Svete Katarine suočava se s ozbiljnom pravnom nepravdom u Egiptu, dok glasovi iz pravoslavnog sveta, UNESCO i Ujedinjenih nacija pozivaju na hitnu međunarodnu zaštitu ovog duhovnog svetionika.
Sveta Carska Lavra Svete Katarine na Sinaju, najstariji pravoslavni manastir na svetu, danas se suočava s ozbiljnom pretnjom koja potresa pravoslavni svet i izaziva uzbunu i van crkvenih granica, na međunarodnoj sceni.
Nakon presude suda u Ismailiji, kojom se dovodi u pitanje vlasništvo manastira, brojne crkvene i društvene ličnosti apeluju na hitne mere zaštite, kako bi se sačuvalo duhovno, kulturno i istorijsko dostojanstvo ove neprocenjive svetinje.
Stefan_Sutka/Shutterstock
Manastir Svete Katarine na Sinaju
"Ćutanje je saučesništvo" – snažna opomena arhiepiskopa Damijana
Arhiepiskop Sinaja, Farana i Raitona i iguman Svete Carske Lavre Damjan, uputio je dramatičan apel za buđenje savesti:
– Ćutanje je saučesništvo. Manastiru Svete Katarine ne preti opasnost samo kao nepokretnom dobru, već kao svetioniku pravoslavlja i dragocenom svedočanstvu svetske duhovne baštine. Ne tražimo povlastice, već poštovanje Istorije i Boga.
Manastir na Sinaju već 1.500 godina čuva mošti Svete velikomučenice Katarine. Pod zaštitom je UNESCO kao spomenik svetske baštine i važi za simbol mirnog suživota hrišćana i muslimana.
Međunarodne reakcije: Svetski savet crkava i Ujedinjene nacije
Na sednici održanoj u Južnoj Africi, Centralni odbor Svetskog saveta crkava usvojio je oštar proglas i izneo sledeće zahteve:
Da se predsedniku Egipta uputi zvanično pismo sa zahtevom za pravno obavezujući sporazum o priznavanju svojinskih prava manastira.
Da se, u saradnji s UNESCO, obnovi zaštitni status manastira kao svetog mesta i spomenika istorijskog kontinuiteta.
Zamenica generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, Rozmari DiKarlo, istakla je razočaranje međunarodne zajednice zbog podrivanja prava na verske slobode, zagarantovanih Rezolucijom 2231. Zvanično je obavešten i Savet UN za ljudska prava.
Protestna pisma arhijereja
Arhijereji Grčke pravoslavne crkve uputili su protestna pisma ambasadi Egipta, upozoravajući na pogubne posledice mogućeg pravnog obespravljivanja manastira.
Mitropolit Verije Pantelejmon poručio je:
– Ova odluka grubo krši osnovna ljudska i verska prava i direktno ugrožava monaški život na Sinaju. Svetinja služi Bogu već sedamnaest vekova.
Mitropolit Gumenise Dimitrije naglasio je:
– Neophodno je konačno i pravno priznanje istorijskog i kanonskog identiteta manastira, u skladu sa njegovim višestoljetnim vlasničkim dokumentima.
Mitropolit Trikale Hrizostom upozorio je:
– U pitanju je pokušaj istorijskog rušenja jednog od ključnih duhovnih centara Pravoslavlja, koji niko nema pravo da oduzme svetskoj duhovnoj baštini.
Wikipedia
Arhiepiskop atinski Jeronim
Arhiepiskop Jeronim: "Nećemo dozvoliti novu istorijsku padu“
– Nećemo dozvoliti kraj monaškog prisustva koje je preživelo ratove, carevine i stoleća. Gubitak manastira bio bi nova istorijska padu.
I Crkva Kipra uz bratstvo Sinaja
Sveti Sinod Crkve Kipra, na sednici održanoj 23. juna, izrazio je punu solidarnost sa bratstvom Svete Lavre:
– Manastir Svete Katarine predstavlja duhovnu kovčegu helenizma i Pravoslavlja. Ne sme se dozvoliti da njegovo postojanje bude dovedeno u pravnu sumnju u 21. veku.
Diplomatska ofanziva: Grčki državni vrh reaguje
Premijer Grčke Kirijakos Micotakis telefonski je razgovarao sa egipatskim predsednikom Abdelom Fatahom el-Sisijem, jasno istakavši značaj očuvanja statusa manastira. Iz grčke vlade saopšteno je da su se dve strane saglasile o potrebi intenziviranja bilateralne saradnje.
Takođe, predsednik grčke Skupštine Konstantinos Tasulas, tokom sastanka sa predsednikom Vlade Srbije Đurom Mačućem, naglasio je da je pitanje Sinaja od suštinske važnosti za očuvanje pravoslavnog prisustva na Bliskom Istoku.
Wikipedia
Manastir Svete Katarine na Sinaju
Borba za Sinaj – sledeći koraci
Prema diplomatskim izvorima grčkog Ministarstva spoljnih poslova, razmatra se i mogućnost obraćanja međunarodnim sudovima radi zaštite nepovredivosti svojinskih prava i autonomije manastira.
Prenoseći glasove zabrinutosti iz bratstva manastira, jedan od monaha poručuje:
– Ne tražimo novac – tražimo slobodu. Da se molimo kao naši oci već 1.500 godina – prenosi vimaorthodoxias.gr.
Pitanje Sinaja odavno je prevazišlo okvire jednog spora o vlasništvu – ono je danas ogledalo savesti čitavog sveta. Hoće li čovečanstvo imati snage da prepozna tišinu pustinje kao glas molitve, ili će dopustiti da se ugaši jedno od najstarijih živih svetilišta hrišćanstva?
Uprkos diplomatskim obećanjima i molbama crkvene zajednice, odluka egipatskih vlasti da ugase Manastir Svete Katarine na Sinaju pokrenula je pitanje odgovornosti pravoslavnih patrijaršija, dok međunarodna zajednica ostaje gotovo nema.
Manastir posvećen Svetoj Katarini, na mestu gde se po Svetom pismu Gospod javio Mojsiju, suočava se s pravnim i političkim pritiscima — dok se svet pita da li će sveta vatra vere opstati pred izazovima modernog sveta.
Jedno od najstarijih hrišćanskih svetih mesta našlo se na udaru pravne bitke i verskog ekstremizma, a pravoslavni svet apeluje na sabornost, međunarodnu zaštitu i ozbiljan institucionalni odgovor.
Duhovnici sa Svete gore i profesori teologije sve snažnije opominju: svet više nije isti, a ono što dolazi možda nas zatiče nespremne. Od zaborava svetoga do potpune digitalne kontrole, sedam zabrinjavajućih znakova svedoče da vreme milosti ubrzano ističe.
U hramu u Bijelom Brdu, mestu koje i danas čuva zavet predaka, episkop osečkopoljski i baranjski predvodio je liturgiju i održao besedu koja osvetljava put kroz tamu savremenog sveta, podsećajući na progon hrišćana i snagu ljubavi kao poslednje bojište dobra.
Pravoslavna svetinja koja već petnaest vekova čuva mošti Svete Katarine suočava se s ozbiljnom pravnom nepravdom u Egiptu, dok glasovi iz pravoslavnog sveta, UNESCO i Ujedinjenih nacija pozivaju na hitnu međunarodnu zaštitu ovog duhovnog svetionika.
Dok svet traži odgovore u diplomatiji i oružju, svetogorski podvižnici govore o duhovnoj pomrčini koja se nadvija nad čovečanstvom – i pozivaju na jedini izlaz koji vodi ka spasenju: pokajanje, molitvu i budnost srca.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
U samom manastiru posebno je zanimljiva kapela Svetog Trifuna, manastirska kosturnica u kojoj se mogu videtu stotine lobanja i kostiju u kriptama iza rešetaka.
Za razliku od onih koji su u Beograd vekovima pristizali kao stranci, Rumuni u Beogradskom naselju Ovča su starosedeoci. Reč je o banatskom delu Srbije gde je etnička šarenolikost sasvim uobičajena stvar.
U hramu u Bijelom Brdu, mestu koje i danas čuva zavet predaka, episkop osečkopoljski i baranjski predvodio je liturgiju i održao besedu koja osvetljava put kroz tamu savremenog sveta, podsećajući na progon hrišćana i snagu ljubavi kao poslednje bojište dobra.
Molitva - kao vid komunikacije sa Bogom, anđelima i svecima, naša je direktna linija sa nebom, bilo da smo srećni, tužni, u problemu ili nam je život ispunjen i sve ide kako treba.
Na panelu u Parohijskom domu hrama Svetog Aleksandra Nevskog otvorena su pitanja o tome zašto savremeni čovek traži spas u brzoj terapiji, a zaboravlja put ka sebi, tišini, Bogu i istinskom zdravlju.
