Protojerej-stavrofor Nedeljko Milanović, koji je kao mladi jerej trpeo pritiske komunističkog režima, najveći deo svoje službe proveo je u rasejanju, da bi se pred kraj života vratio u Srbiju i tu završio svoj zemaljski put.
U tišini sremačkog februarskog dana, daleko od okeana uz koje je proveo najveći deo svog svešteničkog veka, protojerej-stavrofor Nedeljko Milanović okončao je svoj ovozemaljski put i usnuo u Gospodu. Došao je u otadžbinu da tu, na zemlji svojih predaka, provede poslednje dane - i upravo tu je, u Sremskoj Mitrovici, u subotu 7. februara 2026. godine, mirno predao dušu Onome kome je služio celim životom.
Rođen je 6. marta 1949. godine u Novom Selu, kod Prnjavora, od oca Ljubomira i majke Vidosave, rođene Bojić. Osnovnu školu završio je u Potočanima, a Bogosloviju Svetog Save u Beogradu 1971. godine. Iste godine venčao se sa Zdravkom u Potočanima, sa kojom je započeo zajednički život obeležen službom, odgovornošću i tihom posvećenošću.
U čin đakona rukopoložen je 7. novembra, a dan kasnije i u čin jereja, rukom episkopa banjalučkog Andreja (Frušića). Kao mladi sveštenik postavljen je za paroha pri hramu Rođenja Presvete Bogorodice u Bosanskom Kobašu, gde je započeo službu u periodu koji Crkvi nije bio naklonjen. Pravo nošenja crvenog pojasa dobio je 21. septembra 1972. godine.
Služeći potom na Kozaračkoj parohiji, pri hramu Svetih apostola Petra i Pavla, zajedno sa porodicom prolazio je kroz godine pritisaka i stalnog nadzora, kada je sveštenička služba često bila praćena sumnjom i omalovažavanjem. I u takvim okolnostima ostao je smiren, postojan i veran, bez javnih istupanja i bez gorčine.
Na sopstvenu molbu dobija kanonski otpust i prelazi u Eparhiju australijsko-novozelandsku, gde je postavljen za paroha pri hramu Svetog Save u Velingtonu. U iseljeništvu, među ljudima opterećenim razdvajanjem od zavičaja, postao je sveštenik kome se verovalo. Činom protonamesnika odlikovan je 12. maja 1986. godine. Njegova služba potom se nastavila u Brizbanu, na Gold Kostu, u Karum Daunsu i Langvarenu.
Posebnu težinu imale su godine nakon uspostavljanja crkvenog jedinstva u dijaspori. Kao paroh pri hramu Svetog Nikole u Brizbanu, suočavao se sa podelama i nepoverenjem koje su se godinama nagomilavale. Radio je strpljivo i nenametljivo, oslanjajući se više na lični primer nego na reči. Za takav pristup i predan rad odlikovan je činom protojereja 28. avgusta 1993. godine.
Od 1995. godine služio je pri hramu Svetog Stefana Dečanskog u Frenkstonu. Ukazom episkopa Save (Jurića) postavljen je i za arhijerejskog namesnika za Zapad Eparhije australijsko-novozelandske. Pravo nošenja naprsnog krsta, koje mu je Sveti arhijerejski sinod dodelio 1999. godine, doživljavao je kao dodatnu odgovornost, a ne kao lično priznanje.
U penziju je otišao iz Langvarena, sa željom da mir potraži u otadžbini, zajedno sa protinicom Zdravkom. U poslednje vreme zdravlje mu se pogoršalo, ali je do kraja ostao pribran i tih, onakav kakav je bio tokom cele službe.
Iza njega su ostali supruga Zdravka, sin Aleksandar, kćer Olivera, kao i trajno sećanje na sina Dragana, koji je ranije preminuo. Ostao je i primer svešteničkog života koji se ne pamti po titulama, već po pouzdanosti, smirenosti i vernosti ljudima kojima je bio poslat.
Opelo će biti služeno u Srbiji. Molitveno sećanje na protojereja-stavrofora Nedeljka Milanovića već živi među njegovim parohijanima, rasutim širom sveta, i u hramovima u kojima je služio, sa nadom da će Gospod primiti njegovu dušu u mir i radost večnog Carstva.
Književnik, publicista i borac za Kosovo i Njegoševo duhovno nasleđe, Komnen Bećirović ostavio je za sobom delo koje ne pripada prolaznosti, već istini i Crkvi. Od Roštislava Švetsa do vladike koji je oblikovao crkvenu službu kroz političke i društvene izazove, kraj njegovog ovozemaljskog života ostavlja dubok trag u životima vernika i pravoslavnoj tradiciji. Kao nastojateljica manastira Ljubostinja više od trideset godina, ostavila je duhovno nasleđe tihe požrtvovanosti, koje ostaje večni putokaz za sve koji traže mir i utehu. U Beogradu se upokojila Mirjana Šakota, žena koja nije tražila slavu, ali je zauvek zadužila srpsku kulturu, Crkvu i pamćenje jednog naroda.
Pexsel,SPC
Dostojanstven povratak
Duhovna riznica
22:17 | 16.01.2026
ODLAZAK VELIKOG ČUVARA KOSOVSKOG ZAVETA: Preselio se u večnost ugledni svedok istine
Duhovna riznica
21:04 | 17.01.2026
UPOKOJIO SE VLADIKA LAZAR: Duhovni vođa koji je decenijama čuvao pravoslavlje u velikim istorijskim previranjima
Aktuelno iz SPC
11:35 | 18.01.2026
ODLAZAK MONAHINJE KOJI ZATVARA JEDNO VELIKO POGLAVLJE NAŠE CRKVE: U noći na Krstovdan upokojila se igumanija Hristina
Duhovna riznica
21:00 | 23.01.2026
ODLAZAK ČUVARKE NAJVEĆIH SRPSKIH SVETINJA: Ceo život posvetila onome što vredi više od zlata i što ne sme da nestane
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Mitropolit šumadijski je na hramovnoj slavi govorio o liturgiji kao najvećem izrazu blagodarnosti Bogu i upozorio da bez smirenja ni Božji darovi ne mogu čoveku doneti istinsku korist.
Njihova imena vezuju se za početke širenja Hristove vere i apostolsku službu.
Pitanje pušenja u pravoslavnom duhovnom životu ne svodi samo na posledice koje cigarete ostavljaju na telo, već i kako one deluju na dušu.
Napuštanje boli posebno onda kada dolazi od osobe kojoj smo verovali.
Piletina, krompir, povrće i začini lagano se krčkaju dok sve ne omekša, a kisela pavlaka na kraju daje paprikašu gustinu, punoću i prepoznatljivu kremastu teksturu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
Od Jalovika do Amerike, protojereja Petra Miloševića vodio je put vere i služenja – osnivač prve srpske pravoslavne crkve u Majamiju, duhovnik kome se verovalo i čovek čije delo nastavlja da živi kroz generacije koje je okupljao i učio.
U oproštajnom obraćanju, episkop švajcarski deli lične trenutke poslednjih dana svoje majke, zahvalnost za molitve i poruku o duhovnoj svetlosti koja prati odlazak iz ovog života u večnost.
U Svetovaznesenskom hramu služena je zaupokojna liturgija uz prisustvo više arhijereja Srpske pravoslavne crkve, dok je patrijarh besedio nad odrom upokojenog Stojana Sladojevića.
U Crkvi Svetog Đorđa pod Goricom služeno je opelo monahinji Hristini (Rabrenović), koju su vernici pamtili po požrtvovanosti, molitvi i decenijama služenja bez želje za priznanjima.
Mitropolit šumadijski je na hramovnoj slavi govorio o liturgiji kao najvećem izrazu blagodarnosti Bogu i upozorio da bez smirenja ni Božji darovi ne mogu čoveku doneti istinsku korist.
U Beogradu se okupilo više od 400 učesnika kampa „Srbija te zove“, a susret sa poglavarom SPC protekao je uz razgovor o poreklu, Svetom Savi, ljubavi prema bližnjem i veri.
Planirana solarna elektrana u okolini manastirskog kompleksa izazvala je zabrinutost zbog mogućeg narušavanja prirodnog ambijenta i duhovnog značaja prostora koji vekovima privlači hodočasnike.
Mitropolit crnogorsko-primorski osveštao je zvono za obnovljeni hram Svetog Georgija u Gorovićima, poručivši da ono okuplja narod na molitvu i donosi duhovni mir.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Posebnu umetničku vrednost predstavlja ikonostas od orahovog drveta, izrađen 1833. godine.
Dok se sa roditeljima pripremaju za odlazak kod kumova na slavu, Stefan i Uroš kreću u potragu za tajnom koja vodi do najvećeg blaga.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Govoreći o porodici, posebno je naglašavao da hrišćanski dom ne treba da bude samo mesto u kojem se živi, već prostor u kojem se osećaju mir, tišina, toplina i međusobno poštovanje.
Kroz poređenje sa ogledalom Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva duboku poruku o ljudskoj oholosti i pokazuje zašto onaj ko želi da ponizi svetinju na kraju razotkriva samoga sebe.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog velikomučenika Pantelejmona po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti apostol Matija. Katolička crkva obeležava spomendan Svete Terezije Benedikte od Krsta, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
