Protojerej-stavrofor Nedeljko Milanović, koji je kao mladi jerej trpeo pritiske komunističkog režima, najveći deo svoje službe proveo je u rasejanju, da bi se pred kraj života vratio u Srbiju i tu završio svoj zemaljski put.
U tišini sremačkog februarskog dana, daleko od okeana uz koje je proveo najveći deo svog svešteničkog veka, protojerej-stavrofor Nedeljko Milanović okončao je svoj ovozemaljski put i usnuo u Gospodu. Došao je u otadžbinu da tu, na zemlji svojih predaka, provede poslednje dane - i upravo tu je, u Sremskoj Mitrovici, u subotu 7. februara 2026. godine, mirno predao dušu Onome kome je služio celim životom.
Rođen je 6. marta 1949. godine u Novom Selu, kod Prnjavora, od oca Ljubomira i majke Vidosave, rođene Bojić. Osnovnu školu završio je u Potočanima, a Bogosloviju Svetog Save u Beogradu 1971. godine. Iste godine venčao se sa Zdravkom u Potočanima, sa kojom je započeo zajednički život obeležen službom, odgovornošću i tihom posvećenošću.
U čin đakona rukopoložen je 7. novembra, a dan kasnije i u čin jereja, rukom episkopa banjalučkog Andreja (Frušića). Kao mladi sveštenik postavljen je za paroha pri hramu Rođenja Presvete Bogorodice u Bosanskom Kobašu, gde je započeo službu u periodu koji Crkvi nije bio naklonjen. Pravo nošenja crvenog pojasa dobio je 21. septembra 1972. godine.
Služeći potom na Kozaračkoj parohiji, pri hramu Svetih apostola Petra i Pavla, zajedno sa porodicom prolazio je kroz godine pritisaka i stalnog nadzora, kada je sveštenička služba često bila praćena sumnjom i omalovažavanjem. I u takvim okolnostima ostao je smiren, postojan i veran, bez javnih istupanja i bez gorčine.
Na sopstvenu molbu dobija kanonski otpust i prelazi u Eparhiju australijsko-novozelandsku, gde je postavljen za paroha pri hramu Svetog Save u Velingtonu. U iseljeništvu, među ljudima opterećenim razdvajanjem od zavičaja, postao je sveštenik kome se verovalo. Činom protonamesnika odlikovan je 12. maja 1986. godine. Njegova služba potom se nastavila u Brizbanu, na Gold Kostu, u Karum Daunsu i Langvarenu.
Posebnu težinu imale su godine nakon uspostavljanja crkvenog jedinstva u dijaspori. Kao paroh pri hramu Svetog Nikole u Brizbanu, suočavao se sa podelama i nepoverenjem koje su se godinama nagomilavale. Radio je strpljivo i nenametljivo, oslanjajući se više na lični primer nego na reči. Za takav pristup i predan rad odlikovan je činom protojereja 28. avgusta 1993. godine.
Od 1995. godine služio je pri hramu Svetog Stefana Dečanskog u Frenkstonu. Ukazom episkopa Save (Jurića) postavljen je i za arhijerejskog namesnika za Zapad Eparhije australijsko-novozelandske. Pravo nošenja naprsnog krsta, koje mu je Sveti arhijerejski sinod dodelio 1999. godine, doživljavao je kao dodatnu odgovornost, a ne kao lično priznanje.
U penziju je otišao iz Langvarena, sa željom da mir potraži u otadžbini, zajedno sa protinicom Zdravkom. U poslednje vreme zdravlje mu se pogoršalo, ali je do kraja ostao pribran i tih, onakav kakav je bio tokom cele službe.
Iza njega su ostali supruga Zdravka, sin Aleksandar, kćer Olivera, kao i trajno sećanje na sina Dragana, koji je ranije preminuo. Ostao je i primer svešteničkog života koji se ne pamti po titulama, već po pouzdanosti, smirenosti i vernosti ljudima kojima je bio poslat.
Opelo će biti služeno u Srbiji. Molitveno sećanje na protojereja-stavrofora Nedeljka Milanovića već živi među njegovim parohijanima, rasutim širom sveta, i u hramovima u kojima je služio, sa nadom da će Gospod primiti njegovu dušu u mir i radost večnog Carstva.
Književnik, publicista i borac za Kosovo i Njegoševo duhovno nasleđe, Komnen Bećirović ostavio je za sobom delo koje ne pripada prolaznosti, već istini i Crkvi. Od Roštislava Švetsa do vladike koji je oblikovao crkvenu službu kroz političke i društvene izazove, kraj njegovog ovozemaljskog života ostavlja dubok trag u životima vernika i pravoslavnoj tradiciji. Kao nastojateljica manastira Ljubostinja više od trideset godina, ostavila je duhovno nasleđe tihe požrtvovanosti, koje ostaje večni putokaz za sve koji traže mir i utehu. U Beogradu se upokojila Mirjana Šakota, žena koja nije tražila slavu, ali je zauvek zadužila srpsku kulturu, Crkvu i pamćenje jednog naroda.
Pexsel,SPC
Dostojanstven povratak
Duhovna riznica
22:17 | 16.01.2026
ODLAZAK VELIKOG ČUVARA KOSOVSKOG ZAVETA: Preselio se u večnost ugledni svedok istine
Duhovna riznica
21:04 | 17.01.2026
UPOKOJIO SE VLADIKA LAZAR: Duhovni vođa koji je decenijama čuvao pravoslavlje u velikim istorijskim previranjima
Aktuelno iz SPC
11:35 | 18.01.2026
ODLAZAK MONAHINJE KOJI ZATVARA JEDNO VELIKO POGLAVLJE NAŠE CRKVE: U noći na Krstovdan upokojila se igumanija Hristina
Duhovna riznica
21:00 | 23.01.2026
ODLAZAK ČUVARKE NAJVEĆIH SRPSKIH SVETINJA: Ceo život posvetila onome što vredi više od zlata i što ne sme da nestane
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnu Teodoru Aleksandrijsku po starom kalendaru, dok se po novom praznuju Sveta prvomučenica Tekla i Sveti Siluan Atonski. Katolička crkva obeležava Gospu od Otkupljenja, dok Jevreji i muslimani nemaju veći praznik.
Oštra pouka ave Justina Popovića ne ostavlja prostor za opravdanja, već svakoga suočava sa pitanjem kako svojim postupcima služi Bogu.
Nakon što je, nagovorena od vračare, učinila preljubu, Teodora je napustila dotadašnji život i muža i odlučila da se potpuno posveti pokajanju.
Četvorodnevno putovanje obuhvatiće Pariz, Sen Deni, Lurd i Mec, gde će pontifik učestvovati na međureligijskom susretu, obratiti se državnicima i služiti misu u Katedrali Svetog Stefana.
Povorka je prošla ka Trgu Svetog Petra, noseći transparent sa imenima 300 dece.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Od Jalovika do Amerike, protojereja Petra Miloševića vodio je put vere i služenja – osnivač prve srpske pravoslavne crkve u Majamiju, duhovnik kome se verovalo i čovek čije delo nastavlja da živi kroz generacije koje je okupljao i učio.
U oproštajnom obraćanju, episkop švajcarski deli lične trenutke poslednjih dana svoje majke, zahvalnost za molitve i poruku o duhovnoj svetlosti koja prati odlazak iz ovog života u večnost.
U Svetovaznesenskom hramu služena je zaupokojna liturgija uz prisustvo više arhijereja Srpske pravoslavne crkve, dok je patrijarh besedio nad odrom upokojenog Stojana Sladojevića.
U Crkvi Svetog Đorđa pod Goricom služeno je opelo monahinji Hristini (Rabrenović), koju su vernici pamtili po požrtvovanosti, molitvi i decenijama služenja bez želje za priznanjima.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Na Krstovdan u manastiru Blagoveštenje kablarsko biće održana svečanost 11. drvorezbarske kolonije "Krst patrijarha Pavla", uz izložbu ručno izrađenih krstova i dodelu nagrada učesnicima.
Krsna slava Hrama Rođenja Presvete Bogorodice proslavljena je liturgijom, molitvom i slavskom trpezom, a mitropolit dabrobosanski u besedi je govorio o milosti Božjoj i značaju Presvete Bogorodice u istoriji spasenja ljudskog roda.
Praznik je počeo liturgijom u manastiru i besedom sveštenika Jovana Cvetkovića o veri i istrajnosti svetih Joakima i Ane, a potom je ulicama grada prošla svečana litija.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Isusovu molitvu ne zovu slučajno "molitva nad molitvama".
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Bog ih je, prema predanju, obdario i darom čudotvorstva, pa su kod njih dolazili brojni bolesnici tražeći isceljenje.
Odgovor na ovo pitanje može se, inače, naći i u Prvoj poslanici Korinćanima apostola Pavla.
Isusovu molitvu ne zovu slučajno "molitva nad molitvama".
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
