Protojerej-stavrofor Nedeljko Milanović, koji je kao mladi jerej trpeo pritiske komunističkog režima, najveći deo svoje službe proveo je u rasejanju, da bi se pred kraj života vratio u Srbiju i tu završio svoj zemaljski put.
U tišini sremačkog februarskog dana, daleko od okeana uz koje je proveo najveći deo svog svešteničkog veka, protojerej-stavrofor Nedeljko Milanović okončao je svoj ovozemaljski put i usnuo u Gospodu. Došao je u otadžbinu da tu, na zemlji svojih predaka, provede poslednje dane - i upravo tu je, u Sremskoj Mitrovici, u subotu 7. februara 2026. godine, mirno predao dušu Onome kome je služio celim životom.
Rođen je 6. marta 1949. godine u Novom Selu, kod Prnjavora, od oca Ljubomira i majke Vidosave, rođene Bojić. Osnovnu školu završio je u Potočanima, a Bogosloviju Svetog Save u Beogradu 1971. godine. Iste godine venčao se sa Zdravkom u Potočanima, sa kojom je započeo zajednički život obeležen službom, odgovornošću i tihom posvećenošću.
U čin đakona rukopoložen je 7. novembra, a dan kasnije i u čin jereja, rukom episkopa banjalučkog Andreja (Frušića). Kao mladi sveštenik postavljen je za paroha pri hramu Rođenja Presvete Bogorodice u Bosanskom Kobašu, gde je započeo službu u periodu koji Crkvi nije bio naklonjen. Pravo nošenja crvenog pojasa dobio je 21. septembra 1972. godine.
Služeći potom na Kozaračkoj parohiji, pri hramu Svetih apostola Petra i Pavla, zajedno sa porodicom prolazio je kroz godine pritisaka i stalnog nadzora, kada je sveštenička služba često bila praćena sumnjom i omalovažavanjem. I u takvim okolnostima ostao je smiren, postojan i veran, bez javnih istupanja i bez gorčine.
Na sopstvenu molbu dobija kanonski otpust i prelazi u Eparhiju australijsko-novozelandsku, gde je postavljen za paroha pri hramu Svetog Save u Velingtonu. U iseljeništvu, među ljudima opterećenim razdvajanjem od zavičaja, postao je sveštenik kome se verovalo. Činom protonamesnika odlikovan je 12. maja 1986. godine. Njegova služba potom se nastavila u Brizbanu, na Gold Kostu, u Karum Daunsu i Langvarenu.
Posebnu težinu imale su godine nakon uspostavljanja crkvenog jedinstva u dijaspori. Kao paroh pri hramu Svetog Nikole u Brizbanu, suočavao se sa podelama i nepoverenjem koje su se godinama nagomilavale. Radio je strpljivo i nenametljivo, oslanjajući se više na lični primer nego na reči. Za takav pristup i predan rad odlikovan je činom protojereja 28. avgusta 1993. godine.
Od 1995. godine služio je pri hramu Svetog Stefana Dečanskog u Frenkstonu. Ukazom episkopa Save (Jurića) postavljen je i za arhijerejskog namesnika za Zapad Eparhije australijsko-novozelandske. Pravo nošenja naprsnog krsta, koje mu je Sveti arhijerejski sinod dodelio 1999. godine, doživljavao je kao dodatnu odgovornost, a ne kao lično priznanje.
U penziju je otišao iz Langvarena, sa željom da mir potraži u otadžbini, zajedno sa protinicom Zdravkom. U poslednje vreme zdravlje mu se pogoršalo, ali je do kraja ostao pribran i tih, onakav kakav je bio tokom cele službe.
Iza njega su ostali supruga Zdravka, sin Aleksandar, kćer Olivera, kao i trajno sećanje na sina Dragana, koji je ranije preminuo. Ostao je i primer svešteničkog života koji se ne pamti po titulama, već po pouzdanosti, smirenosti i vernosti ljudima kojima je bio poslat.
Opelo će biti služeno u Srbiji. Molitveno sećanje na protojereja-stavrofora Nedeljka Milanovića već živi među njegovim parohijanima, rasutim širom sveta, i u hramovima u kojima je služio, sa nadom da će Gospod primiti njegovu dušu u mir i radost večnog Carstva.
Književnik, publicista i borac za Kosovo i Njegoševo duhovno nasleđe, Komnen Bećirović ostavio je za sobom delo koje ne pripada prolaznosti, već istini i Crkvi. Od Roštislava Švetsa do vladike koji je oblikovao crkvenu službu kroz političke i društvene izazove, kraj njegovog ovozemaljskog života ostavlja dubok trag u životima vernika i pravoslavnoj tradiciji. Kao nastojateljica manastira Ljubostinja više od trideset godina, ostavila je duhovno nasleđe tihe požrtvovanosti, koje ostaje večni putokaz za sve koji traže mir i utehu. U Beogradu se upokojila Mirjana Šakota, žena koja nije tražila slavu, ali je zauvek zadužila srpsku kulturu, Crkvu i pamćenje jednog naroda.
Pexsel,SPC
Dostojanstven povratak
Duhovna riznica
22:17 | 16.01.2026
ODLAZAK VELIKOG ČUVARA KOSOVSKOG ZAVETA: Preselio se u večnost ugledni svedok istine
Duhovna riznica
21:04 | 17.01.2026
UPOKOJIO SE VLADIKA LAZAR: Duhovni vođa koji je decenijama čuvao pravoslavlje u velikim istorijskim previranjima
Aktuelno iz SPC
11:35 | 18.01.2026
ODLAZAK MONAHINJE KOJI ZATVARA JEDNO VELIKO POGLAVLJE NAŠE CRKVE: U noći na Krstovdan upokojila se igumanija Hristina
Duhovna riznica
21:00 | 23.01.2026
ODLAZAK ČUVARKE NAJVEĆIH SRPSKIH SVETINJA: Ceo život posvetila onome što vredi više od zlata i što ne sme da nestane
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Završena obnova i živopis Sabornog hrama Rođenja Presvete Bogorodice svedoče o istrajnosti srpske zajednice u Argentini i nasleđu koje i danas živi kroz veru, umetnost i zajedništvo
Topli zalogaji sa paradajzom, paprikom i lukom za doručak, užinu ili večeru u danima posta na ulju.
Nakon glasina o ukidanju bogosluženja i optužbi koje su se sa mreža prelile na teren, jerej iz Loznice objašnjava kako je nastala zabuna i zašto vernici, po crkvenom poretku, ne traže rešenja na ulici.
Ponekad najveći protivnici pronađu zajednički trenutak tišine - ne zbog dobrote, već pod senkom Hrista. Beseda o Pilatu i Irodu otkriva moć pravednosti koja menja srca i gasi mržnju.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Nikifora Carigradskog po starom i Sabor Svetog Arhangela Gavrila po novom kalendaru. Katolici slave Svete Montana i Maksimu, dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Od Jalovika do Amerike, protojereja Petra Miloševića vodio je put vere i služenja – osnivač prve srpske pravoslavne crkve u Majamiju, duhovnik kome se verovalo i čovek čije delo nastavlja da živi kroz generacije koje je okupljao i učio.
U oproštajnom obraćanju, episkop švajcarski deli lične trenutke poslednjih dana svoje majke, zahvalnost za molitve i poruku o duhovnoj svetlosti koja prati odlazak iz ovog života u večnost.
Od uspona u vrhu Ruske pravoslavne crkve do raščinjenja, sukoba sa patrijarhom Aleksejem II i razlaza sa mitropolitom Epifanijem, ostavio je iza sebe crkvenu mapu podela čije posledice i dalje potresaju pravoslavni svet.
Posle duge i teške bolesti, monah poznat po smirenosti i predanosti molitvi upokojio se u Gospodu - opelo i sahrana zakazani za sutra.
Završena obnova i živopis Sabornog hrama Rođenja Presvete Bogorodice svedoče o istrajnosti srpske zajednice u Argentini i nasleđu koje i danas živi kroz veru, umetnost i zajedništvo
Nakon glasina o ukidanju bogosluženja i optužbi koje su se sa mreža prelile na teren, jerej iz Loznice objašnjava kako je nastala zabuna i zašto vernici, po crkvenom poretku, ne traže rešenja na ulici.
Vernici i sveštenstvo okupljeni u molitvi simbolično postavili temelje budućeg hrama u vizantijskom stilu u šabačkom naselju Šipurske livade.
U okviru projekta „Molitva kao lek“, u ustanovu u kojoj se leče najdublje rane psihe uneta je duhovna dimenzija koja je izbrisala granice između lekara i pacijenata i otvorila prostor za drugačije razumevanje ozdravljenja.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Sveti Nikifor Carigradski bio je ispovednik i patrijarh koji je mudro upravljao Crkvom i stradao zbog odbrane ikona.
Crkveni dokument potvrđuje da katolici mogu pristupiti ksenotransplantaciji uz poštovanje etičkih smernica i brigu o životinjama, dok naučnici traže rešenja za hronični manjak donorskih organa.
Pravoslavlje ne negira potrebu za lečenjem i brigom o telu, ali naglašava da pravo isceljenje obuhvata čitavog čoveka - i telo i dušu.
