Kao nastojateljica manastira Ljubostinja više od trideset godina, ostavila je duhovno nasleđe tihe požrtvovanosti, koje ostaje večni putokaz za sve koji traže mir i utehu.
U noći u kojoj se nebo uvek čini bližim zemlji, u dva sata posle ponoći na Krstovdan, u Gospodu je usnula igumanija Hristina, dugogodišnja nastojateljica manastira Ljubostinja. Vest o njenom upokojenju nije se širila kao obična vest: dolazila je tiho, od srca do srca, kao što je i sama mati Hristina živela – nenametljivo, a snažno. Za sestrinstvo Ljubostinje i mnoge vernike, to nije bio samo oproštaj od voljene igumanije, već zatvaranje jedne stranice duhovne istorije.
Rođena kao Velika Obradović 20. decembra 1931. godine u selu Sedlari kod Trebinja, mati Hristina je još u mladosti svoj put vezala za Crkvu. U Ljubostinju je došla mlada, a monaški postrig primila je 1951. godine iz ruku tadašnjeg episkopa šumadijskog Valerijana, dobivši ime koje će s vremenom postati simbol poverenja i tihe duhovne čvrstine – Hristina. U tom imenu, kao u kratkoj molitvi, sabrala se njena životna odluka: da bude prisutna, da služi i da nosi teret dana bez potrebe da se o njemu govori naglas.
Nakon upokojenja znamenite igumanije Varvare 1995. godine, sestrinstvo manastira i tadašnji episkop Sava Vuković poverili su mati Hristini upravljanje svetinjom kneginje Milice. Više od tri decenije ona je bila nastojateljica koja nije gradila autoritet glasom, već primerom. Ljubostinja je pod njenim rukovodstvom ostala mesto sabranosti, molitve i tihe postojanosti – manastir koji ne privlači pažnju bukom, nego smirenjem koje se pamti.
Oni koji su je poznavali svedoče da je u njoj smirenje imalo lice, a požrtvovanost ruke koje nikada ne traže da budu viđene. Umela je da sasluša, da posavetuje, ali i da ćuti onda kada je ćutanje lekovitije od svake reči. Mnogi su u Ljubostinju dolazili upravo zbog te tišine u kojoj se lakše razabira sopstveno srce, a u kojoj je mati Hristina bila pouzdan oslonac i svedok vere koja se ne dokazuje, nego živi.
Iz manastira je saopšteno da su posebnu zahvalnost dužni svima koji su bili uz igumaniju u njenim poslednjim danima, naročito mitropolitu kruševačkom Davidu, kao i sveštenstvu i monahinjama koje su do kraja pokazale brigu i sestrinsku ljubav. U tim poslednjim trenucima, kako svedoče, nije bilo straha ni nemira - samo mir koji dolazi posle dugog i vernog služenja.
- Njen život i služenje obeležili su čitavu epohu duhovnog rada u našoj Crkvi. Mati Hristina ostaje zapamćena kao primer vere i tihog služenja Bogu i narodu - navedeno je u saopštenju manastira. U tim rečima nema patetike, ali ima istine: postoje ljudi čiji odlazak ne pravi prazninu koja boli, već tišinu koja obavezuje.
Ljubostinja će nastaviti svoj monaški život, kao što je to činila i pre i tokom decenija koje je mati Hristina provela na njenom čelu. Ali oni koji su u njena vrata ulazili tražeći utehu, savet ili samo trenutak sabranosti, znaće da je u tim zidovima ostalo nešto od njene blage, postojane prisutnosti. A to je, možda, najdublji trag koji jedan monaški život može da ostavi.
Zbog krvavog napada u katoličkoj crkvi tokom mise, sud je izrekao kazne kakve se retko viđaju, povukavši oštru granicu između islama kao vere i nasilja koje pokušava da se sakrije iza njegovog imena. Jevanđeljska priča koja se čita na bogosluženjima uvodi vernike u drugi korak pripreme za Veliki post i otvara pitanje povratka, oproštaja i radosti koja ne liči ni na jednu ljudsku pravdu. U besedi za Nedelju bludnoga sina, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako Božja moć razvezuje najteže okove i vraća izgubljeni mir duši. Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Ksenofonta i Mariju po starom kalendaru i Svetog Teodora Stratilata po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Jeronima Emilijanija, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika. U jednoj od svojih pouka, svetogorski starac objašnjava zašto diplomirani bogoslovi, bez iskustva molitve i života, više zbunjuju nego što preobražavaju vernike - i kako jedan pravi jerej menja sve u svojoj parohiji. Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici. Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu. Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena. Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje. Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Wikipedia
Ljubostinja kao svetionik vere
SPC
Poslednji dani i večni trag
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Islam
11:31
PRESUDA BEZ MILOSTI ZBOG PUCNJAVE U CRKVI U ISTANBULU: Dve doživotne robije i 143 godine zatvora
Praznici i sveci
10:33
DANAS JE NEDELJA BLUDNOG SINA: Počinje druga pripremna sedmica za Vaskršnji post
Duhovna riznica
08:00
ŠTA UČINITI KADA NE ZNAMO PRONAĆI PUT IZ TAME: Vladika Nikolaj otkriva kako osloboditi dušu od najtežih okova i povratiti život izgubljen u grehu
Praznici i sveci
06:00
VERSKI KALENDAR ZA NEDELJU 8. FEBRUAR
Aktuelno iz SPC
00:01
SELOM U KOME NEMA SVEŠTENIKA RUKOVODI SAM BOG, A TAMO GDE JE LOŠ SVEŠTENIK KOMANDUJE ĐAVO: Starac Pajsije razotkriva mračnu stranu crkvenih učenja
Aktuelno iz SPC
20:48 | 05.02.2026
POTPIS KOJI MENJA VERSKU MAPU PODGORICE: Konačno postoje svi uslovi za podizanje svetinje posvećene Svetom Vasiliju Ostroškom
Posni recepti
13:59 | 03.01.2026
OVAKO SE PRAVI BOŽIĆNA POGAČA NA SVETOJ GORI: Recept starca Gavrila, glavnog svetogorskog kuvara
Mrsni recepti
12:19 | 04.11.2025
NAJBRŽI SITNI KOLAČI KOJI MAME POGLEDE I POHVALE: Poslastica savršenog ukusa za slavsku trpezu
Mrsni recepti
12:43 | 01.11.2025
KOLAČI KOJI PRVI NESTANU SA SLAVSKOG STOLA: Starinski recept za breskvice donosi miris detinjstva, toplinu doma i radost zajedništva
Posni recepti
12:19 | 18.01.2026
MANASTIRSKA POSLASTICA KOJU MORATE PROBATI: Pita od oraha po receptu jeromonaha Jeroteja iz 19. veka
U Beogradu se upokojila Mirjana Šakota, žena koja nije tražila slavu, ali je zauvek zadužila srpsku kulturu, Crkvu i pamćenje jednog naroda.
Od Roštislava Švetsa do vladike koji je oblikovao crkvenu službu kroz političke i društvene izazove, kraj njegovog ovozemaljskog života ostavlja dubok trag u životima vernika i pravoslavnoj tradiciji.
Književnik, publicista i borac za Kosovo i Njegoševo duhovno nasleđe, Komnen Bećirović ostavio je za sobom delo koje ne pripada prolaznosti, već istini i Crkvi.
Od Bele Crkve preko Ohrida do Nakučana, protojerej Slaviša Marković obnavljao je crkve i pružao utehu vernicima.
U jednoj od svojih pouka, svetogorski starac objašnjava zašto diplomirani bogoslovi, bez iskustva molitve i života, više zbunjuju nego što preobražavaju vernike - i kako jedan pravi jerej menja sve u svojoj parohiji.
Koordinator Odseka za dijalog u javnoj sferi Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke objašnjava kako pokušaji brisanja crkvene tradicije otkrivaju sukob između iskonskih vrednosti i kvazi „napretka“.
Ona je bila luda Hrista radi, a to je najveća ljubav, i proživela je svoj život u velikom poniženju i stradanju, odbačena od ljudi, ali prihvaćena od Boga, poručio je vladika.
Jedan apel poglavara Srpske pravoslavne crkve pretvara molitvu u konkretno delo: krv koja se daruje u beogradskim hramovima postaje nada za nečiji novi početak.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Sotona čoveka ne navodi na greh naglo i otvoreno, već postepeno, kroz misli, osećanja i navike koje deluju bezazleno.
Sveštenik Bojan Krstanović ukazuje da kađenje nije puki običaj, već čin poštovanja i molitvenog odnosa prema Bogu i svetinji.
Jednostavna smesa, proverena mera i miris vanilije koji vraća u dane praznika, mrsnih ručkova i tihog porodičnog mira.
