Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U trenutku kada se vera sve češće potiskuje na marginu, a glas Crkve prelama kroz buku svakodnevice, reči vladike dobijaju posebnu težinu. Nisu to samo odgovori na aktuelna pitanja, već pokušaj da se u rasutom vremenu pronađe oslonac koji ne zavisi od političkih okolnosti ni prolaznih ideja. U razgovoru sa mitropolitom dabrobosanskim Hrizostomom otvara se prostor za promišljanje o odgovornosti, veri i čovekovom mestu pred iskušenjima koja ne biraju ni granice ni narode.
Ko su svetski moćnici koje će Bog i narod prokleti? Zašto je važno raditi na miru? Sve su to pitanja na koja je mitropolit Hrizostom ponudio odgovore u novom izdanju Vijesti.ba podkasta.
– Živimo u veoma teškom vremenu, to vidimo kroz same građane i njihove reakcije na sve ovo što se dešava. Mnogo mladih odlazi, ostaje nam pusta zemlja. To je žalosno. Država je dovedena do jednog apsurdnog stanja, gde ne možemo da se dogovorimo ni šta jesmo, ni šta nismo, kaže mitropolit Hrizostom.
Mitropolit dabrobosanski odgovara na pitanje da li religijski lideri još uvek imaju stvarni uticaj na političke procese ili su njihovi glasovi sve tiši.
– Pokušavamo da ne stvaramo halabuku ili netrpeljivost. Najvažnije je imati nadu, beznađe je ravno samouništenju, kaže mitropolit.
Mitropolit Hrizostom govori i o odgovornosti vlasti, upozoravajući na opasnost zloupotrebe moći, ali i o tome kako vernici mogu da prepoznaju istinske vrednosti u vremenu kada se granice između moralnog i interesnog često brišu.
– Niko nije dobio izbore na ideologiji rata. One koji zloupotrebljavaju vlast Bog će kazniti, ali i narod prokleti. Živimo u trenutku da jedna moćna sila, sa svojim trabantom, čini takve zločine nad jednim narodom. Onaj ko je u stanju da ubije toliko nevine dece u Gazi, da bombarduje škole, šta je to drugo nego prokletstvo, kaže mitropolit Hrizostom.
Mitropolit je ispričao i negativno iskustvo tokom nedavne posete Jerusalimu, kada su ih pljuvali na ulici. Sličnu sudbinu od ultraortodoksnih Jevreja ranije je doživeo i jedan katolički sveštenik.
– To je zastrašujuće, mi idemo ulicom, oni pljuju na nas bez stida, bez srama. Čovek ne može da ode normalno da se pokloni svojim svetinjama, pljuvali su nas na ulici, to je stravično, to je sramota. A šta da radiš, tamo si u tuđoj državi. I ovde treba razviti malo više poštovanja prema drugim verskim zajednicama, kazao nam je, između ostalog, mitropolit.
U razgovoru otvaramo i teme međusobnog poštovanja među verskim zajednicama u Bosni i Hercegovini, uloge Međureligijskog veća, ali i položaja pravoslavnih vernika u Federaciji BiH. Govorimo i o izazovima savremene porodice, potrebi vraćanja skromnosti i duhovnosti, te načinu na koji pojedinac može da pronađe ravnotežu u ubrzanom i često otuđenom društvu.
Mitropolit šalje i snažnu poruku svetskim liderima - jednostavnu, ali duboko značajnu, koja podseća na odgovornost prema čoveku i miru kao najvišim vrednostima.
Izraelski ministar govori o širenju prisustva vernika i mogućnosti stalne molitve, dok rabin Volfson ovaj trenutak opisuje kao ispunjenje višemilenijskog očekivanja jevrejskog naroda.
Izjave poglavara Rimokatoličke crkve o nasilju izazvale burne reakcije u Izraelu, gde verski lideri upozoravaju na opasne posledice takvih stavova, dok Vatikan odgovara bez direktnog suočavanja sa optužbama.
U vremenima ličnih borbi i nevidljivih pritisaka, reči jednog optinskog starca otkrivaju drugačije čitanje životnih teškoća i nude neobično smirenje koje ne dolazi spolja, već iznutra.
Sveti Agatopod je bio đakon, a Teodul čtec crkve u Solunu.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
Osvetivši nove manastirske objekte, poglavar Srpske pravoslavne crkve upozorio je da bez lične želje nema susreta sa Bogom, ma koliko dar bio velik.
U tom smislu, brak nije cilj sam po sebi, već sredstvo kroz koje se čovek približava Bogu.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Sveštenstvo Jerusalimske patrijaršije nastavlja liturgiju iza zatvorenih vrata, dok vernici širom sveta iščekuju čudo Blagodatnog ognja uoči pravoslavnog Vaskrsa.
Milioni vernika širom pravoslavnog sveta čekaju da saznaju hoće li Blagodatni oganj zasvetleti dok sukobi u Jerusalimu prete da prekinu vekovne tradicije.
Sinod Jerusalimske patrijaršije pozvao na hitan prekid vatre i zaštitu hrišćanskih zajednica, dok se u crkvenim krugovima sve ozbiljnije razmatra ideja o sazivanju svih pomesnih Crkava.
U srcu Starog grada u Jerusalimu, oci Svetog groba svakodnevno štite hramove i vernike, dok molitva i Božija zaštita čuvaju njihove živote i tradiciju koja traje od apostolskih vremena.
U vremenima ličnih borbi i nevidljivih pritisaka, reči jednog optinskog starca otkrivaju drugačije čitanje životnih teškoća i nude neobično smirenje koje ne dolazi spolja, već iznutra.
U tom smislu, brak nije cilj sam po sebi, već sredstvo kroz koje se čovek približava Bogu.
Isus je umirao tokom šest sati, nakon najstrašnijih i najužasnijih muka koje su ikada izmišljene.
U pravoslavnom učenju, vrednost čoveka ne meri se spoljnim uspehom, već unutrašnjom borbom i spremnošću da ostane veran istini, čak i kada to znači trpljenje.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
Lav XIV poziva građane da utiču na odluke Kongresa i osporava ratnu politiku, dok američki predsednik uzvraća bez zadrške - iza oštrih reči krije se borba za uticaj nad milionima vernika i pravac kojim će krenuti američko društvo.
Jednostavno testo punjeno mesom, zaliveno pavlakom i puterom, ponovo postaje hit domaće kuhinje jer spaja nostalgiju, sitost i osećaj zajedništva koji ne zastareva.
U Buenos Ajresu kršteno deset odraslih i troje dece posle višemesečne pripreme, a praznično bogosluženje u obnovljenom hramu pretvorilo se u snažno svedočanstvo da vera ne poznaje granice jezika, porekla i kontinenta.
