Izraelski ministar govori o širenju prisustva vernika i mogućnosti stalne molitve, dok rabin Volfson ovaj trenutak opisuje kao ispunjenje višemilenijskog očekivanja jevrejskog naroda.
Ministar nacionalne bezbednosti Izraela Itamar Ben-Gvir posetio je Brdo hrama u Starom gradu Jerusalima zajedno sa rabinom Elisom Volfsonom, a ovu posetu prenosio je izraelski "Sedmi kanal". Tokom boravka na svetom mestu, ministar je govorio o promenama koje su se poslednjih godina dogodile u njegovom statusu. Prema njegovim rečima, vlada sada nastoji da dodatno proširi jevrejsko prisustvo i poveća broj vernika koji dolaze.
- Sećam se kada sam ovde došao sa 14 ili 15 godina, razlika je bila ogromna“, ispričao je Itamar Ben-Gvir. „Tada su ljudi oko nas uzvikivali "Alahu akbar", bili smo okruženi, a ako bi Jevrejin samo nešto tiho izgovorio, bio bi uhapšen. Danas je osećaj sasvim drugačiji, kao da si u sopstvenoj kući – rekao je ministar Ben-Gvir, prenose izraelski mediji.
Ministar je istakao da su, kako tvrdi, njegovi napori omogućili da na Brdu hrama budu dozvoljene molitve i hodočašća. Svrha posete, kako je navedeno, bila je razmatranje mogućnosti da se uvede trajno prisustvo jevrejskih vernika, po uzoru na režim molitve kod Zapadnog zida.
Rabin Elisa Volfson ocenio je poteze ministra kao istorijske i značajne za čitav narod.
- Ono što se ovde dešava naš narod čeka 2.000 godina“, rekao je Volfson i dodao:
- .Važno je razumeti da ove promene nisu značajne samo za posetioce Brda hrama, već za čitav narod Izraela.
Današnja poseta održana je uz pratnju visokih policijskih zvaničnika i predstavnika Uprave za pojačanja. Ministar Ben-Gvir je ovo sveto mesto posetio i ranije, tokom pojačanih sukoba, neposredno pre stupanja na snagu sporazuma o prekidu vatre.
Zajednička vojna operacija Izraela i SAD protiv Irana dobila je kodno ime koje aludira na biblijskog praoca iz izraelskog kraljevskog roda.
Rumunska pravoslavna crkva u saradnji sa državnim vlastima organizuje put poklonika ka Egiptu i dalje letove za Bukurešt.
Paroh budvanski objašnjava zašto odlazak na groblje nije najvažniji čin, kako molitva povezuje žive i upokojene i zbog čega na ovaj dan nema mesta sujeverju i pravilima koja nemaju uporište u crkvenom učenju.
Kandilo podseća na potrebu za molitvom, na to da je Hristos jedina istinita svetlost i da vera u njega treba da osvetljava čovekov život.
Čak 49 vojnika, videvši Kalistratovu postojanost, prihvatilo je hrišćansku veru.
U svetinji u Ilajnu, gde su ga dočekali monasi i brojni vernici, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o Božjem promislu, duhovnim korenima Srba u Australiji i svetinjama koje čuvaju veru daleko od otadžbine.
U našoj krvi su nebrojeni preci, sa njima je i deo nas otišao Bogu, govorio je starac Visarion.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Policija je preduzela sve radnje i istraga je u toku, pa se očekuje da će počinioci biti uhvaćeni brzo.
Devetog dana meseca ava jevrejska zajednica seća se razaranja Prvog i Drugog hrama u Jerusalimu, progona i odaje poštu žrtvama najvećih tragedija svoje istorije.
Jerusalimska patrijaršija tvrdi da je crkvena imovina u Silvanu nezakonito zauzeta i upozorava da bi slučaj mogao da ugrozi prava hrišćanskih zajednica u Svetoj zemlji.
Incident kod Damaskih vrata izazvao je zabrinutost verskih zajednica, uz navode da policija nije izvršila hapšenja i da je oštećenom sugerisano da ne podnese zvaničnu prijavu.
Izraz koji govori o Božjoj volji, ali i o tome koliko je čovek nemoćan da sa sigurnošću zna šta donosi budućnost.
U izraelu se obeležava se 3. oktobra 2026. godine, a u dijaspori se Simhat tora slavi dan kasnije; evo zbog čega se osmi dan razlikuje od prethodnih sedam i kakvu simboliku nosi ovaj praznični datum.
Praznički dani obeleženi su životom pod otvorenim nebom, simbolima zahvalnosti i sećanjem na put kroz pustinju, dok se porodice okupljaju uz molitve, prazničnu trpezu i drevne običaje.
Sedam dana provode u posebno napravljenim kolibama, koriste četiri biljke u obredu, a na trpezi se pojavljuju med, sezonske namirnice i punjeni kupus.
Čak 49 vojnika, videvši Kalistratovu postojanost, prihvatilo je hrišćansku veru.
U našoj krvi su nebrojeni preci, sa njima je i deo nas otišao Bogu, govorio je starac Visarion.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Ruski svetitelj objašnjava zašto se zablude ne prevazilaze podsmehom i osudom, već smirenjem, ljubavlju, trpljenjem i molitvom.
U besedi za petak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristovu molitvu i otkriva šta ona govori o božanskoj ljubavi, jedinstvu Svete Trojice i očišćenju srca od greha.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola i jevanđelista Jovana Bogoslova po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog apostola Jakova Alfejevog. Katolička crkva obeležava Svetog Jovana Henrija Njumana i Svetog Dionisija sa drugovima, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
