Osvetivši nove manastirske objekte, poglavar Srpske pravoslavne crkve upozorio je da bez lične želje nema susreta sa Bogom, ma koliko dar bio velik.
Na praznik Živonosnog istočnika, u narodu poznat i kao Istočni petak, patrijarh Porfirije osvetio je paraklis posvećen tom velikom bogorodičnom prazniku, kao i novoizgrađeni konak u manastiru Mislođin. Pre Svete liturgije, čin osvećenja označio je završetak jednog važnog poglavlja u obnovi ove svetinje, ali i početak njenog punog liturgijskog života.
Sabrani narod, podsećajući na davne vekove kada su se bolni i nemoćni okupljali kraj izvora u Carigradu tražeći isceljenje, i ovoga puta je došao sa istom nadom. Taj istorijski odjek nije bio tek simboličan. Bio je živ u molitvi i prisutan u rečima Patrijarha, koji je u svojoj besedi otvorio pitanje koje se ne može jednostavno obuhvatiti razumom:
- Gospod je ljubav. On čitavog sebe daje za nas. On sve poziva u radost susreta sa Njim, u zagrljaj sa Njim, ali je neophodno da, pored tog Njegovog poziva, Njegovog zagrljaja, Njegove topline i ljubavi u odnosu na svakog čoveka, nerazumne, nadumne, beskrajne, lude ljubavi Božje u odnosu na nas, neophodno je i da mi hoćemo taj zagrljaj Božji - kazao je patrijarh Porfirije.
U tim rečima nije bilo samo pouke, već i opomene. Ljubav, kako je istakao, nije jednostrani dar koji se prima bez odgovora. Ona traži prepoznavanje, makar i u slabosti.
- Ne može um ljudski da smesti u sebe zašto i kako to Bog voli nas, nas takve kakvi smo, ali On je ljubav po svojoj suštini i On daje Carstvo svoje, daruje spasenje. Zbog toga nas je prizvao iz nebića u biće. Međutim, neophodno je i važno da mi najpre prepoznamo tu ljubav Božju, a onda da, ma koliko posrtali, ma koliko slabašni, grešni i pogrešni bili, ma koliko bili promašeni, imamo u sebi čežnju, ljubav i neugasivu žeđ za Njim. Neophodno je da hoćemo zagrljaj Božji.
Praznična radost bila je utkana u svaki trenutak sabranja. Uz molitveno učešće igumanije Justine i više od dve stotine vernih, Liturgiju su sa Patrijarhom služili vikarni episkopi Nikon i Petar, kao i više sveštenoslužitelja i đakona, čime je ovaj događaj dobio i širi crkveni značaj.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Obnova manastira Mislođin, koja je započela 2010. godine blagoslovom blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija Radovića, danas se prepoznaje ne samo u podignutim zidovima, već i u duhovnoj živosti koja ih ispunjava. Zalaganjem igumanije Justine podignuta je i manastirska crkva posvećena Svetom Hristoforu, koju je 2015. godine osveštao blaženopočivši patrijarh Irinej.
Ono što je tog dana u Mislođinu bilo najuočljivije nije bila svečanost sama po sebi, već osećaj da se između izgovorenih reči i tišine koja ih prati otvara prostor susreta. Ne samo ljudi među sobom, već čoveka i Boga. A kako je poručio Patrijarh, taj susret nije nametnut, već ponuđen i čeka odgovor.
Patrijarh ukazuje da se Vaskrsli Hristos ne prepoznaje spoljašnjim pogledom, već u ličnom susretu, evharistijskoj zajednici i delatnoj ljubavi prema bližnjem, naročito prema stradalima i vernom narodu na Kosovu i Metohiji.
Molitva sabranih vernika, bogosluženje i poruke o pokajanju, nadi i duhovnoj odgovornosti u drevnoj svetinji na Kosovu i Metohiji.
U drevnoj svetinji, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o Hristovom silasku u smrt kao pobedi nad najvećim neprijateljem čoveka, dok su vernici poneli snažnu poruku nade i utehe.
U tišini manastira i među vernicima koji su slušali svaku reč, patrijarh je govorio o strahu koji prati svakog čoveka, o granicama ljudske moći i o pobedi koja se ne objašnjava teorijom, već verom i ličnim iskustvom vaskrsenja.
Car Konstantin je 313. godine doneo Milanski edikt, kojim je hrišćanstvo postalo zvanična religija, čime su zaustavljeni okrutni progoni hrišćana.
Dok su se dizali prvi ustanički barjaci, u župskom selu Kožetin podignuta je svetinja oko koje su se isplele legende, istorijske bitke i sećanje na vreme kada je gradnja pravoslavnog hrama predstavljala mnogo više od verskog čina.
Sveti oci učili su da svaka greška može da postane pouka ukoliko čovek iz nje izvuče duhovnu korist.
Dok se formiraju dugi redovi vernika ispred Hrama Svetog Save, zaštitnik građana upozorava da vređanje na njihov račun prelazi granicu slobode govora i predstavlja povredu ljudskog dostojanstva.
Starinska, praktična zamena koja je vremenom dobila svoje stalno mesto na porodičnoj trpezi.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Dok su minus i ledeni okovi gotovo paralisali zemlju, verni narod se okupio na liturgiji, a patrijarh srpski osveštao je temelje parohijskog doma i poslao poruku koja se pamti.
Na dan slave hrama u manastiru Središte, posle osvećenja, poglavar SPC služio je arhijerejsku liturgiju uz sasluženje arhijereja, monaštva i sveštenstva, posle čega je u porti usledila trpeza ljubavi uz prigodan kulturno-umetnički program.
Na praznik Silaska Svetog Duha na apostole, poglavar SPC služio je arhijerejsku liturgiju i obavio čin osvećenja hrama u Hamburgu, gde su se u zajedničkoj molitvi okupili crkveni velikodostojnici i brojni vernici.
Na Duhovski ponedeljak, uprkos slaboj kiši, hiljade vernika i dalje su strpljivo čekale ispred Hrama Svetog Save da se poklone Časnim Pojasu.
Na praznik Silaska Svetog Duha na apostole, mitropolit Teodosije služio je prazničnu liturgiju i poručio da je svaki novi priziv svedočanstvo da Duh Sveti i danas deluje među ljudima.
Srpska pravoslavna crkva saopštila je da je od dolaska Pojasa Presvete Bogorodice kroz Hram Svetog Save prošlo čak 478.000 vernika, dok se redovi za poklonjenje i dalje ne smanjuju, a boravak svetinje u Beogradu traje do 6. juna.
Na liturgiji u Hramu Svetog Save poglavar SPC poručio je da je sabranje pred Časnim pojasom snažno svedočenje žive vere.
Na Duhovski ponedeljak, uprkos slaboj kiši, hiljade vernika i dalje su strpljivo čekale ispred Hrama Svetog Save da se poklone Časnim Pojasu.
Iz manastira Vatoped dopremljene su dodatne osveštane trakice, pa će svi vernici koji dolaze u Hram Svetog Save, nakon poklonjenja Časnom pojasu, moći da prime ovaj blagoslov.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za utorak prve sedmice po Duhovima otvara se slika unutrašnje borbe između duha koji razara čovekov mir i Duha koji ga vraća smirenju, krotosti i njegovoj pravoj prirodi.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Duhovski utorak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Svetog Marcelina i Petra, mučenike, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Na Duhovski ponedeljak, uprkos slaboj kiši, hiljade vernika i dalje su strpljivo čekale ispred Hrama Svetog Save da se poklone Časnim Pojasu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
