Osvetivši nove manastirske objekte, poglavar Srpske pravoslavne crkve upozorio je da bez lične želje nema susreta sa Bogom, ma koliko dar bio velik.
Na praznik Živonosnog istočnika, u narodu poznat i kao Istočni petak, patrijarh Porfirije osvetio je paraklis posvećen tom velikom bogorodičnom prazniku, kao i novoizgrađeni konak u manastiru Mislođin. Pre Svete liturgije, čin osvećenja označio je završetak jednog važnog poglavlja u obnovi ove svetinje, ali i početak njenog punog liturgijskog života.
Sabrani narod, podsećajući na davne vekove kada su se bolni i nemoćni okupljali kraj izvora u Carigradu tražeći isceljenje, i ovoga puta je došao sa istom nadom. Taj istorijski odjek nije bio tek simboličan. Bio je živ u molitvi i prisutan u rečima Patrijarha, koji je u svojoj besedi otvorio pitanje koje se ne može jednostavno obuhvatiti razumom:
- Gospod je ljubav. On čitavog sebe daje za nas. On sve poziva u radost susreta sa Njim, u zagrljaj sa Njim, ali je neophodno da, pored tog Njegovog poziva, Njegovog zagrljaja, Njegove topline i ljubavi u odnosu na svakog čoveka, nerazumne, nadumne, beskrajne, lude ljubavi Božje u odnosu na nas, neophodno je i da mi hoćemo taj zagrljaj Božji - kazao je patrijarh Porfirije.
U tim rečima nije bilo samo pouke, već i opomene. Ljubav, kako je istakao, nije jednostrani dar koji se prima bez odgovora. Ona traži prepoznavanje, makar i u slabosti.
- Ne može um ljudski da smesti u sebe zašto i kako to Bog voli nas, nas takve kakvi smo, ali On je ljubav po svojoj suštini i On daje Carstvo svoje, daruje spasenje. Zbog toga nas je prizvao iz nebića u biće. Međutim, neophodno je i važno da mi najpre prepoznamo tu ljubav Božju, a onda da, ma koliko posrtali, ma koliko slabašni, grešni i pogrešni bili, ma koliko bili promašeni, imamo u sebi čežnju, ljubav i neugasivu žeđ za Njim. Neophodno je da hoćemo zagrljaj Božji.
Praznična radost bila je utkana u svaki trenutak sabranja. Uz molitveno učešće igumanije Justine i više od dve stotine vernih, Liturgiju su sa Patrijarhom služili vikarni episkopi Nikon i Petar, kao i više sveštenoslužitelja i đakona, čime je ovaj događaj dobio i širi crkveni značaj.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Obnova manastira Mislođin, koja je započela 2010. godine blagoslovom blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija Radovića, danas se prepoznaje ne samo u podignutim zidovima, već i u duhovnoj živosti koja ih ispunjava. Zalaganjem igumanije Justine podignuta je i manastirska crkva posvećena Svetom Hristoforu, koju je 2015. godine osveštao blaženopočivši patrijarh Irinej.
Ono što je tog dana u Mislođinu bilo najuočljivije nije bila svečanost sama po sebi, već osećaj da se između izgovorenih reči i tišine koja ih prati otvara prostor susreta. Ne samo ljudi među sobom, već čoveka i Boga. A kako je poručio Patrijarh, taj susret nije nametnut, već ponuđen i čeka odgovor.
Patrijarh ukazuje da se Vaskrsli Hristos ne prepoznaje spoljašnjim pogledom, već u ličnom susretu, evharistijskoj zajednici i delatnoj ljubavi prema bližnjem, naročito prema stradalima i vernom narodu na Kosovu i Metohiji.
Molitva sabranih vernika, bogosluženje i poruke o pokajanju, nadi i duhovnoj odgovornosti u drevnoj svetinji na Kosovu i Metohiji.
U drevnoj svetinji, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o Hristovom silasku u smrt kao pobedi nad najvećim neprijateljem čoveka, dok su vernici poneli snažnu poruku nade i utehe.
U tišini manastira i među vernicima koji su slušali svaku reč, patrijarh je govorio o strahu koji prati svakog čoveka, o granicama ljudske moći i o pobedi koja se ne objašnjava teorijom, već verom i ličnim iskustvom vaskrsenja.
Pravoslavno učenje nas podseća da život nije dat da bismo ga u potpunosti razumeli, već da bismo ga živeli u veri, strpljenju i poslušanju.
Protojerej-stavrofor Dušan Erdelj objašnjava smisao dana posle Svetle sedmice i poziva vernike u dijaspori da u crkvu ponesu imena bližnjih i darove za pomen.
Stari recept od nekoliko sastojaka, sa tragom koji vodi od Mediterana do vojvođanskih kuhinja, ponovo budi toplinu doma i pretvara svako okupljanje u trenutak koji se pamti.
U prisustvu vernika, monaštva i ruskog ambasadora, mitropolit crnogorsko-primorski govorio o Živonosnom Istočniku i zašto se čuda događaju mimo ljudske volje.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za subotu Svetle sedmice pokazuje se kako starozavetno proročanstvo puni smisao dobija tek kroz Hristovo vaskrsenje.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Dok su minus i ledeni okovi gotovo paralisali zemlju, verni narod se okupio na liturgiji, a patrijarh srpski osveštao je temelje parohijskog doma i poslao poruku koja se pamti.
Na dan slave hrama u manastiru Središte, posle osvećenja, poglavar SPC služio je arhijerejsku liturgiju uz sasluženje arhijereja, monaštva i sveštenstva, posle čega je u porti usledila trpeza ljubavi uz prigodan kulturno-umetnički program.
Na praznik Silaska Svetog Duha na apostole, poglavar SPC služio je arhijerejsku liturgiju i obavio čin osvećenja hrama u Hamburgu, gde su se u zajedničkoj molitvi okupili crkveni velikodostojnici i brojni vernici.
U prisustvu vernika, monaštva i ruskog ambasadora, mitropolit crnogorsko-primorski govorio o Živonosnom Istočniku i zašto se čuda događaju mimo ljudske volje.
U Buenos Ajresu kršteno deset odraslih i troje dece posle višemesečne pripreme, a praznično bogosluženje u obnovljenom hramu pretvorilo se u snažno svedočanstvo da vera ne poznaje granice jezika, porekla i kontinenta.
Posle molitve u Pridvornom hramu, Savet Arhiepiskopije razmatrao je izveštaje i utvrdio pravce delovanja, uz fokus na misiju, obrazovni rad i humanitarnu pomoć vernom narodu.
Praznični ručak Narodne kuhinje okupio korisnike u porti hrama Vaznesenja Gospodnjeg na Klisi u Novom Sadu, uz podršku volontera i dobrotvora koji delima svedoče hrišćansku ljubav.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U tom smislu, brak nije cilj sam po sebi, već sredstvo kroz koje se čovek približava Bogu.
Lav XIV poziva građane da utiču na odluke Kongresa i osporava ratnu politiku, dok američki predsednik uzvraća bez zadrške - iza oštrih reči krije se borba za uticaj nad milionima vernika i pravac kojim će krenuti američko društvo.
