Ovaj dan predstavlja nastavak vaskršnje radosti.
Sutra je Pobusani ponedeljak, koji se svake godine obeležava osmog dana nakon Vaskrsa i zauzima posebno mesto u pravoslavnoj tradiciji kao dan posvećen upokojenima.
U narodu je poznat i kao Vaskrs za mrtve, jer vernici toga dana izlaze na groblje, dele vaskršnja jaja i uz molitvu se sećaju svojih preminulih, verujući da radost Hristovog vaskrsenja obuhvata i one koji više nisu sa nama.
Ovaj dan predstavlja nastavak vaskršnje radosti, ali u tišini i molitvenom sećanju. Vernici odlaze na grobove svojih najmilijih, gde ih simbolično "pobusaju", odnosno pospu travom ili cvećem, uređuju ih i pale sveće.
Time se iskazuje poštovanje, ali i vera u život večni, jer smrt u pravoslavlju nije kraj, već prelazak u drugi, večni život.
Na Pobusani ponedeljak bi samo žene trebalo da izađu na groblje. Naime, taj ponedeonik je početak sedmice žena mironosica. A Mironosice su prve posetile grob Gospodnji pod Golgotom, i prve javile ljudima, da je Gospod vaskrsao.
Po svršenoj molitvi, prema crkvenim pravilima, crvenim jajetom bi trebalo kucnuti o krst i spomenik i reći: "Hristos Vaskrse"!
Time se pozdravlja pokojnik najradosnijim pozdravom i njime se uverava da će i njima svanuti dan vaskrsenja iz groba.
Na grobove su nose jaja koja su ofarbana za Vaskrs, a na sajtu "Svetosavlje" jasno je objašnjeno i šta bi trebalo uraditi sa ofarbanim jajima koja ostanu posle Pobusanog ponedeljka.
- Toga dana, po narodnom verovanju i običaju, treba pobusati grobove umrlih srodnika busenjem sa zelenom travom. U nekim krajevima, ovaj dan se obeležava kao i zadušnice. Naime, izlazi se na groblja, pale se sveće, uređuju grobovi i sveštenik vrši parastose i pomene za pokoj duša pokojnika. Taj dan se iznose farbana vasršnja jaja na grob, i dele se potom sirotinji - navedeno je.
Ovaj incident je deo tenzija između lokalne zajednice i vernika Srpske pravoslavne crkve, koji su ranije postavila jarbol sa trobojkom u skladu sa Temeljnim ugovorom. Na sahranu se nosi samo sveća, a venci, koji su postali neizostavni "dekor" svakog ispraćaja pokojnika, nikako nisu u duhu pravoslavlja. Luksuz, zaborav i suvišni rituali zamenjuju molitve i dobra dela, narušavajući suštinu pravoslavne tradicije. Saznajte kako vratiti duhovnu dimenziju u sećanje na upokojne. Ovaj dan nosi sa sobom duhovnu snagu i važnost tradicije koja nas povezuje sa našim predcima. Protođakon Ljubomir Ranković ističe važna pravila koja nas vode ka ispravnom obeležavanju ovog dana, posvećenog upokojenima.
Nikola Mutic
Aktuelno iz SPC
19:27 | 04.11.2024
BARJAK RAZDORA U MOJKOVCU: Misteriozni nestanak crnogorske zastave ispred hrama SPC podigao policiju na noge, a helikoptere u vazduh
Aktuelno iz SPC
11:20 | 08.11.2024
DA LI JE KUPOVINA VENACA UZALUDNO BACANJE PARA: Sveštenik otkrio šta se nosi na sahranu pravoslavnih vernika
Duhovna riznica
21:17 | 15.01.2025
NAJČEŠĆI GRESI KOJI SRBI ČINE PREMA POKOJNICIMA: Zablude koje udaljavaju od pravoslavlja
Praznici i sveci
11:20 | 28.04.2025
OVIH 10 PRAVILA NA POBUSANI PONEDELJAK NE SMEMO DA ZABORAVIMO: Otac Ljuba nas podseća kako da ispravno obeležimo dan sećanja na naše preminule
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Kurdkinja iz Danilovgrada primila pravoslavlje u manastiru Ždrebaoniku, u blizini Danilovgrada.
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U srpskoj duhovnoj tradiciji, osmi dan po Vaskrsu, zauzima posebno mesto.
Rečenice iz dela arhimandrita Jovana Radosavljevića donose prikaz stradanja Svetih novomučenika i njihovog mesta u crkvenom pamćenju.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je na mestu stradanja jasenovačkih mučenika da reč pripada molitvi, a konačna pobeda životu i Hristu vaskrslom.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
U srpskoj duhovnoj tradiciji, osmi dan po Vaskrsu, zauzima posebno mesto.
Protojerej-stavrofor Dušan Erdelj objašnjava smisao dana posle Svetle sedmice i poziva vernike u dijaspori da u crkvu ponesu imena bližnjih i darove za pomen.
Drugi ponedeljak posle Vaskrsa, dan nakon Tomine nedelje, verni narod izlazi na groblja sa posebnim darovima.
Rečenice iz dela arhimandrita Jovana Radosavljevića donose prikaz stradanja Svetih novomučenika i njihovog mesta u crkvenom pamćenju.
U pravoslavnom učenju, zahvalnost nije samo vrlina, već način postojanja.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog reči apostola Pavla dobijaju smisao koji se tiče svakog čoveka i njegovog odnosa prema smrti, grehu i strahu..
U jednoj kratkoj pouci otkriva se duhovni zakon po kojem se čovek ne oslobađa života, već unutrašnjeg nemira, i u kome se radost i iskušenje drugačije „ponašaju“ pred zahvalnim srcem.
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Spora priprema u zemljanoj posudi donosi bogat ukus mesa i povrća, decenijama prisutan na ramazanskim soframa i porodičnim okupljanjima širom Bosne i regiona.
Od sumnje do ispovesti „Gospod moj i Bog moj“ - šta zapravo znači Antipasha, zašto je ovaj dan poseban u crkvenom kalendaru i kako su ga pratili stari narodni običaji.
Ovaj dan predstavlja nastavak vaskršnje radosti.
