Dok savremeni čovek brak sve češće posmatra kao prolazan odnos, veliki crkveni otac upozorava da razumevanje za ljudsku slabost postoji, ali da put ka opravdanju nema beskonačno mnogo koraka.
Pred oltar se danas staje lakše nego ikada, a iz mnogih brakova izlazi se gotovo istom brzinom. Dok se bračna zajednica sve češće posmatra kao dogovor koji traje dok postoji lično zadovoljstvo, Crkva i dalje podseća da brak nije običan ugovor među ljudima, već sveta zajednica koja nosi duhovnu odgovornost. Na pitanje gde se nalazi granica između ljudske slabosti i narušavanja svetinje braka, jedan od najvećih crkvenih otaca, Sveti Grigorije Bogoslov, ostavio je veoma jasan odgovor.
- Prvi brak je zakon, drugi je popustljivost, treći je bezakonje. I ko prekrši čak i ovu granicu, sličan je svinji i malo je primera takve sramote. Jer prvi brak je zajednica koju je ustanovio Bog, drugi je ustupak ljudskoj slabosti, da nas ne proguta pohota, a treći je prestup granica koje nam je dao zakon. Ali ko god, gazeći svaki stid, usudi se da sklopi četvrti, peti i naredne brakove, ne samo da je prešao granice ljudskog dostojanstva već je postao kao beslovesna zver, koja ne poznaje meru u svojim strastima.
Takva osoba više ne traži čednost, čast ili strah Božiji, već samo zadovoljenje telesne pohote, pretvarajući hram Svetog Duha u jazbinu nečistoće. Bolje bi mu bilo da se nikada nije ni rodio nego da obeščasti lik Božiji u sebi“, govorio je Sveti Grigorije Bogoslov.
Ove reči mogu delovati strogo savremenom čoveku, ali njihova suština nije osuda, već opomena. Sveti Grigorije podseća da brak nije ustanovljen radi prolaznog zadovoljstva, nego kao zajednica u kojoj muž i žena zajedno idu putem spasenja. Zato Crkva pokazuje razumevanje za ljudsku slabost, ali istovremeno upozorava da i popustljivost ima svoje granice.
Pouka velikog bogoslova ostaje podjednako snažna i danas: kada čovek izgubi svest o svetinji braka, ne dovodi u pitanje samo jednu životnu zajednicu, već i sopstveno dostojanstvo pred Bogom.
Poslanica Svetog apostola Pavla Rimljanima, začalo 81 (1,28-32; 2,1-9)
28. I kako ne mariše da poznaju Boga, predade ih Bog u pokvaren um da čine što je neprilično, 29. njih koji su ispunjeni svake nepravde, bluda, zloće, lakomstva, nevaljalstva, puni zavisti, ubistva, svađe, lukavstva, zloćudnosti; 30. došaptači, opadači, bogomrsci, nasilnici, gordeljivci, hvalisavci, izmišljači zala, nepokorni roditeljima, 31. nerazumni, nevere, neosetljivi, nepomirljivi, nemilostivi.
32. Oni, poznavši pravdu Božiju, da koji to čine zaslužuju smrt, ne samo da čine to, nego i odobravaju onima koji to čine.1. Zato nemaš izgovora, o čoveče, koji god sudiš, jer u čemu sudiš drugome, sebe osuđuješ; jer ti koji sudiš, činiš to isto. 2. A znamo da je sud Božiji istinit nad onima koji to čine. 3. A pomišljaš li to, o čoveče, koji sudiš onima koji to čine, a činiš isto, da ćeš ti izbeći sud Božiji? 4. Ili prezireš bogatstvo njegove dobrote i krotosti i dugotrpljenja, ne znajući da te dobrota Božija na pokajanje vodi?
5. Nego svojom upornošću i nepokajanim srcem sabiraš sebi gnev za dan gneva i otkrivanja pravednoga suda Boga, 6. koji će dati svakome po delima njegovim: 7. život večni onima koji istrajnošću u dobrim delima traže slavu i čast i besmrtnost; 8. a jarost i gnjev onima koji se uporno protive istini a pokoravaju nepravdi. 9. Nevolja i tuga na svaku dušu čoveka koji čini zlo, a najpre Judejca i Jelina;
Jevanđelje po Mateju, začalo 13 (5,27-32)
27. Čuli ste kako je kazano starima:„Ne čini preljubu”. 28. A ja vam kažem da svaki koji pogleda na ženu sa željom za njom, već je učinio preljubu sa njom u srcu svome. 29. A ako te oko tvoje desno sablažnjava, iskopaj ga i baci od sebe; jer ti je bolje da pogine jedan od udova tvojih negoli sve telo tvoje da bude bačeno u pakao. 30. Ako li te desna ruka tvoja sablažnjava, odseci je i baci od sebe; jer ti je bolje da pogine jedan od udova tvojih negoli da sve telo tvoje bude bačeno u pakao. 31. Tako je kazano: „Ko otpusti ženu svoju, neka joj da knjigu otpusnu”. 32. A ja vam kažem da svaki koji otpusti ženu svoju, osim zbog preljube, navodi je da čini preljubu; i koji se oženi otpuštenicom, preljubu čini.
Reči velikog ruskog duhovnika pokazuju kako preterani umor može da oslabi volju i dovede do duhovnog pada ako se na vreme ne prepozna i ne zaustavi.
Svetitelj našeg vremena podseća da izlaz ne dolazi iz mirovanja, već iz odlučnog duhovnog pokreta i obraćanja Hristu.
U trenucima kada reč lako preraste u svađu, jedno monaško pravilo nudi jednostavan izlaz: ćutanje, molitva i pogled na sebe umesto na tuđe greške, kao put ka unutrašnjem miru i razrešenju konflikta.
Pouka ruskog svetitelja pokazuje da se promena ne dešava naglo, već u trenutku kada čovek prestane da opravdava slabost i počne da joj se suprotstavlja malim, ali doslednim unutrašnjim otporom.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu mučenicu Haritinu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog apostola i jevanđelista Luku. Katolička crkva takođe proslavlja Svetog Luku, dok Jevreji i muslimani nemaju veći verski praznik.
Ruski svetitelj u svojoj pouci podseća na hrišćanski smisao nošenja krsta i pokazuje kako se i kroz stradanje može sačuvati vera.
Iako je zbog svoje vere bila izložena mučenju i brojnim stradanjima, ostala je nepokolebljiva do poslednjeg trenutka života.
U naselju Šipurske Livade gradiće se crkva Rođenja Presvete Bogorodice. Svečanom činu osvećenja temelja prisustvovali su gradonačelnik Aleksandar Pajić, sveštenstvo, deca koja pohađaju veronauku i brojni vernici.
Poglavar Carigradske patrijaršije stigao je u Sofiju na poziv Bugarske pravoslavne crkve, ali su ga ispred njenog sedišta dočekali demonstranti sa teškim optužbama.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, sveštenik pri Hramu Svete Trojice u Starom gradu Budvi objašnjava na koji način priprema, blagoslov i vrlinski život supružnika mogu izgraditi istinsku bračnu zajednicu.
Dok statistike pokazuju da sve više brakova puca, protojerej Vadim Gladikij objašnjava zašto pravoslavna crkva drugi brak ne smatra idealom, ali ga ipak dopušta — i šta zapravo znači poseban čin venčanja dvobračnih.
Nedavni primer iz Amerike pokreće pitanje koje mnogi vernici smatraju nemogućim: kako ostati veran Hristovom učenju i Svetim kanonima u vremenu duhovne dekadencije i relativizacije vere?
U duhovnom pristupu bračnim krizama, otac Gojko Perović ističe važnosti ljubavi i strpljenja, ali govori i o granicama koje ne treba preći i kada je pomirenje besmisleno.
Ruski svetitelj u svojoj pouci podseća na hrišćanski smisao nošenja krsta i pokazuje kako se i kroz stradanje može sačuvati vera.
Poglavar Carigradske patrijaršije stigao je u Sofiju na poziv Bugarske pravoslavne crkve, ali su ga ispred njenog sedišta dočekali demonstranti sa teškim optužbama.
Poreklo izreke, koju svi često koristimo, seže nekoliko vekova unazad, a njeno značenje otvara i pitanje odnosa između vere, namera i dela.
Smirenje podrazumeva da čovek ne pristupa molitvi kao da mu Bog nešto duguje, već sa svešću da ne zna uvek šta je za njega najbolje.
Poreklo izreke, koju svi često koristimo, seže nekoliko vekova unazad, a njeno značenje otvara i pitanje odnosa između vere, namera i dela.
Hrišćanski život ne podrazumeva odsustvo teškoća, već poverenje u Hrista i onda kada se čovek suočava sa nepravdom, gubicima i patnjom.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
Svečanost je okupila učenike, roditelje i nastavnike, a poglavar Srpske pravoslavne crkve uputio je poruku o veri, obrazovanju i očuvanju srpskog identiteta među mladim generacijama u Australiji.
U Srbskom kuvaru iz 1855. godine sačuvan je recept za pripremu ovog jednostavnog obroka, koji se uz beli sir, beli luk i peršun može obogatiti i pretvoriti u još izdašnije jelo.
U besedi za subotu 20. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto najpre treba prepoznati sopstvene slabosti, kako ispraviti bližnjega bez povređivanja i zašto i opravdana ljutnja mora imati granicu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
