Njena poruka o smirenju, bratoljublju i brizi za siromašne razbija zabludu da se vera meri samo molitvama i odlascima u crkvu, podsećajući na ono što je pred Bogom zaista najvažnije.
Nažalost, danas nije retkost da čovek čim izađe iz crkve okrene glavu od tuđe nevolje. Između pobožnosti koja se vidi i milosrđa koje se živi često nastaje tiha pukotina. Upravo na tom mestu jednu od svojih najsnažnijih pouka ostavila je Sveta Sofija Klisurska, podsećajući da vera nije skup lepih reči i spoljašnjih običaja, već živa briga za bližnjeg.
Njene reči ostale su kao jednostavan, ali dubok putokaz svakome ko želi da razume šta Bog očekuje od čoveka:
- Ne hvali se. Ne oslovljavaj ljude sa "gospodine" ili "gospođo", nadmeno je. "Brate" i "sestro", kaži. Ne govori mnogo, neka je malo i blagosloveno. Ljubi Boga i neka tvoje srce sija kao sunce. Tražite siromašne i okupite se da im pomognete. To je ono što Bog želi, a ne da idete u crkvu i molite se zaboravljajući na ljudi, govorila je Sveta Sofija Klisurska.
U nekoliko kratkih rečenica sadržana je čitava duhovna filozofija pravoslavnog života. Sveta Sofija najpre upozorava na opasnost gordosti, koja se često prikriva iza spoljašnje pristojnosti i religioznosti. Zatim poziva na bratoljublje, podsećajući da su svi ljudi pred Bogom jednaki. Njena poruka o malo reči, a mnogo blagoslova, govori o vrednosti smirenja, dok vrhunac pouke dolazi u pozivu da se pronađu siromašni i potrebitima pruži konkretna pomoć.
Za Svetu Sofiju, mera vere nije bila dužina molitve niti broj izgovorenih reči, već sposobnost čoveka da u drugome prepozna brata i sestru. Zato njena pouka i danas odzvanja jednako snažno: put ka Bogu ne prolazi pored čoveka, već kroz ljubav prema njemu.
Poslanica Svetog apostola Pavla Rimljanima, začalo 79 (1,1-7; 13-17)
1. Pavle, sluga Isusa Hrista, pozvani apostol, izabran za jevanđelje Božije, 2. koje Bog napred obeća preko proroka svojih u Svetim pismima, 3. o Sinu svome, koji je po telu rođen od semena Davidova, 4. Isusu Hristu Gospodu našem, koji je objavljen u sili po Duhu Svetome za Sina Božijeg vaskrsenjem iz mrtvih, 5. kroz koga primismo blagodat i apostolstvo, da radi Imena njegovog privedemo u poslušnost vere sve neznabošce, 6. među kojima ste i vi pozvanici Isusa Hrista, 7. svima koji su u Rimu ljubljenima od Boga, pozvanima svetima, blagodat vam i mir od Boga Oca našega i Gospoda Isusa Hrista.
Nije nađeno poglavlje (p1): 45, 1,1-7; 13-17
Jevanđelje po Mateju, začalo 10 (4,25; 5,1-13)
25. I za njim iđaše naroda mnogo iz Galileje, i iz Dekapolja, i iz Jerusalima, i Judeje i ispreko Jordana.1. A kad on vide narod mnogi, pope se na goru, i sede, i pristupiše mu učenici njegovi. 2. I otvorivši usta svoja učaše ih govoreći: 3. „Blaženi siromašni duhom, jer je njihovo Carstvo nebesko; 4. blaženi koji plaču, jer će se utešiti; 5. blaženi krotki, jer će naslediti zemlju; 6. blaženi gladni i žedni pravde, jer će se nasititi;
7. blaženi milostivi, jer će biti pomilovani; 8. blaženi čisti srcem, jer će Boga videti; 9. blaženi mirotvorci, jer će se sinovi Božiji nazvati; 10. blaženi prognani pravde radi, jer je njihovo Carstvo nebesko. 11. blaženi ste kada vas sramote i progone i lažući govore protiv vas svakojake rđave reči, zbog mene. 12. Radujte se i veselite se, jer je velika plata vaša na nebesima, jer su tako progonili i proroke pre vas. 13. Vi ste so zemlji: ako so obljutavi, čime će se osoliti? Ona već neće biti ni za šta osim da se prospe napolje i da je ljudi pogaze.“
Dok se kumovi sve češće biraju po interesu i trenutnoj koristi, poruka blaženopočivšeg patrijarha Pavla vraća pažnju na ono što se ne vidi na prvi pogled.
Govoreći o pticama, veliki srpski duhovnik ostavio je snažnu pouku o nezadovoljstvu koje čovek sam nosi u sebi i miru koji počinje tek onda kada nauči da bude blagodaran.
Kada se reči izgovaraju mehanički i bez unutrašnje pažnje, pouka starca Ilije Optinskog otkriva kako jedan jednostavan duhovni početak može da promeni smisao molitve i odnos čoveka prema svakodnevici.
Dok se globalni odnosi lome na ekonomiji i sili, pouka Starca Pajsija Svetogorca otvara tvrdnju koja menja ugao posmatranja: istoriju ne određuju oni koji izgledaju najmoćnije, već poredak koji ostaje izvan njihove kontrole.
Praznik Sveta Trojica se u narodu naziva "rođendanom" hrišćanske crkve.
Njena poruka o smirenju, bratoljublju i brizi za siromašne razbija zabludu da se vera meri samo molitvama i odlascima u crkvu, podsećajući na ono što je pred Bogom zaista najvažnije.
Na Duhovski ponedeljak, uprkos slaboj kiši, hiljade vernika i dalje su strpljivo čekale ispred Hrama Svetog Save da se poklone Časnim Pojasu.
Na praznik Silaska Svetog Duha na apostole, mitropolit Teodosije služio je prazničnu liturgiju i poručio da je svaki novi priziv svedočanstvo da Duh Sveti i danas deluje među ljudima.
U unutrašnjosti monumentalnog hrasta lužnjaka nalazi se mali hram posvećen Svetoj Trojici, koji lokalni vernici čuvaju kao najveću svetinju, dok se oko njega i danas prepliću predanja.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Hrišćanski asketa, teolog i svetitelj upozorava: svaki siromah koji pokuca na naša vrata nosi poruku s neba. Onaj ko kaže „Bog će dati“ i zatvori srce, možda je odbio Božiju milost koja mu je došla u liku brata u nevolji.
U trenucima kada reč lako preraste u svađu, jedno monaško pravilo nudi jednostavan izlaz: ćutanje, molitva i pogled na sebe umesto na tuđe greške, kao put ka unutrašnjem miru i razrešenju konflikta.
Dok jedni neprestano preživljavaju juče, a drugi strepe od sutra, jedna pouka arhimandrita Save Majuka razbija tu unutrašnju tišinu i vraća fokus na jedini trenutak koji čovek zaista ima - sada.
Svetitelj našeg vremena podseća da izlaz ne dolazi iz mirovanja, već iz odlučnog duhovnog pokreta i obraćanja Hristu.
Sveti oci su često govorili da nevolje imaju posebnu ulogu u duhovnom životu.
Časni pojas Presvete Bogorodice nalazi se u Hramu Svetog Save od 20. maja, a zbog ogromnog odziva vernika njegov boravak u Srbiji produžen je do 6. juna.
Beseda svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak prve sedmice po Duhovima otvara pitanje porekla biblijskih reči i trenutka u kojem, prema predanju, ljudska misao ustupa mesto božanskom nadahnuću.
Dok se globalni odnosi lome na ekonomiji i sili, pouka Starca Pajsija Svetogorca otvara tvrdnju koja menja ugao posmatranja: istoriju ne određuju oni koji izgledaju najmoćnije, već poredak koji ostaje izvan njihove kontrole.
Na Duhovski ponedeljak, uprkos slaboj kiši, hiljade vernika i dalje su strpljivo čekale ispred Hrama Svetog Save da se poklone Časnim Pojasu.
Iz manastira Vatoped dopremljene su dodatne osveštane trakice, pa će svi vernici koji dolaze u Hram Svetog Save, nakon poklonjenja Časnom pojasu, moći da prime ovaj blagoslov.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Časni pojas Presvete Bogorodice nalazi se u Hramu Svetog Save od 20. maja, a zbog ogromnog odziva vernika njegov boravak u Srbiji produžen je do 6. juna.
Srpska pravoslavna crkva saopštila je da je od dolaska Pojasa Presvete Bogorodice kroz Hram Svetog Save prošlo čak 478.000 vernika, dok se redovi za poklonjenje i dalje ne smanjuju, a boravak svetinje u Beogradu traje do 6. juna.
Beseda svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak prve sedmice po Duhovima otvara pitanje porekla biblijskih reči i trenutka u kojem, prema predanju, ljudska misao ustupa mesto božanskom nadahnuću.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
