KAKO NAS ANĐELI ČUVARI VODE KROZ TEŠKE ŽIVOTNE SITUACIJE: Svetac nas je upozorio šta da ne činimo, kako ne bismo oterali nevidljive saputnike koji nas čuvaju
U jednoj od svojih duhovnih pouka, Sveti Jovan Kronštatski otkrio je suptilnu, ali ključnu ulogu Anđela Čuvara u svakodnevnom životu – vodiče koji nas podsećaju na svetlost vere i ljubavi, dok nas štite od iskušenja greha i tame.
Koliko bi puta naša duša zalutala u lavirint greha da nema Anđela Čuvara da nas štite? Ova duboka misao Svetog Jovana Kronštatskog podseća nas na suptilnu, ali neizmerno važnu ulogu Anđela Čuvara u životu svakog hrišćanina.
- Anđeli Čuvari su naši vodiči ka dobru, naši saputnici koji čuvaju našu dušu i telo. Oni ostaju uvek s nama, sve dok ih ne primoravamo da se udalje od nas obožavanjem tela, gordošću, maloverjem i drugim odvratnim gresima. Zaklanjaju nas krilima svoje nebeske slave, i to osećamo, čak i ako ih ne vidimo. Naše misli, naše dobre sklonosti, naše dobre reči i dela, sve to oni podstiču - govorio je Sveti Jovan Kronštatski.
Credit: Leemage via AFP / AFP / Profimedia
Inona koja prikazuje Hrista okruženog Anđelima Čuvarima
U svakodnevnoj trci za materijalnim, retko zastanemo da oslušnemo tihi glas Anđela Čuvara. Ipak, oni su uvek tu – nečujni i nevidljivi, ali postojani u svojoj misiji da nas vode ka svetlosti. Njihova prisutnost se oseti u trenucima kada nešto iznenada promeni tok našeg života, kada nas nešto zadrži na opasnom putu ili kada nas iznenada obuzme unutrašnji mir.
- Zaklanjaju nas krilima svoje nebeske slave - naglašavao je Sveti Jovan Kronštatski, i time nas podseća na sigurnost koju imamo u njihovom prisustvu. Ipak, ta sigurnost nije bezuslovna. Obožavanje tela, gordost, maloverje i drugi gresi udaljavaju Anđele Čuvare od nas, jer oni ne mogu prebivati tamo gde vlada tama.
Pravoslavlje nas uči da je život stalna borba između dobra i zla. Anđeli Čuvari su na našoj strani, ali i mi moramo doprineti. Molitva, skromnost, vera i ljubav prema bližnjima su ključni za održavanje njihove blizine.
Fine Art Images / Heritage Images / Profimedia
Sveti Jovan Kronštatski
Dobri postupci, čak i najmanji, poput utešne reči ili dela milosrđa, često su inspirisani upravo njima. Iako moderni svet često zanemaruje duhovne aspekte života, prisustvo Anđela Čuvara je nepromenljivo. Oni su tu da nas podsete na večni smisao postojanja, na ljubav Božiju i na odgovornost koju imamo prema sopstvenoj duši.
Sveti Jovan Kronštatski nas podstiče da se vratimo suštini, da oslušnemo tišinu u kojoj nam Anđeli šapuću reči nade i podstreka. Ova pouka nije samo teološka, već i duboko praktična: ona nas uči kako da živimo čistijim i bogougodnijim životom, pod nevidljivom zaštitom svojih Anđela Čuvara.
Prema rečima starca Pajsija, kada činimo dobra dela, naš anđeo čuvar je uz nas, raduje se. To je trenutak kada imamo osećaj da neko stoji u našoj blizini, aplaudira nam, smeši nam se. Sa druge strane, ako činimo loše stvari, anđeo se udaljava od nas.
Govoreći o gordosti i sujeti, podsetio je da sukobi mišljenja nisu zlo, ali da su nesuglasice koje postaju zločin podstaknute egoizmom, izvor svih nesreća, kao što je prikazano kroz primer Satanaila.
U trci za onim što nam nedostaje, često zaboravljamo da budemo zahvalni za ono što već imamo. Kako naučiti da prepoznamo sreću u trenutku, umesto da je potcenjujemo dok tragamo za nečim neostvarenim?
Ne postoji greh koji može pobediti Božju milost. Svi gresi svih ljudi zajedno ne mogu se uporediti s dubinom Božjeg milosrđa. Božja milost nas spasava besplatno.
Velike letnje zadušnice nisu samo odlazak na groblje i stari običaj koji se prenosi generacijama – tog dana vernici se kroz molitvu, parastose i milostinju sećaju svojih najbližih.
Veliki pravoslavni duhovnik upozoravao je da najveća opasnost ne dolazi od tuđe osude, već od trenutka kada čovek počne da utišava istinu u sebi zarad prihvatanja okoline.
Društvene mreže i viralne objave sve češće određuju šta "sme", a šta "ne sme" da se radi na praznike, stvarajući nova pravila koja se predstavljaju kao tradicija.
Hiljade vernika iz Srbije i regiona u tišini i molitvi čekale su ispred Hrama Svetog Save da se poklone velikoj svetinji, dok je patrijarh Porfirije tokom noći obilazio redove, razgovarao sa okupljenima i blagosiljao narod.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Veliki pravoslavni duhovnik upozoravao je da najveća opasnost ne dolazi od tuđe osude, već od trenutka kada čovek počne da utišava istinu u sebi zarad prihvatanja okoline.
Društvene mreže i viralne objave sve češće određuju šta "sme", a šta "ne sme" da se radi na praznike, stvarajući nova pravila koja se predstavljaju kao tradicija.
U tumačenju proročanstva proroka Jeremije, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje zbog čega se zlo ne može pobediti silom i šta je potrebno da bi se čovek zaista promenio.
U trenucima kada reč lako preraste u svađu, jedno monaško pravilo nudi jednostavan izlaz: ćutanje, molitva i pogled na sebe umesto na tuđe greške, kao put ka unutrašnjem miru i razrešenju konflikta.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
U trenucima kada reč lako preraste u svađu, jedno monaško pravilo nudi jednostavan izlaz: ćutanje, molitva i pogled na sebe umesto na tuđe greške, kao put ka unutrašnjem miru i razrešenju konflikta.
U Kuzbasu je odigran prvi međunarodni turnir pravoslavnih ekipa, gde su penali odlučili pobednika, ali je pravi trijumf bio u zajedništvu, veri i prijateljstvu koje je nadvladalo takmičenje.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
