KAKO DA PRIZOVETE SVOG ANĐELA ČUVARA: Svako ga ima, a ovo je najlakši način da ga prepoznate, Starac Pajsije je tvrdio: "Sa njim je moguć i raj na zemlji"
Prema rečima starca Pajsija, kada činimo dobra dela, naš anđeo čuvar je uz nas, raduje se. To je trenutak kada imamo osećaj da neko stoji u našoj blizini, aplaudira nam, smeši nam se. Sa druge strane, ako činimo loše stvari, anđeo se udaljava od nas.
Jedan od najpoznatijih starešina Atosa Sveti Pajsije Svetogorac u svoj knjizi "Reči" svojoj knjizi "Reči" u poglavlju "Anđeo čuvar" detaljno je objasnio da svaka krštena osoba ima svog nevidljivog Anđela, koji ga prati, neprestano mu je u blizini i brine o njemu.
Ovo bestelesno, biće više svesti, kako ga naziva Pajsije Svetogorac, od nas se udaljava ako činimo loša dela, ali ni tada nas ne napušta.
Prema rečima starca Pajsija, kada činimo dobra dela, naš anđeo čuvar je uz nas, raduje se. To je trenutak kada imamo osećaj da neko stoji u našoj blizini, aplaudira nam, smeši nam se. Sa druge strane, ako činimo loše stvari, anđeo se udaljava od nas.
- On tužno stoji sa strane i gleda na nas... U takvim trenucima intuitivno možete osetiti da je neko u vašoj blizini uznemiren, tužan, razočaran. Ako, pak činimo dobra dela, iznutra se osećamo kao da se neko u blizini smeje, raduje... - govorio je starac.
On takođe kaže da osoba koja postaje poput svog Anđela čuvara i širi dobra dela, zapravo stvar raj oko sebe.
Printscreen/YouTube
Sveti Pajsije Svetogorac
- Raj se može stvoriti već u ovom životu - isticao je veti Pajsije Svetogorac. - Sa druge strane, kada je neko stalno ispunjen besom, mržnjom, nezadovoljstvom, agresivnošću, sam sebi pravi pakao od života.
Većina ljudi, tvrdio je, ne samo da ne oseća prisustvo svog anđeča čuvara, već ne zna ni da on postoji. Ali samo saznanje da pored vas postoji neko više biće koje će uvek pomoći, oprostiti, omogućava vam da osetite njegovo prisustvo. Anđeli čuvari pomažu čoveku u životu, spašavaju ga od nevolja, loših ljudi, neprijatnih situacija...
U skladu sa ovim ispričao je kako se on sreo svog Anđela čuvara i kako je on izgledao. Naime, kada se našao u bezizlaznoj životnoj situaciji, kada ni politva nije pomogla, jednog dana ugledao je iznad svog desnog ramena baš njega.
- Izgledao je kao dečak od 12 godina. Lice mu je blistalo od svetlosti. U momentu su sve brige i problemi nestali.
Veruje se da Osoba koja oseća svog anđela čuvara tada mostaje mirna, razumna, samopouzdana, ali i slobodna. Anđeli osećaju - pate kad čovek radi nešto neprimereno i loše, raduje se kad neko čini dobro.
Naime, na kraju čovekovog života, on zajedno sa njim izlazi pred Boga. Ako je čovekova duša radila ono što Anđeo voli, onda će se nakon smrti vratiti Bogu sa osećajem postignuća, ako je ta osoba radila loše, Anđeo se vraća "praznih ruku" i sledi mu velika borba za dušu te osobe kako ne bi završila u paklu.
- Sa Anđelom čuvarom možete komunicirati rečima, ali najbolje je delima - naglasavao je starac.
Pravoslavlje i anđeli
Credit: Leemage via AFP / AFP / Profimedia
Ikona Hrista sa prikazom anđela
Pravoslavlje deli anđele u tri hijerarhije: višu, srednju i nižu, svaka sa po tri čina.
Najvišu hijerarhiju čine Serafimi, koji su najbliži Bogu i predstavljaju bića čiste ljubavi i svetlosti. Njihova dužnost je da upravljaju nebesima i prenose božansku energiju. Opisani su kao visoki anđeli sa šest krila, a u Bibliji se pominju u knjizi proroka Isaije. Oni su ti koji sprečavaju da do božanskog nikada ne dođe nimalo negativne energije. Serafimi pomažu da se stvara i prenosi pozitivna energija kroz sve ostale anđele sve do fizičke oblasti. Zbog svoje blizine, čistoće i bliskosti sa Bogom, u stanju su da u najvećoj meri prime i odražavaju božije savršenstvo.
Slede Heruvimi, bogomudri i mnogoočiti, koji deluju kao prenosnici Božje mudrosti ka nižim anđelima. Ime “heruvim” označava veliko razumevanje.
Na trećem mestu su Prestoli, na kojima Bog počiva i kroz koje objavljuje svoje sudove.
Srednja hijerarhija uključuje Gospodstva, Sile i Vlasti. Gospodstva pomažu ljudima da upravljaju svojom voljom i bore se protiv zlih duhova. Sile sprovode Božiju volju i čudesa, dok Vlasti imaju moć da se suprotstave demonima i podrže dobre podvižnike.
Najnižu hijerarhiju čine Načela, Arhangeli i Anđeli. Načela su vođe među anđelima, zadužene za upravljanje svetom. Među načelima svaki narod ima svoga čuvara, kao što svaki čovek ima svoga anđela. Arhangeli su veliki blagovesnici, od kojih se posebno ističe sedam.
Svih sedam vrhovnih anđela ravni su među sobom po dostojanstvu, samo se pri nabrajanju počinje od Mihaila; i svaki od njih ima svoju zasebnu službu.
Mihail je pobeditelj protivnika; Gavril – vesnik tajni božijih; Rafail – lekar ljudskih neduga; Uril – prosvetitelj pomračenih, jer je on sijanje ognja božanskog; Selatil – molitvenik, jer se stalno moli Bogu za ljude i pobuđuje ljude na molitvu; Jegudil – onaj koji slavi Boga, jer utvrđuje ljude koji ma šta rade u slavu božiju, i izmoljuje im nagradu; Varahil – davalac božijeg blagoslova; i naš posrednik božijih dobročinstava".
Sveti Teofan objašnjava da, iako spoljašnje nije neophodno, ono ipak ima svoju vrednost kada odražava unutrašnje stanje duše. Problem nastaje kada se fokusiramo isključivo na vidljivo, misleći da smo ispunili sve dužnosti, dok zapravo zaboravljamo na unutrašnji sadržaj. To nas može dovesti do površnosti i udaljenosti od pravog duhovnog života. On savetuju da uvek težimo ka unutrašnjem, koristeći spoljašnje kao sredstvo izražavanja naše vere. Pravi duhovni napredak zahteva pažnju prema sebi, trezvenost i hrabrost. Ove vrline su ključne za prevazilaženje sklonosti ka onom što je nisko i prolazno.
Sveti Teofan kritikuje one koji smatraju da post nije obavezan ili da im može škoditi. Objašnjava da je ova vrsta opravdanja često samo izgovor za nepošćenje. Post se ne bi trebao shvatiti kao nešto što uništava telo, već kao alat za umrtvljenje telesnih strasti. On ističe da, iako postoje ljudi koji imaju zdravstvene razloge zbog kojih ne mogu postiti, takvi su u manjini. Glavni uzrok odbacivanja posta, prema njemu, leži u nedostatku stvarne želje za duhovnim napretkom.
U katoličkoj tradiciji 31. decembar nosi više od odbrojavanja sekundi do Nove godine - nosi priču o Svetom Silvestru koji je oblikovao veru, odnos Crkve i vlasti i sudbinu Rimskog carstva
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Otac Georgije objašnjava kako su nastajala "pogađanja" najpoznatije balkanske proročice i kakav duhovni izvor Crkva prepoznaje iza glasova koji su je proslavili.
Dok svet gubi vezu sa hrišćanskim vrednostima, mitropolit bački ističe da Srbija mora ostati verna pravoslavnom Istoku, upozoravajući na opasnosti neoliberalnih ideologija i dezintegraciju društva kroz sukobe i podele.
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
