Na konferenciji za medije objavljeno je kako će izgledati događaj koji će ovogodišnjoj Spasovdanskoj litiji dati poseban značaj
U svečanoj dvorani „Patrijarh Lukijan Bogdanović” u Svetosavskom kulturnom i medijskom centru Srpske pravoslavne crkve u Zemunu juče je održana konferencija za medije povodom predstojeće Spasovdanske litije i slave Grada Beograda – Vaznesenja Gospodnjeg. Ovogodišnja proslava, kako je poručeno, neće biti samo tradicionalni litijski hod ulicama prestonice, već događaj koji će ostati upamćen po dolasku jedne od najvećih pravoslavnih svetinja – Pojasa Presvete Bogorodice.
Program proslave i detalje litije predstavili su Episkop toplički Petar, protojerej Đorđe Stojisavljević, šef Kabineta Patrijarha srpskog, i Dušan Stokanović, upravnik Informativno-izdavačke ustanove SPC.
Stokanović je na početku naglasio da je ovo prva konferencija održana u novoj svečanoj dvorani koja nosi ime patrijarha Lukijana Bogdanovića, a potom je predstavio govornike i ukazao na značaj događaja koji očekuje Beograd i čitavu Srpsku pravoslavnu crkvu.
Protojerej Đorđe Stojisavljević podsetio je da je Spasovdan vekovna slava Beograda i praznik Vaznesenja Gospodnjeg, koji se obeležava svetom liturgijom i litijom kroz grad.
Foto: SPC
– Ove godine imamo neopisivu radost, jer među nas dolazi velika svetinja povezana sa životom Presvete Bogorodice i njenim rukodeljem. Reč je o Pojasu Presvete Bogorodice, koji je svojevremeno Sveti knez Lazar iz Srbije darovao manastiru Vatopedu. Njegov dolazak danas svedoči da Presveta Bogorodica nije ostavila svoj narod, već da ga i dalje štiti svojom majčinskom ljubavlju – rekao je protojerej Stojisavljević.
On je istakao da dolazak svetinje predstavlja i snažno podsećanje na duhovnu veličinu Svetog kneza Lazara i njegovu vezu sa manastirom Vatopedom na Svetoj Gori.
Kuda će proći litija
Kako je najavljeno, litija će i ove godine krenuti iz Vaznesenjske crkve u Ulici kneza Miloša, zatim će proći Ulicom kralja Milana, obići Slaviju sa desne strane i nastaviti Bulevarom oslobođenja do Hrama Svetog Save.
Posebnu pažnju prisutnih privuklo je predstavljanje detaljne mape litije i rasporeda učesnika. Protojerej Stojisavljević otkrio je da će Njegova Svetost Patrijarh srpski Porfirije lično preneti Pojas Presvete Bogorodice iz Vaznesenjske crkve do baldahina postavljenog na raskrsnici Ulice kneza Miloša i Kralja Milana, odakle će litija nastaviti ka Vračaru.
U litiji će učestvovati arhijereji, sveštenstvo, đakoni, pripadnici Garde Vojske Srbije, vojni kadeti, učenici Vojne gimnazije, kulturno-umetnička društva, bogoslovi, horovi, Orkestar policije, brojni zvaničnici i verni narod.
Foto: SPC
U središnjem delu litije nosiće se sveto Jevanđelje, ikona Presvete Bogorodice sa Časnim pojasom, posebno naslikana za ovu priliku, kao i ikona Vaznesenja Gospodnjeg, slave Beograda.
Na čelu litije Časni krst poneće Andrej Drobnjaković, učenik Matematičke gimnazije i višestruko nagrađivan na međunarodnim takmičenjima.
Kako će izgledati poklonjenje svetinji u Hramu Svetog Save
Po dolasku u Hram Svetog Save, Pojas Presvete Bogorodice biće postavljen u posebno obezbeđenom prostoru u centralnom delu hrama. Vernici će ulaziti na glavni zapadni ulaz, prilaziti svetinji, a potom izlaziti na severna vrata, gde će im biti deljene platnene trakice osvećene na Časnom pojasu.
– Svako ko bude želeo moći će da pristupi svetinji. Hram će ostati otvoren koliko god bude potrebno, sve dok i poslednji vernik ne bude imao priliku da se pokloni – naglasio je protojerej Stojisavljević.
On je apelovao na vernike da poklonjenje protekne u molitvenom miru i bez nepotrebnog zadržavanja.
Pojas Presvete Bogorodice biće svečano dočekan 20. maja na Aerodromu „Nikola Tesla”, dok je doček u Vaznesenjskoj crkvi planiran za 17 časova.
"Crkva nije institucija, već događaj"
Jedan od najupečatljivijih trenutaka konferencije bilo je obraćanje Episkopa topličkog Petra, koji je govorio o duhovnom značaju dolaska svetinje i pozvao vernike da uzmu učešće u litiji.
– Kada kažemo događaj, ta reč je veoma važna za Crkvu. Crkva nije institucija u sekularnom smislu, sa činovnicima kojima se vernici obraćaju samo kada imaju neku potrebu. Crkva nastaje i izgrađuje se kroz zajednicu i sabranje vernog naroda oko episkopa i sveštenstva na svetoj Liturgiji i bogosluženjima – poručio je vladika Petar.
Govoreći o samoj svetinji, podsetio je da je, prema crkvenom predanju, Časni pojas tkala sama Presveta Bogorodica i da je knez Lazar ovu svetinju poklonio Vatopedu.
– Posle šest vekova blagosloveni smo da budemo generacija koja će imati priliku da dočeka Presvetu Bogorodicu kroz Njenu svetinju – Časni pojas – rekao je episkop Petar.
On je posebno istakao da mnoge žene do sada nisu imale priliku da se poklone ovoj svetinji, jer se ona čuva na Svetoj Gori, gde ženama nije dozvoljen pristup.
Svedočenja o čudima i apel narodu
Vladika Petar govorio je i o brojnim svedočenjima vezanim za Pojas Presvete Bogorodice, posebno među bračnim parovima koji su dobili decu posle molitve pred svetinjom.
– U vernom narodu Pojas Presvete Bogorodice posebno je poznat po blagodatnoj pomoći bračnim parovima koji ne mogu da dobiju decu. Takvih primera ima mnogo. Lično poznajem nekoliko porodica, među njima i sveštenike, koji svedoče da su, posle molitve pred Časnim pojasom, dobili potomstvo – rekao je on.
Foto: SPC
Pojas Presvete Bogoridice
U emotivnom obraćanju, episkop Petar govorio je i o stradanju srpskog naroda kroz istoriju, problemu bele kuge i potrebi duhovnog sabiranja.
– Danas bi trebalo da nas bude mnogo više. Kao episkop i svešteno lice dobro znam koliko je problem bele kuge ozbiljan i koliko parova koji žele decu prolazi kroz veliku borbu. To je postalo pitanje koje pogađa čitav narod. Pa ko će nam pomoći ako ne Bogorodica? – rekao je vladika Petar.
Na kraju je uputio snažan poziv narodu da dostojanstveno dočeka svetinju koja posle šest vekova ponovo dolazi među Srbe.
– Imamo i odgovornost da ne obrukamo kneza Lazara. Hajde da se saberemo i učestvujemo u ovom velikom i svetom događaju. Budimo deo molitvenog hoda, litije. Dočekajmo Bogorodicu i zamolimo je da pomogne našem narodu da se obnovi, umnoži i da se rađa što više dece – poručio je vladika Petar.
Posebno je naglašeno da je iz manastira Vatopeda poslato čak 300.000 osvećenih trakica koje će tokom boravka svetinje biti deljene vernicima u Hramu Svetog Save. Vladika Petar istakao je da su hiljade ljudi već volontirale kako bi trakice bile pripremljene i podeljene narodu.
Konferencija je završena porukom da Spasovdanska litija nije samo tradicija ili gradska svečanost, već poziv na zajedništvo, molitvu i duhovno sabiranje naroda u trenutku koji su govornici opisali kao jedinstven za ovu generaciju.
Za samo nekoliko nedelja smenjuju se Đurđevdan, Markovdan, Vasilije Ostroški, Spasovdan i niz drugih praznika, uz retka liturgijska poklapanja i gust raspored koji će mnogim porodicama promeniti uobičajene navike.
U Verskom dobrotvornom starateljstvu odvija se velika akcija pakovanja darova koji će biti podeljeni posle litije, dok je dolazak srpskog patrijarha dodatno obeležio rad volontera i naglasio značaj zajedničkog služenja i sabornosti.
U Galeriji SANU otvorena je velika izložba povodom 850 godina od rođenja Rastka Nemanjića, a patrijarh Porfirije, Nikola Selaković, Lina Mendoni i Zoran Knežević govorili su o veri, identitetu, kulturi i očuvanju nacionalnog nasleđa.
U besedi za petak 18. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako se u tim rečima otkriva istinita ljudska priroda Gospoda Isusa Hrista i zašto je, uprkos strahu od smrti, prihvatio put Golgote.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svete mučenike Trofima, Savatija i Dorimedonta po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog sveštenomučenika Kiprijana. Katolička crkva proslavlja Svete anđele čuvare. Jevreji obeležavaju Hošana Raba, dok muslimani danas nemaju veliki praznik.
Razbojnik sa krsta i Hristov apostol našli su se na potpuno različitim stranama večnosti, a mitropolit objašnjava šta njihov primer govori o pokajanju, očajanju i našoj sklonosti da drugome prerano presudimo.
U vreme cara Prova Trofim i Savatije odbili su da učestvuju u obredu posvećenom Apolonu, dok je senator Dorimedont zbog svoje vere podelio njihovo stradanje.
Na obeležavanju Spasovdana u Starom dvoru episkop toplički Petar poručio je da Beograd vekovima čuva identitet grada svetinja, stradanja i pravoslavnog zaveta.
Sabranost i snažan duhovni prizor obeležili su jutarnje okupljanje, uz dolazak vernika iz svih krajeva grada i atmosferu koja je ispunila hram i njegovu portu.
Detaljan plan kretanja litije od Vaznesenjskog hrama do Hrama Svetog Save, uz privremene obustave i izmene u saobraćaju, uz očekivano prisustvo velikog broja učesnika i prolazak kroz najprometnije gradske ulice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Razgovor u Novom Sadu obuhvatio je i pitanje vrednosti koje mladi usvajaju tokom školovanja, kao i budućnost visokoškolske ustanove koja bi nosila ime prvog srpskog arhiepiskopa.
U istraživanju je razmatrano kako se teško iskustvo povezuje sa čovekovim padom, podvigom i borbom sa strastima, ali i kako kroz život u Hristu može postati deo puta ka duhovnom očišćenju i zajednici sa Bogom.
Svetom liturgijom počelo je praznovanje, a nakon osvećenja Krsta usledio je kulturno-umetnički program uz nastupe horova i ansambala iz Bele Crkve, Beograda i Raške.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Od Začeća Svetog Jovana Preteče do Svetog Luke, porodični praznici nižu se tokom celog meseca, a jedan od najpoznatijih datuma ove godine pada u sredu i obeležava se uz post na ulju.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
