Na konferenciji za medije objavljeno je kako će izgledati događaj koji će ovogodišnjoj Spasovdanskoj litiji dati poseban značaj
U svečanoj dvorani „Patrijarh Lukijan Bogdanović” u Svetosavskom kulturnom i medijskom centru Srpske pravoslavne crkve u Zemunu juče je održana konferencija za medije povodom predstojeće Spasovdanske litije i slave Grada Beograda – Vaznesenja Gospodnjeg. Ovogodišnja proslava, kako je poručeno, neće biti samo tradicionalni litijski hod ulicama prestonice, već događaj koji će ostati upamćen po dolasku jedne od najvećih pravoslavnih svetinja – Pojasa Presvete Bogorodice.
Program proslave i detalje litije predstavili su Episkop toplički Petar, protojerej Đorđe Stojisavljević, šef Kabineta Patrijarha srpskog, i Dušan Stokanović, upravnik Informativno-izdavačke ustanove SPC.
Stokanović je na početku naglasio da je ovo prva konferencija održana u novoj svečanoj dvorani koja nosi ime patrijarha Lukijana Bogdanovića, a potom je predstavio govornike i ukazao na značaj događaja koji očekuje Beograd i čitavu Srpsku pravoslavnu crkvu.
Protojerej Đorđe Stojisavljević podsetio je da je Spasovdan vekovna slava Beograda i praznik Vaznesenja Gospodnjeg, koji se obeležava svetom liturgijom i litijom kroz grad.
Foto: SPC
– Ove godine imamo neopisivu radost, jer među nas dolazi velika svetinja povezana sa životom Presvete Bogorodice i njenim rukodeljem. Reč je o Pojasu Presvete Bogorodice, koji je svojevremeno Sveti knez Lazar iz Srbije darovao manastiru Vatopedu. Njegov dolazak danas svedoči da Presveta Bogorodica nije ostavila svoj narod, već da ga i dalje štiti svojom majčinskom ljubavlju – rekao je protojerej Stojisavljević.
On je istakao da dolazak svetinje predstavlja i snažno podsećanje na duhovnu veličinu Svetog kneza Lazara i njegovu vezu sa manastirom Vatopedom na Svetoj Gori.
Kuda će proći litija
Kako je najavljeno, litija će i ove godine krenuti iz Vaznesenjske crkve u Ulici kneza Miloša, zatim će proći Ulicom kralja Milana, obići Slaviju sa desne strane i nastaviti Bulevarom oslobođenja do Hrama Svetog Save.
Posebnu pažnju prisutnih privuklo je predstavljanje detaljne mape litije i rasporeda učesnika. Protojerej Stojisavljević otkrio je da će Njegova Svetost Patrijarh srpski Porfirije lično preneti Pojas Presvete Bogorodice iz Vaznesenjske crkve do baldahina postavljenog na raskrsnici Ulice kneza Miloša i Kralja Milana, odakle će litija nastaviti ka Vračaru.
U litiji će učestvovati arhijereji, sveštenstvo, đakoni, pripadnici Garde Vojske Srbije, vojni kadeti, učenici Vojne gimnazije, kulturno-umetnička društva, bogoslovi, horovi, Orkestar policije, brojni zvaničnici i verni narod.
Foto: SPC
U središnjem delu litije nosiće se sveto Jevanđelje, ikona Presvete Bogorodice sa Časnim pojasom, posebno naslikana za ovu priliku, kao i ikona Vaznesenja Gospodnjeg, slave Beograda.
Na čelu litije Časni krst poneće Andrej Drobnjaković, učenik Matematičke gimnazije i višestruko nagrađivan na međunarodnim takmičenjima.
Kako će izgledati poklonjenje svetinji u Hramu Svetog Save
Po dolasku u Hram Svetog Save, Pojas Presvete Bogorodice biće postavljen u posebno obezbeđenom prostoru u centralnom delu hrama. Vernici će ulaziti na glavni zapadni ulaz, prilaziti svetinji, a potom izlaziti na severna vrata, gde će im biti deljene platnene trakice osvećene na Časnom pojasu.
– Svako ko bude želeo moći će da pristupi svetinji. Hram će ostati otvoren koliko god bude potrebno, sve dok i poslednji vernik ne bude imao priliku da se pokloni – naglasio je protojerej Stojisavljević.
On je apelovao na vernike da poklonjenje protekne u molitvenom miru i bez nepotrebnog zadržavanja.
Pojas Presvete Bogorodice biće svečano dočekan 20. maja na Aerodromu „Nikola Tesla”, dok je doček u Vaznesenjskoj crkvi planiran za 17 časova.
"Crkva nije institucija, već događaj"
Jedan od najupečatljivijih trenutaka konferencije bilo je obraćanje Episkopa topličkog Petra, koji je govorio o duhovnom značaju dolaska svetinje i pozvao vernike da uzmu učešće u litiji.
– Kada kažemo događaj, ta reč je veoma važna za Crkvu. Crkva nije institucija u sekularnom smislu, sa činovnicima kojima se vernici obraćaju samo kada imaju neku potrebu. Crkva nastaje i izgrađuje se kroz zajednicu i sabranje vernog naroda oko episkopa i sveštenstva na svetoj Liturgiji i bogosluženjima – poručio je vladika Petar.
Govoreći o samoj svetinji, podsetio je da je, prema crkvenom predanju, Časni pojas tkala sama Presveta Bogorodica i da je knez Lazar ovu svetinju poklonio Vatopedu.
– Posle šest vekova blagosloveni smo da budemo generacija koja će imati priliku da dočeka Presvetu Bogorodicu kroz Njenu svetinju – Časni pojas – rekao je episkop Petar.
On je posebno istakao da mnoge žene do sada nisu imale priliku da se poklone ovoj svetinji, jer se ona čuva na Svetoj Gori, gde ženama nije dozvoljen pristup.
Svedočenja o čudima i apel narodu
Vladika Petar govorio je i o brojnim svedočenjima vezanim za Pojas Presvete Bogorodice, posebno među bračnim parovima koji su dobili decu posle molitve pred svetinjom.
– U vernom narodu Pojas Presvete Bogorodice posebno je poznat po blagodatnoj pomoći bračnim parovima koji ne mogu da dobiju decu. Takvih primera ima mnogo. Lično poznajem nekoliko porodica, među njima i sveštenike, koji svedoče da su, posle molitve pred Časnim pojasom, dobili potomstvo – rekao je on.
Foto: SPC
Pojas Presvete Bogoridice
U emotivnom obraćanju, episkop Petar govorio je i o stradanju srpskog naroda kroz istoriju, problemu bele kuge i potrebi duhovnog sabiranja.
– Danas bi trebalo da nas bude mnogo više. Kao episkop i svešteno lice dobro znam koliko je problem bele kuge ozbiljan i koliko parova koji žele decu prolazi kroz veliku borbu. To je postalo pitanje koje pogađa čitav narod. Pa ko će nam pomoći ako ne Bogorodica? – rekao je vladika Petar.
Na kraju je uputio snažan poziv narodu da dostojanstveno dočeka svetinju koja posle šest vekova ponovo dolazi među Srbe.
– Imamo i odgovornost da ne obrukamo kneza Lazara. Hajde da se saberemo i učestvujemo u ovom velikom i svetom događaju. Budimo deo molitvenog hoda, litije. Dočekajmo Bogorodicu i zamolimo je da pomogne našem narodu da se obnovi, umnoži i da se rađa što više dece – poručio je vladika Petar.
Posebno je naglašeno da je iz manastira Vatopeda poslato čak 300.000 osvećenih trakica koje će tokom boravka svetinje biti deljene vernicima u Hramu Svetog Save. Vladika Petar istakao je da su hiljade ljudi već volontirale kako bi trakice bile pripremljene i podeljene narodu.
Konferencija je završena porukom da Spasovdanska litija nije samo tradicija ili gradska svečanost, već poziv na zajedništvo, molitvu i duhovno sabiranje naroda u trenutku koji su govornici opisali kao jedinstven za ovu generaciju.
Za samo nekoliko nedelja smenjuju se Đurđevdan, Markovdan, Vasilije Ostroški, Spasovdan i niz drugih praznika, uz retka liturgijska poklapanja i gust raspored koji će mnogim porodicama promeniti uobičajene navike.
U Verskom dobrotvornom starateljstvu odvija se velika akcija pakovanja darova koji će biti podeljeni posle litije, dok je dolazak srpskog patrijarha dodatno obeležio rad volontera i naglasio značaj zajedničkog služenja i sabornosti.
U Galeriji SANU otvorena je velika izložba povodom 850 godina od rođenja Rastka Nemanjića, a patrijarh Porfirije, Nikola Selaković, Lina Mendoni i Zoran Knežević govorili su o veri, identitetu, kulturi i očuvanju nacionalnog nasleđa.
Od jednostavnih namirnica nastaje brzo i zasitno jelo koje ne traži iskustvo, a idealno je za porodični obrok kada treba nešto toplo, pouzdano i lako za pripremu.
Više od sedam vekova traje sećanje na povratak prvog srpskog arhiepiskopa u Mileševu, događaj koji je postao simbol duhovnog jedinstva i istorijskog pamćenja srpskog naroda.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Od dolaska svetinje iz manastira Vatoped do litije i poklonjenja u Hramu Svetog Save - poznat je raspored događaja, kao i način na koji će vernici moći da priđu i dobiju blagoslov tokom njenog višednevnog boravka u prestonici.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Najpre su onesposobili video-nadzor, zatim provalili u prostorije crkvene opštine i odneli deo inventara, dok je policija brzo reagovala i identifikovala počinioce.
Episkopi Stefan i Nikon prisustvovali su prvoj prazničnoj liturgiji patrijarha Šija u Tbilisiju i uručili pismo patrijarha Porfirija o jačanju odnosa dve sestrinske crkve i dva pravoslavna naroda.
Zaupokojenom liturgijom i opelom u manastiru u Gornjem Dragljevcu ispraćen protojerej Bogdan Stjepanović; beseda jeromonaha Nikolaja obeležila oproštajnu službu.
Mitropolit australijsko-novozelandski upozorava da se borba za ljudsko srce vodi svakodnevno, između pada i obnove, a Crkvu vidi kao mesto duhovne odluke i preobražaja života.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
U besedi za utorak šeste sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto ista Božja reč u jednom čoveku budi mir i utehu, a u drugom nemir i otpor, otkrivajući da odgovor ne zavisi od reči, već od onoga ko je sluša.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog pravednog Jova po starom i Svetog mučenika Patrikija po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog pape Celestina V, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U trenucima kada problemi deluju nepomirljivo, pouka svetogorskog starca pokazuje da se izlaz ne nalazi u sili, već u smirenju i unutrašnjoj postojanosti koja menja ishod.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
