Više od sedam vekova traje sećanje na povratak prvog srpskog arhiepiskopa u Mileševu, događaj koji je postao simbol duhovnog jedinstva i istorijskog pamćenja srpskog naroda.
Srpska pravoslavna crkva 19. maja obeležava spomen Prenosa moštiju Svetog Save, događaj koji je duboko obeležio duhovnu i istorijsku svest srpskog naroda. Tog dana, 1237. godine, mošti prvog srpskog arhiepiskopa prenete su iz bugarskog Trnova u manastir Mileševu, gde su vekovima bile mesto molitve, sabiranja i narodnog pamćenja.
Za srednjovekovnu Srbiju to nije bio samo čin prenosa posmrtnih ostataka jednog svetitelja. Bio je to povratak duhovnog oca narodu koji je oblikovao, učio i mirio.
Sveti Sava upokojio se 1236. godine u Trnovu, tadašnjoj prestonici Bugarske, gde je i sahranjen u crkvi Svetih četrdeset mučenika. Već nakon godinu dana, arhiepiskop Arsenije, Savin naslednik na čelu Crkve, smatrao je da nije dostojno da mošti čoveka koji je podigao srpsku Crkvu i uredio državu ostanu daleko od njegove zemlje.
Sa tom molbom obratio se kralju Vladislavu, Savinom sinovcu, podsećajući ga da je Sveti Sava podneo ogromne trudove za srpski narod, podizao crkve, uspostavljao zakone i uređivao crkveni život. Vladislav je prihvatio taj predlog, ali put do prenosa moštiju nije bio lak.
Bugarski car Asen u početku je odbijao da preda telo svetitelja. Smatrao je da je velika čast što je Sveti Sava skončao upravo u njegovoj zemlji i da bi odlazak moštiju bio gubitak za čitav narod. Tek nakon upornih molbi i događaja koji su u tadašnjoj svesti doživljeni kao Božji znak, car je pristao da mošti budu prenete u Srbiju.
Predanje govori da se kralj Vladislav dugo i sa suzama molio nad Savinim grobom, moleći oproštaj i pomoć. Ubrzo potom, caru Asenu se, prema zapisima, u snu javio anđeo u liku Svetog Save i naredio da dopusti prenos moštiju. Posle toga odluka je promenjena.
Kada je otvoren grob, telo Svetog Save pronađeno je netruležno, a hram je, prema svedočenjima iz žitija, ispunio snažan miris tamjana i mirotočenja. Vest o tome brzo se proširila Trnovom, pa su mnogi dolazili da se poklone svetitelju i traže isceljenje.
Povratak moštiju u Srbiju pretvorio se u veliki narodni događaj. Kralj Vladislav, arhiepiskop Arsenije, episkopi, monasi i narod dočekali su kivot sa velikom svečanošću. Mošti su položene u Vladislavljevu zadužbinu, manastir Mileševu, gde je ubrzo nastalo jedno od najvažnijih duhovnih središta srpskog naroda.
Prisustvo Savinih moštiju imalo je mnogo širi značaj od crkvenog. Njegov grob postao je mesto okupljanja ne samo pravoslavaca već i ljudi drugih vera. Istorijski izvori beleže da su se na Savinom grobu molili i rimokatolici i muslimani, verujući u njegovu svetost i moć isceljenja.
U vekovima turske vlasti Mileševa je bila mnogo više od manastira. Ona je čuvala sećanje na vreme srpske državnosti i samostalnosti. Istoričari navode da su mošti Svetog Save postale simbol narodnog identiteta i duhovnog jedinstva.
Nije slučajno što je upravo nad Savinim moštima bosanski ban Tvrtko 1377. godine krunisan za kralja Srba i Bosne. Ni to što se herceg Stefan Vukčić Kosača nazivao „hercegom od Svetog Save“ nije bilo bez značenja. Ime prvog srpskog arhiepiskopa postalo je simbol duhovnog autoriteta koji je nadživljavao granice država i epoha.
Ličnost Svetog Save ostala je jedinstvena u srpskoj istoriji. Bio je princ koji je napustio dvor i otišao u monahe, diplomata koji je mirio zavađene, osnivač samostalne Srpske crkve, zakonodavac, pisac i putnik koji je stigao do Svete zemlje u vremenu kada su takva putovanja trajala mesecima i nosila veliki rizik.
Njegov uticaj nije prestao ni posle smrti. Naprotiv, vekovima je rastao.
Zato je spaljivanje njegovih moštiju 1594. godine na Vračaru predstavljalo pokušaj da se slomi duhovna snaga srpskog naroda. Posle ustanka banatskih Srba protiv Osmanlija, Sinan-paša naredio je da mošti budu prenete iz Mileševe u Beograd i spaljene, verujući da će time ugasiti Savin kult među Srbima.
Dogodilo se suprotno.
Sećanje na Svetog Savu postalo je još snažnije. Njegovo ime ostalo je utkano u škole, crkve, porodice i narodnu svest, a manastir Mileševa i danas čuva uspomenu na vekove u kojima su mošti Svetog Save bile duhovno središte Srbije.
Zato praznik Prenosa moštiju Svetog Save nije samo podsećanje na jedan događaj iz 13. veka. To je sećanje na vreme kada je čitav narod verovao da se povratkom svetitelja kući vraća i deo njegove snage, nade i duhovnog oslonca.
BONUS VIDEO
Patrijarh Porfirije i episkop Irinej govorili su o nadi, vaskrsenju i pobedi vere na praznik Spaljivanja moštiju Svetog Save pred hiljadama vernika okupljenih u Hramu na Vračaru.
Uz crkvene i državne počasti, dopremljene najdragocenije svetinje povezane sa Svetim Savom i Svetim Simeonom Mirotočivim, relikvije iz Hilandara i predmeti koji su vekovima čuvani daleko od očiju javnosti.
U Galeriji SANU od 15. maja do 19. jula biće prikazan Karejski tipik, uz ikone, relikvije i umetnička dela koja osvetljavaju duhovni i istorijski trag Svetog Save kroz osam vekova srpske istorije.
U Galeriji SANU otvorena je velika izložba povodom 850 godina od rođenja Rastka Nemanjića, a patrijarh Porfirije, Nikola Selaković, Lina Mendoni i Zoran Knežević govorili su o veri, identitetu, kulturi i očuvanju nacionalnog nasleđa.
U svetinji kod Priboja mitropolit mileševski služio je Svetu zaupokojenu Liturgiju i monaško opelo, a potom besedio o tihom podvigu, smirenju i putu jedne sluškinje Božije koja je dane provodila daleko od zemaljske slave.
U besedi za utorak 12. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o snazi pokajanja i Božjoj milosti i otkriva kako se i najteži pad može preobraziti kada čovek prizna grehe i iskreno se okrene Bogu.
Probajte loptice od krompira po receptu iz „Pravoslavnog posnog kuvara“, pročitajte molitvu Presvetoj Bogorodici za utorak i duhovno se nadahnite poukom Svetog Ignjatija Brjančaninova.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Evsignija po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Prepodobni Jovan Rilski. Katolička crkva obeležava spomendan Svete Jelene Križarice, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Oštra pouka svetitelja otkriva zašto žaljenje zbog učinjenog samo po sebi nije dovoljno i šta čovek mora da promeni da bi pokajanje zaista imalo smisla.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Osnivač Srpske pravoslavne crkve prvobitno počivao u Velikom Trnovu, pre nego što su njegove mošti prenete u manastir Mileševu.
Na liturgiji koju je služio mitropolit Atanasije sabralo se mnoštvo vernika, a najemotivniji trenutak nastao je kada su najmlađi prilazili da prime svetu tajnu. Vladika je u besedi naglasio da ne postoji važnija hrana od one nebeske – koja ispunjava i telo i srce.
Nakon značajnog boravka u Beogradu, sveta relikvija vraćena je u manastir gde vekovima osnažuje dušu srpskog naroda, uz dirljivo slovo mitropolita Atanasija o obnovi Crkve i životu u skladu sa Božanskim promisom.
Leva ruka Svetog Save svečano je dočekana dan uoči velikog praznika i gradske slave - Spasovdana.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Evsignija po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Prepodobni Jovan Rilski. Katolička crkva obeležava spomendan Svete Jelene Križarice, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U vojsci je proveo punih 60 godina, a tokom tog vremena bio je svedok brojnih događaja koji su ostavili dubok trag u njegovom životu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetih sedam mučenika u Efesu po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik Miron. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Hijacinta iz Krakova, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Među onima koji nisu želeli da učestvuju u idolopoklonstvu bilo je i sedam mladih vojnika, sinova uglednih efeskih starešina: Maksimilijan, Jamvlih, Martinijan, Jovan, Dionisije, Ekzakustodijan i Antonin.
Pevačica je tokom privatne posete manastiru Varlam provela tri sata, upoznala se sa monaškim životom i zatražila savet o duhovnim pitanjima od starešine ovog drevnog središta Pravoslavne crkve.
Kada su se Mihajlo i Ana izgubili u šumi, neobičan drveni krstić i zvuk crkvenog zvona poveli su ih putem na kojem su otkrili da pomoć ponekad stiže onda kada joj se najmanje nadamo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Posle novih tvrdnji o navodnom izdvajanju Boke Kotorske iz sastava Mitropolije crnogorsko-primorske, poglavar Srpske pravoslavne crkve otvoreno je govorio o celoj priči i upozorio na posledice širenja neproverenih informacija među pravoslavnim vernicima.
Fondacija "Porodica" darovala je 20.000 evra za nastavak izgradnje hrama u Lapljem Selu kod Gračanice.
U besedi u Sabornom hramu Svetog Jovana Vladimira sveštenik Igor Vujisić govorio je o Gospojinskom postu, pokajanju i praštanju, pozivajući vernike da najpre sagledaju sopstvene slabosti.
Reči velikog svetitelja otkrivaju zašto je prvi korak u svetinju važniji nego što nam se čini.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
