Na liturgiji koju je služio mitropolit Atanasije sabralo se mnoštvo vernika, a najemotivniji trenutak nastao je kada su najmlađi prilazili da prime svetu tajnu. Vladika je u besedi naglasio da ne postoji važnija hrana od one nebeske – koja ispunjava i telo i srce.
U drugu nedelju po Duhovima, pod svetlim svodovima mileševske svetinje, osluškujući pojanje monahinja i tišinu duhovnog sabranja, mitropolit mileševski Atanasije služio je svetu liturgiju u hramu Vaznesenja Gospodnjeg u manastiru Mileševa. Bio je to dan nebeske radosti, ispunjen molitvom, blagodaću i prisustvom mnogobrojnih vernika – među kojima je bilo posebno mnogo dece.
Dirljivo bogosluženje u Mileševi
Liturgiji su sasluživali i umirovljeni episkop mileševski Filaret, protojerej-stavrofor Nikola Perković i protođakon Ivan Savić, dok su na prozbe i jektenije odgovarale mileševske monahinje, predvođene igumanijom Akvilinom, u duhu smirenosti i sabranosti svojstvenom monaškom životu.
Eparhija mileševska
Doček vladike u manastirskoj porti
Najemotivniji trenutak: redovi dece pred Svetim putirom
Poseban trenutak, koji je mnogima izmamio tihe uzdahe, zbio se kada je mitropolit Atanasije, podigavši Sveti putir, tiho izgovarao molitvu pred pričešće. U svetlosti kandila i mirisu tamjana, najmlađi su prilazili – jedan po jedan – u dugim mirnim redovima, sa rukama prekrštenim na grudima i licima punim vere, da bi se pričestili Životvornim Telom i Krvlju Gospoda Isusa Hrista.
Pripremljeni postom i molitvom, verni narod je pristupio svetoj Tajni sa dubokim poštovanjem i pobožnošću.
Eparhija mileševska
Vladika mileševski Atanasije služio je liturgiju u u hramu Vaznesenja Gospodnjeg u manastiru Mileševa
Reči koje se pamte: „Čime hranimo dušu?“
Po završetku liturgije, mitropolit Atanasije uputio je sabranima nadahnutu i poučnu besedu:
– Gospod nas je i danas nahranio nebeskom hranom. Vrlo je važno biti hranjen nebeskom hranom. Od hrane živimo. Važno je da pravu hranu imamo. Presudno je to – šta nosimo u sebi, čime se hranimo.
Naglasio je da savremeni čovek najčešće brine o telesnoj ishrani, a zanemaruje duhovnu:
– Čime smo nahranjeni, šta sa sobom i u sebi nosimo? Od toga će zavisiti i kako hodimo, koje i kakve korake pravimo, kakva nam je duša, kakvo nam je raspoloženje, za šta smo sposobni ili nesposobni, kako se osećamo, koliko ćemo trajati.
Mitropolit Atanasije podsetio je da se u svetim hramovima vernici hrane upravo onim što je najvažnije – Telo i Krv Hristova:
– U velikoj smo prednosti, mi koji dođosmo u ovaj sveti hram i nahranismo se božanskom, nebeskom hranom. Sve biće svoje nahranismo – um, telo, volju, srce svoje napunismo nebeskom hranom.
Podsetivši na Gospodnje reči: „Ko hoće za mnom da ide, neka se odrekne sebe, uzme krst svoj i ide za mnom“, vladika je objasnio da to mogu učiniti samo oni koji istinski veruju:
Eparhija mileševska
Najmlađi vernici u redu za pričešće
– Gospod je ubedljivo nadmoćan svojom ljubavlju nebeskom i priziva nas. Kao što je prizvao apostole i mnoge druge, i nas priziva. Ne smemo ni u kakvom trenutku izgubiti ovaj sadržaj, ovo sećanje na koje smo se i danas podsetili čitajući Sveto Jevanđelje, niti izgubiti ovu hranu Tela i Krvi Hristove, koju primismo u Svetom Pričešću.
U danu kada su i anđeli, kako bi narod rekao, tiho slavili, Mileševa je ponovo bila duhovna oaza u kojoj su, pod rukom arhipastira, i deca i odrasli nahranjeni ne samo hlebom nebeskim, već i rečju istine, vere i ljubavi.
Tog dana, sa fresaka i ikona, Sveti Sava je gledao na one koji, baš kao i on nekada, biraju da hodaju putem Hristovim – nahranjeni večnim.
U Vaznesenjskom hramu nemanjićkog manastira, gde su monahinje i vernici u duhovnoj slozi proslavili praznik Blagovesti, mitropolit Atanasije uputio je snažan poziv svima da se odazovu Božijem glasu i postanu učesnici spasenja.
U Saborni hram Svetog Vasilija Ostroškog u Prijepolju slilo se more dečjih glasova i osmeha, dok je vladika mileševski govorio o Hristovoj vojsci dobrote i ljubavi, bez koje svet ne bi opstao.
Na praznik Vaskrsenja Hristovog, među svetlim zidovima manastira Mileševa, nastao je prizor koji je postao duhovni simbol praznika: susret i kuckanje vaskršnjim jajima mitropolita Atanasija i umirovljenog vladike Filareta, sadašnjeg i bivšeg pastira Eparhije mileševske.
Tokom posete manastiru iz 13. veka, ministar kulture Nikola Selaković razgovarao je s mitropolitom Atanasijem i lokalnim rukovodstvom o rekonstrukciji Sabornog hrama i budućim zajedničkim projektima države i Eparhije mileševske.
U selu Džurovo, pod brdima Prijepolja, gde vekovima odjekuje molitva, verni narod se okupio oko mitropolita Atanasija da bi proslavio hramovnu slavu crkve Trećeg obretenja glave Svetog Jovana Krstitelja – svedočeći snagu predanja, zajedništva i neugasive pravoslavne vere.
Nakon značajnog boravka u Beogradu, sveta relikvija vraćena je u manastir gde vekovima osnažuje dušu srpskog naroda, uz dirljivo slovo mitropolita Atanasija o obnovi Crkve i životu u skladu sa Božanskim promisom.
Sam čin rađanja deteta nije samo biološki događaj, već duboko duhovni podvig, jer se kroz njega žena udostojava da postane saradnik Božiji u delu stvaranja.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
Episkop valjevski upozorio je da i blagoslovene životne stvari mogu postati prepreka ako potisnu Boga, te podsetio da se smisao rada, braka i svakodnevice otkriva tek kada su postavljeni u pravu hijerarhiju vrednosti.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
U manastiru Mileševa dogodio se susret ispunjen emocijama i duhovnom toplinom – mitropolit Atanasije je s radošću poželeo dobrodošlicu episkopu Filaretu, koji se vraća u svetinju gde je služio Bogu i narodu.
Dvodnevna poseta stručnog tima iz Beograda obuhvatila je detaljan pregled riznice, crkvenih eksponata i manastirske porte, uz planove za arheološka istraživanja i zaštitu kulturnog nasleđa za buduće generacije.
U prisustvu vernog naroda, mitropolit Atanasije osveštao je obnovljene krstove Sabornog hrama Vaznesenja Gospodnjeg u Mileševi, podsećajući da oni nisu samo ukras, već večni znak Hristove ljubavi i Golgotske žrtve.
Pod budnim blagoslovom mitropolita mileševskog, obnovljeni hram Vaznesenja Gospodnjeg spreman je da ponovo zaštiti tajne molitve i duhovnu nadu budućih pokolenja — pod krovom koji čuva i ruku Svetog Save.
Episkop valjevski upozorio je da i blagoslovene životne stvari mogu postati prepreka ako potisnu Boga, te podsetio da se smisao rada, braka i svakodnevice otkriva tek kada su postavljeni u pravu hijerarhiju vrednosti.
Od prizrenske Bogoslovije do parohija niškog kraja, život sveštenika Srboljuba Kaplarevića bio je posvećen ljudima, a ne javnosti; njegov odlazak otvorio je sećanja na službu koja se merila poverenjem, a ne rečima.
U svetinji kod Priboja dve iskušenice stupile su na put monaškog služenja, a ovaj duhovni događaj sabrao je verni narod i sveštenstvo, spojivši vekovno pamćenje manastira sa živom, tihom radošću ovog posebnog trenutka.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog proroka Danila po starom kalendaru, dok se po novom proslavlja Sveta mučenica Anisija Solunska. Katolici i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama, dok Jevreji obeležavaju Asarah B’Tevet, dan strogog posta, žalosti i pokajanja.
Poruka iz sure El-Asr, izdvojena za 30. decembar u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta za svakodnevno čitanje“, podseća kako vera, dobra dela, istina i strpljenje mogu promeniti tok naših izbora.
