Na liturgiji koju je služio mitropolit Atanasije sabralo se mnoštvo vernika, a najemotivniji trenutak nastao je kada su najmlađi prilazili da prime svetu tajnu. Vladika je u besedi naglasio da ne postoji važnija hrana od one nebeske – koja ispunjava i telo i srce.
U drugu nedelju po Duhovima, pod svetlim svodovima mileševske svetinje, osluškujući pojanje monahinja i tišinu duhovnog sabranja, mitropolit mileševski Atanasije služio je svetu liturgiju u hramu Vaznesenja Gospodnjeg u manastiru Mileševa. Bio je to dan nebeske radosti, ispunjen molitvom, blagodaću i prisustvom mnogobrojnih vernika – među kojima je bilo posebno mnogo dece.
Dirljivo bogosluženje u Mileševi
Liturgiji su sasluživali i umirovljeni episkop mileševski Filaret, protojerej-stavrofor Nikola Perković i protođakon Ivan Savić, dok su na prozbe i jektenije odgovarale mileševske monahinje, predvođene igumanijom Akvilinom, u duhu smirenosti i sabranosti svojstvenom monaškom životu.
Eparhija mileševska
Doček vladike u manastirskoj porti
Najemotivniji trenutak: redovi dece pred Svetim putirom
Poseban trenutak, koji je mnogima izmamio tihe uzdahe, zbio se kada je mitropolit Atanasije, podigavši Sveti putir, tiho izgovarao molitvu pred pričešće. U svetlosti kandila i mirisu tamjana, najmlađi su prilazili – jedan po jedan – u dugim mirnim redovima, sa rukama prekrštenim na grudima i licima punim vere, da bi se pričestili Životvornim Telom i Krvlju Gospoda Isusa Hrista.
Pripremljeni postom i molitvom, verni narod je pristupio svetoj Tajni sa dubokim poštovanjem i pobožnošću.
Eparhija mileševska
Vladika mileševski Atanasije služio je liturgiju u u hramu Vaznesenja Gospodnjeg u manastiru Mileševa
Reči koje se pamte: „Čime hranimo dušu?“
Po završetku liturgije, mitropolit Atanasije uputio je sabranima nadahnutu i poučnu besedu:
– Gospod nas je i danas nahranio nebeskom hranom. Vrlo je važno biti hranjen nebeskom hranom. Od hrane živimo. Važno je da pravu hranu imamo. Presudno je to – šta nosimo u sebi, čime se hranimo.
Naglasio je da savremeni čovek najčešće brine o telesnoj ishrani, a zanemaruje duhovnu:
– Čime smo nahranjeni, šta sa sobom i u sebi nosimo? Od toga će zavisiti i kako hodimo, koje i kakve korake pravimo, kakva nam je duša, kakvo nam je raspoloženje, za šta smo sposobni ili nesposobni, kako se osećamo, koliko ćemo trajati.
Mitropolit Atanasije podsetio je da se u svetim hramovima vernici hrane upravo onim što je najvažnije – Telo i Krv Hristova:
– U velikoj smo prednosti, mi koji dođosmo u ovaj sveti hram i nahranismo se božanskom, nebeskom hranom. Sve biće svoje nahranismo – um, telo, volju, srce svoje napunismo nebeskom hranom.
Podsetivši na Gospodnje reči: „Ko hoće za mnom da ide, neka se odrekne sebe, uzme krst svoj i ide za mnom“, vladika je objasnio da to mogu učiniti samo oni koji istinski veruju:
Eparhija mileševska
Najmlađi vernici u redu za pričešće
– Gospod je ubedljivo nadmoćan svojom ljubavlju nebeskom i priziva nas. Kao što je prizvao apostole i mnoge druge, i nas priziva. Ne smemo ni u kakvom trenutku izgubiti ovaj sadržaj, ovo sećanje na koje smo se i danas podsetili čitajući Sveto Jevanđelje, niti izgubiti ovu hranu Tela i Krvi Hristove, koju primismo u Svetom Pričešću.
U danu kada su i anđeli, kako bi narod rekao, tiho slavili, Mileševa je ponovo bila duhovna oaza u kojoj su, pod rukom arhipastira, i deca i odrasli nahranjeni ne samo hlebom nebeskim, već i rečju istine, vere i ljubavi.
Tog dana, sa fresaka i ikona, Sveti Sava je gledao na one koji, baš kao i on nekada, biraju da hodaju putem Hristovim – nahranjeni večnim.
U Vaznesenjskom hramu nemanjićkog manastira, gde su monahinje i vernici u duhovnoj slozi proslavili praznik Blagovesti, mitropolit Atanasije uputio je snažan poziv svima da se odazovu Božijem glasu i postanu učesnici spasenja.
U Saborni hram Svetog Vasilija Ostroškog u Prijepolju slilo se more dečjih glasova i osmeha, dok je vladika mileševski govorio o Hristovoj vojsci dobrote i ljubavi, bez koje svet ne bi opstao.
Na praznik Vaskrsenja Hristovog, među svetlim zidovima manastira Mileševa, nastao je prizor koji je postao duhovni simbol praznika: susret i kuckanje vaskršnjim jajima mitropolita Atanasija i umirovljenog vladike Filareta, sadašnjeg i bivšeg pastira Eparhije mileševske.
Tokom posete manastiru iz 13. veka, ministar kulture Nikola Selaković razgovarao je s mitropolitom Atanasijem i lokalnim rukovodstvom o rekonstrukciji Sabornog hrama i budućim zajedničkim projektima države i Eparhije mileševske.
U selu Džurovo, pod brdima Prijepolja, gde vekovima odjekuje molitva, verni narod se okupio oko mitropolita Atanasija da bi proslavio hramovnu slavu crkve Trećeg obretenja glave Svetog Jovana Krstitelja – svedočeći snagu predanja, zajedništva i neugasive pravoslavne vere.
Nakon značajnog boravka u Beogradu, sveta relikvija vraćena je u manastir gde vekovima osnažuje dušu srpskog naroda, uz dirljivo slovo mitropolita Atanasija o obnovi Crkve i životu u skladu sa Božanskim promisom.
Na liturgiji koju je služio mitropolit Atanasije sabralo se mnoštvo vernika, a najemotivniji trenutak nastao je kada su najmlađi prilazili da prime svetu tajnu. Vladika je u besedi naglasio da ne postoji važnija hrana od one nebeske – koja ispunjava i telo i srce.
Jedna majka pitala je sveštenika da li je pogrešila što je detetu skratila nokte na crkveni praznik – a odgovor koji je dobila od protojereja Andreja Jefanova iznenadiće mnoge vernike.
Nakon udara na nuklearna postrojenja, balističkih odmazdi i otvorenih upozorenja na totalni rat, sve više pravoslavnih vernika veruje da se pred njihovim očima ostvaruju vekovna proročanstva o poslednjim vremenima i velikom ratu koji će krenuti s Bliskog Istoka i promeniti sudbinu sveta.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
U manastiru Mileševa dogodio se susret ispunjen emocijama i duhovnom toplinom – mitropolit Atanasije je s radošću poželeo dobrodošlicu episkopu Filaretu, koji se vraća u svetinju gde je služio Bogu i narodu.
Uz blagoslov vladike Atanasija, u jednom od najvažnijih manastira Srpske crkve, sveštenici Eparhije su, u sabornosti, pristupili Svetoj tajni ispovesti i pokajanja, nakon čega je usledila trpeza ljubavi.
Izložba „Anđeoski obrazi Hilandara“, duhovne besede i svečana akademija obeležili su dane u čast Svetog Save, okupivši verni narod u znaku ljubavi, zajedništva i molitve.
U srdačnom susretu u Prijepolju, mitropolit mileševski pohvalio rad Kluba i značaj časopisa Savindan koji čuva svetosavske vrednosti za nove generacije.
"U ovoj zastrašujućoj bujici tuge, molimo se za upokojenje duša nevino postradalih čeda Božjih, dok naše molitvene oči ostaju zagledane u lica porodica postradalih."
U selu gde još odjekuju molitve predaka, pravoslavni vernici okupili su se oko igumana Save da pokažu kako crkva nije samo građevina, već zavet – i da će, ako zatreba, služiti i u šumi, kao u prvim hrišćanskim vremenima.
Na Nedelju svih svetih, u hramu Rođenja Hristovog služena je sveta liturgija, a zatim osveštani i temelji budućeg parohijskog doma – duhovnog centra koji će postati oslonac vernicima ovog kraja i mesto hrišćanskog sabranja.
U Nacionalnom muzeju istorije Rumunije otvorena je potresna izložba o najugroženijim svetinjama Evrope – manastirima na Kosovu i Metohiji koji, uprkos nasilju i pokušajima brisanja, ostaju stubovi pravoslavne vere i identiteta jednog naroda.
U jednom obraćanju otac Oliver Subotić se dotakao palog anđela objašnjavajući da je njegova prevara izvedena u krugovima koji smatraju da on ne postoji, kao i da to đavolu odgovara.
Ovaj duboko emotivan trenutak zabeležen je u manastiru Svete Ane u Toledu, u Španiji, gde se monahinja, tihim glasom i celivajući kip Bogorodice, obratila Majci Božijoj molitvom punom poverenja, nežnosti i svetosti.
U jednom obraćanju otac Oliver Subotić se dotakao palog anđela objašnjavajući da je njegova prevara izvedena u krugovima koji smatraju da on ne postoji, kao i da to đavolu odgovara.
Spoj avokada, kinoe, pasulja i šarenog povrća krije recept koji će vas nahraniti, iznenaditi i učiniti da se osećate lako – kao da ste pojeli zdraviju verziju sreće. Idealna za vrele dane kada telo traži snagu bez težine.
