Na liturgiji koju je služio mitropolit Atanasije sabralo se mnoštvo vernika, a najemotivniji trenutak nastao je kada su najmlađi prilazili da prime svetu tajnu. Vladika je u besedi naglasio da ne postoji važnija hrana od one nebeske – koja ispunjava i telo i srce.
U drugu nedelju po Duhovima, pod svetlim svodovima mileševske svetinje, osluškujući pojanje monahinja i tišinu duhovnog sabranja, mitropolit mileševski Atanasije služio je svetu liturgiju u hramu Vaznesenja Gospodnjeg u manastiru Mileševa. Bio je to dan nebeske radosti, ispunjen molitvom, blagodaću i prisustvom mnogobrojnih vernika – među kojima je bilo posebno mnogo dece.
Dirljivo bogosluženje u Mileševi
Liturgiji su sasluživali i umirovljeni episkop mileševski Filaret, protojerej-stavrofor Nikola Perković i protođakon Ivan Savić, dok su na prozbe i jektenije odgovarale mileševske monahinje, predvođene igumanijom Akvilinom, u duhu smirenosti i sabranosti svojstvenom monaškom životu.
Eparhija mileševska
Doček vladike u manastirskoj porti
Najemotivniji trenutak: redovi dece pred Svetim putirom
Poseban trenutak, koji je mnogima izmamio tihe uzdahe, zbio se kada je mitropolit Atanasije, podigavši Sveti putir, tiho izgovarao molitvu pred pričešće. U svetlosti kandila i mirisu tamjana, najmlađi su prilazili – jedan po jedan – u dugim mirnim redovima, sa rukama prekrštenim na grudima i licima punim vere, da bi se pričestili Životvornim Telom i Krvlju Gospoda Isusa Hrista.
Pripremljeni postom i molitvom, verni narod je pristupio svetoj Tajni sa dubokim poštovanjem i pobožnošću.
Eparhija mileševska
Vladika mileševski Atanasije služio je liturgiju u u hramu Vaznesenja Gospodnjeg u manastiru Mileševa
Reči koje se pamte: „Čime hranimo dušu?“
Po završetku liturgije, mitropolit Atanasije uputio je sabranima nadahnutu i poučnu besedu:
– Gospod nas je i danas nahranio nebeskom hranom. Vrlo je važno biti hranjen nebeskom hranom. Od hrane živimo. Važno je da pravu hranu imamo. Presudno je to – šta nosimo u sebi, čime se hranimo.
Naglasio je da savremeni čovek najčešće brine o telesnoj ishrani, a zanemaruje duhovnu:
– Čime smo nahranjeni, šta sa sobom i u sebi nosimo? Od toga će zavisiti i kako hodimo, koje i kakve korake pravimo, kakva nam je duša, kakvo nam je raspoloženje, za šta smo sposobni ili nesposobni, kako se osećamo, koliko ćemo trajati.
Mitropolit Atanasije podsetio je da se u svetim hramovima vernici hrane upravo onim što je najvažnije – Telo i Krv Hristova:
– U velikoj smo prednosti, mi koji dođosmo u ovaj sveti hram i nahranismo se božanskom, nebeskom hranom. Sve biće svoje nahranismo – um, telo, volju, srce svoje napunismo nebeskom hranom.
Podsetivši na Gospodnje reči: „Ko hoće za mnom da ide, neka se odrekne sebe, uzme krst svoj i ide za mnom“, vladika je objasnio da to mogu učiniti samo oni koji istinski veruju:
Eparhija mileševska
Najmlađi vernici u redu za pričešće
– Gospod je ubedljivo nadmoćan svojom ljubavlju nebeskom i priziva nas. Kao što je prizvao apostole i mnoge druge, i nas priziva. Ne smemo ni u kakvom trenutku izgubiti ovaj sadržaj, ovo sećanje na koje smo se i danas podsetili čitajući Sveto Jevanđelje, niti izgubiti ovu hranu Tela i Krvi Hristove, koju primismo u Svetom Pričešću.
U danu kada su i anđeli, kako bi narod rekao, tiho slavili, Mileševa je ponovo bila duhovna oaza u kojoj su, pod rukom arhipastira, i deca i odrasli nahranjeni ne samo hlebom nebeskim, već i rečju istine, vere i ljubavi.
Tog dana, sa fresaka i ikona, Sveti Sava je gledao na one koji, baš kao i on nekada, biraju da hodaju putem Hristovim – nahranjeni večnim.
U Vaznesenjskom hramu nemanjićkog manastira, gde su monahinje i vernici u duhovnoj slozi proslavili praznik Blagovesti, mitropolit Atanasije uputio je snažan poziv svima da se odazovu Božijem glasu i postanu učesnici spasenja.
U Saborni hram Svetog Vasilija Ostroškog u Prijepolju slilo se more dečjih glasova i osmeha, dok je vladika mileševski govorio o Hristovoj vojsci dobrote i ljubavi, bez koje svet ne bi opstao.
Na praznik Vaskrsenja Hristovog, među svetlim zidovima manastira Mileševa, nastao je prizor koji je postao duhovni simbol praznika: susret i kuckanje vaskršnjim jajima mitropolita Atanasija i umirovljenog vladike Filareta, sadašnjeg i bivšeg pastira Eparhije mileševske.
Tokom posete manastiru iz 13. veka, ministar kulture Nikola Selaković razgovarao je s mitropolitom Atanasijem i lokalnim rukovodstvom o rekonstrukciji Sabornog hrama i budućim zajedničkim projektima države i Eparhije mileševske.
U selu Džurovo, pod brdima Prijepolja, gde vekovima odjekuje molitva, verni narod se okupio oko mitropolita Atanasija da bi proslavio hramovnu slavu crkve Trećeg obretenja glave Svetog Jovana Krstitelja – svedočeći snagu predanja, zajedništva i neugasive pravoslavne vere.
Nakon značajnog boravka u Beogradu, sveta relikvija vraćena je u manastir gde vekovima osnažuje dušu srpskog naroda, uz dirljivo slovo mitropolita Atanasija o obnovi Crkve i životu u skladu sa Božanskim promisom.
Iza istog praznika kriju se potpuno različiti običaji - od stroge liturgijske tradicije do živopisnih narodnih rituala koji se vekovima prenose s kolena na koleno.
U besedi za utorak 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi kroz trenutak Getsimanije u kojem Isus bira stradanje umesto odbrane, otkrivajući veličinu ljubavi i milosti Božje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Kirila Jerusalimskog po starom i Svetog Ipatija po novom kalendaru. Katolici slave Svetog proroka Amosa, dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
U manastiru Mileševa dogodio se susret ispunjen emocijama i duhovnom toplinom – mitropolit Atanasije je s radošću poželeo dobrodošlicu episkopu Filaretu, koji se vraća u svetinju gde je služio Bogu i narodu.
Mitropolit Atanasije ugostio je više ministara Vlade Srbije, otvorio pitanja obnove, zaštite fresaka i buduće saradnje, a razgovori su, umesto protokola, doneli konkretne planove i jasnu poruku da se nasleđe ne čuva rečima nego delima.
Dvodnevna poseta stručnog tima iz Beograda obuhvatila je detaljan pregled riznice, crkvenih eksponata i manastirske porte, uz planove za arheološka istraživanja i zaštitu kulturnog nasleđa za buduće generacije.
U prisustvu vernog naroda, mitropolit Atanasije osveštao je obnovljene krstove Sabornog hrama Vaznesenja Gospodnjeg u Mileševi, podsećajući da oni nisu samo ukras, već večni znak Hristove ljubavi i Golgotske žrtve.
U rečima koje su odjeknule daleko izvan hrama Vaskrsenja Hristovog u Valjevu, episkop valjevski podseća da se istinska promena ne meri danima posta, već davanjem ljubavi i osloncem na Crkvu.
Izložba "Game changers2 uvodi decu u učenja stranog duhovnog sveta, dok Eparhija zvorničko-tuzlanska upozorava na opasnost od duhovne obmane i psiholoških posledica, pozivajući nastavnike da preispitaju ovakve odluke.
Završena obnova i živopis Sabornog hrama Rođenja Presvete Bogorodice svedoče o istrajnosti srpske zajednice u Argentini i nasleđu koje i danas živi kroz veru, umetnost i zajedništvo
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Dok mnogi tragaju za savršenim bojama i modernim tehnikama, iz svetinje pored Golupca stiže podsećanje na način koji donosi i ukus i dugotrajnost, ali i pouku šta zapravo znači sačuvati tradiciju.
