Na liturgiji koju je služio mitropolit Atanasije sabralo se mnoštvo vernika, a najemotivniji trenutak nastao je kada su najmlađi prilazili da prime svetu tajnu. Vladika je u besedi naglasio da ne postoji važnija hrana od one nebeske – koja ispunjava i telo i srce.
U drugu nedelju po Duhovima, pod svetlim svodovima mileševske svetinje, osluškujući pojanje monahinja i tišinu duhovnog sabranja, mitropolit mileševski Atanasije služio je svetu liturgiju u hramu Vaznesenja Gospodnjeg u manastiru Mileševa. Bio je to dan nebeske radosti, ispunjen molitvom, blagodaću i prisustvom mnogobrojnih vernika – među kojima je bilo posebno mnogo dece.
Dirljivo bogosluženje u Mileševi
Liturgiji su sasluživali i umirovljeni episkop mileševski Filaret, protojerej-stavrofor Nikola Perković i protođakon Ivan Savić, dok su na prozbe i jektenije odgovarale mileševske monahinje, predvođene igumanijom Akvilinom, u duhu smirenosti i sabranosti svojstvenom monaškom životu.
Eparhija mileševska
Doček vladike u manastirskoj porti
Najemotivniji trenutak: redovi dece pred Svetim putirom
Poseban trenutak, koji je mnogima izmamio tihe uzdahe, zbio se kada je mitropolit Atanasije, podigavši Sveti putir, tiho izgovarao molitvu pred pričešće. U svetlosti kandila i mirisu tamjana, najmlađi su prilazili – jedan po jedan – u dugim mirnim redovima, sa rukama prekrštenim na grudima i licima punim vere, da bi se pričestili Životvornim Telom i Krvlju Gospoda Isusa Hrista.
Pripremljeni postom i molitvom, verni narod je pristupio svetoj Tajni sa dubokim poštovanjem i pobožnošću.
Eparhija mileševska
Vladika mileševski Atanasije služio je liturgiju u u hramu Vaznesenja Gospodnjeg u manastiru Mileševa
Reči koje se pamte: „Čime hranimo dušu?“
Po završetku liturgije, mitropolit Atanasije uputio je sabranima nadahnutu i poučnu besedu:
– Gospod nas je i danas nahranio nebeskom hranom. Vrlo je važno biti hranjen nebeskom hranom. Od hrane živimo. Važno je da pravu hranu imamo. Presudno je to – šta nosimo u sebi, čime se hranimo.
Naglasio je da savremeni čovek najčešće brine o telesnoj ishrani, a zanemaruje duhovnu:
– Čime smo nahranjeni, šta sa sobom i u sebi nosimo? Od toga će zavisiti i kako hodimo, koje i kakve korake pravimo, kakva nam je duša, kakvo nam je raspoloženje, za šta smo sposobni ili nesposobni, kako se osećamo, koliko ćemo trajati.
Mitropolit Atanasije podsetio je da se u svetim hramovima vernici hrane upravo onim što je najvažnije – Telo i Krv Hristova:
– U velikoj smo prednosti, mi koji dođosmo u ovaj sveti hram i nahranismo se božanskom, nebeskom hranom. Sve biće svoje nahranismo – um, telo, volju, srce svoje napunismo nebeskom hranom.
Podsetivši na Gospodnje reči: „Ko hoće za mnom da ide, neka se odrekne sebe, uzme krst svoj i ide za mnom“, vladika je objasnio da to mogu učiniti samo oni koji istinski veruju:
Eparhija mileševska
Najmlađi vernici u redu za pričešće
– Gospod je ubedljivo nadmoćan svojom ljubavlju nebeskom i priziva nas. Kao što je prizvao apostole i mnoge druge, i nas priziva. Ne smemo ni u kakvom trenutku izgubiti ovaj sadržaj, ovo sećanje na koje smo se i danas podsetili čitajući Sveto Jevanđelje, niti izgubiti ovu hranu Tela i Krvi Hristove, koju primismo u Svetom Pričešću.
U danu kada su i anđeli, kako bi narod rekao, tiho slavili, Mileševa je ponovo bila duhovna oaza u kojoj su, pod rukom arhipastira, i deca i odrasli nahranjeni ne samo hlebom nebeskim, već i rečju istine, vere i ljubavi.
Tog dana, sa fresaka i ikona, Sveti Sava je gledao na one koji, baš kao i on nekada, biraju da hodaju putem Hristovim – nahranjeni večnim.
U Vaznesenjskom hramu nemanjićkog manastira, gde su monahinje i vernici u duhovnoj slozi proslavili praznik Blagovesti, mitropolit Atanasije uputio je snažan poziv svima da se odazovu Božijem glasu i postanu učesnici spasenja.
U Saborni hram Svetog Vasilija Ostroškog u Prijepolju slilo se more dečjih glasova i osmeha, dok je vladika mileševski govorio o Hristovoj vojsci dobrote i ljubavi, bez koje svet ne bi opstao.
Na praznik Vaskrsenja Hristovog, među svetlim zidovima manastira Mileševa, nastao je prizor koji je postao duhovni simbol praznika: susret i kuckanje vaskršnjim jajima mitropolita Atanasija i umirovljenog vladike Filareta, sadašnjeg i bivšeg pastira Eparhije mileševske.
Tokom posete manastiru iz 13. veka, ministar kulture Nikola Selaković razgovarao je s mitropolitom Atanasijem i lokalnim rukovodstvom o rekonstrukciji Sabornog hrama i budućim zajedničkim projektima države i Eparhije mileševske.
U selu Džurovo, pod brdima Prijepolja, gde vekovima odjekuje molitva, verni narod se okupio oko mitropolita Atanasija da bi proslavio hramovnu slavu crkve Trećeg obretenja glave Svetog Jovana Krstitelja – svedočeći snagu predanja, zajedništva i neugasive pravoslavne vere.
Nakon značajnog boravka u Beogradu, sveta relikvija vraćena je u manastir gde vekovima osnažuje dušu srpskog naroda, uz dirljivo slovo mitropolita Atanasija o obnovi Crkve i životu u skladu sa Božanskim promisom.
Od gematrije i mističnih tumačenja do svetih tekstova i običaja, brojevi u jevrejskoj tradiciji nisu samo oznake količine već nose duboku simboliku koja otkriva pogled judaizma na stvaranje, veru, čoveka i zajednicu.
Crkveno učenje podseća da vernici ne bi trebalo olako da pristupaju oltaru. Od naklona i odgovora „Amin“ do duhovne pripreme za primanje Svete evharistije, postoje pravila čije zanemarivanje može imati ozbiljan verski značaj.
U besedi za utorak pete sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, vladika Nikolaj, opisuje trenutak kada izgovor prestaje da pripada govorniku i počinje da se vraća kao posledica.
Probajte sitne barene tikvice po receptu iz „Pravoslavnog posnog kuvara“, pročitajte Molitvu pred početak svakog dobrog dela i duhovno se nadahnite uz pouku Svetog Teofana Zatvornika.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike Manuila, Savela i Ismaila po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sabor Svetih dvanaest apostola (Pavlovdan). Katolička crkva obeležava spomendan Rimskih prvomučenika, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U manastiru Mileševa dogodio se susret ispunjen emocijama i duhovnom toplinom – mitropolit Atanasije je s radošću poželeo dobrodošlicu episkopu Filaretu, koji se vraća u svetinju gde je služio Bogu i narodu.
Mitropolit Atanasije ugostio je više ministara Vlade Srbije, otvorio pitanja obnove, zaštite fresaka i buduće saradnje, a razgovori su, umesto protokola, doneli konkretne planove i jasnu poruku da se nasleđe ne čuva rečima nego delima.
Dvodnevna poseta stručnog tima iz Beograda obuhvatila je detaljan pregled riznice, crkvenih eksponata i manastirske porte, uz planove za arheološka istraživanja i zaštitu kulturnog nasleđa za buduće generacije.
U prisustvu vernog naroda, mitropolit Atanasije osveštao je obnovljene krstove Sabornog hrama Vaznesenja Gospodnjeg u Mileševi, podsećajući da oni nisu samo ukras, već večni znak Hristove ljubavi i Golgotske žrtve.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je da snaga naroda počiva na očuvanju vere i identiteta, podsećajući da Vidovdan i Sveti knez Lazar svedoče o izboru večnih vrednosti koje su kroz vekove čuvale dostojanstvo i slobodu.
Episkop novobrdski poručio je da kosovski zavet Svetog kneza Lazara nije poziv na sukob, već svedočanstvo vere, ljubavi i dostojanstvenog čuvanja onoga što je povereno kroz vekove.
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
Na liturgiji u manastiru Ravanici poglavar Srpske Pravoslavne Crkve poručio je da Kosovski zavet nije samo istorijsko sećanje, već jevanđeljsko opredeljenje za Hrista.
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je da snaga naroda počiva na očuvanju vere i identiteta, podsećajući da Vidovdan i Sveti knez Lazar svedoče o izboru večnih vrednosti koje su kroz vekove čuvale dostojanstvo i slobodu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
