U prisustvu vernog naroda, mitropolit Atanasije osveštao je obnovljene krstove Sabornog hrama Vaznesenja Gospodnjeg u Mileševi, podsećajući da oni nisu samo ukras, već večni znak Hristove ljubavi i Golgotske žrtve.
U manastiru Mileševi, drevnoj nemanjićkoj svetinji i domu čudotvornog Belog Anđela, u sredu 27. avgusta 2025. godine doživljen je događaj koji se duboko urezao u srca sabranih vernika – osvećeni su obnovljeni krstovi Sabornog hrama Vaznesenja Gospodnjeg. Krstove je osveštao arhiepiskop i mitropolit mileševski Atanasije, sabravši verni narod u molitvenom i radosnom zajedništvu.
Foto: Eparhija mileševska
Krstovi su prethodno skinuti i odneti na čišćenje i pozlatu
– Danas je velika radost za celu Crkvu. Za nas ovde sabrane posebno velika radost. Radost je u tome što učestvujemo u sveopštoj crkvenoj radosti, crkvenom delu, u obnavljanju ovoga svetoga hrama – poručio je mitropolit Atanasije u pastirskoj besedi, podsećajući da je Mileševa kroz vekove bila borilište ne samo telesno, već pre svega duhovno, i to u svim vremenima, za večnost.
Krstovi kao podsećanje na Golgotu i pobedu ljubavi
U nadahnutim rečima mitropolita, obnovljeni krstovi na kupolama nisu samo ukras hrama, već trajni podsetnik na Hristovu Golgotu i Njegovu žrtvu iz ljubavi prema čoveku:
– Mi ovim potvrđujemo da ljubimo Hrista, da volimo Hrista, da volimo Njegovo spasonosno delo. Učestvujemo u Njegovome Krstu, na svoj način. Kad god pogledamo ove krstove, koji će biti ponovo na krovu mileševskog hrama, mi ćemo se podsetiti na ono Hristovo uzlaženje na Golgotu, kako je On nosio onaj Svoj Krst na koji su Ga raspeli, koji je izraz ljubavi Njegove prema nama – naglasio je mitropolit Atanasije.
Nakon besede, mitropoliti je osveštanom vodicom poškropio sve prisutne, a zatim je svaki vernik imao priliku da celiva novoosveštane krstove pre nego što su oni podignuti i vraćeni na svoje mesto na kupolama hrama. Kada su krstovi zasijali na suncu, okupljeni su u tišini, sa suzama i radošću, posmatrali trenutak u kojem se svetinja ponovo uznela ka nebesima.
– Hram je time dobio svoja krila kojima nas sve uznosi ka visinama – dodao je mitropolit Atanasije, ističući duhovnu simboliku ovog poduhvata.
Vernici, dobrotvori i umetnici u zajedničkom delu
Obnova krstova nije bila samo tehnički posao, već i delo zajedničke ljubavi i vernosti Hristu. U okviru sveobuhvatne zamene olovnog krovnog pokrivača hrama, odlučeno je da se izvrši i reparacija te nova pozlata krstova, koji su vremenom bili oštećeni.
Foto: Eparhija mileševska
Posle osvećenja, krtovi su podignuti na kupole
Krstovi su prethodno skinuti i odneti na čišćenje i pozlatu u Umetničku pozlatarsku radionicu Pozlata Dimitrijević iz Beograda, koja postoji još od 1927. godine. Sama radionica donirala je pozlatu jednog od krstova, dok su ostali obnovljeni prilozima vernika i dobrotvora Mileševe. Tako je, kako je naglasio mitropolit Atanasije, svaka ruka, svaki dar i svaka molitva utkala sebe u ovo sveto delo.
Istorijsko sećanje i večna blagodarnost
Ovi krstovi su na kupole mileševskog hrama prvi put postavljeni početkom devedesetih godina prošlog veka, dobrotom i ljubavlju mnogih priložnika. Posebno je urezan u pamćenje trenutak iz 1991. godine, kada je veliki krst podignut na zapadnu kupolu.
Foto: Eparhija mileševska
Nakon besede, mitropoliti je osveštanom vodicom poškropio sve sabrane koji su potom imali priliku da celivaju novoosveštane krstove pre nego što su vraćeni na svoje mesto na kupolama
Danas, više od tri decenije kasnije, oni ponovo sijaju obnovljeni, kao znak trajnog kontinuiteta vere i ljubavi kroz pokolenja. Mitropolit Atanasije uputio je blagodarnost svim darodavcima – onima iz prošlih vremena, ali i onima iz sadašnjosti, koji su svojim trudom i prilozima utkali sebe u ovu svetinju.
Na liturgiji koju je služio mitropolit Atanasije sabralo se mnoštvo vernika, a najemotivniji trenutak nastao je kada su najmlađi prilazili da prime svetu tajnu. Vladika je u besedi naglasio da ne postoji važnija hrana od one nebeske – koja ispunjava i telo i srce.
Pod budnim blagoslovom mitropolita mileševskog, obnovljeni hram Vaznesenja Gospodnjeg spreman je da ponovo zaštiti tajne molitve i duhovnu nadu budućih pokolenja — pod krovom koji čuva i ruku Svetog Save.
Hram Vaskrsenja Hristovog u Priboju ispunio se molitvom i sabranošću, dok deca i odrasli pristupaju Svetoj tajni pričešća, a mitropolit podseća na snagu proštaja, međusobne podrške i Božanskih darova.
Protojerej Oleg Stenjajev objašnjava zbog čega se ponedeljak vezuje za anđele i podseća na pobožnu praksu koja pomaže verniku da produbi svoj molitveni život.
Krompir, sir i brašno dovoljni su da nastane pita koja je nekada okupljala porodice širom Hercegovine i bila jednako prisutna u domovima različitih vera.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Nastajali bez autora i plana, oblikovani kroz vekove straha, vere i svakodnevice, običaji su preživeli čak i onda kada su njihova prvobitna značenja nestala.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Mitropolit Atanasije ugostio je više ministara Vlade Srbije, otvorio pitanja obnove, zaštite fresaka i buduće saradnje, a razgovori su, umesto protokola, doneli konkretne planove i jasnu poruku da se nasleđe ne čuva rečima nego delima.
Dvodnevna poseta stručnog tima iz Beograda obuhvatila je detaljan pregled riznice, crkvenih eksponata i manastirske porte, uz planove za arheološka istraživanja i zaštitu kulturnog nasleđa za buduće generacije.
Sabrat manastira Toma Lazarević primio je monaški postrig i dobio ime Makarije, a svečani čin uoči Petrovdana okupio je brojne vernike u drevnoj ribničkoj svetinji.
Verni narod sabrao se u hramu Svetih apostola Petra i Pavla u Aranđelovcu, gde su posle svete liturgije i litije osvećeni slavski kolač i prinosi, a prazničnu besedu održao je protojerej-stavrofor dr Zoran Krstić.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Kao mladić koji je izgubio veru, Nikolaj Vorobjov tražio je smisao u filozofiji i nauci, sve dok u trenutku očaja nije postavio Bogu pitanje na koje je, kako je svedočio, dobio odgovor.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
