U prisustvu vernog naroda, mitropolit Atanasije osveštao je obnovljene krstove Sabornog hrama Vaznesenja Gospodnjeg u Mileševi, podsećajući da oni nisu samo ukras, već večni znak Hristove ljubavi i Golgotske žrtve.
U manastiru Mileševi, drevnoj nemanjićkoj svetinji i domu čudotvornog Belog Anđela, u sredu 27. avgusta 2025. godine doživljen je događaj koji se duboko urezao u srca sabranih vernika – osvećeni su obnovljeni krstovi Sabornog hrama Vaznesenja Gospodnjeg. Krstove je osveštao arhiepiskop i mitropolit mileševski Atanasije, sabravši verni narod u molitvenom i radosnom zajedništvu.
Foto: Eparhija mileševska
Krstovi su prethodno skinuti i odneti na čišćenje i pozlatu
– Danas je velika radost za celu Crkvu. Za nas ovde sabrane posebno velika radost. Radost je u tome što učestvujemo u sveopštoj crkvenoj radosti, crkvenom delu, u obnavljanju ovoga svetoga hrama – poručio je mitropolit Atanasije u pastirskoj besedi, podsećajući da je Mileševa kroz vekove bila borilište ne samo telesno, već pre svega duhovno, i to u svim vremenima, za večnost.
Krstovi kao podsećanje na Golgotu i pobedu ljubavi
U nadahnutim rečima mitropolita, obnovljeni krstovi na kupolama nisu samo ukras hrama, već trajni podsetnik na Hristovu Golgotu i Njegovu žrtvu iz ljubavi prema čoveku:
– Mi ovim potvrđujemo da ljubimo Hrista, da volimo Hrista, da volimo Njegovo spasonosno delo. Učestvujemo u Njegovome Krstu, na svoj način. Kad god pogledamo ove krstove, koji će biti ponovo na krovu mileševskog hrama, mi ćemo se podsetiti na ono Hristovo uzlaženje na Golgotu, kako je On nosio onaj Svoj Krst na koji su Ga raspeli, koji je izraz ljubavi Njegove prema nama – naglasio je mitropolit Atanasije.
Nakon besede, mitropoliti je osveštanom vodicom poškropio sve prisutne, a zatim je svaki vernik imao priliku da celiva novoosveštane krstove pre nego što su oni podignuti i vraćeni na svoje mesto na kupolama hrama. Kada su krstovi zasijali na suncu, okupljeni su u tišini, sa suzama i radošću, posmatrali trenutak u kojem se svetinja ponovo uznela ka nebesima.
– Hram je time dobio svoja krila kojima nas sve uznosi ka visinama – dodao je mitropolit Atanasije, ističući duhovnu simboliku ovog poduhvata.
Vernici, dobrotvori i umetnici u zajedničkom delu
Obnova krstova nije bila samo tehnički posao, već i delo zajedničke ljubavi i vernosti Hristu. U okviru sveobuhvatne zamene olovnog krovnog pokrivača hrama, odlučeno je da se izvrši i reparacija te nova pozlata krstova, koji su vremenom bili oštećeni.
Foto: Eparhija mileševska
Posle osvećenja, krtovi su podignuti na kupole
Krstovi su prethodno skinuti i odneti na čišćenje i pozlatu u Umetničku pozlatarsku radionicu Pozlata Dimitrijević iz Beograda, koja postoji još od 1927. godine. Sama radionica donirala je pozlatu jednog od krstova, dok su ostali obnovljeni prilozima vernika i dobrotvora Mileševe. Tako je, kako je naglasio mitropolit Atanasije, svaka ruka, svaki dar i svaka molitva utkala sebe u ovo sveto delo.
Istorijsko sećanje i večna blagodarnost
Ovi krstovi su na kupole mileševskog hrama prvi put postavljeni početkom devedesetih godina prošlog veka, dobrotom i ljubavlju mnogih priložnika. Posebno je urezan u pamćenje trenutak iz 1991. godine, kada je veliki krst podignut na zapadnu kupolu.
Foto: Eparhija mileševska
Nakon besede, mitropoliti je osveštanom vodicom poškropio sve sabrane koji su potom imali priliku da celivaju novoosveštane krstove pre nego što su vraćeni na svoje mesto na kupolama
Danas, više od tri decenije kasnije, oni ponovo sijaju obnovljeni, kao znak trajnog kontinuiteta vere i ljubavi kroz pokolenja. Mitropolit Atanasije uputio je blagodarnost svim darodavcima – onima iz prošlih vremena, ali i onima iz sadašnjosti, koji su svojim trudom i prilozima utkali sebe u ovu svetinju.
Na liturgiji koju je služio mitropolit Atanasije sabralo se mnoštvo vernika, a najemotivniji trenutak nastao je kada su najmlađi prilazili da prime svetu tajnu. Vladika je u besedi naglasio da ne postoji važnija hrana od one nebeske – koja ispunjava i telo i srce.
Pod budnim blagoslovom mitropolita mileševskog, obnovljeni hram Vaznesenja Gospodnjeg spreman je da ponovo zaštiti tajne molitve i duhovnu nadu budućih pokolenja — pod krovom koji čuva i ruku Svetog Save.
Hram Vaskrsenja Hristovog u Priboju ispunio se molitvom i sabranošću, dok deca i odrasli pristupaju Svetoj tajni pričešća, a mitropolit podseća na snagu proštaja, međusobne podrške i Božanskih darova.
Govorio je bez milosti i najavio događaje koji će promeniti istoriju, zato se njegovo ime i danas izgovara sa tihim strahopoštovanjem i nemirom u savesti.
Sarajevo, Zagreb i Podgorica pojavljuju se kao tačke istog pritiska, dok profesor Bogoslovskog fakulteta u Foči, protojerej-stavrofor Darko Đogo, objašnjava da iza naizgled nepovezanih inicijativa stoji dugoročna strategija razbijanja identiteta.
Kada bolest i nemoć nadvladaju svakodnevicu, ova molitva postaje most između vere, nade i nevidljive Božje milosti, podsećajući vernika da pažnja i molitva imaju moć da osvetle i najtamnije dane.
Nekadašnji direktor Zavoda za zaštitu spomenika otkriva šokantnu devastaciju Jadranske straže i upozorava da svaka nepromišljena odluka može zauvek obezvrediti vekove vere i istorije.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Sarajevo, Zagreb i Podgorica pojavljuju se kao tačke istog pritiska, dok profesor Bogoslovskog fakulteta u Foči, protojerej-stavrofor Darko Đogo, objašnjava da iza naizgled nepovezanih inicijativa stoji dugoročna strategija razbijanja identiteta.
Posle poruka bivšeg reisu-l-uleme i ideje o takozvanoj „Bosanskoj pravoslavnoj crkvi“, episkop bihaćko-petrovački i rmanjski bez uvijanja govori o manipulacijama, prećutanim stratištima i opasnom prekrajanju istorije.
Na praznik Obrezanja Gospodnjeg i u dan posvećen Svetom Vasiliju Velikom, liturgija u Beogradu donela je poruku o „obrezanju srca“, unutrašnjoj promeni i hrišćanskom životu koji ne počinje u običaju, već u čoveku samom.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
U besedi za 32. četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva kako samodovoljna sigurnost u sopstvenu vrednost vodi u duhovnu propast i zašto prava snaga leži u krotkosti.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog Serafima Sarovskog po starom kalendaru i Svetog Gerasima po novom. Katolici proslavljaju Svetog Pavla pustinjaka, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
