TAJNA KOJU SU NAM PREĆUTALI: Vladika Fotije otkriva zašto je veronauka nestala iz naših škola – i kakve posledice i danas osećamo

Nama, generacijama rođenim šezdesetih godina, o veronauci u školama govorili su stariji od nas, rođeni između dva svetska rata. Posebno su naglašavali da je to bilo lepo i krasno vreme u kome su bili vidljivi plodovi veronauke na ljude i život.

Ono što se prvo kao utisak može istaći, jeste međusobno ponašanje i ophođenje ljudi, a posebno mladih prema starijima. To je bio taj prvi vidljivi, spoljašnji rezultat veronauke. Svakako je iza tog lepog ponašanja stajao neki unutrašnji sadržaj, a to je vera u svekolikom svom bogatstvu i učenju. Jer se pravoslavlje tiče života čoveka i njegovog odnosa prema Bogu i tvorevini, kao i odnosa prema bližnjima.

Shutterstock/Andrey Zhar

 

Kako je nestanak veronauke otvorio put bandama i zakonu jačeg

Ti ljudi su nam o veronauci, koja je postojala u školama u njihovo vreme, govorili sa nekom setom i žalom. Gledali su nas gotovo sa žaljenjem, znajući da smo mi generacija koja ne uči u školama veronauku i da će se to kasnije odraziti na naš život – i bili su u pravu. Već tada, šezdesetih i sedamdesetih godina, u našim gradovima se pojavljuju ulične bande iz različitih kvartova, koje kao da su izašle iz kriminalnih američkih filmova koje smo gledali na TV-u i u bioskopima. U njima se nametao zakon jačega, a ne uljudnijega i pristojnijega.

Ovo naglašavamo u uvodu izlaganja, kao prvo podsećanje na priču o veronauci i njenim plodovima, koju smo slušali od starijih. Mi smo im bili blagodarni na tim temama i rečima o veronauci, pogotovo jer smo osećali da o tome govore sa krajnjim poštovanjem i uvažavanjem.

Šta smo izgubili kada je vera nestala iz škola

Rekli bismo i mi nešto o veronauci generacijama koje posle nas dolaze. Veronauka je jedan veoma značajan predmet jer se u njemu govori o krstolikom shvatanju sveta, o Bogu, o tvorevini, o čoveku i o smislu svega, konačno i o spasenju i večnom životu.

Foto: preuzeto sa spc.rs

 

Veronauka je osnovno učenje o veri – bogoslovlje. Ona sabira u sebi sve bogoslovske nauke: Dogmatiku, Etiku, Liturgiku i bogosluženje Crkve. Zatim, svetotajinski život, to jest, život u Hristu, istoriju Crkve i njenu misiju u svetu. Na veronauci se uči šta je suština vere – to je Dekalog Starog zaveta, tj. zapovesti koje je Bog dao Mojsiju na gori Sinaj, da narod Božiji po njima živi, a koje je Gospod Hristos u Novom zavetu sažeo u dve zapovesti: na ljubav prema Bogu i bližnjemu. Jer Ljubav čini suštinu i Proroka i Zakona.

Veronauka nije samo predmet – ona je mapa smisla i večnog života

Iz do sada rečenog vidi se da je veronauka ozbiljna stvar i tako joj treba i pristupati, ali uvek ispunjeni verom, nadom i ljubavlju, kako ne bismo bili oni koji uče veronauku, a to se ne vidi i ne primećuje na njihovim licima, na radosti u njihovim životima. Veronauka je predmet ispunjen radošću jer se u njoj govori o radosti – o Blagovesti, radosnoj vesti spasenja sveta i radosti u Hristu.

Eparhija zvorničko-tuzlanska

 

Kada o tome učimo u školama, tada nema mesta mračnjaštvu niti maskama na našim licima, kako su to pokušavali da predstave oni koji su se borili protiv veronauke, protiv učenja Crkve uopšte, smeštajući je u mračni Srednji vek. A istina je sve suprotno. Učenje Crkve se temelji na učenju o Svetlosti, na Blagovesti, na pobedi života nad smrću u Hristu, na Tajni spasenja i Večnoga Života. O svemu ovome oni koji su nas smeštali u Srednji vek ni sanjati ne mogu, jer očima ne vide, a ušima ne čuju – šta Bog govori Crkvama, kako piše u Otkrovenju.

Zašto veronauku i danas nazivaju mračnjaštvom – i zašto je istina suprotna

Veronauka je vera u Boga, Tvorca svega vidljivoga i nevidljivoga, Stvoritelja čoveka kao Svoje ikone, da bi on, čovek po obrazu, zadobio podobije i u Hristu doživeo oboženje i Život Večni. To jasno pokazuje da Bog nije stvorio čoveka za smrt, kako nažalost govore mnogi šaroliki filosofi smrti, kojima je smrt i početak i kraj, a istovremeno se smatraju velikim optimistima.

Veronauka je vera u Hrista, drugo lice Svete Trojice, Ovaploćenog Boga Logosa, Spasitelja i Svedržitelja, Onoga Koji Jeste i Koji dolazi svetu da sudi. Hristos je sve, govorio je sveti Starac Porfirije. Hristos je ovaploćena Ljubav. Neka nam pomenu nekoga među učiteljima i mudracima ovoga sveta da su toliku ljubav pokazali prema čoveku kao što je učinio Gospod Koji sve svetove prođe da bi na Golgoti stradao radi nas i našega spasenja. To i sveto Jevanđelje potvrđuje rekavši da nema veće ljubavi od one kada neko život svoj daje za bližnje svoje.

Ko može pokazati veću ljubav od Hrista

Veronauka je i vera u Duha Svetoga – Utešitelja, Koji je na dan Pedesetnice sišao na Apostole i učinio ih silnim propovednicima Hrista Raspetog i Vaskrslog. Oni postaše propovednici Jevanđelja po čitavom svetu i Istinom Hristovom laži pobediše i Hrista Istinitog Boga posvedočiše.

shutterstock.com

 

Veronauka je i vera u Crkvu – Crkvu Boga Živoga, Oca i Sina i Duha Svetoga, Crkvu koja je Telo Hristovo, dom Oca i riznica Duha Svetoga. Crkva je kivot svih Božanskih darova. Bez Crkve nema spasenja. Sada Gospoda možemo videti samo kao Crkvu u Telu Svome, nikako negde izvan po gudurama, planinama i svetskim trgovima, jer je Gospod uvek u zajednici spasavanih – u jednoj, svetoj, sabornoj i apostolskoj pravoslavnoj crkvi.

Veronauka je vera u Presvetu Bogorodicu, proroke i apostole, mučenike i učitelje, čudotvorce, iscelitelje i nebeske sile i sve svete. Veronauka dakle obuhvata sve svetove, Nebeske – tj. duhovne, i zemaljske – vidljive Crkve Hristove, kojoj je temelj postavio sam Gospod. Zato joj ni vrata ada neće odoleti.

Umeso svetlosti nameću nam razne idole

U svetu je odavno srušen kult Svetosti i na njeno mesto su postavljeni razni drugi idoli, a Crkva Božija je čuvar Svetosti i u ovo naše vreme. Crkva i u ovo naše vreme daje najveće divne plodove – Svetitelje Crkve. Ovde bismo opet i opet podsetili na reči svetog starca Pajsija koji je rekao da dobrih ljudi ima svuda, u svim religijama i učenjima, a Svetitelje daje samo pravoslavlje.

Veronauka je ljubav prema Bogu i bližnjem, jer je ljubav po Svetom apostolu Pavlu sveza savršenstva. Ko je ikada pročitao Himnu Ljubavi svetog apostola Pavla, zna šta je Hristova ljubav svetu u Hristu darovana. To je ljubav savršena, nadnebeska, koja onoga koji u toj ljubavi obitava čini jednim sa Bogom i sa bližnjima.

Freepik

 

Veronauka je vera u hrišćanski osveštan život, vera u Blaženstva kojima se čovek Nebeskim lestvicama Bogu uspinje. Veronauka je uzvišena jer govori o Tajnama u kojima i angeli Božiji na svetoj Liturgiji žele da zavire. Zato su Oci govorili da je Tajna Crkve – Tajna Hristova i da je sveta Liturgija – Tajna večera koju Gospod sad, rukama Svojih saslužitelja, razdeljuje Svete Tajne – Svetinje svetima. Tako verujući sa tim svetim pričešćem postoji jedno sa Bogom, sa Hristom u Koga veruje, ali i jedno sa bližnjima, budući da se hrane jednom istom Nebeskom hranom, Nebeskom manom Novog zaveta, tj. svetim pričešćem – Telom i Krvi Hristovom.

Radost, Vaskrsenje i tajna večnog života – poruka veronauke

Veronauka je u osmehu, u radosti života. Radosni treba da budemo jer smo u Hristu spaseni. Onaj koji u Hrista veruje – za njega smrti nema više, jer je Gospod zivot i Vaskrsenje.

Veronauka je vera u Vaskrsenje Hristovo i ta vera je suština apostolske propovedi – suština učenja Crkve. Zato je Sveti Serafim Sarovski sve poklonike čitave godine pozdravljao rečima: Radosti moja, Hristos vaskrse!

Veronauka je na Nebesima u zvezdama, u morima i okeanima i u svemu što Bog stvori i vide da je dobro. Zato veronauka o dobru uči, ne samo o lepom i uljudnom ponašanju.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara